Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Standardi u Industriji reflektor "Dok fir me u BiH pot pu no ne pri me ne standarde upravljanja kvalitetom, neće moći da pristupaju razvijenim tržištima i doći do bolje budućnosti", rekao je nedavno u Sarajevu Jovan Lojanica, predstavnik konsultantske firme "Qualitass International" iz Beograda, na prezentaciji "Implementacije ISO 9001:2000 i dru gih standar da". On je na gla sio da se neprimenjivanje ovih standarda firmama sveti tako što imaju niži kvalitet i produktivnost, zbog če ga su ne pri hvatlji vi i pre sku pi za razvijena tržišta. Lojanica je rekao da je ceo razvijeni svet potpuno primenio ove principe i sada ide na vi še sta di ju me. "Za razliku od razvijenog sveta, postoji srednje i manje razvijeni i nerazvijeni, a tu su BiH, Hrvatska, Bugarska, Srbija, Makese kvalitet, a time i konkurentnost proizvoda u domaćoj auto i pratećoj industriji podigli na viši nivo. Konkretan rezultat ovih aktivnosti u po sled njih šest, se dam go di na je ste da sve članice Udruženja autoindustrije Srbi- "Eko me tal" po ve ća va ka pa ci te te re ci kla že elek tron skog ot pa da Preduzeće "Eko me tal" iz Vrd ni ka, uz po moć kre di ta Fon da za raz voj AP Vojvodine, nabavlja tri savremene mašine, koje će ovoj kompaniji omogućiti da poveća kapacitete prerade i postane jedna od najvećih i najja čih fir mi ko je se ba ve reciklažom elektronskog, električnog otpada i otpada iz foto-industrije. Kako je objašnjeno u "Eko metalu", krajem 2007. godine kompanija je zbog širenja poslovanja kupila novu fabričku halu na iz la zu iz Ba nje Vrd nik pre ma Iri gu, gde će i dve nove mašine i biti smeštene, dok će jed na osta ti u sta rom po go nu. "Eko metal" svojim klijentima obezbeđuje usluge stručnog preuzimanja navedenog otpada u skladu sa srpskim i evrop skim za ko ni ma, što za pra vo znači da je kom ple tan put (pre u zi ma nje, transport, skladištenje, prerada...) opasnih i neopasnih materijala propraćen odgovarajućom dokumentacijom. Iz ove kompanije napominju da je u toku priprema za implementaciju ISO 9001 i ISO 14001 stan dar da i pri prema za uvo đe nje ISO 26000 stan dar da. "Eko me tal" je uče stvo vao i u osni va nju Klastera "Eko krug". je imaju u najmanjem sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom - pre ma JUS ISO 9001 (jedna članica ima i pre ma JUS ISO/TS 16949), a neke i sistem menadžmenta zaštitom životne sredine - prema JUS ISO 14001. S ob zi rom da se kod us po stavlje nih si ste ma zah te va stal no po boljša vanje, ovakvi skupovi su ocenjeni kao značajno izvorište informacija o iskustvima i trendovima kvaliteta kod proizvođača vozila i njihovih is poručilaca. Zato je neophodno i dalje održavati i poboljšavati aktuelnost informacija, tj. nastaviti sa kontinuitetom održavanja ovog skupa. U okviru izrade Studije o strategiji razvoja auto industrije Srbije, predstavnici autoindustrije smatraju da je neophodno definisati i strategiju unapređenja kvaliteta u autoindustriji. Strategijom razvoja, osim mera za održivi razvoj, treba predvideti i poboljšavanje karakteristika proizvoda (inoviranje postojećih, po mogućstvu uvođenje novih). Za proteklu godinu bilo je predviđeno da se strategijom unapređivanja kvaliteta predvidi održavanje i poboljšavanje već uspostavljenih sistema menadžmenta kvalitetom. Ista godina je označena kao pe riod za pre la zak na ISO/TS 16949. "To kon kret no zna či da se tre ba usme ra vati ka zahtevima finalnih proizvođača, obezbeđujući kvalitet u lancima isporuke, odnosno ka budućim strateškim partnerima. Isto vre me no, i s ob zi rom da će se to kom 2007. završavati i privatizacija naših preduzeća, treba nastojati da se u tom procesu dođe do što konkurentnijih proizvoda a zatim održavati njihov nivo kvaliteta", stoji u jednom od zaključaka autoindustrijskog esnafa u Srbiji. Kako je prošla godina određena i kao godina kvaliteta u autoindustriji, ovo je bio period koji je trebalo iskoristiti i za rad na značajnijoj primeni poznatih alata, metoda i tehnika poboljšavanja kvaliteta. U tom smi slu u okvi ru Udru že nja predviđeno je pronalaženje načina za finansiranje grupnih edukacija vezanih za me to de APQA, PPAP, SPC, FMEA i MSA ka ko bi do bi le veći stepen primene, prvenstve no kod čla ni ca Udru že nja, a i kod drugih preduzeća zainteresovanih za primenu i učešće u finansiranju ovakvih programa. Svemu treba dodati da poslenici autoindustrije Srbije insistiraju na okončanju procesa definisanja statusa i preuzimanja nadležnosti institucija kvaliteta u skladu sa novousvojenim (ili izmenjenim) zakonima iz obla sti "in fra strukture kvaliteta". Ističe se, istovremeno, kao poseban interes za definisanje i preuzimanje odgovornosti od strane esnafa iz oblasti homologacije vozila, opreme i delova koja proizilazi iz novog Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti sa tim zahtevima. Pro te kla go di na je od stra ne pred stav nika autoindustrije Srbije okarakterisana i kao period u kome je trebalo pokrenuti značajne aktivnosti na stvaranju klime i poboljšavanja kvaliteta. Kao prioritetni zadatak tre ba lo je da bu de iz ra da do brog pro gra ma korišćenja adekvatnog modela izvrsnosti u autoindustriji, izrada strategije unapređenja kvaliteta u narednom periodu, kao i izrada i realizacija dobrog programa obuke za sticanje stručnih znanja i veština koje su potrebne za efikasno unapređivanje kvaliteta u konkretnim organizacijama. Svi ti, i budući napori i aktivnosti bi se, ukratko, mogle iskazati sloganom "kvalitetom ka konkurentnosti i strateškom partneru", smatraju u autoindustriji Srbije. Standardizacija u BiH 16 industrija 2/2008
Standardi u Industriji donija, Albanija, koji nisu još došli u puno sta nje da pri me ne stan dar de 9000. Dok god potpuno ne primene standarde, neće moći da komotno pristupaju razvijenim tržištima i da po pravim cenama prodaju svoj rad i proizvode", rekao je Lojanica i dodao da se ovi standardi moraju primeniti u svim segmentima društva. U "Qualitass International" Sarajevo, kao raz lo ge za pri me nu ISO 9001:2000 naveli su direktive EU, po kojim 40% firmi u ze mlji mo ra ima ti ove stan dar de, te za kon o javnim nabavkama, po kojem će na tenderima dodatno biti bodovana preduzeća ko ja ima ju taj stan dard. U Republici Srpskoj 3% preduzeća uvelo standarde Sve ga tri od sto ma lih i sred njih pred u- zeća u Republici Srpskoj poseduje ili se priprema za uvođenje nekog od međunarodnih standarda organizacije ili kvaliteta neophodnih za njihov uspešan rad, posebno na ino-tržištima. U Privrednoj komori Republike Srpske na vo de da tek 150 ma lih i srednjih preduzeća od ukupno 7.914 registrovanih firmi koje su predale završne račune ima uve den stan dard ISO 9001. "Za uvo đe nje ISO 9001, jednog od najznačajnijih međunarodnih standarda koji potvrđuje organizovanost preduzeća, pripre ma se još 60 ma lih i sred njih firmi", kazala je Olivera Pejić, rukovodilac Sektora za kvalitet i raz voj u PK RS, uz na po me nu da je 17 pred u ze ća uve lo HACCP, visoki standard prehrambene in du stri je, dok isti broj njih ra di na njegovom uvođenju. Standard o zaštiti životne sredine ISO 14000, prema rečima Pejićeve, poseduju svega tri preduzeća, a CE znak, koji reguliše zahteve o sigurnosti proizvoda i obezbeđuje slobodan pristup tržištu EU, sedam preduzeća. Ona je objasnila da je za sertifikovanje preduzeća u proseku potrebno oko šest meseci uz dodatni period od tri meseca nastavka funkcionisanja firme posle dobijanja sertifikata. Cene sertifikovanja, kako kaže, variraju i u najvećoj meri zavise od delatnosti preduzeća i broja zaposlenih. U RS ne postoje domaće sertifikacijske ku će, pa ume sto njih ra di ve li ki broj stranih kuća, od kojih je najprisutniji nemački "Puv". U banjalučkoj firmi "MB Im pex" ka žu da su po sle 11 go di na ra da uvi de li zna čaj sertifikacije proizvodnog procesa i njihovog poznatog proizvoda zlatne viljamovke. "Očekujemo da ćemo dobiti ISO 9001 i HACCP stan dard na če mu in ten ziv no radimo u poslednjem periodu, a trenutno se nalazimo u završnoj fazi prilagođavanja procesa proizvodnje", rekla je Jelena Popović, marketing menadžer kompanije "MB Im bex". Ministarstvo privrede, energetike i razvoja RS ra di po mo ći ma lim i sred njim preduzećima u protekle dve godine je na osnovu javnih poziva bespovratno dodelilo preko pola miliona konvertibilnih maraka u svr hu uvo đe nja ISO stan dar da i CE zna ka u do ma će fir me. "U 2005. go di ni sredstva je dobilo 40 preduzeća, dok su u 2006. go di ni sred stva do bi la 34 pred u- zeća. Trenutno je u toku novi javni poziv na osnovu kojeg će se ove godine izvršiti dodela 270.000 KM", rekla je Aleksandra Vu kašinović, portparol tog ministarstva. U ovom ministarstvu navode da nastavljaju aktivnosti na realizaciji ciljeva koji se odnose na ma la i sred nja pred u ze ća, pre sve ga na omogućavanju kvalitetnog poslovanja i plasmana proizvoda na domaćem i stranom tržištu. Ipak... Ima još pu no po sla u ovoj obla sti. Istovremeno, činjenica o postojanju u dobrom delu neusklađenosti domaćih standarda sa evrop skim, ni je, ka ko ka žu struč nja ci za ovu oblast, pre pre ka za iz voz. Ali, je su dobar izgovor! Ko tehnološki i ekonomski može da proizvodi po najnovijim evropskim i međunarodnim standardima, nema ni ka kve smet nje da ta ko i ra di i da svo ju proizvodnju plasira u izvoz i na najprobirljivija tržišta, stav je stručnjaka u oblasti standarda i standardizacije. S druge strane, standardi jesu tehničko pomagalo, ali ono što pravi smetnju jeste zakonska regulativa. Često se dešava da domaće zakonske odredbe nisu usaglaše ne i ne pra te ak tu el na kre ta nja u sve tu, pa se za proizvode koji se, recimo, uvoze u Srbiju, iz da je ser tifikat, odnosno potvrda kao da se radi o proizvodu ranije generacije, koji podrazumeva starije standarde, a ne današnje. Jednostavno zato što nema načina od strane nadležnih institucija i organa, najčešće carine, da se dotična tehnologija potvrdi kao takva (npr. automobil či ji je mo tor pro iz ve den po EURO 4 stan dardu, de kla ri še se kao EURO 3 stan dard). Međutim, dijapazon proizvoda koji moraju biti usaglašeni sa našom regulativom ili koji podležu obaveznom testiranju je relativ no ma li. Uz to, no vi evrop ski stan dar di uglavnom podrazumevaju čak viši stepen bezbednosti, pa i problemi takvih ograničenja po pravilu mogu da se prevaziđu u saradnji sa Zavodom i nadležnim državnim telima. Ali, struč nja ci u ovoj obla sti ka žu da se tome mora pristupiti oprezno i postepeno. Istovremeno, oni tvrde da zastarelost određenih domaćih standarda ne bi trebalo da se koristi kao obrazloženje neuspeha na domaćem tržištu, a posebno za nepojavljivanje na tržištima Evrope i sveta. in industrija 2/2008 17
Page 4 and 5: uvodnik Broj 14 industrija Poštova
Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
Page 9 and 10: Vesti Pro dato 80 preduzeća u Voj
Page 11 and 12: Standardi u industriji industrija 2
Page 13 and 14: Standardi u Industriji đuje se mog
Page 15: Standardi u Industriji godine dobil
Page 19 and 20: Standardi a d u industriji i i - Me
Page 21 and 22: energetika Ener get ska efi ka snos
Page 23 and 24: TNG me ta li, če sti ce i dr, što
Page 25 and 26: ekologija Ekološki problemi Timoč
Page 27 and 28: EL-CO De talj ni je o ovoj i o osta
Page 30 and 31: HONDA p Isto ri ja Hon da Po wer Pr
Page 32 and 33: Pumpex p Sa mo po ta pa ju će od v
Page 34 and 35: Opa sno sti i za šti ta pri ra du
Page 36 and 37: Dru štve no od go vor no po slo va
Page 38 and 39: ečnik Dru štve no od go vor no po
Page 40 and 41: Cebit 2008 U zna ku eko lo ških re
Page 42 and 43: p Brand Fa ir 4 Smo tra po zna tih
Page 44 and 45: Brand Fa ir 4 Brend konferencija, i
Page 46: Sa jam auto mo bi la i mo to ra "Ci
Page 49 and 50: vodič Iz bor sa jam skih do ga đa

Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?