Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Stan dar di u in du stri ji - OBO Bet ter mann Za šti ta od pre na po na TEKST: GO RAN VA SIĆ, DIPL. ING. EL, PRO DUCT MA NA GER, OBO BETTERMANN Razvoj tehnologije od početka osamdesetih godina prošlog veka do da nas iz osno va je pro me nio ljudske živote, kako u sferi privatnog tako i u sferi poslovnog života. P oslovanje bez Interneta, elektronske pošte i mobilnih telefona veoma je teško zamisliti. Elektronsko poslovanje i informacioni sistemi omogućavaju efektivno i efikasno donošenje poslovnih od lu ka, dok si ste mi auto mat skog upravljanja proizvodnim procesima povećavaju produktivnost i efikasnost proizvodnje. S dru ge stra ne, ve li ko uče šće teh no logije čini nas ovisnim o pouzdanosti elektron skih si ste ma. Kvar na elek tron skom sistemu onemogućava proizvodnju i pružanje uslu ga. Šteta od prenapona Procene i analize osiguravajućih društva koja se bave osiguranjem imovine ukazuju na činjenicu da je najčešći uzrok štete na elektronskim uređajima - prenapon. Ne mač ko udru že nje osi gu ra va ju ćih društava (GDV – Ge sam tver band der Deutschen Versicherungwirtschaft e.V.) proučavanjem 9.000 zahteva za odštetu ustanovilo je da je skoro jedna trećina (31%) šteta uzrokovana tranzijentnim prenaponima, bilo atmosferskog po re kla, bi lo usled komutacionih operacija u elektroenergetskoj mreži (slika 1). Tranzijentni prenaponi su kratkotrajni naponski nivoi trajanja reda nekoliko mikrosekundi, čiji intenzitet može dostići vrednost nekoliko puta višu od nominalnog napona sistema. Najčešći uzroci tranzijentnih prenapona su: • direktno atmosfersko pražnjenje u objekat sa spoljašnjom gromobranskom instalacijom ili uzemljenim elementima krovne konstrukcije; • direktno atmosfersko pražnjenje u niskonaponski nadzemni energetski vod; • indukovanje prenapona u energetskim provodnicima i provodnicima informacionih sistema usled atmosferskog prenapona; • prekidačke akcije u niskonaponskim sistemima (naglo rasterećenje velikih motora, komutatorske operacije na transformatorima, induktivnostima ili kondenzatorima, itd.). Stan dard IEC 62305 - za šti ta od at mos fer skih pra žnje nja Standard IEC 62305 usvo jen je 2006. godine, i odnosi se na zaštitu od atmosferskog pražnjenja. Standard obuhvata projektovanje spoljašnje gromobranske instalacije i unutrašnje instalacije zaštite od prenapona i sastoji se iz četiri dela: • IEC 62305-1 – Osnov ni prin ci pi • IEC 62305-2 – Menadžment rizika • IEC 62305-3 – Opa snost po ži vot i fi zička oštećenja objekata • IEC 62305-4 – Elek trič ni i elek tron ski sistemi unutar objekata Za zaštitu od prenapona posebno je interesantan IEC 62305-4. Ovaj deo stan dar da uvodi koncept zona zaštite od prenapona (LPZ - Lightning protection zone) u elek tričnim instalacijama čiji je nominalni napon ni ži od 1kV. Kon cept zo na za šti te od pre napona, koji se u praksi pokazao praktičnim Slika 2 Slika 1 i efikasnim, bazira se na postepenom smanjivanju prenapona do te granice da on više nije opasan po štićene uređaje. Da bi se ovo postepeno redukovanje prenapona postiglo, sistem električnih instalacija štićenog objek ta de li se u vi še zo na za šti te od prenapona. Na mestima prelaska iz jedne u drugu zonu vrši se izjednačavanje potencijala svih elektroprovodnih delova kao i postavljanje odvodnika prenapona - SPD "Surge protecion device" (sli ka 2). Uloga odvodnika prenapona je ograničavanje vrednosti napona štićene instalacije za vreme trajanja tranzijentnog prenapona. Koncept zona zaštite od prenapona koji preporučuje IEC 62305-4 ima sle de će prednosti: • efikasno odvođenje visokoenergetskih prenapona na mestu ulaska instalacija u šti će ni obje kat; • zaštita od prenapona nastalih elektromagnetskom indukcijom u instalacijama unutar štićenog objekta; • jednostavan, finansijski optimizovan metod planiranja prenaponske zaštite prime njiv na sve vr ste obje ka ta. Sa vet Više detalja na www.obo-bettermann.com Pravilnim uključivanjem svih elektroprovodnih instalacija koje ulaze u štićeni objekat (električne, gasne, telefonske, vodovodne instalacije...) u sistem zaštite od tranzijentnih prenapona, postižemo visokoefikasnu zaštitu osetljivih elektronskih uređaja, koji su neophodni za svakodnevni život i poslovanje. 18 industrija 2/2008
Standardi a d u industriji i i - Messer s e Tehnogas AD Jasan put U pri či o standardima u industriji, evo jednog primera kompanije koja je svojim do laskom u Sr bi ju, pre de set godina, donela sa sobom i ne što no vo. U pri lo gu ko ji nam je za po tre be teme ovog broja Industrije, stigao iz kompanije Mes ser Tehnogas AD, vrlo je indikativan i onaj deo koji govori o tesnoj vezi između standar da i li derske pozicije kompanije. Ukratko, jedno bez drugog ne postoji... K ompanija Messer je u sve tu zna čajno prisutna kao priznat proizvođač tehničkih i medicinskih gasova i gasnih smeša koji se primenjuju u in du striji, medicini, hrani i posebnim oblastima. U Srbiji, Messer Tehnogas AD je najstarije i najveće preduzeće u ovoj oblasti, te kao takvo ima lidersku potrebu i obavezu da ostane vodeće. Iz same suštine naše misije proizlazi potreba da se procesi rada stalno unapređuju, asortiman gasova i njihovih primena proširuje, metode provere i dokazivanja kvaliteta proizvoda inoviraju i poboljšavaju. Sistem kvaliteta je taj koji pomaže da se ovo radi na metodološki postavljen način, a sertifikati kvaliteta dokumentuju naše izraženo opredeljenje. Naime, sertifikati pokazuju da je nezavisna organizacija proverila da su procesi uređeni, da su rizici u pogledu sigurnosti na radu, proizvodnje i kontaminacije proizvoda svedeni na najmanju moguću meru, da je od nos pre ma dru štve nom okru že nju i životnoj sredini korektan. Uopšte, sertifikati potvrđuju da ispunjavamo ne samo poslovne ciljeve kompanije, nego i svoju društvenu i razvojnu funkciju. Redosled sertifikacije bio je sledeći: počeli smo 2002. god. sa akreditacijom Laboratorije za mehanička i hemijska ispitivanja po ISO 17025, nastavili sertifikacijom sistema kvaliteta po osnovnom standardu ISO 9001, a zatim se sertfikujemo po ISO 14001 (zaštita životne sredine) i HACCP-u (analiza rizika – gasovi za prehranu), kao i po GMP-u (medicinski gasovi). Put je ja san – odr ža va nje i una pre đi vanje postojećih i uvođenje u praksu novih sistema kvaliteta! Mes ser Teh no gas AD Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad Tel: 011 3537 200 Fax: 011 3537 291 E-mail: postoffice@mes ser.co.yu www.mes ser.co.yu industrija 2/2008 19
Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
Page 15 and 16: Standardi u Industriji godine dobil
Page 17: Standardi u Industriji donija, Alba
Page 21 and 22: energetika Ener get ska efi ka snos
Page 23 and 24: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa

Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?