Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

uvodnik 

Broj 14 

industrija 

Poštovani čitaoci, 

jedno pitanje se mota po glavama svih a najviše onih kojima to 

utiče sudbinski na poslovanje. Pitanje je, da kle, da li pad Vla de 

Srbije i koliko ima uticaja na uspon industrije i poslovanja u Srbiji? 

Realno, ima uticaja, a evo i obrazloženja. Pre svega, činjenica je 

da će se na no ve iz bo re če ka ti do ma ja me se ca. U me đu vre menu, 

Vlada u ostavci radiće "tehnički", tj. odrađivaće samo ono što 

se mo ra. O ula ga nji ma i ši renju poslova i ostalim važnim stvarima 

tek posle izbora, tačnije posle konstituisanja novog parlamenta, 

pa izbora nove Vlade Srbije, pa usvajanja budžeta nove Vlade Srbije... 

Uglavnom, vreme nije saveznik industrijalaca u Srbiji. 

Ovo nestandardno ponašanje ima delom svoj uticaj i na opredeljenje da u ovom izdanju 

Industrije, u temi broja pažnju usmerimo na pitanje standarda i standardizacije u industriji 

Sr bi je. Ge ne ral na oce na, ili, bar, uti sak je ste da smo da le ko is pod onog sta nja ko je je 

bilo npr. osamdesetih godina prošlog veka. A standardi su, kako kažu stručnjaci za ovu 

oblast, je dan od po ka zatelja (ne)postojanja kulture industrijskog poslovanja. 

Uskla đi va nje do ma ćih sa svet skim i evrop skim stan dar di ma je sve iz raženija potreba, 

ali i sve češća tema i sve prisutnije objašnjenje neuspešnog izvoza i rastućeg uvoza čak 

i onih pro iz vo da ko je bi Sr bi ja uspe šno mo gla da pro da je u sve tu. A u tom sve tu sta nje u 

oblasti standarda usko je povezano sa stanjem u privredi. U razvijenim zemljama sa dinamičnim 

privredama standardi se menjaju, pooštravaju i prilagođavaju novim tehnologijama. 

Tamo gde su privrede polumrtve, sa pretežno zastarelom tehnologijom i standardi 

su zastareli. 

No, u is tra ži vač kom ra du po vo dom ove te me do šli smo i do za ključ ka da je za bo rav jedna 

od odlika ovdašnjeg društva, ujedno i lakmus za nedovoljno poznavanje ove oblasti od 

strane zamašnog broja novih menadžera u industriji Srbije. 

Na ža lost, i ovo, kao i pad Vla de Sr bi je, deo je tran zi ci o ne pri če u Sr bi ji. Put ko ji se mo ra 

pro ći. Što pre, to bo lje... 

Hvala na čitanju. 

Boris Gajić 

Glavni i odgovorni urednik 

Indeks oglašivača 

Avalon Partners d.o.o. .................................................................................................... 28 

Bazis Grupa .......................................................................................................... 30, 32, 37 

Career Days ...................................................................................................................... 47 

Dalekovod................................................................................................................... 39, K4 

eKapija ....................................................................................................................... 6, 7, 9 

Elektrozaštita .................................................................................................................... 13 

EL-CO .................................................................................................................................. 26 

Gastec ................................................................................................................................. 23 

Genesis .............................................................................................................................. 35 

Građevinski centar Bazis ................................................................................................ K3 

Jumo ...................................................................................................................................... 7 

Minel Elip ............................................................................................................................ 15 

Messer Tehnogas AD .......................................................................................... K1, 19, 44 

Obo Bettermann ........................................................................................................... 3, 18 

Protection Plus .................................................................................................................. K2 

Sajam tehnike ...................................................................................................................... 8 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić /bgajic@bem.co.yu/ 

Tehnički urednik - design & prepress 

Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/ 

Uređivački odbor: 

• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan 

Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 

• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business 

School, Velika Britanija 

• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš. 

• Miloš Hadžić, dipl. inž. el. 

• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG 

Pisali su u ovom broju: 

Branka Pešić 

mr Bojan Kovačić, dipl. maš. inž. 

Goran Vasić, dipl. inž. el. 

Kostadin Jovanović, dipl. ecc. 

Ivan Skenderija 

Dragan Miletić, dipl.inž. 

dr Dragan Momirović 

Milenko Jovanović, dipl. inž. 

Marketing 

Dragana Bakić 

Goran Veselinović 

Slobodanka Petrović, dipl. ecc. 

Katarina Đurić 

Sekretar redakcije 

Gordana Petrović 

Lektura i korektura 

Redakcija 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Izdavač 

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o. 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Za izdavača 

Predrag Pavišić 

Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ. 

Tel./faks: 

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652 

E-mail: 

magazin.industrija@yahoo.com 

Web: 

www.bem.co.yu 

Fotografija na naslovnoj strani: 

Berndt Akesson, Švedska 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 2/2008

sadržaj 

Broj 1/2005 Broj 14 

Energetika: 

TNG 

OD ALTERNATIVNOG 

DO PRIMARNOG 

GORIVA 

22 

U fokusu: 

Standardi u industriji 

Priča o početku iznova 10 

S 

vet bez standarda bi se ubrzo zaustavio. Transport i trgovina bi bili 

sputani. Internet jednostavno ne bi funkcionisao. Stotine hiljada sistema 

koji zavise od informacionih i komunikacionih tehnologija bi imali 

ozbiljne smetnje ili bi zatajili... Veoma mnogo aspekata savremenog sveta je u 

zavisnosti od standarda. 

Rečnik: 

DRUŠTVENO 

ODGOVORNO 

POSLOVANJE 

36 

reflektor 6 

u fokusu: standardi u industriji 

Jedini put do kvaliteta 12 

Obo Bettermann 18 

Messer Tehnogas AD 19 

energetika 

Povećanje energetskog intenziteta 20 

ekologija 

Ekološki problemi i stanje životne sredine 

Timočkog regiona (2. deo) 24 

predstavljamo 

EL-CO: Kvalitetna rešenja za uštedu vremena 

i materijala 26 

reč stručnjaka 

Distribucija električne energije - Viši harmonici (2. deo) 28 

mašine i oprema 

Honda 30 

Pumpex 32 

vremeplov 

Izvozna trgovina: Za Kneza i prijatelje 33 

bezbednost i zdravlje na radu 

Opasnosti i zaštita pri radu sa mašinama za 

obradu drveta 34 

rečnik 

Dalekovod d.d. - Društvena odgovornost kao deo misije 39 

it industrija 

CEBIT 2008 40 

posetili smo... 

Brand Fair 4, Sajam automobila 45 

vodič 

Izbor sajmova u zemlji i inostranstvu 48 

Besplatni primerci "Industrije"! 

Uželji da časopis Industrija dođe na što više adresa, obaveštavamo 

vas da od ovog broja svoj primerak/primerke 

Industrije možete dobiti besplatno! 

Potrebno je samo da popunite formular sa odgovara jućim 

podacima i pošaljete isti elektronskim putem na E-mail adresu 

info @bem.co.yu; ili redovnom poštom na adresu Bazis Event 

Media, Grčića Milenka 39, 11000 Beograd; ili faksom na broj 

011/3809 235. 

Formular za besplatne primerke Industrije nalazi se i na sajtu 

www.bem.co.yu. 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da primerke časopisa šalje 

samo onim preduzećima i institucijama koje ispunjavaju preduslove 

definisane politikom izdavača. Ova ponuda važi isključivo za teritoriju 

Srbije. 

Hva la vam što nas či ta te! 

Uredništvo

eflek 

Vesti 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Politička neizvesnost u Srbiji 

odbija investitore 

Zamenik predsednika 

Izvršnog odbora 

“Ra if fe i sen ban ke” 

Zoran Petrović upozorio 

je da uko li ko bu de 

potrajala politička neizvesnost 

u Srbiji, zbog 

jednostranog proglašenja 

nezavisnosti Kosova, strani investitori 

se mogu okrenuti drugim zemljama 

i tržištima. Petrović je podsetio da su 

strane banke u proteklih sedam godina 

investirale u domaću privredu više 

“Vla da Sr bi je će obez be di ti sta bilne 

i pred vi di ve uslo ve pri vre đi va nja u 

ze mlji“, obe ćao je pot pred sed nik Vla de 

Sr bi je Bo ži dar Đe lić. On je na gla sio da 

u bu dže tu oče ku ju 3 milijarde evra in vesti 

ci ja, pr ven stve no stra nih, i do dao da 

Sr bi ja ne na me ra va da uđe ni u ka kvu 

for mu izo la ci je, ni ti bi lo ka kve kon flikte 

i da je otvo re na za do ma će i stra ne 

in ve sti ci je. 

Srpskoj privredi je radi efikasnijeg 

pred sta vlja nja na ino stra nim tr ži štima 

neo p hod na bo lja sa rad nja 

sa pred stav ni štvi ma Privredne 

komore Srbije u ino stranstvu, 

oce nje no je u Pri vred noj 

ko mo ri Be o gra da. Cilj ja ča nja sa rad nje 

je, ka ko je re če no na sa stan ku be o gradskih 

pri vred ni ka sa di rek to ri ma predstav 

ni šta va PKS u ino stran stvu, una pređi 

va nje iz vo zne ak tiv no sti, pri vla če nje 

stra nih di rekt nih in ve sti ci ja i po ve ćanje 

pri su stva pri vre de Sr bi je na ino stra- 

od dve mi li jar de evra, 

do ne le me đu na rod ne 

standarde u bankarsko 

po slo va nje i pot pu no 

re for mi sa le ban kar ski 

sek tor. ”Stra ne” ban ke 

su odobrile investicione 

i kre di te za obrt na sredstva 

privredi, napomenuo je Petrović i 

pod se tio da te ban ke sa ve ćin skim stranim 

kapitalom čine skoro 77% bilansne 

sume celog sektora, koji zapošljava više 

od 30.000 lju di. 

Vla da Sr bi je oče ku je in ve sti ci je od 3 mi li jar de evra 

Strane investi ci je 13,5 mi li jardi američkih dolara 

Ukupan priliv direktnih stranih investi 

ci ja u Sr bi ju od 2000. do 2007. 

godine iznosio je 13,5 milijardi američkih 

dolara. Ulaganja iz SAD iznose 153 miliona 

ame rič kih do la ra ili oko 1,2 % ukup nih 

stranih investicija. Ministar ekonomije i 

regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio 

je da trend rasta takvih investicija mora 

da se na sta vi u Sr bi ji, ka ko bi bi la po većana 

zaposlenost, plate i bruto domaći 

proizvod. Ističući da će Vlada davati punu 

pravnu sigurnost svim stranim investitorima 

ko ji že le da ula žu u Sr bi ju, on je na veo 

da je Srbiji godišnje potrebno između tri i 

pet milijardi američkih dolara stranih investicija 

da bi ostvarivala viske stope privrednog 

ra sta, od 6 do 7%. Pre ma po da ci ma 

Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 

15 najvećih zemalja investitora iz EU 

uložile su 9,3 milijardi američkih dolara u 

Srbiju, ili oko 85% od ukupnog neto priliva 

stranih investicija. 

Ja ča sa rad nja sa pred stav ni štvi ma PKS u ino stran stvu 

nim tržištima. Prema rečima sekretara 

Od bo ra PKS za eko nom ske od no se 

sa ino stran stvom Oli ve re Ki ro, 

ko mor ski si stem Sr bi je ima 

svo ju ino-mre žu, ko ja ni je brojna, 

ali ko ja se bavi pro mo cijom 

srp ske pri vre de u ci lju nje ne sa radnje 

sa sve tom i po di za nja ni voa opšteg 

pro spe ri te ta društva. Ki ro je na ve la da 

PKS ima de vet predstavništava u sve tu, 

u Ru skoj Fe de ra ci ji, Bu gar skoj, Bel gi ji, 

Ita li ji, Nemačkoj, Austri ji, Bo sni i Her cego 

vi ni, Ru muniji i Ukrajini. 

In du strij ska pro iz vod nja u 

ja nu a ru po ve ća na 4% 

Industrijska proizvodnja u Srbiji je u januaru 

ove go di ne bi la 4% ve ća ne go u istom 

mesecu prošle godine, a u odnosu na prosek 

2007. go di ne ma nja za 8.9 %, sa op štio 

je Republički zavod za statistiku. Posmatrano 

po sek to ri ma, u ja nu a ru je u pro iz vod nji 

i distribuciji električne energije, gasa i vode 

za be le žen rast od 8.5% u od no su na ja nuar 

prošle godine, u prerađivačkoj industriji 

rast od 2.7%, a u va đe nju ru da i ka me na od 

0.7%. Po namenskim grupama, u januaru 

je u od no su na isti me sec 2007. go di ne, proizvodnja 

kapitalnih proizvoda porasla za 

8.3%, energije za 6.1, netrajnih proizvoda 

za široku potrošnju za 4.1, intermedijalnih 

pro iz vo da (osim ener gi je) za 3.4%, a pad je 

zabeležen kod trajnih proizvoda za široku 

po tro šnju, i to za 16,8%. 

Srp ska in du stri ja u sta nju da 

poveća proizvodnju šećera 

redsednik UO kompanije “Sunoko” 

P Ver ner Ki ster iz ja vio je da je či ta va 

srpska industrija šećera u stanju da poveća 

proizvodnju za trećinu i tako zadrži isti 

nivo prihoda od proizvodnje i izvoza šećera. 

„Ukoliko, pak, količina ostane ista, nećemo 

moći da izbegnemo restrukturiranje fabrika“, 

rekao je Kister. Prema njegovim rečima, 

ovogodišnja izvozna kvota od 180.000 

tona šećera za Srbiju je ostala, a nje no 

povećanje ili nepovećanje zavisi isključivo 

od spoljnotrgovinskih odnosa Srbije i EU. 

Srp ska fabrika stakla iz Paraćina 

dobila prvu od pet predviđenih 

mašina za proizvodnju boca 

pogonu ambalažnog stakla Srpske 

U fabrike stakla u Paraćinu 29. februara 

puštena je u rad prva od predviđenih pet 

mašina za proizvodnju boca. „Reč je o nasavremenijoj 

mašini, čiji je kapacitet 100.000 

bo ca za 24 ča sa i ko ja 

je pro šla prob nu pro izvodnju“, 

precizirao je 

tehnički direktor paraćinske 

staklare Nebojša 

Bogdanović. Novi 

vlasnik Srpske fabrike 

stakla, bugarska firma 

“Rubin” iz Plevena, planira 

da uloži 20 miliona 

evra u modernizaciju 

proizvodnih kapaciteta 

u paraćinskoj fa bri ci, 

vi še ne go što je predviđeno 

kupoprodajnim 

ugovorom. 

6 industrija 2/2008

eflektor 

Vesti 

BASF pred sta vio DUO SI STEM 

Kompanija BASF predstavila je novu 

tehnologiju suzbijanja korova u kukuruzu 

pod na zi vom DUO SI STEM, a za sno va na 

je na kombinaciji herbicida Focus Ultra 

i hibrida kukuruza tolerantnih prema 

aktivnoj materiji cikloksidim. “U našoj 

ze mlji her bi cid Fo cus Ul tra se već vi še od 

dvadeset godina uspešno primenjuje za 

suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih 

travnih korova u usevima šećerne repe, 

soje, suncokreta, kao i u krompiru, paradajzu, 

luku”, objasnio je mr Momčilo 

Dimitrijević, marketing menadžer firme 

BASF Srbija d.o.o, prilikom predstavljanja 

nove tehnologije. 

Ga je njem ova kvog hi bri da ku ku ru za 

omo gu će no je pro ši re nje pa le te pre para 

ta za su zbi ja nje trav nih ko ro va, pri 

če mu je za su zbi ja nje ši ro ko li snih ko rova 

neo p ho dan i her bi cid part ner, za ko ji 

je kom pa ni ja BASF obez be di la her bi cid 

Ar rat. Pred no sti pri me ne teh no lo gi je 

DUO SI STEM ogle da ju se u su per i or nosti 

ove teh no lo gi je u su zbi ja nju trav nih 

ko ro va, po seb no u stre snim uslo vi ma i 

u slu ča ju ka da su ko ro vi raz vi je ni ji od 

op ti mal ne fa ze. Je din stve na flek si bilnost 

pri me ne preparata Fo cus Ul tra 

omo gu ća va nje go vu pri me nu bez ob zi ra 

na fa zu po ra sta use va. 

U Kuli otvorena Fabrika za 

pro iz vod nju le plji vih tra ka 

Savremena Fabrika za proiz 

vod nju le plji vih tra ka 

“Eco ta pe” otvo re na je krajem 

fe bru a ra, a u nju je ulože 

no oko 62,5 mi li o na di nara. 

Fa bri ka se na la zi u jed noj 

od hala Fabrike armatura “Istra”, 

a pred vi đe no je da se u njoj go di šnje 

proizvodi oko 5 miliona komada lepljivih 

tra ka, dok će go di šnji bru to pri hod bi ti oko 

1,8 miliona evra. Proizvodnja u fabrici je 

potpuno ekološki čista, jer nema otpadnih 

voda niti gasova koji bi se ispuštali u atmosfe 

ru. Inače, ovako zaokružena proizvodnja 

lepljivih traka trenutno ne postoji nigde na 

području zapadnog Balkana.

Vesti 

Pro dato 80 preduzeća 

u Voj vo di ni 

Agencija za privatizaciju Srbije prodala 

je prošle godine 80 društvenih preduzeća 

iz Vojvodine za ukupno 9,9 milijardi 

dinara. U 2007. godini raskinuti su ugovori 

sa kupcima 22 društvena preduzeća u 

Vojvodini. Direktor novosadske kancelarije 

Agencije za privatizaciju Slobodan Radišić 

re kao je da je na auk ci ja ma u No vom Sa du 

i Beogradu prodato 76 vojvođanskih preduzeća 

za oko devet milijardi dinara i obavezu 

kupaca da investiraju 889,5 milijardi. 

Erste banka ostvari la do bit 

13,76 miliona dinara 

Erste banka u Sr bi ji ob ja vi la je da je u 

2007. godini ostvarila neto dobit od 

13,76 miliona dinara. Posle minusa od 

2,83 milijarde dinara koji je zabeležen u 

2006. godini, dobit pre oporezivanja dostigla 

je u prošloj 10,53 miliona dinara. Glavni 

pokretač rasta bili su krediti, čiji iznos je 

uve ćan za 90,1% na 21,92 mi li jar de di nara. 

“Rast je bio na ro či to sna žan u seg mentu 

poslovanja sa stanovništvom, tako da 

su krediti građanima u odnosu na 2006. 

godinu više nego udvostručeni i dosegli 

su ni vo od 7,7 mi li jar di dinara”, navodi se 

u saopštenju Erste banke u Srbiji. Neto prihod 

od kamata prošle godine je uvećan za 

60,8% na 1,4 mi li jar de di na ra, ne to pri hod 

od provizija i naknada za 43,2 procenta na 

429,6 miliona, a administrativni troškovi 

sma nje ni su za 11,3 pro cen ta na 2,27 mi lijardi 

dinara. 

Po rez se neće povećavati zbog budžeta 

Država planira da u ovoj godini ostvari 

pri ho de od 639,6 mi li jar di di na ra 

i u pripremi rebalansa budžeta ova cifra 

se neće bitnije menjati, rečeno je u nadležnim 

službama Vlade Srbije. Računa se 

da primena Akcionog plana za Kosmet 

neće dovesti do promena na prihodnoj 

strani budžeta, odnosno da država neće 

da poveća fiskalna zahvatanja ka ko od 

građana, tako i od pri vre de. Me đu tim, 

plan rashoda će se, prema rečima nadležnih, 

menjati. Najveće promene doživeće 

stavke koje spadaju u takozvane “kapital 

ne”, u če mu je NIP sa 46,5 mi li jar di 

dinara. Kako su projekti NIP, u proseku 

sa po 10%, ras po re đe ni po svim mi nistarstvima, 

razmišlja se da se svako od 

ministarstava odrekne plana trošenja po 

osno vu NIP za u pro se ku 1,5 mi li jar du 

di na ra. To bi do ne lo ušte du od oko 15 

milijardi dinara. 

Naglašeno je da država nije odustala 

ni od Predloga zakona o otpisu kamata, 

Još ne ma efe ka ta pri me ne spo ra zu ma CEF TA 

Nema nikakvih značajnijih promena u 

obimu i strukturi spoljnotrgovinske 

raz me ne BiH u okvi ru CEFTA-e u od no su 

na pe riod pre stu pa nja na sna gu tog sporazuma. 

“Moguće je da određeni efekti na 

privrede ostalih članica za koje je spora 

zum stu pio na sna gu ne što ra ni je već 

po sto je, ali BiH ih još ne ose ća, ka ko po zitiv 

ne, ta ko ni ne ga tiv ne, s tim da je na ša 

koji firmama i građanima daje mogućnost 

da, ako plate zaostala poreska dugovanja, 

ne plate penale za kašnjenja. 

Rasterećenje privrede i stanovništva, 

kao i ide ja. da se na pro met ak ci ja sma nji 

porez na kapitalnu dobit, ukalkulisani 

su u ovogodišnju državnu kasu, tvrde 

nadležni, dodajući da će glavni prihodi 

budžeta biti od prikupljenog po re za i oni 

čine 93,2% ukupnih planiranih prihoda. 

U okviru poreskih prihoda najveća stavka 

je ste PDV ko ji uče stvu je sa 48,7%. Sle deće 

po ve li či ni su ak ci ze - 17,4%, a po rez 

na dohodak građana 11,3%. Ostali, neporeski 

prihodi države nose 6,8%. 

Predstavnici Hrvatske, Italije, Rumunije 

i Srbije i Evropske komisije dogovori 

li su se u Bri se lu o uče šću na ci o nal nih 

kompanija u zajedničkoj Kompaniji za 

razvoj projekta izgradnje Panevropskog 

naftovoda (PEOP) Konstanca - Trst, sa opštilo 

je srpsko Ministarstvo rudarstva i 

energetike. Vlada Srbije odredila je javno 

preduzeće “Transnafta” da uče stvu je 

u daljem razvoju projekta. Dogovoreno 

je da se osnu je eks pert ska rad na grupa 

radi sastavljanja predloga ugovora o 

osnivanju zajedničke kompanije, kojoj će 

predsedavati predstavnik Hrvatske. U Briselu 

je doneta odluka da sedište zajedničke 

kompanije za razvoj naftovoda bude u 

Londonu, što je eksplicitno tražila Italija. 

Ukupna dužina naftovoda biće oko 

1.230 km, a preliminarne procene pokaspoljnotrgovinska 

pozicija već godinama 

ta ko lo ša da je sva ki dan bez pro me na 

ustvari dan više daljnjeg pogoršavanja 

našeg položaja”, izjavio je Feni projekt 

menadžer Sektora za makroekonomiju 

VTK BiH Igor Ga vran. Od su stvo po zi tiv nih 

efe ka ta CEF TA-e, ka ko je do dao, sa mo po 

se bi je ne ga tiv no, ali tre ba ima ti u vi du da 

je proteklo premalo vremena za pouzdanije 

analize. 

Hr vat ska, Ita li ja, Ru mu ni ja i Sr bi ja osni va ju za jed nič ku kom pa ni ju 

za iz grad nju Panevropskog naftovoda 

zuju da će optimalni kapacitet naftovoda 

bi ti oko 60 mi li o na to na si ro ve naf te 

godišnje, pri čemu će vrednost investicije 

iznositi oko 2,2 milijarde američkih dolara. 

Postojeći segmenti Jadranskog naftovoda, 

od No vog Sa da do Omi šlja na Kr ku u 

Hr vat skoj, mo gu se već sa da ko ri sti ti za 

transport sirove nafte, tako da se investicija 

može značajno umanjiti. 

Sa mo de lo ve u Ru mu ni ji i ma nji deo u 

Sr bi ji tre ba iz no va iz gra di ti i to ve ći nom 

na te re nu po volj nom za grad nju (pro cena 

Par sons kom pa ni je o vi si ni in ve stici 

je je 883 mi li o na ame rič kih do la ra). 

Naf to vod Kon stan ca - Trst po ve ćao bi 

ko li či ne si ro ve naf te u re gi o nu, zbog 

če ga tre ba oče ki va ti sni ža va nje ce ne 

si ro vog pe tro le ja. 

Od izgradnje naftovoda kroz teritoriju 

Srbije korist bi imali domaći podizvođači 

radova, povećala bi se zaposlenost i 

nacionalni dohodak (efekat multiplikatora), 

pri vlač nost ze mlje i za dru ge stra ne 

investitiore, budžetski prihodi, a to bi bio i 

povoljan politički signal iz Srbije. 

U saopštenju Ministarstva rudarstva i 

energetike navedeno je da još nije moguće 

reći kada će početi izgradnja naftovoda 

od rumunske luke Konstanca, preko Srbije 

i Hrvatske, do italijanske luke Trst. 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

industrija 2/2008 9

Standardi a u industriji 

PRI ČA O 

PO ČET KU IZ NO VA 

"Svet bez stan dar da bi se ubrzo 

zaustavio. Transport i trgovina 

bi bi li sputani. Internet jednostavno 

ne bi funkcionisao. Stotine 

hiljada sistema koji zavise od 

in for ma ci o nih i ko mu ni ka ci o- 

nih tehnologija bi imali ozbiljne 

smet nje ili bi za tajili – od vlade 

i ban kar stva do zdrav stvene 

za štite, kontrole vazdušnog 

saobraćaja, usluga u hitnim slučajevima, 

otklanjanja posledica 

ve likih nesreća i čak međunarodne 

di plomatije. Veoma mnogo 

aspe kata savremenog sveta je u 

zavisnosti od standarda. 

Te ško da se može preuveličati 

va žnost standarda u našim svakodnevnim 

ži votima. Uzmimo za 

primer standarde koji su uključeni 

u či tanje ovog teksta. Ukoliko 

sedite ispred monitora računara, 

stotine standarda deluje na rad 

računara obezbeđujući pristup 

internetu, a isto ta ko ra di de finisanja 

fontova i formatizovanja 

samog teksta. Ukoliko čitate ovu 

poruku na papiru, tada dimenzije 

pa pira verovatno odgovaraju 

standardu koji pojednostavljuje 

pro cese štampanja i distribucije. 

Izvor energije za vaš računar ili 

štampač, osvetljenje, grejanje ili 

klimatizacija – za sve to donekle 

se reguliše standardima. 

Zamislite kako bi bilo te ško, 

šta više bilo bi opasno, bez standar 

da raditi uobičajene svakodnev 

ne po slo ve. Standardi za 

bez bed nost ma ši na pru ža ju 

nam za šti tu u to ku ra da i ru kovanja. 

Kod kuće, standardi omogućavaju 

da električni uređaji 

budu povezani sa nacionalnom 

da le ko vod nom elek trič nom 

mre žom i omo gućavaju da naši 

frižideri i klima uređaji budu u 

skladu sa zahtevima u vezi sa 

zaštitom životne sredine, radi 

sprečavanja globalnog otopljavanja. 

Na ši audio si stemi, televizijski 

apa ra ti i DVD ple je ri, mo bilni 

te le fo ni i Wi Fi - svi su pro iz vedeni 

u skladu sa standardima 

ko ji ih či ne kom patibilnim sa 

dru gim si stemima. Počevši od 

mobilnih video i muzičkih uređaja 

do obrazovanja elektron skim 

pu tem (on li ne), te le me di ci ne, 

elektronskog bankarstva i sistema 

sa telitske navigacije za naše 

auto mobile i avione – gde bismo 

se bez stan dar da na šli u sve vi še 

umreženom svetu?" 

Ovo je iz vod iz poruke čel nih 

ljudi međunarodnih organizacija 

za stan dar de i stan dar di zaciju, 

Renca Tanija, predsednik 

IEC, Ha kana Murbija, predsedni 

ka ISO, i dr Ha maduna Turea, 

generalnog sekretara ITU. 

Ni šta no vo, re klo bi se, ali ako 

se uzme u ob zir da Sr bi ja mo ra 

da za meni, usaglasi i inovira 

standarde koje je nekad ima la 

sa važećim standardima EU, pre 

sve ga, on da pri ča o stan dar dima, 

po sebno u industriji, ima 

svoju itekakvu specifičnu težinu. 

O tome, dakle, na narednim 

stranicama, u temi ovog izdanja 

Industrije. 

10 industrija 2/2008

Standardi u industriji 

industrija 2/2008 11

Standardi u Industriji 

JE DI NI PUT 

DO KVA LI TE TA 

Stan dard je uzor, obra zac, merilo za poređenje u procenjivanju 

uspešnosti izvođenja ili vrednovanju kvaliteta nekog de la 

ili poželjnog ponašanja 

koje predstavlja normu. 

Ili, u pre vo du, to je 

prak tič no uput stvo 

kako neki proiz vod 

treba praviti da 

bi on mo gao 

da se pro da i 

kod ku će i 

u sve tu... 

M 

eđunarodni standardi sve vi še 

pomažu uklanjanje prepreka 

između bogatih i siromašnih nacija. 

Standardizacija pomaže da se postigne 

viši kvalitet sa nižim troškovima obezbeđujući 

postojanje konkurencije između pro- 

davaca. Ona olakšava potrošačima da 

naprave izbor baziran na informacijama o 

opremi ili uslugama koje kupuju. 

Međunarodna standardizacija postoji 

već skoro 150 godina. Danas, shvatajući 

da standardi mogu umnogome da prošire 

tržište za tehnološke inovacije, industrija 

investira milijarde dolara u standardizaciju. 

Standardi podstiču "zdravu" trgovinu i 

fer cene. Globalni standardi koji su razvijeni 

putem otvorenih procesa i konsenzusa 

između zainteresovanih strana omogućavaju 

pristup globalnim tržištima. 

Usklađivanje domaćih sa svetskim i 

evropskim standardima je sve izraženija 

po tre ba, ali i sve če šća te ma i sve prisutnije 

objašnjenje neuspešnog izvoza i 

rastućeg uvoza čak i onih proizvoda koje bi 

Srbija uspešno mogla da prodaje u svetu. 

A u tom sve tu sta nje u obla sti stan dar da 

usko je po ve za no sa sta njem u pri vre di. U 

razvijenim zemljama sa dinamičnim privredama 

standardi se menjaju, pooštravaju i 

prilagođavaju novim tehnologijama. Tamo 

gde su pri vre de po lu mr tve, sa pre te žno 

zastarelom tehnologijom i standardi su 

zastareli. 

Ma li isto rij ski osvrt 

Skraćenica JUS je ko ri šće na za ozna čavanje 

jugoslovenskih standarda od 1952. 

godine do 31. decembra 2005. godine. 

Zakonom o standardizaciji ("Službeni list 

Sr bi je i Cr ne Go re", br. 44/05), ko ji je do nesen 

22. ok to bra 2005. go di ne u ta da šnjoj 

državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i u prime 

ni je od 1. ja nu a ra 2006. go di ne, utvrđeno 

je da se srpsko-crnogorski standardi 

i srodni dokumenti označavaju oznakom 

koja počinje skraćenicom (akronimom) 

SCS. Po prestanku državne zajednice Srbija 

i Cr na Go ra pre sta la je i po tre ba za ko rišćenjem 

skraćenice SCS pa je pomenutim 

rešenjem ona zamenjena skraćenicom 

SRPS. 

Do sa da je od stra ne In sti tu ta za standardizaciju 

Srbije, nadležne institucije za 

ovu vrstu poslova, objavljeno više od 200 

srpskih standarda i srodnih dokumenata 

sa oznakom koja počinje skraćenicom 

SRPS. 



đuje se mogućnost komparacije po 

bilo kom osnovu, odnosno objektivnost. 

Norma omogućava rangiranje 

svakog pojedinca, a time i objektivnost 

procene u odnosu na referentnu 

gru pu. 

Standardizacija je, dakle, aktivnost 

na utvr đi va nju od re daba za 

opštu i višekratnu upotrebu, u odnosu 

na stvarne ili potencijalne probleme, 

radi postizanja optimalnog 

nivoa uređenosti u određenoj oblasti. 

Standardizacija u Srbiji zasniva 

se na sledećim načelima: 

1) pra vu na do bro volj no uče šće i 

doprinos svih zainteresovanih strana 

pri donošenju srpskih standarda 

i srodnih dokumenata; 

2) konsenzusu zainteresovanih 

strana; 

3) sprečavanju prevladavanja 

pojedinačnih interesa nad zajedničkim 

interesom zainteresovanih 

strana; 

4) preglednosti postupka standardizacije 

i dostupnosti javnosti 

srpskih standarda i srodnih dokumenata; 

5) međusobnoj usklađenosti srpskih 

standarda i srodnih dokumenata; 

6) uzi ma nju u ob zir sta nja raz vijenosti 

tehnike i pravila međunarodnih 

i evropskih organizacija za 

standardizaciju i relevantnih međunarodnih 

ugovora; 

7) da pro iz vod ili uslu ga iz dr žave 

koja je potpisnica relevantnog 

međunarodnog ugovora ima isti tretman 

kao i sli čan do ma ći pro iz vod ili 

usluga, odnosno sličan proizvod ili 

usluga iz bilo koje druge države. 

Standard i standardizacija 

Prema važećem zakonskom dokumentu 

u Sr bi ji, "stan dard je do ku ment utvr đen 

konsenzusom i donet od priznatog tela, u 

ko me se za op štu i vi še krat nu upo tre bu 

utvrđuju pravila, smernice ili karakteristike 

za aktivnosti ili njihove rezultate radi 

postizanja optimalnog nivoa uređenosti 

u od re đe noj obla sti". Da kle, stan dard je 

uzor, obrazac, merilo za poređenje u procenjivanju 

uspešnosti izvođenja ili vrednovanju 

kvaliteta nekog dela ili poželjnog 

ponašanja koje predstavlja normu. 

Standardizacija je ujednačavanje operacija 

čiji završni proizvod treba da zadovolji 

određene kvalitete, odnosno norme. Propisivanjem 

utvrđenog standarda obezbe- 

Ciljevi standardizacije 

1) poboljšavanje zaštite života, zdravlja 

i bezbednosti ljudi, životinja i biljaka i 

zaštite životne sredine; 

2) unapređivanje kvaliteta proizvoda, 

procesa i usluga, utvrđivanje njihove 

namene, unificiranje, kompatibilnost i 

zamenljivost; 

3) obezbeđenje jedinstvene tehničke 

osnove; 

4) razvoj i unapređenje proizvodnje i 

prometa robe, izvođenja radova, odnosno 

vr še nja uslu ga kroz raz voj me đu narodno 

usklađenih standarda i srodnih 

dokumenata radi racionalnog korišćenja 

rada, materijala i energije; 

5) unapređenje međunarodne trgovine, 

sprečavanjem ili otklanjanjem nepotrebnih 

tehničkih prepreka. 



SRPS 

Nova skraćenica u oznaci srpskih standarda 

i srodnih dokumenata, SRPS umesto 

SCS i JUS, po ja vlju je se 23. fe bru a ra 

2007. godine kada je v. d. direktora Instituta 

za standardizaciju Srbije doneo "Rešenje 

o označavanju standarda i srodnih 

dokumenata u Republici Srbiji" ("Službeni 

glasnik Republike Srbije", br. 27/2007). 

Njime je utvrđeno da se srpski standardi 

i srodni dokumenti označavaju oznakom 

koja počinje skraćenicom SRPS. Istim rešenjem 

je ta ko đe utvr đe no da će skra ćenica 

SCS u oznaci postojećih srpsko-crnogorskih 

standarda i srodnih dokumenata, kao 

i skraćenica JUS u oznaci postojećih jugoslovenskih 

standarda i srodnih dokumenata, 

biti zamenjena skraćenicom SRPS 

najkasnije na dan njihove revizije. 

Međunarodna 

or ga ni za ci ja 

za stan dar di za ci ju 

Međunarodna organizacija 

za standardizaciju - ISO (fr. 

Organisation internationale 

de normalisation, engl. International Organization 

for Standardization) je agen ci ja 

Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, 

zadužena za standardizaciju, odnosno 

izdavanje standarda. 

Skra će ni ca 

Skraćenica ISO potiče iz naziva organizacija 

na engleskom jeziku, dok je 

ispravna skraćenica na srpskom - MOS, 

koja se međutim ne koristi. 

Primeri iz prakse 

1. HACCP u in du stri ji 

pre ra de hra ne 

Stručnjaci koji se prilježnije bave ovom 

problematikom, ocenjuju da i dalje stoji hitna 

potreba srpske prehrambene industrije 

u prilagođavanju najnovijim normama 

HACCP (ISO-22000) u do menu 

tehnologije, samih proizvoda, 

u pogledu primarnih i 

sekundarnih pakovanja, kao 

i u obla sti tran spor ta i skla dište 

nja. Takođe, Vlada Srbije i 

inspekcij ski or ga ni sve vi še uvi đaju da je 

standard HACCP najefektivniji način za 

upravljanje bezbednošću hrane. 

Naime, počev od 1. januara 2006. 

standardi bezbedne hrane, u pr vom re du 

HACCP, postaju obavezujući na tržištima 

EU i Svetske trgovinske organizacije. 

HACCP je sistem bezbednosti hrane 

zasnovan na sedam principa kojima se 

na efikasan način osigurava 

potpuna zdravstvena 

bezbednost prehrambenih 

proizvoda u svim 

segmentima proizvodnje 

i prerade. Ovaj sistem je 

zapravo i metod koji omogućava 

da se odrede i 

procene kritične tačke 

za kontaminaciju proizvo 

da u svim seg men ti ma 

proizvodnje, a služi i da 

se osmisle instrumenti 

kontrole. Za razliku od pregleda gotovih 

proizvoda na kraju proizvodnog procesa, 

HACCP predstavlja preventivni sistem koji 

osigurava bezbednost hrane u svakom 

koraku procesa proizvodnje. 

Zakonska regulativa gotovo svih razvijenih 

zemalja obavezuje, a razvojni programi 

proizvođača hrane u tim zemljama predviđaju 

plansko uvođenje sistema HACCP 

u što kraćem roku. Mnogi pogoni za proizvod 

nju hra ne u sve tu već ima ju raz vi jen i 

pri me njen HACCP kon cept, bi lo kao in te grisani 

sistem, sa sistemom upravljanja kvalitetom 

(ISO 9000), bi lo kao sa mo stal no 

uve den si stem, efi ka san za obez be đe nje 

ispravnosti prehrambenih proizvoda. 

Sve ovo je ima lo uti ca ja i na srp ska pred u - 

zeća, jer one firme koje do odgovarajućeg 

roka ne budu posedovala sertifikate o 

poslovanju u skladu sa ovim standardima, 

nisu bile u mogućnosti da svoju robu plasiraju 

van granica Srbije. 

"Carls berg" uveo ISO 14001 

Kompanija "Carlsberg Srbija" dobila je 

dva sertifikata za unapređenje sistema 

upravljanja i tako postala jedina firma u 

Srbiji koja poseduje sva četiri međunarodno 

priznata standarda za unapređenje 

kvaliteta i upravljanja kompanijom. Reč 

je o uspešnoj implementaciji standarda 

ISO 14001, kojim se reguliše sistem upravljanja 

zaštitom životne sredine i uvođenju 

Specifikacije OHSAS 18001 kojom se reguliše 

bezbednost i zdravlje zaposlenih. Podsećanja 

radi, "Carlsberg Srbija" je u 2006. 

reflektor 

"Elektromorava" iz Sme dereva očekuje potvrdu sertifikata 

Sme de rev ska "Elek tro mo ra va", 

ko ja ima po go ne i u Sme de rev skoj 

Palanci i Velikoj Plani, snabdeva strujom 

90.703 potrošača u Podunavskom 

okrugu i poseduje jedan od najsavremenijih 

dispečerskih centara sa modernim 

si ste mom za da ljin sko upra vlja nje. S tim u ve zi, ovih da na za početa 

je ugradnja savremenih brojila novim korisnicima koja omogućavaju 

daljinsko očitavanje potrošnje 

električne energije, ali i isključivanje sa 

elektrodistributivne mreže neredovnih 

platiša. Osim toga, u "Elektromoravi" 

očekuju da ove godine dobiju potvrde 

o sertifikatima standarda kvaliteta ISO 

9001, ISO 14001 i OH SAS 18001, ko ji su uve de ni la ne i ko je 

poseduje još samo preduzeće "Elektromorava" iz Požarevca. 



godine dobila sertifikate za 

upravljanje kvalitetom ISO 

9001 i ISO 22000 - si stem 

za upravljanje bezbednošću 

hra ne. 

"Uvo đe njem me đu narodnih 

standarda i unapređenjem 

sistema upravljanja, 

kompanija namerava 

da postane vodeća 

na tržištu piva ne samo 

po pitanju proizvodnje, 

prodaje i kvaliteta proizvoda, 

već i zaštite životne sredine 

kao i bezbednosti i zdravlja zaposlenih", 

izjavio je generalni direktor za "Carlsberg 

Jugoistočna Evropa" Isak Šeps. Pomenuta 

dva sertifikata "Carlsberg Srbija" dobio je 

od međunarodne organizacije za procenu 

i kontrolu menadžmenta i kvaliteta "Lloyd 

Register". 

"Yuhor" najuspešnija firma u Ja go dini 

i zbog uvedenih standarda 

Industrija mesa i mesnih prerađevina 

"Yuhor" najuspešnije je preduzeće u 

Jagodini, među 689 privrednih društava i 

1.900 preduzetnika, ocenili su autori "Strateškog 

plana razvoja opštine" od 2008. 

do 2012. godine. Tim povodom direktor 

"Yuhora" Dragan Miladinović izjavio je 

da po sled njih 15 go dina 

to preduzeće posluje 

bez gu bi ta ka, uz vi so ku 

iskorišćenost kapaciteta 

i zavidnu produktivnost u 

svim segmentima. On je 

na gla sio da je cilj "Yuhora" 

po vra tak na evrop sko 

i svetsko tržište uz ispunjava 

nje svih zah te va evropskih 

standarda inostranog 

kupca, radi čega je u fabrici 

uveden i primenjuje se 

sistem kvaliteta ISO 9001, 

ISO 14001, a proizvodnja je usaglašena 

sa zah te vi ma HACCP stan dar da u pro izvodnji 

hrane. 

"Kao veliki snabdevač domaćeg tržišta i 

priznati izvoznik, "Yuhor" je stalno ulagao u 

svoj raz voj, shva tiv ši da sa mo stal nim inoviranjem 

tehnoloških postupaka, opreme i 

kon tro le mo že da odr ži ko rak sa sve tom", 

izjavio je Miladinović, podsećajući istovremeno 

da ovo preduzeće ima tradiciju dužu 

od jed nog ve ka. 

"Yuhor" go di šnje pro iz ve de oko 13.000 

to na ro be, od ko je su 85% me sne pre rađe 

vi ne od svinj skog, go ve đeg, pi le ćeg i 

ću re ćeg me sa, a osta lo je sve že me so. 

Osim u biv še ju go slo ven ske re pu bli ke, 

"Ju hor", iz vo zi u Ita li ju, Grč ku i Ru si ju, ima 

vlastite farme svinja i junadi, u Srbiji ima 

13 distributivnih centara, dva u Crnoj 

Go ri i po je dan u Bo sni i Her ce go vi ni i 

Hr vat skoj. 

2. Auto in du stri ja Sr bi je 

Poslednjih nekoliko godina, uprkos situaciji 

u kojoj se nalazi najveći segment autoindustrije 

Srbije – kragujevačka "Zastava", 

održavana su savetovanja, seminari 

i uopšte stručni skupovi čiji su zajednički 

imenitelj upravo standardi sistema kvaliteta, 

odnosno upravljanje kvalitetom u 

autoindustriji. Štaviše, jedna od proteklih 

godina, od strane poslenika autoindustrije 

proglašena je "Godinom kvaliteta". 

Cilj svih ovih ak tiv no sti je ste da se ši ri 

svest o kvalitetu a da se predstavnici autoindustrije 

u Srbiji upoznaju sa stanjem i 

novim tendencijama u oblasti kvaliteta u 

svetskoj automobilskoj industriji, kako bi


reflektor 

"Dok fir me u BiH pot pu no ne pri me ne 

standarde upravljanja kvalitetom, neće 

moći da pristupaju razvijenim tržištima i 

doći do bolje budućnosti", rekao je nedavno 

u Sarajevu Jovan Lojanica, predstavnik 

konsultantske firme "Qualitass 

International" iz Beograda, na 

prezentaciji "Implementacije 

ISO 9001:2000 i dru gih standar 

da". On je na gla sio da 

se neprimenjivanje ovih standarda 

firmama sveti tako što 

imaju niži kvalitet i produktivnost, 

zbog če ga su ne pri hvatlji 

vi i pre sku pi za razvijena 

tržišta. Lojanica je rekao da je ceo razvijeni 

svet potpuno primenio ove principe i sada 

ide na vi še sta di ju me. 

"Za razliku od razvijenog sveta, postoji 

srednje i manje razvijeni i nerazvijeni, a tu 

su BiH, Hrvatska, Bugarska, Srbija, Makese 

kvalitet, a time i konkurentnost proizvoda 

u domaćoj auto i pratećoj industriji 

podigli na viši nivo. 

Konkretan rezultat ovih aktivnosti u 

po sled njih šest, se dam go di na je ste da 

sve članice Udruženja autoindustrije Srbi- 

"Eko me tal" po ve ća va 

ka pa ci te te re ci kla že 

elek tron skog ot pa da 

Preduzeće "Eko me tal" iz Vrd ni ka, 

uz po moć kre di ta Fon da za raz voj 

AP Vojvodine, nabavlja tri 

savremene mašine, koje 

će ovoj kompaniji omogućiti 

da poveća kapacitete 

prerade i postane 

jedna od najvećih i najja 

čih fir mi ko je se ba ve 

reciklažom elektronskog, električnog 

otpada i otpada iz foto-industrije. Kako 

je objašnjeno u "Eko metalu", krajem 

2007. godine kompanija je zbog širenja 

poslovanja kupila novu fabričku halu na 

iz la zu iz Ba nje Vrd nik pre ma Iri gu, gde će 

i dve nove mašine i biti smeštene, dok 

će jed na osta ti u sta rom po go nu. 

"Eko metal" svojim klijentima obezbeđuje 

usluge stručnog preuzimanja 

navedenog otpada u skladu sa srpskim 

i evrop skim za ko ni ma, što za pra vo znači 

da je kom ple tan put (pre u zi ma nje, 

transport, skladištenje, prerada...) opasnih 

i neopasnih materijala propraćen 

odgovarajućom dokumentacijom. 

Iz ove kompanije napominju da je u 

toku priprema za implementaciju ISO 

9001 i ISO 14001 stan dar da i pri prema 

za uvo đe nje ISO 26000 stan dar da. 

"Eko me tal" je uče stvo vao i u osni va nju 

Klastera "Eko krug". 

je imaju u najmanjem sertifikovan 

sistem menadžmenta kvalitetom - 

pre ma JUS ISO 9001 (jedna članica 

ima i pre ma JUS ISO/TS 16949), a 

neke i sistem menadžmenta zaštitom 

životne sredine - prema JUS ISO 

14001. S ob zi rom da se kod us po stavlje 

nih si ste ma zah te va stal no po boljša 

vanje, ovakvi skupovi su ocenjeni 

kao značajno izvorište informacija 

o iskustvima i trendovima kvaliteta 

kod proizvođača vozila i njihovih 

is poručilaca. Zato je neophodno i 

dalje održavati i poboljšavati aktuelnost 

informacija, tj. nastaviti sa kontinuitetom 

održavanja ovog skupa. 

U okviru izrade Studije o strategiji razvoja 

auto industrije Srbije, predstavnici 

autoindustrije smatraju da je 

neophodno definisati i strategiju 

unapređenja kvaliteta u autoindustriji. 

Strategijom razvoja, osim mera 

za održivi razvoj, treba predvideti 

i poboljšavanje karakteristika proizvoda 

(inoviranje postojećih, po 

mogućstvu uvođenje novih). Za proteklu 

godinu bilo je predviđeno da se 

strategijom unapređivanja kvaliteta 

predvidi održavanje i poboljšavanje 

već uspostavljenih sistema menadžmenta 

kvalitetom. Ista godina je označena 

kao pe riod za pre la zak na ISO/TS 16949. 

"To kon kret no zna či da se tre ba usme ra vati 

ka zahtevima finalnih proizvođača, obezbeđujući 

kvalitet u lancima isporuke, odnosno 

ka budućim strateškim partnerima. 

Isto vre me no, i s ob zi rom da će se to kom 

2007. završavati i privatizacija naših preduzeća, 

treba nastojati da se u tom procesu 

dođe do što konkurentnijih proizvoda a 

zatim održavati njihov nivo kvaliteta", stoji 

u jednom od zaključaka autoindustrijskog 

esnafa u Srbiji. 

Kako je prošla godina određena i kao 

godina kvaliteta u autoindustriji, ovo je bio 

period koji je trebalo iskoristiti i za rad na 

značajnijoj primeni poznatih alata, metoda 

i tehnika poboljšavanja kvaliteta. U 

tom smi slu u okvi ru Udru že nja 

predviđeno je pronalaženje 

načina za finansiranje grupnih 

edukacija vezanih za 

me to de APQA, PPAP, SPC, 

FMEA i MSA ka ko bi do bi le 

veći stepen primene, prvenstve 

no kod čla ni ca Udru že nja, 

a i kod drugih preduzeća zainteresovanih 

za primenu i učešće u finansiranju 

ovakvih programa. 

Svemu treba dodati da poslenici autoindustrije 

Srbije insistiraju na okončanju 

procesa definisanja statusa i preuzimanja 

nadležnosti institucija kvaliteta u skladu 

sa novousvojenim (ili izmenjenim) zakonima 

iz obla sti "in fra strukture kvaliteta". Ističe 

se, istovremeno, kao poseban interes 

za definisanje i preuzimanje odgovornosti 

od strane esnafa iz oblasti homologacije 

vozila, opreme i delova koja proizilazi iz 

novog Zakona o tehničkim zahtevima za 

proizvode i ocenjivanje usaglašenosti sa 

tim zahtevima. 

Pro te kla go di na je od stra ne pred stav nika 

autoindustrije Srbije okarakterisana i 

kao period u kome je trebalo pokrenuti značajne 

aktivnosti na stvaranju klime i poboljšavanja 

kvaliteta. Kao prioritetni zadatak 

tre ba lo je da bu de iz ra da do brog pro gra ma 

korišćenja adekvatnog modela izvrsnosti 

u autoindustriji, izrada strategije unapređenja 

kvaliteta u narednom periodu, kao i 

izrada i realizacija dobrog programa obuke 

za sticanje stručnih znanja i veština koje 

su potrebne za efikasno unapređivanje 

kvaliteta u konkretnim organizacijama. Svi 

ti, i budući napori i aktivnosti bi se, ukratko, 

mogle iskazati sloganom "kvalitetom 

ka konkurentnosti i strateškom partneru", 

smatraju u autoindustriji Srbije. 

Standardizacija u BiH 



donija, Albanija, koji nisu još došli u puno 

sta nje da pri me ne stan dar de 9000. Dok 

god potpuno ne primene standarde, neće 

moći da komotno pristupaju razvijenim tržištima 

i da po pravim cenama prodaju svoj 

rad i proizvode", rekao je Lojanica i dodao 

da se ovi standardi moraju primeniti u 

svim segmentima društva. 

U "Qualitass International" Sarajevo, 

kao raz lo ge za pri me nu ISO 9001:2000 

naveli su direktive EU, po kojim 40% firmi u 

ze mlji mo ra ima ti ove stan dar de, te za kon 

o javnim nabavkama, po kojem će na tenderima 

dodatno biti bodovana preduzeća 

ko ja ima ju taj stan dard. 

U Republici Srpskoj 3% 

preduzeća uvelo standarde 

Sve ga tri od sto ma lih i sred njih pred u- 

zeća u Republici Srpskoj poseduje ili se 

priprema za uvođenje nekog od međunarodnih 

standarda organizacije ili kvaliteta 

neophodnih za njihov uspešan 

rad, posebno na ino-tržištima. U 

Privrednoj komori Republike Srpske 

na vo de da tek 150 ma lih i 

srednjih preduzeća od ukupno 

7.914 registrovanih firmi koje 

su predale završne račune ima 

uve den stan dard ISO 9001. 

"Za uvo đe nje ISO 9001, jednog 

od najznačajnijih međunarodnih 

standarda koji potvrđuje 

organizovanost preduzeća, pripre 

ma se još 60 ma lih i sred njih 

firmi", kazala je Olivera Pejić, 

rukovodilac Sektora za kvalitet i 

raz voj u PK RS, uz na po me nu da 

je 17 pred u ze ća uve lo HACCP, 

visoki standard prehrambene 

in du stri je, dok isti broj njih ra di 

na njegovom uvođenju. Standard 

o zaštiti životne sredine 

ISO 14000, prema rečima Pejićeve, 

poseduju svega tri preduzeća, 

a CE znak, koji reguliše 

zahteve o sigurnosti proizvoda 

i obezbeđuje slobodan pristup 

tržištu EU, sedam preduzeća. 

Ona je objasnila da je za sertifikovanje 

preduzeća u proseku potrebno oko šest 

meseci uz dodatni period od tri meseca 

nastavka funkcionisanja firme posle dobijanja 

sertifikata. Cene sertifikovanja, kako 

kaže, variraju i u najvećoj meri zavise od 

delatnosti preduzeća i broja zaposlenih. 

U RS ne postoje domaće sertifikacijske 

ku će, pa ume sto njih ra di ve li ki broj stranih 

kuća, od kojih je najprisutniji nemački 

"Puv". 

U banjalučkoj firmi "MB Im pex" ka žu 

da su po sle 11 go di na ra da uvi de li zna čaj 

sertifikacije proizvodnog procesa i njihovog 

poznatog proizvoda zlatne viljamovke. 

"Očekujemo da ćemo dobiti ISO 9001 

i HACCP stan dard na če mu in ten ziv no 

radimo u poslednjem periodu, a trenutno 

se nalazimo u završnoj fazi prilagođavanja 

procesa proizvodnje", rekla je Jelena 

Popović, marketing menadžer kompanije 

"MB Im bex". 

Ministarstvo privrede, energetike i razvoja 

RS ra di po mo ći ma lim i sred njim 

preduzećima u protekle dve godine je na 

osnovu javnih poziva bespovratno dodelilo 

preko pola miliona konvertibilnih maraka 

u svr hu uvo đe nja ISO stan dar da i CE 

zna ka u do ma će fir me. "U 2005. go di ni 

sredstva je dobilo 40 preduzeća, dok su 

u 2006. go di ni sred stva do bi la 34 pred u- 

zeća. Trenutno je u toku novi javni poziv 

na osnovu kojeg će se ove godine izvršiti 

dodela 270.000 KM", rekla je Aleksandra 

Vu kašinović, portparol tog ministarstva. U 

ovom ministarstvu navode da nastavljaju 

aktivnosti na realizaciji ciljeva koji se odnose 

na ma la i sred nja pred u ze ća, pre sve ga 

na omogućavanju kvalitetnog poslovanja 

i plasmana proizvoda na domaćem i stranom 

tržištu. 

Ipak... 

Ima još pu no po sla u ovoj obla sti. Istovremeno, 

činjenica o postojanju u dobrom 

delu neusklađenosti domaćih standarda 

sa evrop skim, ni je, ka ko ka žu struč nja ci 

za ovu oblast, pre pre ka za iz voz. Ali, je su 

dobar izgovor! Ko tehnološki i ekonomski 

može da proizvodi po najnovijim evropskim 

i međunarodnim standardima, nema 

ni ka kve smet nje da ta ko i ra di i da svo ju 

proizvodnju plasira u izvoz i na najprobirljivija 

tržišta, stav je stručnjaka u oblasti 

standarda i standardizacije. 

S druge strane, standardi jesu tehničko 

pomagalo, ali ono što pravi smetnju jeste 

zakonska regulativa. Često se dešava da 

domaće zakonske odredbe nisu usaglaše 

ne i ne pra te ak tu el na kre ta nja u sve tu, 

pa se za proizvode koji se, recimo, uvoze u 

Srbiju, iz da je ser tifikat, odnosno potvrda 

kao da se radi o proizvodu ranije generacije, 

koji podrazumeva starije standarde, a 

ne današnje. Jednostavno zato što nema 

načina od strane nadležnih institucija i 

organa, najčešće carine, da se dotična tehnologija 

potvrdi kao takva (npr. automobil 

či ji je mo tor pro iz ve den po EURO 4 stan dardu, 

de kla ri še se kao EURO 3 stan dard). 

Međutim, dijapazon proizvoda koji moraju 

biti usaglašeni sa našom regulativom ili 

koji podležu obaveznom testiranju je relativ 

no ma li. Uz to, no vi evrop ski stan dar di 

uglavnom podrazumevaju čak viši stepen 

bezbednosti, pa i problemi takvih ograničenja 

po pravilu mogu da se prevaziđu u 

saradnji sa Zavodom i nadležnim državnim 

telima. 

Ali, struč nja ci u ovoj obla sti ka žu da se 

tome mora pristupiti oprezno i postepeno. 

Istovremeno, oni tvrde da zastarelost određenih 

domaćih standarda ne bi trebalo da 

se koristi kao obrazloženje neuspeha na 

domaćem tržištu, a posebno za nepojavljivanje 

na tržištima Evrope i sveta. in 


Stan dar di u in du stri ji - OBO Bet ter mann 

Za šti ta od pre na po na 

TEKST: GO RAN VA SIĆ, DIPL. ING. EL, 

PRO DUCT MA NA GER, OBO BETTERMANN 

Razvoj tehnologije od početka 

osamdesetih godina prošlog veka 

do da nas iz osno va je pro me nio 

ljudske živote, kako u sferi privatnog 

tako i u sferi poslovnog 

života. 

P 

oslovanje bez Interneta, elektronske 

pošte i mobilnih telefona veoma 

je teško zamisliti. Elektronsko 

poslovanje i informacioni sistemi omogućavaju 

efektivno i efikasno donošenje poslovnih 

od lu ka, dok si ste mi auto mat skog upravljanja 

proizvodnim procesima povećavaju 

produktivnost i efikasnost proizvodnje. 

S dru ge stra ne, ve li ko uče šće teh no logije 

čini nas ovisnim o pouzdanosti elektron 

skih si ste ma. Kvar na elek tron skom 

sistemu onemogućava proizvodnju i pružanje 

uslu ga. 

Šteta od prenapona 

Procene i analize osiguravajućih društva 

koja se bave osiguranjem imovine ukazuju 

na činjenicu da je najčešći uzrok štete na 

elektronskim uređajima - prenapon. 

Ne mač ko udru že nje osi gu ra va ju ćih 

društava (GDV – Ge sam tver band der 

Deutschen Versicherungwirtschaft e.V.) 

proučavanjem 9.000 zahteva za odštetu 

ustanovilo je da je skoro jedna trećina 

(31%) šteta uzrokovana tranzijentnim prenaponima, 

bilo atmosferskog po re kla, bi lo 

usled komutacionih operacija u elektroenergetskoj 

mreži (slika 1). 

Tranzijentni prenaponi su kratkotrajni 

naponski nivoi trajanja reda nekoliko mikrosekundi, 

čiji intenzitet može dostići vrednost 

nekoliko puta višu od nominalnog 

napona sistema. Najčešći uzroci tranzijentnih 

prenapona su: 

• direktno atmosfersko pražnjenje u 

objekat sa spoljašnjom gromobranskom 

instalacijom ili uzemljenim elementima 

krovne konstrukcije; 

• direktno atmosfersko pražnjenje u 

niskonaponski nadzemni energetski vod; 

• indukovanje prenapona u energetskim 

provodnicima i provodnicima informacionih 

sistema usled atmosferskog prenapona; 

• prekidačke akcije u niskonaponskim 

sistemima (naglo rasterećenje velikih motora, 

komutatorske operacije na transformatorima, 

induktivnostima ili kondenzatorima, 

itd.). 

Stan dard IEC 62305 - za šti ta od 

at mos fer skih pra žnje nja 

Standard IEC 62305 usvo jen je 2006. 

godine, i odnosi se na zaštitu od atmosferskog 

pražnjenja. Standard obuhvata 

projektovanje spoljašnje gromobranske 

instalacije i unutrašnje instalacije zaštite 

od prenapona i sastoji se iz četiri dela: 

• IEC 62305-1 – Osnov ni prin ci pi 

• IEC 62305-2 – Menadžment rizika 

• IEC 62305-3 – Opa snost po ži vot i fi zička 

oštećenja objekata 

• IEC 62305-4 – Elek trič ni i elek tron ski 

sistemi unutar objekata 

Za zaštitu od prenapona posebno je interesantan 

IEC 62305-4. Ovaj deo stan dar da 

uvodi koncept zona zaštite od prenapona 

(LPZ - Lightning protection zone) u elek tričnim 

instalacijama čiji je nominalni napon 

ni ži od 1kV. Kon cept zo na za šti te od pre napona, 

koji se u praksi pokazao praktičnim 

Slika 2 

Slika 1 

i efikasnim, bazira se na postepenom smanjivanju 

prenapona do te granice da on 

više nije opasan po štićene uređaje. Da bi 

se ovo postepeno redukovanje prenapona 

postiglo, sistem električnih instalacija štićenog 

objek ta de li se u vi še zo na za šti te 

od prenapona. 

Na mestima prelaska iz jedne u drugu 

zonu vrši se izjednačavanje potencijala 

svih elektroprovodnih delova kao 

i postavljanje odvodnika prenapona 

- SPD "Surge protecion device" (sli ka 

2). Uloga odvodnika prenapona je ograničavanje 

vrednosti napona štićene 

instalacije za vreme trajanja tranzijentnog 

prenapona. 

Koncept zona zaštite od prenapona 

koji preporučuje IEC 62305-4 ima sle de će 

prednosti: 

• efikasno odvođenje visokoenergetskih 

prenapona na mestu ulaska instalacija 

u šti će ni obje kat; 

• zaštita od prenapona nastalih elektromagnetskom 

indukcijom u instalacijama 

unutar štićenog objekta; 

• jednostavan, finansijski optimizovan 

metod planiranja prenaponske zaštite prime 

njiv na sve vr ste obje ka ta. 

Sa vet 

Više detalja na 

www.obo-bettermann.com 

Pravilnim uključivanjem svih elektroprovodnih 

instalacija koje ulaze u štićeni objekat 

(električne, gasne, telefonske, vodovodne 

instalacije...) u sistem zaštite od 

tranzijentnih prenapona, postižemo visokoefikasnu 

zaštitu osetljivih elektronskih 

uređaja, koji su neophodni za svakodnevni 

život i poslovanje. 


Standardi a d u industriji i i - Messer s e Tehnogas AD 

Jasan put 

U pri či o standardima u industriji, evo jednog 

primera kompanije koja je svojim do laskom 

u Sr bi ju, pre de set godina, donela sa sobom 

i ne što no vo. U pri lo gu ko ji nam je za po tre be 

teme ovog broja Industrije, stigao iz kompanije 

Mes ser Tehnogas AD, vrlo je indikativan i 

onaj deo koji govori o tesnoj vezi između standar 

da i li derske pozicije kompanije. Ukratko, 

jedno bez drugog ne postoji... 

K 

ompanija Messer je u sve tu zna čajno 

prisutna kao priznat proizvođač 

tehničkih i medicinskih gasova i 

gasnih smeša koji se primenjuju u in du striji, 

medicini, hrani i posebnim oblastima. 

U Srbiji, Messer Tehnogas AD je najstarije 

i najveće preduzeće u ovoj oblasti, te kao 

takvo ima lidersku potrebu i obavezu da 

ostane vodeće. 

Iz same suštine naše misije proizlazi 

potreba da se procesi rada stalno unapređuju, 

asortiman gasova i njihovih primena 

proširuje, metode provere i dokazivanja 

kvaliteta proizvoda inoviraju i poboljšavaju. 

Sistem kvaliteta je taj koji pomaže da se 

ovo radi na metodološki postavljen način, 

a sertifikati kvaliteta dokumentuju naše 

izraženo opredeljenje. 

Naime, sertifikati pokazuju da je nezavisna 

organizacija proverila da su procesi 

uređeni, da su rizici u pogledu sigurnosti 

na radu, proizvodnje i kontaminacije proizvoda 

svedeni na najmanju moguću meru, 

da je od nos pre ma dru štve nom okru že nju 

i životnoj sredini korektan. Uopšte, sertifikati 

potvrđuju da ispunjavamo ne samo 

poslovne ciljeve kompanije, nego i svoju 

društvenu i razvojnu funkciju. 

Redosled sertifikacije bio je sledeći: 

počeli smo 2002. god. sa akreditacijom 

Laboratorije za mehanička i hemijska ispitivanja 

po ISO 17025, nastavili sertifikacijom 

sistema kvaliteta po osnovnom standardu 

ISO 9001, a zatim se sertfikujemo 

po ISO 14001 (zaštita životne sredine) i 

HACCP-u (analiza rizika – gasovi za prehranu), 

kao i po GMP-u (medicinski gasovi). 

Put je ja san – odr ža va nje i una pre đi vanje 

postojećih i uvođenje u praksu novih 

sistema kvaliteta! 

Mes ser Teh no gas AD 

Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad 

Tel: 011 3537 200 

Fax: 011 3537 291 

E-mail: postoffice@mes ser.co.yu 

www.mes ser.co.yu 


energetika 

g 

Ener get ska efi ka snost u in du stri ji 

PO VE ĆA NJE 

ener get skog in ten zi te ta 

TEKST: MR BO JAN KO VA ČIĆ, DIPL. MAŠ. INŽ, DI REK TOR AEE 

Indikatori energetske efikasnosti 

u Srbiji pokazuju da 

postoji potencijal unapre đenja 

stepena racionalnog korišćenja 

energije u svim sektorima 

potrošnje, pa i u industriji. 

skom menadžeru i energetskom odboru, 

pre sve ga u smi slu odo bre nih finansijskih i 

drugih potrebnih resursa. 

proizvodnu opremu, unapređenje procesa 

prodaje, itd. Pri tome, poslovodstvo je nerado 

sprem no da ula že u me re ener get ske 

N 

aša industrijska preduzeća prema 

zvaničnim podacima počinju 

da se opo ra vlja ju od po sle di ca 

dugogodišnje stagnacije i nazadovanja. 

To se po seb no od no si na ma la i sred nja 

preduzeća, koja zbog svoje fleksibilnosti, 

sa ade kvat nim upra vlja njem i pri me nom 

novih pristupa u poslovanju i proizvodnji, 

mogu da budu zamajac sveukupnog ekonomskog 

razvoja. 

Povećanje potrošnje 

fi nal ne ener gi je 

Prema podacima iz statističkog godišnja 

ka (za 2006. g.), sek tor in du stri je u 

potrošnji finalne energije učestvuje sa oko 

24%, što je povećanje od nekoliko procenata 

u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna 

potrošnja energije u industriji takođe se 

povećala za oko 10%, što može ukazivati 

na intenzivniju poslovnu aktivnost. No, 

ako analiziramo energetski intenzitet u 

industriji, videćemo da je on 0,5 kgen po 

do la ru BNP, što je i do tri pu ta ve ća vrednost 

u odnosu na razvijene zemlje Evropske 

uni je. 

Ipak, sa završetkom procesa privatizacije, 

za oče ki va ti je da se i na ša pred u ze ća 

uhva te u ko štac sa iza zo vi ma ko je oštra 

konkurencija na savremenom tržištu nosi 

sa so bom. U tom smi slu, po treb no je 

da najviši rukovodioci naših industrijskih 

preduzeća što pre uvide neophodnost 

uvođenja modernog pristupa energetskog 

menadžmenta, odnosno domaćinskog 

gazdovanja energijom. Dokaz ovakve opredeljenosti 

najvišeg rukovodstva treba da 

se ogleda u stepenu podrške date energet- 

Struktura finalne potrošnje energije 

sa oce nje nim tro ško vi ma za po tro šenu 

energiju po industrijskim granama 

po ka zu je da če ti ri in du strij ske gra ne 

(he mij ska in du stri ja, in du stri ja 

gra đe vin skog ma te ri ja la, in dustrija 

papira i crna metalurgija) 

uče stvu ju u po tro šnji fo sil nih 

go ri va sa oko 75%. Slič no je i 

sa fi nal nom po tro šnjom električ 

ne ener gi je. 

Zastarele i ener get ski 

neefikasne tehnologije 

Industrijski sektor u Srbiji odlikuju korišćenje 

zastarele i energetski 

neefikasne tehnologije, 

značajni gubici i neadekvatno 

praćenje potrošnje energi 

je. Na to se na do ve zu je 

još uvek nedovoljan nivo 

informisanosti i spremnosti 

menadžmenta o načinima 

ka ko mo gu po bolj šati 

energetsku efikasnost u 

svojim preduzećima. Naravno 

da investiciona ulaganja 

u mere uštede energije 

konkurišu drugim potencijalnim 

ulaganjima, npr. u 

Struk tu ra po tro šnje energije u in du stri ji Sr bi je 

efikasnosti čiji je period povraćaja uloženog 

nov ca du ži od dve go di ne. 

Ipak, tre ba is ta ći da upra vo u sma nje nju 

troškova za energiju (u preduzećima u Srbiji 

nji hov sa da šnji udeo u ukupnim 

troškovima učestvuje i sa 

preko 25%!) leži mogućnost za 

direktno povećanje profita (i za 

nekoliko procenata) i ostvarivanje 

konkurentske prednosti na 

tržištu. U tom smislu potrebno 

je sistemski pristupiti predmetnoj 

problematici, počev od promena u 

organizaciji (uvođenje energetskih menadžera 

i energetskih odbora), metodologiji 

(praćenje potrošnje energije, sprovođenje 

Termalno ispitivanje gubitka toplote objekta, izolacije, 

prozora i kvaliteta podnog grejanja 


energetika 

Ener get ska efi ka snost u in du stri ji 

energetskih revizija i gazdovanje energijom) 

i razvojnoj politici (kontinuirano stručno 

usavršavanje, ulaganje u moderne i 

energetski efikasne tehnologije, strateško 

planiranje). 

Sistemski pristup može imati različite 

metodolške forme, a jedna od njih je 

sledeća: 

1. Priprema (definisanje indikatora); 

2. Pri ku plja nje po da ta ka (me re nje 

potrošnje po troškovnim celinama); 

3. Analiza podataka (veza potrošene 

energije sa obimom proizvodnje, definisanje 

opšteg i pojedinačnih ciljeva, poređenje 

potrošnje sa ciljem); 

4. Pra vlje nje iz ve šta ja; 

5. Pred u zi ma nje ak ci ja. 

Pokretanje programa 

Imajući na umu sve napred navedeno, 

Agencija za energetsku efikasnost definisala 

je i pokrenula strateški program 

"Energetska efikasnost u industriji” u 

cilju doprinosa poboljšanju racionalnog 

korišćenja energije u industriji u Srbiji. 

Ključni elementi u sprovođenju ovog programa 

treba da budu energetske revizije 

i energetski menadžment (gazdovanje 

energijom). Gazdovanje energijom je sredstvo 

za postizanje i održavanje takve vrste 

ušte da, ta ko što se ener gi jom ga zdu je na 

isti na čin kao i bi lo ko jim dru gim re sur som 

preduzeća, smanjuje se ra si pa nje i obezbeđuje 

da su troškovi za energiju svedeni 

na minimum. Gazdovanje energijom je 

neprekidan proces koji obuhvata praćenje 

ener get skog učin ka i ne pre sta no prona 

la že nje na či na da se on odr ži i po bolj ša. 

Uz modernu opremu, napori energetskog 

menadžera i svih zaposlenih mogu se 

dopuniti automatskim sistemima za merenje, 

praćenje i kontrolu ključnih parametara 

koji utiču na korišćenje energije. Ipak, 

napori pojedinaca su uvek značajniji: 

gazdovanje energijom je orijentisano ka 

ljudima. 

Agencija je realizovala više obuka kojima 

je prisustvovalo preko 150 polaznika 

iz 80 pred u ze ća. Obu ke su bi le iz obla sti 

izrade energetskih revizija, prethodnih studi 

ja opravdanosti za uvođenje sistema za 

gazdovanje energijom, biznis planova i dr. 

U sek toru energetske efikasnosti u 

industriji Agencija učestvuje na realizaciji 

projekta "Norveška pomoć Srbiji za sprovo 

đenje politike energetske efikasnosti, 

iz ra du energetskog bilansa na lokalnom 

nivou i primenu Kjoto protokola". 

Ovaj projekat, kojim rukovodi Ministarstvo 

rudarstva i energetike, predviđa pomoć 

regionalnim centrima za energetsku efikasnost 

i mreži za energetsku efikasnost u 

industriji, kao i pripremu CDM stra tegije i 

projekata. 

Agencija je dala svoj doprinos i u realizaci 

ji TAM (TurnAround Management) i BAP 

(Business Advisory Program) programa, 

koji imaju za cilj povećanje konkurentnosti 

srp skih pred u ze ća. U tom smi slu, Agen ci ja 

pru ža punu podršku različitim inicijativama 

kompanija za promovisanje energetski 

efi kasnije tehnologije u različitim industrijskim 

oblastima. Pored toga, Agencija je i 

2007, kao i ranijih godina sarađivala sa 

Privrednom komorom Srbije, kao i regionalnim 

privrednim komorama. 

Ove i sle de ćih go di na... 

Što se aktivnosti Agencije u ovoj godini 

tiče, izdvojili bismo nekoliko interesantnih 

projekta koje će imati i međunarodni 

ka rakter. Agencija se kandidovala za dobijanje 

sredstava iz fondova EU za realizaciju 

pro jek ta iz pro gra ma FP7 u obla sti ko ri šćenja 

biomase. Partneri na tom projektu su 

institucije iz još 12 zemalja: Nemačke, 

Luksemburga, Francuske, Velike Britanije, 

Grč ke, Španije, Slovenije, Italije, Litvanije, 

Finske, Turske i Rumunije. Nastavićemo 

da sprovodimo projekat BIOM ADRIA 

zajedno sa italijanskim partnerima iz regiona 

Emilija Romanja (biomasa). Kandido 

va li smo se sa grč kim part ne rom za 

sprovođenje projekta u okviru Helenic Aid 

programa (zgradarstvo, biomasa, solarna 

energija). Učestvovaćemo na realizaciji 

projekta iz energetske efikasno sti u okvi ru 

evropskog TEMPUS programa. Nastavićemo 

realizaciju projekta "Merenje potencijala 

vetra u Srbiji" u saradnji sa špan skim 

partnerom. 

Ovo su sa mo ne ki od pro je ka ta ko je 

Agencija namerava da sprovodi ove i 

narednih godina. Pored toga, naša Agenci 

ja posebne napore ulaže na povećanje 

sve sti o značaju energetske efikasnosti 

svih segmenata društva, uključujući i građane 

kao pojedince, a pre svega najmlađe 

naraštaje. U tom smislu, naši napori su 

prepoznati od strane različitih domaćih i 

međunarodnih subjekata od kojih možemo 

pomenuti Generalni direktorat za energiju 

i transport Evropske komisije. 

Sprovodeći svoju misiju, Agencija za 

ener get sku efi ka snost će se i da lje tru di ti 

da po bolj ša am bi jen tal ne uslo ve za ula ganja 

u energetsku efikasnost, doprinese 

tran sferu znanja i aktuelne "najbolje prakse" 

i poveća zainteresovanost svih potrošača 

energije kroz bolju informisanost. in 

Industrija u zemljama Jugoistočne Evrope ima slične probleme 

u vezi energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. 

Preduzeća sa malom energetskom efikasnošću i sa zastarelim 

industrijskim postrojenjima, našla su se na otvorenom tržištu. 

Učešće potrošnje energije u ukupnim troškovima preduzeća je 

toliko veliko da se svaka ušteda u ovoj oblasti direktno odražava 

na ukupnu produktivnost, a time i konkurentnost privrednog 

subjekta. Investicije u oblast racionalne potrošnje energije i 

zaštite životne sredine spadaju u veoma efikasna ulaganja. 

Zbog aktuelne situacije u ovoj oblasti neophodno je da se 

stručnjaci iz Istočne i Jugoistočne Evrope sastanu, razmene 

iskustva i informacije, prošire svoja naučna i tehnička saznanja, 

Stručno o EE u industriji JI Evrope 

kako bi na najracionalniji način povećali energetsku efikasnost 

i zaštitili životnu sredinu u svojim zemljama. 

Stoga, Društvo termičara Srbije u sa rad nji sa Agencijom 

za energetsku efikasnost Republike Srbije, uz po dr šku SE CI 

("Southeast European Cooperative Initiative"), održaće Regionalnu 

konferenciju pod nazivom "Industrijska energetika i zaštita 

životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope - IEEP 2008", 

u ter mi nu od 24. do 27. ju na, na Zla ti bo ru. 

Teme konferencije biće, između ostalog, i "Energetska politika, 

zakonodavstvo i podsticajni elementi", "Energetski menadžment 

u industriji", kao i "Korišćenje alternativnih goriva i obnovljivih 

izvora energije u industriji". 

reflektor 


TNG 

Od al ter na tiv nog do 

pri mar nog go ri va 

Tehnološki i ukupni razvoj društva dostigao je tačku kada se ozbilj no 

raz mi šlja o, s jed ne stra ne, bu dućim izvorima energi je jer se po stojeći 

sasvim sigurno iscrpljuju. S druge strane, pak, pitanje zaštite životne 

sre dine koje posta je od iz uzetnog glo balnog značaja, uslovljava ozbilj na 

razmišljanja u pravcu ispravnog izbora novih energenata za postojeći 

i bu dući tehnološki razvoj ljudske civilizacije. Pojava TNG, ili autogasa 

kao zanimljivog u ovom civilizacijskom trenutku, rešenja za snabdevanje 

nesagledivog motorizovanog dela čovečanstva, kao da uliva nadu i 

daje priliku da se jednim pri stu pom od go vo ri na ova dva va žna pi ta nja. 

Ka ko se ener gi ja se i da nas pretežno 

dobija iz fosilnih goriva, a 

znatno manje iz hidroelektrana i 

drugih obnovljivih izvora (solarne, vetra, 

geotermalne i dr.), a pri tome se potrošnja 

energije se stalno povećava, objektivne 

prognoze pokazuju da 

će se u na red nim go di nama 

zah te va ti i sve ve će 

energije, odnosno sve 

veću potrošnju energenata. 

Procene su da će 

se u na red nim go di nama 

ovog ve ka tra žnja za 

energijom stalno povećava ti za oko 1,5 do 

2% go di šnje. To zna či da će se do 2050. 

godine potrebe za energijom više nego 

udvo stru či ti. Od to ga će se na tran sport 

trošiti oko 50% ukupne energije, odnosno 

oset no vi še ne go u ukup nom sek to ru in dustrije 

(ostatak u sektoru domaćinstva). 

Do 2050. go di ne po trebe 

za ener gi jom će se 

vi še ne go udvo stru či ti! 

Ve o ma je va žno da se pri to me ima u vi du 

da se energenti u sektoru transporta skoro 

u potpunosti dobijaju iz nafte. 

Sve veća potrošnja čini da su raspoložive 

rezerve fosilnih goriva sve manje, i to 

posebno nafte ko ja je osnov ni ener gent za 

sektor transporta. Koliko 

će one još po tra ja ti ni je 

lako odgovoriti, pa se 

prog no ze na ra znim ni voima 

i u raznim sredinama 

veoma razlikuju. Po 

jednima, nafte će biti još 

naj ma nje 100, a ga sa 

200 go di na, ali ima i onih ko ji tvr de da će 

naf te bi ti sa mo za 30 do 40, a pri rod nog 

ga sa za 15 do 60 go di na. Ne ke prog no ze 

go vo re da će već pre 2040. go di ne bi ti 

iskorišćeno pola svetskih rezervi nafte, a 

neka istraživanja pokazuju da će to biti već 

2010. godine. 

Druga veoma važna karakteristika današnje 

energetske situacije, odnosno proizvodnje 

i korišćenja energije iz fosilnih 

goriva, vezana je za ekološke probleme. 

Sagorevanje fosilnih goriva, naime, ozbiljno 

zagađuje okolinu. Međutim, kada je 

reč o saobraćaju i tran spor tu, od no sno o 

svim vrstama vozila sa motorima sa unutrašnjim 

sagorevanjem, može da se tvrdi 

da su velikim tehnološkim unapređenjima, 

a pre svega znatno boljim sistemima 

sagorevanja u motorima, u visokom stepenu 

rešeni problemi emitovanja glavnih 

zagađivača, kao što su ugljovodonici, teški 


TNG 

me ta li, če sti ce i dr, što ni je slu čaj i sa drugim 

sektorima u kojima se fosilna goriva 

sagorevaju. Ali ostao je nerešen problem 

emitovanja ugljen dioksida, koji zagađuje 

okolinu doprinoseći stvaranju efekata 

"sta kle ne ba šte". To za pra vo i ne mo že da 

se potpuno reši sa ovim gorivima, pošto 

njihova toplotna moć zapravo i potiče od 

sagorevanja ugljenika. Emitovanje ugljen 

dioksida je, dakle, neizbežan pratilac svih 

procesa sagorevanja fosilnih goriva. 

Sve to go vo ri da se na la zi mo na po četku 

nove "energetske ere". Nužno je da 

se obezbede novi, svima dostupni izvori 

energije, novi energenti i nova goriva, a s 

tim u vezi i novi sistemi distribucije i korišćenja 

ovih novih energetskih oblika. U 

tom okviru se intenzivno traga za novim 

obnovljivim izvorima primarne energije, a 

isto tako i za alternativnim gorivima, koja 

bi se ume sto naf te i nje nih de ri va ta ko ri stila 

pre svega u motornim vozilima. 

Pojedine procene ukazuju na zaključak 

da će ka da se ra di o dru gim vr stama alterna 

tiv nih go ri va , kao sto je bio-di zel i nje gove 

masovnije primene proći još dosta vremena, 

te da u proizvodnju takvog goriva 

trba dosta ulagati, a posebno u delu Evrope 

gde se na la zi na ša ze mlja. Kod TNG je 

suprotno, nisu potrebna velika ulaganja, 

a zadovoljeni su svi eko standardi. 

Primena tečnog naftnog gasa (TNG) 

za pogon vozila je počela još dvadesetih 

godina prošlog veka, tako da je ovo gorivo 

danas najrasprostranjenije alternativno 

gorivo za pogon vozila. S obzirom na 

aktuelnost pitanja zaštite životne sredine 

i činjenicu da je aerozagađenje 

upotrebom ovih goriva neuporedivo 

manje, većina evropskih država poreskom 

politikom stimuliše primenu 

TNG pre sve ga kod naj ve ćih aero zagađivača 

u naseljenim mestima. Najveći 

potrošač TNG u Evropi je Italija 

sa približno 1.400.000 vozila (putnička 

i dostavna vozila), zatim Poljska 

sa 600.000, Nor ve ška 400.000, 

Holandija 360.000, Francuska 210.000 

vozila itd. 

U Sr bi ji na gli po rast ovih vo zi la u 

po sled njih dve go di ne je po sle di ca privat 

ne ini ci ja ti ve, ni skog ži vot nog stan darda 

i ve o ma br ze is pla ti vo sti in ve sti ci je u 

ure đa je za po gon na TNG. U po sled njih 

ne ko li ko go di na ta ko đe se ve o ma po većao 

broj instalatera koji vrše ugradnju 

ovih ure đa ja na vo zi li ma. 

Zahvaljujući ekološkim, ekonomskim 

i sigurnosnim prednostima TNG - tečni 

naft ni gas (LPG-Liquefied Petroleum 

Gas), po znat i kao auto gas, pred stavlja 

jedno od vodećih alter nativnih goriva 

današnjice. Do kraja osamdesetih 

godina dvadesetog veka TNG se koristi 

prvenstveno kao jeftinije gorivo za 

pogon motornih vozila. Početkom devedesetih 

ekološka prednost ovog goriva 

se sve vi še pre po zna je, a TNG se ma sovnije 

koristi kao ekološki prihvatljiv energent 

cijom upotrebom se značajno 

smanjuje emisija štetnih gasova. 

Zaključci Evropskog parlamenta i Saveta 

Evrope insistiraju na tome da TNG mora 

biti integralni deo politike u oblasti alternativ 

nih go ri va u EU. Ovaj 

segment nije samo predmet 

tržišnih odnosa, već 

i razvojne politike u EU. 

U tom smi slu kra jem 

2000. go di ne, Evrop ska 

Komisija usvojila je takozvanu 

"Zelenu knjigu i 

sigurnom snabdevanju", 

u ko joj je kao je dan od 

ciljeva navedena potreba 

za me ne 20% go ri va 

u drumskom prevozu 

alternativnim gorivom 

do 2020. go di ne (pod 

alternativnim gorivom 

se u ši rem smi slu smatraju 

goriva koja su u 

stanju da zamene postojeća klasična 

goriva za pogon motornih vozila kao što 

su mo tor ni ben zin i di zel). in 


ekologija 

gj 

Ekološki problemi Timočkog regiona 

(2. deo) 

Uticaj industrije 

na zagađenost voda 

Industrijski i urbani razvoj prethodnih decenija u Timočkom regionu 

doprineo je povećanju nivoa društveno-eko nomskog razvoja i poboljšanje 

životnog standarda stanovništva. Osnovni problemi zagađenosti 

životne sredine odnose se na glavne industrijske centre, Bor, Zaječar, 

Majdanpek, Negotin i Prahovo. Od značaja su osnovni problemi zagađenosti 

životne sredine, zagađenost vazduha, zagađenost površinskih i 

podzemnih voda, zagađenje i degra dacija zemljišta, neadekvatno upravljanje 

otpadom, ugroženost prirodnih retkosti i biodiverziteta i pojava 

radioaktivnosti. 

Otpadne vode iz rudarstva nastaju 

odvodnjavanjem površinskih kopova u 

Boru, Majdanpeku, Rgotini, Vrškoj čuki, 

Lubnici, Bogovini i jamama u Boru, ispuštanjem 

iz tehnoloških procesa, dreniranjem 

flotacijskih jalovišta, prirodnim luženjem 

raskrivki površinskih kopova i flotacijskih 

jalovišta. 

Iz rudarstva otpadne vode Bora iz procesa 

flotacijske koncentracije se nakon taloženja 

u jalovištu, pumpama vraćaju u proces, 

dok ma nji deo pro vir nih vo da, oti če u 

recepijent Borske i Kriveljske reke. Vode 

koje nastaju odvodnjavanjem jama i površinskih 

kopova, veoma su kisele i sadrže 

ekonomski opravdane količine bakra i plemenitih 

metala koje se delom prerađuju 

u procesu cementacije, a tzv. "bele vode" 

sa manjim teškim metalima se ispuštaju 

u Borsku reku. Takođe, u prirodne tokove 

ulivaju se vode nastale luženjem nerekultivisanih 

površina, odlagališta raskrivki i 

flotacijskih jalovišta rudnika Bora i Majdanpeka, 

dok se provirne vode rudnika Vrška 

čuka bez prečišćavanja ulivaju direktno u 

recepijent Lubničke reke. 

TEKST: DR DRA GAN MO MI RO VIĆ 

Iz vo ri za ga đe nja vo da 

Osim industrijskih, u vodotokove reka 

Timočkog regiona je ispuštana, a i danas 

se ispušta, otpadna voda iz domaćinstva 

bez prethodnog tretmana. Takođe, reke i 

vodotokove zagađuju procedne vode, koje 

prodiru sa njiva u njihovoj neposrednoj 

blizini, noseći sa sobom mnoga hemijska 

jedinjenja od herbicida, pesticida i drugih 

materija kojima se tretiraju poljoprivredne 

kulture. 

Izvori otpadnih voda u Timočkom regionu 

su: 

• rudarstvo (jama, površinski kopovi, 

raskrivke, flotaciona jalovišta); 

•metalurgija (topionica, elektroliza, 

sumporna kiselina); 

• industrija (hemijska, prerađivačka, 

pre hram be na, drv na i dru ge); 

• poljoprivreda (pesticidi, veštačka 

đubriva i drugo) i 

• domaćinstva (organske materije). 

Otpadne vode metalurgije i industrije 

u Timočkom regionu potiču u najvećoj 

meri iz tehnoloških procesa. Iz metalurgije 

i he mij ske in du stri je iz Bo ra, ot pad ne 

vode nakon grubog tretmana, ispuštaju 

se u Borsku reku, koje se karakterišu 

velikom kiselošću i velikim sadržajem 

sulfata, jona bakra, arsena i drugih 

teških metala, zatim u Prahovu IHP koja 

je 2003. is pu sti la 1.175.280 m 3 ot padnih 

vo da u Du nav. 

U dru goj po lo vi ni 20. ve ka do šlo je do iz livanja 

flotacijske jalovine iz starog jalovišta 

u Borsku reku. Nanosima flotacijske jalovine 

oštećeno je ili potpuno uništeno preko 

2.500 ha naj plod ni je ze mlje u priobalju 

Bor ske re ke i Ve li kog Ti mo ka. Sve otpadne 

vode zagadile su podzemne vode bunara 

pri rod nih iz vo ra, te se vo da iz njih ne mo že 

koristiti za vodosnabdevanje i bilo kakvu 

privrednu delatnost. Ove otpadne vode 

ne predstavljaju problem samo Timočkog 

regiona koje ugrožavaju sva naselja na 

obalama zagađenih reka, već i bitno utiču 


ekologija 

Ekološki problemi Timočkog regiona 

na kvalitet vode Dunava. Rešavanje ovog 

problema je od izuzetnog značaja ne samo 

za Sr bi ju već i za ceo re gion Bal ka na, kao i 

za korišćenje vode Dunava u turističke svrhe, 

po seb no u de lu Do njeg Mi la nov ca. 

Negativne posledice na rečne tokove u 

svom okruženju ima i rudarstvo Majdanpeka, 

či je ot pad ne vo de iz flo ta cije Rudnika 

bakra zagađuju reku Pek, a ispitivanja 

kvaliteta vode pokazuju povremena prekoračenja 

dozvoljenih granica. 

Otpadne vode iz industrijskih objekata 

koji se smatraju manjim zagađivačima 

potiču iz tehnoloških procesa, iz sistema za 

hlađenje, iz radionica za popravku i pranje 

vo zi la i slič no. Uglav nom to se od no si na 

industrijska preduzeća, metalske, prerađivačke, 

prehrambene, drvne, tekstilne, 

kožarske i druge grane industrije, koje se 

nalaze u Knjaževcu, Zaječaru, Boljevcu, 

Negotinu i Donjem Milanovcu. Većina od 

ovih industrijskih postrojenja u navedenim 

mestima, nema uređaje za prečišćavanje 

ot pad nih vo da, čak i ono ma lo što ih ima ili 

je neodgovarajućeg kapaciteta, ili je zastare 

lo, ili zbog uvo zne opre me ne ra di i ne održa 

va se, ta ko da se vr ši sa mo vr ši grub tretman, 

ili se uop šte ne vr ši ni ka kav tret man, 

već se di rekt no is pušta u recepijente. 

Otpadne vode iz poljoprivrede nastaju 

ispiranjem zemljišta zagađenog prekomernim 

korišćenjem hemijskih jedinjenja, 

pesticida, herbicida i veštačkih đubriva 

kojima se tretiraju poljoprivredne kulture 

i koje procednim vodama otiču u prirodne 

vodotoke i zagađuju ih. 

Iz domaćinstva otpadne vode su opterećene 

viškom organskih materija i deterdženta 

i bez prethodnog tretmana ispuštaju 

se putem kanalizacije, ili direktno u 

prirodne vodotokove. 

Kao veoma ozbiljni zagađivači životne 

sredine Timočkog regiona javljaju se 

atmosferske i kanalizacione 

mre že, kao i sep tič ke ja me, 

koje spadaju u grupu komunalnih 

otpadnih voda. Otpadne 

vode iz rudarstva i metalurgije 

u Timočkom regionu uništile 

su ži vi svet u Bre sto vač koj, 

Bor skoj i Kri velj skoj re ci i nizvod 

no od nji ho vog uli va i Ve li ki 

Ti mok sve do ušća u Du na va. 

U tom delu regiona sačuvana 

je samo u njihovim izvorišnim 

delovima Zlotska reka i potoci 

planine Dubašnice, Stola, i 

Goranjske visoravni. U buduće 

za šti ta ovih re ka je od ve li kog 

ekološkog i turističkog značaja 

za razvoj regiona i očuvanje vredne 

biološke raznovrsnosti i genetskog fonda 

podzemne faune kraških terena. 

Otpadne vode iz manjih industrijskih 

zagađivača, organske materije iz domaćinstva, 

hemijska jedinjenja iz tretmana poljoprivrednih 

kultura, atmosferske i fekalne 

kanalizacije i septičke jame uslovile su 

zagađenje reke Moravice i Bovanskog 

jezera u Sokobanji, kao i reke trgoviškog 

i svrljiškog Timoka od njihovog sastava u 

blizini Knjaževca, Belog i Crnog Timoka, 

ko je su zbog sa dr žaja zagađivača svrstane 

u reke druge klase, te je neophodno poboljšanje 

prečišćavanja ovih otpadnih voda, 

koje predstavljaju ograničavajući 

faktor razvoja. U ovom delu regiona 

sačuvana je njihova čistoća u 

izvorišnim delovima, što je veoma 

važno za razvoj planinskog turizma, 

pogotovu na Staroj planini 

gde je izvorište trgoviškog Timoka. 

Za šti ta vo da 

Veći deo otpadnih voda iz svih 

izvora zagađivača, posebno iz 

rudarstva, metalurgije i he mij ske 

industrije moguće je na ekonomičan 

način prečišćavati, što bi 

omogućilo iskorišćavanje bakra, 

plemenitih i retkih metala iz rudnih 

ležišta i odloženog opasnog 

otpada, poboljšanje ekonomskog 

položaja rudarstva i metalurgije, 

povećanje zaposlenosti, zaštitu površinskih 

i pod zem nih vo da, sma nje nje po trošnje 

vode iz izvora jezera, zaštitu zemljišta 

i proizvodnju zdravstveno ispravnih životnih 

namirnica, poboljšanje zdravstvenog 

stanja stanovništva. 

Nedovoljno efikasan sistem za prečišćavanje 

komunalnih otpadnih voda, ili njihovo 

nepostojanje, dovodi do zagađenja 

površinskih i podzemnih voda u Timočkom 

regionu, što ima za posledicu ugrožavanje 

ekosistema u vodotokovima i nedostatak 

zdra ve i kva litetne, zdravstveno i higijenski 

ispravne vode za zadovoljenje potreba 

stanovništva. 

Istovremeno, od posebnog je značaja 

zaštita tekućih i podzemnih voda za snabdevanje 

stanovništva higijenski ispravnom 

vodom, zaštitu vodenih resursa definisanjem 

zone sanitarne zaštite, očuvanje 

biodiverziteta kraških vrela i vodotoka 

u svrhu naučnih istraživanja i turističke 

atraktivnosti, racionalnije korišćenje voda, 

smanjenje količine otpadnih voda, posebno 

iz rudarstva i domaćinstva, ugradnja 

sistema za prečišćavanje i drugo. 

Zaštita izvorišta i podzemnih voda u 

velikoj meri zavisi od dobro organizovane 

i planske kontrole kvaliteta površinskih i 

podzemnih voda. Zbog toga je neophodno 

uspostaviti monitoring količina i kvaliteta 

izvora voda i obrasca potrošnje, uspostavljanjem 

adekvatnih kontrolnih mesta sa 

minimumom od dva uzorkovanja godišnje 

i izradom katastra zagađivača i planom 

zaštite, u slučaju eventualnog, odnosno 

iznenadnog zagađenja. 

(nastavak u sledećem broju Industrije) 

Ko tao za zagrevanje plastenika 

ra di na ba lira nu sojinu slamu 

Upo tre bom vo do grej nog ko tla za 

za gre va nje pla ste ni ka, ko ji ume sto 

go ri va ko ri sti ba li ra nu so ji nu sla mu, 

PKB dnev no ušte di od 1.000 do 2.000 

EUR. Po stro je nje za rad ko ri sti bi o masu 

iz po ljo pri vred ne pro iz vod nje, ko ja 

se od vi ja na tom ga zdin stvu i ko ju se 

ba ca. 

Ono mo že da se ko ri sti za za gre va nje 

1 ha pod pla ste ni ci ma, a pri mak si malnoj 

sna zi tro ši 547 ki lo gra ma ili dve ba le 

so ji ne sla me na sat, či ja je pro iz vo đač ka 

ce na 2,5 di na ra po ki lo gra mu. Iz grad nja 

je ko šta la 18,5 mi li o na di na ra. 

reflektor 


EL-CO 

KVA LI TET NA RE ŠE NJA ZA 

UŠTE DU VRE ME NA I MA TE RI JA LA 

Sve vi še se u sve tu elek tro opreme u Srbiji govori o modularnim 

sistemima niskonaponskih sabirnica, najpre zbog prednosti 

koja se ogleda u jednostavnoj i lakoj montaži, modularnosti, 

prilagodljivosti, a nisu zanemarljivi i tipski atesti koji daju 

mogućnost lakog planiranja i projektovanja. 

N 

ajznačajnija prednost jeste što 

se prilikom montaže maksimalno 

šte di na pro storu, 

za raz li ku od kla sič nih 

načina montaže ovakvih 

uređaja. 

Ovaj put vam pred stavljamo 

ponudu koju na srpskom 

tr ži štu is ti če EL-CO, iz 

Bačke Palanke. Ova firma 

koja je predstavnik programa M. Schneider 

za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, bavi se i 

proizvodnjom elektro-instalacionog materijala, 

kao i po slo vi ma iz vo za i uvo za. 

Ponuda se, dakle, konkretno 

odnosi na M.Schneider-ov 

program energetskih 

uređaja koje najpre 

karakteriše jednostavna i 

br za mon ta ža, što ima za 

posledicu uštedu vremena, 

a i tro ško va za one ko ji primenjuju 

ove uređaje. Kao potvrda kvaliteta 

sto ji TÜV ser ti fi kat EN ISO 9001:2000. 

Evo i ostalih karakteristika energetskih 

ure đa ja ko je na tr ži štu nu di EL-CO iz Bač ke 

Palanke: 

• jednostavna i brza montaža energetskih 

uređaja 

• za E-Cu ši ne (pljo sna te ši ne) ši ri ne 

od 12-30 mm i pre se ka od 5-10 mm 

• ot por nost na kra tak spoj 50 kA is pita 

no pre ma VDE 0660 deo 500 od no sno 

IEC 60439-1 

• ras po red ener gi je 630 A; AC 400 V, 

AC 500 V, AC 690 V, 45-62 Hz 

• 3-pol ni, 4-pol ni ili 5-pol ni si ste mi 

• di rekt no na zbir ne ši ne a to je ušteda 

vre me na i tro ško va za one ko ji ih 

primenjuju 

• moguća montaža van ormana za 

struju 

• moderan fleksibilan sistemski koncept 

• za šti ta od do di ra IP 2x pu tem raz li čitih 

sistema 

• upotrebljeni materijali su samogasivi, 

kao i bez ha lo ge na, bez fos fo ra, bez 

silikona 

• označeni za sortiranu reciklažu 

• ugrad nja 3-pol nih osi gu ra ča: D0, DII, 

DIII postolje (jahač), postolje (jahač), 3- 

polno uključiv adapter uređaja, D0 – prekidač 

za odvajanje opterećenja TYTAN i 

CO RON 2MUL TI BLOC RS po sto lje I T8 NH 

– prekidač opterećenja (jahač) veličine 

000, 00, 1 i 2, MUL TI VERT NH – ver ti kalni 

prekidač 160 A, 1x3-polni prekidač 

Iako su jednostavni i efikasni za primenu, 

modularni sabirnički sistemi i dalje 

su no vi na na na šem tr ži štu, ba rem što se 

primene tiče. Stoga, EL-CO nudi podršku i 

u de lu ko ji se od no si na po lja pri me ne ovih 

rešenja. 


EL-CO 

De talj ni je o ovoj i o osta loj ponudi preduzeća EL-CO 

iz Bačke Palanke možete saznati na sledećoj adresi: 

PREDSTAVNIK ZA SRBIJU, 

MAKEDONIJU I CRNU GORU 

EL-CO 

Trg Oslobođenja 8 

21400 Bač ka Pa lanka 

tel: 021/751-174, 754-650, 6044-218, 754-649 

e-mail: lazeticm@eunet.yu 


Di stri bu ci ja elek trič ne ener gi je 

3. deo 

Viši harmonici 

TEKST: MI LEN KO JO VA NO VIĆ, DIPL. INŽ. 

AVA LON PAR NTERS D.O.O. 

Opšte je prihvaćena ideja da elektrodistributivna 

preduzeća isporučuju 

idealan napon, tj. napon či ji 

oblik odgovara čistoj sinusoidi. U 

najvećem broju slučajeva, pogotovo 

na vi šim naponskim nivo ima, 

na pon u mre ži i ima za i sta vr lo 

mala izobličenja. No, stepen izobličenja 

napona se povećava kako 

se pri bližavamo krajnjem potrošaču. 

U ovom na stav ku završavamo 

struč ni pri kaz o ovom va žnom 

pi ta nju u oblasti di stribucije električne 

energije, pogotovo one za 

potrebe industrije. 

K 

ritična učestanost je tačka serijske 

rezonance između ”detune” 

energetske prigušnice (Xl1) i konden 

za to ra (XC). Ova uče sta nost je uvek 

viša od učestanosti paralelne rezonance. 

Najpopularniji tip "detuned” si ste ma je tzv. 

7% "detune” pri gu šni ca na red sa kon denza 

to rom, gde "7%" zna či da je im pe dan sa 

prigušnice na osnovnoj učestanosti (50 

Hz) jednaka 7% impedanse kondenzatora 

na osnovnoj učestanosti. Grana 7%-tna 

prigušnica-kondenzator stvoriće tačku redne 

re zo nan ce na 189 Hz, što zna či da će 

impedansa grane na toj učestanosti biti 

jed na ka nu li. Od 189 Hz pa na vi še, pri gušnica 

postaje dominantna i povećava se 

induktivnost čitave grane u skladu sa frekventnim 

odzivom prigušnice. 

Važno je naglasiti da uslovi za nastanak 

paralelne rezonance ovim nisu nestali, već 

je oblast pa ra lel ne re zonance pomerena 

u oblast uče sta no sti is pod 189 Hz. Ova 

oblast je em pi rij ski iza bra na i da nas se 

ko ri sti kao stan dard, jer mo der ni ne linearni 

potrošači uglavnom ne generišu 

više harmonike u ovoj frekventnoj 

oblasti. Tipični viši harmonici 

koji se javljaju u industriji (peti, 

sedmi, jedanaesti, trinaesti, 

itd), ne mogu formirati rezonantno 

kolo sa "detuned" 

opremom za kompenzaciju 

reaktivne snage. Štaviše, "detuned" oprema 

delimično apsorbuje struje viših harmonika 

čija je učestanost bliska rezonantnoj 

učestanosti filtera. Ovim se ukupno izobličenje 

napona mreže smanjuje i poboljšavaju 

naponske prilike. 

Kod detuned filtera rezonantne učestanosti 

189 Hz potencijalno je opasna 

po ja va 2. i 3. har mo ni ka (100 i 150 Hz), 

jer su u obla sti bli skoj pa ra lel noj re zo nanci. 

Dru gi har mo nik, kao i svi osta li par ni 

harmonici, javljaju se samo u slučajevima 

nesimetričnih potrošača. Skoro svi in dustrijski 

potrošači su simetrični tako da se 

parni harmonici u industriji izuzetno retko 

javljaju. 

Treći harmonik je takođe specifičan. 

Ukoliko postoje treći harmonici u faznim 

na po ni ma oni će se, zbog pri ro de tro faznih 

sistema, međusobno poništavati u 

međufaznom naponu. U idealnom slučaju, 

ukoliko su treći harmonici u svakoj od 

faza iste amplitude, njihova rezultanta u 

međufaznom naponu biće jednaka nuli. 

Kao dodatak tome, trofazna kondenzatorska 

baterija je spregnuta u trougao, tako 

da su treći harmonik i njegovi umnošci (6, 

9, 12. itd.) prak tič no ne vidljivi za trofazni 

kondenzator. 

Zbog sve ga na ve de nog, 7% "de tuned" 

si ste mi za kom pen za ci ju re aktiv 

ne sna ge da nas su naj po pular 

ni ji u in du stri ji. Uko li ko u 

mre ži ipak po sto je zna čaj ni 

sadržaji 2. i 3. harmonika, 

on da se pri me nju ju 

"de tu ned" si ste mi sa još 

ni žom re zo nant nom učesta 

no sti. Ja sno je da se u sa vre me nim 

uslo vi ma kom pen za ci ja re ak tiv ne sna ge 

ne može raditi bez prethodnih merenja i 

ana li ze sa dr ža ja vi ših har mo ni ka u po gonu 

i mre ži. 

Međunarondni standard IEEE-519 de finisao 

je dozvoljene nivoe harmonijskih 

izobličenja napona i struja za bezbedno 

funkcionisanje pogona. Ukoliko su izmerena 

izobličenja veća potrebno je preduzeti 

aktivnosti na smanjenju izobličenja i prevenciji 

rezonance. Ovim standardom definiše 

se maksimalni dozvoljeni THD faktor 

napona od 5%, pri čemu pojedinačni harmonici 

ne smeju preći 3%. Istovremeno, 

definisan je maksimalni dozvoljeni THD 

fak tor stru je od 12% pri vr šnom op te re ćenju 

i sna zi krat kog spo ja do 100 pu ta ve ćoj 

od snage transformatora. 

Impedansa (Om) 

Učestanost (Hz) 

Im pe dan sa mre že sa kon den za to rom i 7% de tu ne pri gu šni com 

Za klju čak 

Kondenzatorske baterije menjaju impedansu 

mreže za sve više harmonike. 

Rezultujuća impedansa mreže zavisi od 

broja uključenih kondenzatorskih baterija 

i rezonantne učestanosti energetske filterske 

prigušnice. Postavljanje rezonantne 

učestanosti filterske prigušnice je ključ 

uspešne kompenzacije reaktivne snage 

i izbegavanja problema sa paralelnom 

rezonancom. in 


HONDA 

p 

Isto ri ja Hon da Po wer Pro ducts 

TEKST: IVAN SKEN DE RI JA 

Sva ko ima san, ne ki cilj ili 

aktivnost koja njegovom 

životu daje dublje značenje, 

va tre nu strast i vo lju da taj cilj 

dosegne. 

K 

ada ostvarujemo naše sne, oseća 

mo se ja čim. Ova sna ga nas, s 

druge strane, povezuje sa onima 

ko ji de le iste sno ve. Da je nam sna gu da 

prevaziđemo velike 

izazove. Inspiriše nas 

da širimo naše sne 

među drugim ljudima. 

Naravno, snaga 

stvorena iz snova je 

kreativna, sposobna 

da proizvede revolucionarne 

ideje. 

Ovakav stav odlikuje svetsku korporaciju 

Hon da, ko ja ohra bru je sve svo je sa radni 

ke da ostva re svo je sno ve. "Za to ka že mo 

da smo kompanija zasnovana na snovima. 

Snaga Hondinih snova će nastaviti da 

predvodi ka novim tehnologijama u automoto 

industriji, tehničkoj opremi, delovima 

i ostalim poljima nauke i tehnike", ističu u 

ovoj kući svetskih brendova. 

Godina 2006. obeležila je ostvarenje 

još jednog velikog Honda sna. Kumulativna 

prodaja proizvoda tehničke opreme 

dostigla je cifru od 70 miliona jedinica! 

Međutim, ova godina 

je bi la za pam će na 

po ostva re nju još jednog 

sna. Ba zis Grupa 

d.o.o. po sta la je 

ge ne ral ni za stup nik 

Honda tehničkog progra 

ma za Sr bi ju i za 

Crnu Goru, potpisavši ugovor sa ovim 

ja pan skim gi gan tom. Od ta da, mi iz Ba zis 

Grupe aktivno učestvujemo u ostvarenju 

zajedničkog sna Honda tima. 

reflektor 

Nova emajlirnica Fabrike bojlera 

"Termorad Group" u upotrebi krajem apri la 

Fabrika bojlera "Termorad Group" iz 

Požege za dva meseca očekuje početak 

ra da kom plet ne i automatizovane 

linije za emajliranje poslednje generacije. 

Linija je nemačke proizvodnje i njena 

izrada je u toku od novembra meseca 

2007. go di ne, ka da je ugo vor i sklo pljen. 

Serijska proizvodnja kreće 1. maja 2008. 

godine, a novi bojleri će biti premijerno 

prikazani na Sajmu tehnike u Beogradu. 

Kapacitet linije je 30 kazana na sat. 

U fabrici se pripremaju svi tehnički i građevinski 

uslovi neophodni za rad emajlirnice. 

"Ovom kapitalnom investicijom fabrika će svoje dosadašnje 

bojlere sa pocinkovanim kazanom zameniti emajliranim, što će 

do ne ti vi ši kva li tet, ni že ce ne i konkurentnosti svim evrop skim 

proizvođačima bojlera", kažu u "Termoradu". Osim toga, kako 

navode u fabrici, otvara se mogućnost izvoza bojlera u zemlje 

EU, što sa cin ko va nim ni je bi lo mo gu će, zbog za bra ne upotrebe 

cinkovanih bojlera u tim zemljama. Izabrani su skuplji, ali ekološki 

tehnološki procesi, u kojima se umesto nafte, kao pogonsko 

gorivo koristi gas, a umesto površinske pripreme koristi postupak 

peskarenja, a ne toksične kiseline. 

Metalka Majur u 2007. premašila 

plan iz vo za za čak 23% 

Nakon rekordne prodaje Metalke Majur na domaćem tržištu 

i u iz vozu u toku 2006. godine i najuspešnije godine u istoriji 

poslovanja Metalke Majur, za 2007. godinu su napravljeni ambiciozni 

planovi i planiran je veliki rast. Nakon završene 2007. godine, 

Metalka Majur sa velikim zadovoljstvom konstatuje da su 

planovi premašeni i u Srbiji i u izvozu. Plan prodaje Metalke Majur 

za srp sko tr ži šte pre ma šen je 8%, a plan iz vo za za čak 23%, što 

obećava i dalji razvoj i rast i dalju izvoznu ekspanziju. Metalka 

Majur svoje proizvode izvozi na 13 tržišta i u svojoj branši je lider 

u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. 

"Kon čar" pro gla šen naj bo ljom 

hr vat skom kom pa ni jom 

Kompanija "Kon čar - di stributivni i specijalni transformatori" 

proglašena je najboljom velikom hrvatskom kompanijom po 

izboru Hrvatske gospodarske komore (HGK), te joj je dodeljena 

nagrada "Zlatna kuna" za izvrsnost po slo va nja u 2007. Ove na grade 

za izvrsnost poslovanja u prošloj godini dodeljene su i najboljoj 

maloj i srednjoj kompaniji. Najbolja mala kompanija je preduzeće 

za projektovanje “Adria elec tro nic” iz Rijeke, a u kategoriji srednjih 

kompanija pobednik je kompanija za proizvodnju aluminijskih 

odlivaka “Saint Jean Industries” iz Sla von skog Bro da. 


HONDA 

Put do ostva re nja proizvodnje 70 mili o na je di ni ca: 

1950 1960 

Motori 

Tehnički 

proizvodi 

Kumulativna 

proizvodnja 

1953 

Model “H” predstavljen prvi industrijski 

motor 

1959 Inovativni F150 motokultivator 

1963 

G motor- Hondin prvi proizvod prodavan van 

Japana 

1964 GB30 - Originalni 4-taktni vanbrodski motor 

1965 E300 – Industrijski prenosni agregat 

1966 Predstavljene W20/30 pumpe 

1969 1 milion jedinica 

1970 1980 

Motori 

Tehnički 

proizvodi 

Kumulativna 

proizvodnja 

1977 

1978 

G serija motora – Model koji se prodavo sa 

više od milion komada 

Predstavljena HR21 kosačica, sa jakim 

uticajem na tržište SAD-a, prvi model sa 

kočnicom noževa 

1983 GX motor - novi svetski standard 

1980 F200 mini-motokultivator 

1980 Predstavljen HS35 čistač snega 

1985 Predstavljena HP250 transportna kolic 

Počela proizvodnja tehničke opreme u Indiji 

1989 Hamamatsu fabrika dobila ISO9001 sertifikat 

1981 5 miliona jedinica 


1990 2000 

Motori 

1997 GX22/31 motori koji rade pri svim uglovima 2002 Najlakši 4-taktni motor 

1997 GC/GCV motori za kućnu upotrebu 2005 Predstavljena sledeća generacija motora iGX440 

Tehnički 

proizvodi 

1998 

GENE21 serija – Sledeća generacija 

agregata 

1999 ML100 Monpal električni skuter za invalide 

2001 

• EU16i generator sa sinusnim izlazom 

inverterski 

• Predstavljen novi F220 minimotokultivator, 

prva puna promena modela za 20 godina 

• Hibridni čistač snega 

• Razvijeni novi gasni kotlovi 

2002 Predstavljen novi FF300 mini-motokultivator 

2003 Počela prodaja kotlova sledeće generacije 

Predstavljen EM50is agregat sa sinusnim 

2004 

inverterom 

Predstavljen HSM1590i hibridni čistač snega sa 

2005 

iGX440 motorom 

Kumulativna 

proizvodnja 

1992 20 miliona jedinica 2000 40 miliona jedinica 

1997 30 miliona jedinica 2002 50 miliona jedinica 



Detaljnije o Hondinim proizvodima iz 

snova mo ž ete se ob avestiti na sledećoj 

adresi: 

Bazis Grupa 

Grčića Milenka 39 , Beograd 

Tel./Fax: +381 11 382 0 295 

+381 11 3820 296 

E-mail: office@hondasrbija.co.yu 

www.bazis.co.yu 

www.hondasrbija.co.yu 


Pumpex 

p 

Sa mo po ta pa ju će od vod ne pum pe 

Pum pex p 601 - p 3001 

TEKST: KO STA DIN JO VA NO VIĆ, DIPL. ECC 

MO GUĆ NOST RA DA NA SU VO 

Dvo struko spoljašnje kućište i dobra 

konvekcija toplote omogućavaju da pumpa 

ra di i na su vo ili u uslo vi ma ote ža nog 

uvlačenja. 

Dizajnirane su i proizvedene 

ta ko da bu du čvr ste - i da tra ju 

dugo. Male težine - lako prenosive. 

Ne stvaraju poteškoće 

- jednostavno se instaliraju. 

KOM PO NEN TE OD 

NER ĐA JU ĆEG ČE LI KA 

Vratilo rotora, učvršćivači, pa čak i spoljašnje 

kućište napravljeni su od nerđajućeg 

čelika. 

VI SO KA OT POR NOST 

NA HA BA NJE 

Radno kolo pumpe je od visoko hromirane 

legure čelika tvrdoće od 60 Rc. 

Delovi koji se menjaju a skloni su habanju, 

prevučeni su nitrilskom gumom otpornom 

na ulje kojom se garantuje dugotrajnost i 

visoka efikasnost. Za korišćenje pumpe u 

uslovima ekstremnog habanja, izaberite 

Pumpex-ovu ekskluzivnu Enduro LiningTM 

liniju potrošnih delova prevučenih poliuretanom. 

UGRA DE NA ZA ŠTITA MOTORA 

Ne po sto ji po tre ba za glo ma znim spolja 

šnjim po kre ta či ma po što su pum pe 

opre mlje ne ugrađenim kon tak to rom, 

elek trič nim kon den za to rom (mo no faznim) 

i termičkim senzorima u namotajima 

sta to ra. Sve pum pe su opre mlje ne sa 

20 m ka bla. 

VI SO KA FLEK SI BIL NOST 

Pum pa se mo že po sta vi ti u bi lo ko ji 

po lo žaj, čak i na o pa ko. La ko se vr ši 

pre i na ča va nje pum pe iz jed ne u dru gu 

ver zi ju stan dard nog mo de la, mo de la 

sa vi so kom gla vom ili mo de la ve li ke 

za pre mi ne. 

PO U ZDA NOST 

Kabl napajanja je osiguran žabicama na 

ula zu za kabl. Ovim se spre ča va opa snost 

od nepredviđenog izvlačenja kabla. Dupli 

zaptivači mehaničkog vratila sa uljnim podmazivanjem 

(silicijumski karbid/silicijumski 

kar bid u pri mar nom zap ti va ču). 

Kombinacija predimenzioniranog vratila 

i kugličnih ležajeva sa dvostrukim ugaonim 

kontaktom obezbeđuje minimalno 

zakretanje vratila, kao i ujednačen rad bez 

vibracija. 

Blok spojničnog spoja je izolovan od 

blo ka s mo to rom. U slu ča ju da vo da ude u 

blok spojničnog spoja, ona neće iscuriti u 

blok s mo to rom što bi do ve lo do nje go vog 

pregorevanja i skupih popravaka. 

STAN DAR DI ZO VAN DI ZAJN 

Omogućava jednostavno korišćenje i 

održavanje. Osnovni model je jedan a ima 

mnoge standardizovane dodatke. Isti tip 

zaptivača za vratilo odgovara svim pumpama 

od P 701 do P 3001, ime su tro ško vi 

umanjeni a održavanje olakšano. 

Različite veličine pumpi imaju jednake 

mnoge druge rezervne delove, npr. učvršćivače 

kuglične ležajeve i priključke za pražnjenje, 

čime je umanjen i pojednostavljen 

inventar rezervnih delova. in 


vremeplov 

p 

Iz vo zna tr go vi na 

Za Kne za i pri ja te lje 

Uticaj pojave železnice na izvoz 

U decenijama posle oslobođenja Srbije, kada je unutra šnje tržište 

bilo još u povoju, presudnu ulogu igrala je iz vozna (spoljna) trgovina. 

Do bar deo unu trašnjeg prometa se zbog ne dostatka novca obavljao 

trampom. Zahvaljujući izvozu unovčavana je skoro celokupna proizvod 

nja. Tek ka da je iz vozna trgovina doprinela uvećanju novčanog 

obr ta, po če la je da se raz vi ja i unu tra šnja. 

I 

z Srbije se u prvo vreme izvozila najviše 

stoka, koža (jagnjeća i jareća), šišarke, 

med, vo sak, loj i ro go vi. Iz vo zi lo se 

uglav nom u Austro u gar sku, Tur sku, Vla šku 

i na Pri mor je. Pre la skom sa sto čar stva 

na poljoprivredu, promene nastupaju i u 

struk tu ri iz vo za. Od 1843. do 1860. go dine 

prosečni godišnji izvoz žita bio je 1.119 

tona ili 0,79% vrednosti ukupnog izvoza, 

dok je u pe ri o du 1891-1905. po ras tao na 

122.265 to na ili 24,91% ukup nog iz vo za. 

U istom periodu izvoz suvih šljiva povećan 

je sa 111,5 na 27.653,5 to na. Ra ki ja se 

ja vlja u iz vo zu od 1856, vi no od 1879, 

suve šljive od 1865, klanični proizvodi krajem 

devedesetih godina. 

Iz vo zom su se ba vi li 

samo kneževi ljudi 

Izvozna trgovina je u vreme Kneza Miloša 

predstavljala njegov monopol. To je 

zna či lo da on ima mo no pol i 

u unutrašnjoj trgovini pošto 

je sto ka bi la glav ni pred met 

trgovanja i uglavnom namenjena 

izvozu. Dobivši pravo 

izdavanja trgovačkih pasoša, 

Knez je se bi omo gu ćio 

da u iz vo zni po sao pu sti 

samo svoje ljude. Izvozom 

sto ke se 1820. go di ne ba vilo 

sve ga 56 tr go va ca i svi su 

bili u ortačkom odnosu sa 

Knezom. 

Kasnije, sve do Sre tenjskog 

Ustava 1835. godine, izvoznom trgovinom 

kao vrlo unosnim poslom, počinju 

da se bave i visoku državni činovnici. 

Seljak, upućen u prodaji na ograničen broj 

trgovaca, morao je da se zadovolji ponuđenom 

ce nom. Otu da i pro te sti i zah tev za slobodnom 

trgovinom stokom i zemaljskim 

proizvodima. 

Izvozna i unutrašnja trgovina je brže 

napredovala kada je u Austrougarskoj 

izgrađena železnica do Zemuna. Železnica 

je omogućila brže i jevtinije snabdevanje 

Srbije i proširenje izvoza i van 

granica Austrougarske. Povećanju izvoza 

je doprinelo i uvođenje parne plovidbe 

Du na vom i Sa vom. Iz voz se oba vljao 

na ske la ma duž re ka. 

Pored skelarine, dugo je bio opterećen 

i izvoznom carinom. Domaći trgovci 

i stran ci su ku po va li ili u ze mlji ili na 

skelama na kojima je održavana neka 

vrsta berzanskih sastanaka za trgovinu 

sto kom. Ra stao je i broj do ma ćih 

trgovaca ko ji su sa sto kom od la zi li na 

strana tržišta, najviše na peštansko. 

I unutrašnja trgovina 

do bi ja la sve ja či im puls 

"Dok je 1846. obrt spolj ne trgovine 

iz no sio na gla vu 19,50 din. (uvoz 7,48 

din, iz voz 11,94 din.), do tle se u 1909/12 

po peo na bli zu 70 di na ra", be le že "Srb ske 

novine". 

Glavna karakteristika spoljno-trgovinskog 

obrta do Prvog Svetskog rata bila je 

stal ni i ne što ve ći po rast iz vo za od uvo za 

i velika variranja izvoza zbog nestabilnosti 

poljoprivrednih prinosa. Pod uticajem izvozne 

tr go vi ne, ko ja je s jed ne stra ne unovčavala 

najveći deo proizvodnje a, s druge, 

uticala na uvećanje potreba i menjanje 

načina života, dobijala je sve jači impuls i 

unutrašnja trgovina. 

B. P. 


Opa sno sti i za šti ta pri ra du sa ma ši na ma za ob ra du dr ve ta 

j 

u 

TEKST: DRAGAN MILETIĆ, DIPL. INŽ. 

PAZI PRSTE! 

Najveći broj povreda na radu 

u drvnoprerađivačkoj industriji, 

građevinarstvu i šumarstvu 

nastaje prilikom rada na 

mašinama za obradu drveta. 

TEKST: DRA GAN MI LE TIĆ, 

DIPL. INŽ. ZA ŠTI TE NA RA DU 

N 

ajviše povreda se ustvari dešava 

u preduzećima kojima prerada 

drveta nije primarna delatnost, 

već su to "pra te ći" po go ni u ko ji ma se vr ši 

obrada drveta i izrada ambalaže. Iznad prosečno 

opasnih mašina za obradu drveta 

ističu se kružne testere i glodalice. 

Kružne testere 

Oko 40% svih po vre da ko je su se do godile 

prilikom rada na mašinama za obradu 

drveta nastalo je na kružnim testerama. 

Do povređivanja radnika najčešće dolazi 

na neadekvatnim kružnim testerama, loše 

prilagođenim za te operacije, bez efi ka sne 

zaštite, bez atesta i sertifikata, uz lošu 

organizaciju rada. 

U praksi se veoma često nailazi na kružne 

testere koje su nestručno napravljene 

i na njima su postavljeni neodgovarajući 

zaštitni uređaji ili ih uopšte i nema. Do 

povreda na kružnim testerama za obradu 

drveta najčešće dolazi kada ruka radnika 

do đe u do dir sa zup ci ma li sta te ste re. 

Zaštita radnog dela lista kružne testere 

ostvaruje se zaštitnom kapom koja mora 

da ispuni sledeće uslove: 

• da spre či da ru ke rad ni ka do đu u 

dodir sa listom testere, 

• da omogući nesmetano dotura 

nje i pro laz pred me ta ra da u procesu 

rezanja i potiskivanja, 

• da ne ograničava obradu materijala 

različitih dimenzija. 

Osim za štit ne ka pe za za šti tu 

neradnog dela lista kružne testere 

koristi se zaštitna ograda koja 

mora da ispuni sledeće zahteve: 

• zaštićuje i potpunosti neradni 

deo li sta, 

• omogućava nesmetano odstranjivanje 

strugotine, 

• da je čvr sto po sta vlje na, 

• da ne ome ta rad ni ka pri li kom 

zamene lista i radova na održavanju 

mašine 

• da je izrađena od materijala 

dovoljne čvrstine i dimenzija. 

Po ti ski va nje, od ba ci va nje, 

lom testere 

Većina povreda na kružnim 

testerama dogodi se pri ručnom 

potiskivanju materijala. Zbog toga 


Opa sno sti i za šti ta pri ra du sa ma ši na ma za ob ra du dr ve ta 

se za potiskivanje materijala trebaju koristiti 

pomoćne naprave, tzv. potiskivači. 

Jedan od uzroka povreda prilikom rada na 

kružnim testerama, često sa vrlo teškim 

posledicama, jeste i lom testere. Zato je 

najstrožije zabranjeno korišćenje naprslih 

i deformisanih listova testere. 

Odbacivanje predmeta obrade je takođe 

jedan od vrlo prisutnih uzročnika povređivanja. 

Da bi se sma nji la ova vr sta opa sno sti, 

potrebno je koristiti zaštitni razdvojni klin, 

kosnike i druge naprave za sprečavanje 

odbacivanja i vraćanja predmeta obrade, 

kao i pravilan izbor lista testere. 

Glo da li ce 

Razne vrste glodalica su takođe jako 

opasne mašine za obradu drveta. Registrovane 

povrede su teže prirode - najčešće 

odsecanje više prstiju. Pored neposrednog 

rukovaoca glodalice, opasnostima 

od povreda izloženi su i drugi radnici, 

če sto i na ve ćoj uda lje no sti. 

Is ku stvo - naj bo lja za šti ta 

obrade - glodalo, predmet koji se obrađuje, 

prskanje i razletanje alata, kaiševi, remenici 

i dru gi de lo vi pod na po nom, kao i na gomilana 

strugotina. Posledice povređivanja 

su otsecanje prstiju, najčešće leve ruke, 

teške povrede šake i nadlanice. 

Ni kod jed ne ma ši ne za ob ra du dr ve ta 

radno iskustvo, tj. spretnost rukovaoca 

nisu toliko značajni za sprečavanje povreda 

kao kod glo da li ca. Glav ni uzrok po vređivanja 

su neracionalan i nesiguran rad. 

Dakle, možemo zaključi ti da su osnov ni 

izvori povređivanja na glodalicama zona 

Mere zaštite 

Mere zaštite su korišćenje pogodnih alata 

za sprečavanje odbacivanja predmeta 

obrade, korišćenje odbojne zaštitne kape, put. in 

kontinuiranog graničnika, pomoćne vođice, 

produžetaka radnih stolova i različitih 

potiskivača - dodavača. Nošenje odgovara 

ju će rad ne ode će ko ja je uvek do bro 

pritegnuta, uz obavezno skidanje sa ruku 

prstena, ručnog sata, narukvica je vrlo 

važan preduslov za izbegavanje nastanka 

povreda na radu sa glodalicama. 

Prašina drveta, koja se izdvaja i procesu 

obrade drveta, takođe štetno deluje na 

organizam radnika, ali o njoj neki drugi

Dru štve no od go vor no po slo va nje 

Na ko rist dru štva, 

ali i fir me... 

Društveno odgovorno poslovanje (DOP) predstavlja koncept po kome 

privredni subjekti koji ga usvajaju svesno i dobrovoljno nadilaze svoju 

primarnu funkciju sticanja i raspodele profita i ostva ru ju po zitivan 

uticaj na svoje radno, društveno i pri rodno okruženje. DOP, u suštini, 

predstavlja svest o novom položaju i značaju koje kompanije imaju u 

savremenom, globalnom društvu i odgovornosti koja iz njih proizlazi. 

To je, za pravo, proces u kome kompanije usklađuju svoje odnose sa 

najraznovrsnijim društvenim akterima koji mogu, mada ne i mo raju, 

imati uticaja na njihovo poslovanje. 

Nijedan biznis, veliki ili mali, nije 

odvo jen od dru štva u ko me po sluje. 

Uspeh ili ne u speh jed nog umnogome 

je određen uspehom ili neuspehom 

onog drugog. Ljudi su istinski zainteresovani 

za to na ko ji se na čin pred u ze će op ho di 

prema njima, životnoj sredini i društvu 

uopšte. 

Definisanje pojma 

Prak sa DOP-a se od no si na ce lo kup nu 

sferu uticaja i raspon delovanja jednog 

reflektor 

DOP - si gur na bu duć nost 

Predstavnici privrede i studenata nedavno su 

se okupili na konferenciji "Društveno odgovorno 

poslovanje – sigurna budućnost", u organizaciji 

Internacionalnog udruženja studenata - AIESEC, 

na kojoj su razmatrane prednosti i potrebe uvođenja 

višeg stepena korporativne odgovornosti u rad 

srpskih kompanija. Izvršni potpredsednik Srpske 

asocijacije menadžera Ana Bovan je istakla komparativne 

prednosti kompanija koje se pridržavaju 

ovih principa i ukazala na najbolje načine merenja 

stepena posvećenosti CSR principima. Pritom je 

iznela koje sve aktivnosti sprovodi Srpska asocijacija 

menadžera u nameri da promoviše standarde 

i načela koncepta društveno odgovornog poslovanja. 

Među tim aktivnostima je unapređenje 

odgovornog odnosa prema svim nosiocima 

interesa jednog preduzeća: zaposlenima, 

za jed ni ci, do ba vlja či ma, re gu la to ri ma, ak ci o na ri ma i sl. 

Svi od no si se kva li tet ni je mo gu re gu li sa ti sve o bu hvat nim Etičkim 

ko dek som, te je SAM sa či nio ta kav Ko deks i 

po nu dio ga srp skim me na dže ri ma kao na ci o nalni 

stan dard. Osim to ga, struč na gru pa SAM je 

kre i ra la i dva do pun ska do ku men ta "Uput stvo za 

pi sa nje Etič kog ko dek sa" i "Uput stvo za efek tiv nu 

primenu Kodeksa u kompanijama i strukovnim 

udruženjima". Ana Bovan je pritom predočila 

pri vred ni ci ma i stu den ti ma ko li ko je va žno ima ti 

pro fe si o nal ne me na džer ske ugo vo re ko ji ma se 

re gu li šu sva pi ta nja iz od no sa "vla snik – me nadžer 

– za po sle ni". 

In te re so va nje stu de na ta i pri vred ni ka za ove 

te me je bi lo ve li ko i ce la kon fe ren ci ja je još jednom 

po ka za la da je do šao tre nu tak za ak tiv ni ji 

rad na podizanju stepena odgovornosti 

vlasnika i rukovodilaca kompanija u Srbiji, 

ali i za ade kvat nu pro me nu re gu la ti ve ko ja 

bi još preciznije i strožije trebalo da postavi nivo odgovornosti 

korporacija prema svim relevantnim grupama. 


ečnik 


preduzeća, kao i na odnose koje ono pri 

tome uspostavlja: šta proizvodi, kako ku puje 

i prodaje, da li se pridržava zakona, na 

koji način zapošljava, osposobljava i utiče 

na razvoj ljudskih resursa, koliko ulaže u 

lokalnu zajednicu i poštovanje ljudskih i 

radnih prava, na koji način doprinosi očuvanju 

životne sredine. Drugim rečima, DOP 

bi se mo glo de fi ni sa ti kao kon cept u okvi ru 

koga se kompanije prema svim svojim 

stejkholderima (svi oni na koje poslovanje 

jedne kompanije može imati uticaja, „interesne 

grupe") odnosi etički i odgovorno, 

odnosno na društveno prihvatljiv način 

U od go vo ru na pi ta nje za što DOP, stručnjaci 

ističu da društvena odgovornost 

donosi preduzećima brojne prednosti ukoli 

ko se ostva ru je na pra vi na čin. Ona ne 

predstavlja puko rasipanje resursa ili besplodnu 

investiciju zarad nekakve političke 

korektnosti. U zemljama razvijene tržišne 

ekonomije, društvena odgovornost u sve 

većoj meri postaje faktor prilikom odlučivanja 

i opredeljivanja potrošača za određeni 

proizvod, čime društveno odgovorna 

preduzeća stiču kompetitivnu prednost u 

odnosu na konkurenciju. 

Zemlje u tranziciji, poput Sr bi je, i preduzeća 

koja dolaze iz njih, ukoliko žele da 

posluju uspešno moraju da prihvate sve 

zahteve globalnog tržišta, od kojih jedan 

sve više postaje – društvena odgovornost. 

Ipak, nije dovoljno samo formalno objaviti 

svoju posvećenost, jer prazne reči bude 

sumnjičavost. Potrebno je pokazati predanost, 

da je ona stvar na i da do no si stvar ne 

rezultate. 

Drugi stručnjaci ističu u definisanju 

ovog pojma da je društveno odgovorno 

poslovanje način upravljanja u kome se 

vodi računa i o ekonomskim i o društvenim 

ciljevima. Jednostavno rečeno, od preduze- 

ća/institucije/organizacije očekuje se da 

bude odgovorna prema društvu, odnosno, 

zajednici u kojoj radi. 

Očekivanja mogu biti dvojaka - kada se 

oče ku je da ne či ni ak ci je ko je ni su u in te resu 

društva (npr. od industrijskih giganata 

se očekuje da ne zagađuju životnu okolinu 

tokom proizvodnog procesa), ili kada se 

očekuje da se aktivno uključi, odnosno 

sprovodi akcije za poboljšanje uslova života 

u dru štvu (npr. od pred u ze ća se oče ku je 

da, preduzme aktivne korake i razmišlja o 

održivosti prirodnih resursa). 

U osno vi su prin ci pi, od no sno 

sistem vrednosti 

Društveno odgovorno poslovanje preduzeća 

je način upravljanja preduzećem u 

ko me se bri ne o svim gru pa ma u dru štvu, 

u svim aspek ti ma po slo va nja. Cilj je da se 

obezbede viši standardi ži vlje nja za lju de u 

preduzeću i van preduzeća, uz održavanje 

profitabilnosti. Za razliku od sporadičnih 

ak ci ja, kao što je spon zor stvo ili po moć 

nekoj kratkotrajnoj inicijativi, društveno 

odgovorno poslovanje preduzeća podrazumeva 

sistem vrednosti, pristup, način 

razmišljanja u upravljanju preduzećem. U 

osnovi ovog koncepta upravljanja su princi 

pi ko ji su uni ver zal ni i od no se se na sve 

vrste preduzeća, sprovode se na dobrovoljnoj 

ba zi i od no se se na raz voj dru štva, a ne 

samo privredni rast. 

Kao osnovni motiv kompanija u opredelje 

nju za DOP na vo di se "imidž" kom pa ni je 

u javnosti, mada je u suštini, i dugoročno 

gledano, reč o većem finansijskom efektu. 

Tu je i dugoročna stabilnost poslovanja, 

zatim poverenje društva i lojalnost potrošača, 

kao i veća motivacija za rad i lojalnost 

zaposlenih. 

Jed no is traživanje 

U jed nom is tra ži va nju ko je je spro vedeno 

pre izvesnog vremena, gde se kao 

primarni cilj isticala ocena stanja DOP u 

Srbiji, došlo se do mnogih konstatacija. 

Tako, jedna grupacija ispitanih smatra da 

priličan broj domaćih kompanija u Srbiji i 

većina internacionalnih već sledi kodekse 

društveno odgovornog poslovanja, a ostale 

po či nju sa an ga žo va njem u tom prav cu. 

Dru gi, pak, sma tra ju da, dok se in ter na ci o- 

nalne kompanije u Srbiji ponašaju društveno 

odgovorno, većina domaćih kompanija 

još ne sle di ko deks dru štveno odgovornog 

poslovanja. Ocena sledeće grupe anketiranih 

jeste da većina kompanija u Srbiji, bilo 

domaćih ili internacionalnih, još ne sledi 

kodekse društveno odgovornog poslovanja, 

ali po či nju da se an ga žu ju u tom 

prav cu. A bi lo je i onih ko ji su sma tra li da 

većina kompanija u Srbiji, bilo domaćih 

ili internacionalnih, ne samo što ne sledi 

kodekse društvenog poslovanja, već nije 

ni svesna samog koncepta DOPa. 

Kao glavne prepreke većoj inicijativi za 

DOP u Srbiji većina ističe nedostatak svesti 

o zna ča ju DO Pa 67%. Da le ko ma nje se 

potencira nedostatak finansija, ekonomska 

nerazvijenost, zatim zakonska neregulativnost, 

opšte stanje u društvu, politička

ečnik 


situacija, korupcija, opšte poslovno okruženje. 

Kao najmanja po intenzitetu ističe se 

nedovoljna podrška državnih organa. 

U od go vo ru na to šta bi bio kao naj važniji 

podstrek kompanijama za DOP, ispita 

ni su od go vo ri li da je to na pr vom me stu 

edukacija, zatim zakonska regulativnost, 

je zaposlenima najvažnija plata pa su 

do bre pla te da le ko ja či mo tiv za rad i lo jalnost 

od pri me ne dru štveno odgovornog 

poslovanja. Istovremeno, kao ocena istaknuto 

je da su zaposleni u kompanijama 

koje aktivno sprovode kodeks odgovornog 

poslovanja, lojalniji i motivisaniji za 

rad. Većina kompanija ipak smatra da je 

aktivno sprovođenje kodeksa odgovornog 

poslovanja jači motiv za rad i lojalnost od 

dobrih plata. 

potom poreske olakšice u poslovanju, 

inicijativa institucija, ponašanje države, 

sistemi vrednovanja DOP, bolje poslovno 

okruženje, sređivanje ekonomske situacije, 

a najmanji značaj je dat iskorenjivanju 

korupcije. 

Kao odnos anketiranih firmi prema 

poslovnim partnerima u pogledu njihovog 

poštovanja DOP-a, isticane su ove ocene: 

• Društveno odgovorno poslovanje je 

odgovornost svake pojedinačne firme, i mi 

se ne me ša mo u na čin po slo va nja na ših 

partnera; 

• Prinuđeni smo da biramo partnera 

koji nudi najbolje finansijske uslove, ali se 

ve oma trudimo da utičemo na partnera da 

dru štveno odgovorno posluje; 

• Pri izboru partnera veoma vodimo 

ra ču na o to me da li se part ner u svom 

poslu ponaša društveno odgovorno i biramo 

onog ko ji po štu je DOP; 

• Oslanjamo se na reputaciju naših partnera 

i nismo se posebno bavili načinom 

njihovog poslovanja; 

• Imamo delimičan uvid; 

• Ima mo uvid u na čin po slo va nja sa mo 

glavnih, najvećih partnera; 

• Ima mo pot pu ni uvid u na čin po slo vanja 

svih na ših part ne ra. 

Što se ti če mi šlje nja, odnosno iskustva 

kompanija u pogledu odnosa zaposlenih 

prema kompaniji, u ovom istraživanju 

do bi jen je, na pr vom me stu, od go vor da 

Na da po sto ji i za 

srpska preduzeća? 

Šta se na me će kao za klju čak u ovom 

preseku stanja primene koncepta DOP-a 

u Srbiji? Pre svega, potencijal za unapređenje 

DOP po sto ji. Po sto ji i svest o zna ča ju 

ili bar o neizbežnosti uključivanja u opštu 

inicijativu za unapređenje DOP, a tu je i 

svest o neposrednom benefitu kompanija 

od aktivnog sprovođenja kodeksa DOP. 

Shvata se takođe da je opšta edukacija, ili 

razvijanje svesti, i posebno edukacija sopstve 

nih me na dže ra za DOP neo p hod na. 

Ovo tim pre zbog shva ta nja da je tre nut no 

sta nje u Sr bi ji u obla sti DOP na ve o ma 

niskom nivou. Stoga je neophodna saradnja 

svih ak te ra da bi se sta nje i obla sti DOP 

unapredilo. 

Kao prepreke od načelne saglasnosti do 

realizacije, ističu se problem preuzimanja 

ini ci ja ti ve za DOP (svest o sop stve noj od govornosti) 

svih aktera (uključujući i dijalog 

o zakonima), zatim relativno "sužena" perspek 

ti va u po i ma nju DOP, kao i ni ska svest 

o značaju DOP među građanima. in 

reflektor 

Korporativna društvena odgovornost - 

is ku stva Slo vač ke 

organizaciji "Smart" kolektiva i "Pontis" fondacije 25. 

U februara u Ambasadi Republike Slovačke održan je seminar 

o zna ča ju dru štvene odgovornosti kompanija i uporednim 

is ku stvi ma u toj obla sti u Slo vač koj i Sr bi ji. Na sku pu su, kroz 

iskustva slovačkih i srpskih kompanija, predstavljene neke od 

najnovijih tendencija u oblasti korporativne društvene odgovornosti, 

konkretne koristi, ali i mogući izazovi u implementaciji 

društvene odgovornosti u svakodnevno poslovanje. 

O uspešnim primerima, kao i o specifičnim metodima i 

alatima koji mogu doprineti da se koncept društvene odgovornosti 

uvede u svakodnevnu praksu kompanija koje posluju u 

Srbiji govorili su direktorka Pontis fondacije iz Bratislave Lenka 

Surotchak, Jana Ružicka iz slovačkog Business Leaders Foruma, 

izvršni direktor Smart Kolektiva Neven Marinović, CSR 

menadžer "Philip Morris" u Slovačkoj Denisa Prokšova i Maja 

Dželatović, direktorka za komunikacije kompanije "Holcim". 

Događaju je prisustvovalo 40 predstavnika domaćih i stranih 

kompanija koje posluju u Srbiji. 

"Pontis" fondacija je posvećena jačanju nevladinog sektora, 

promovisanju korporativne filantropije i korporativne društvene 

www.nadaciapontis.sk/en 

odgovornosti i demokratizaciji i razvoju u inostranstvu. Jedna je 

od najvećih organizacija ove vrste u Slovačkoj. 

"Smart" kolektiv je domaća neprofitna organizacija čiji je 

rad usme ren na tri stra te ške obla sti: dru štve no od go vor no 

poslovanje, međusektorska partnerstva i socijalne komunikacije. 

"Smart" je posvećen promovisanju i uspostavljanju prakse 

društveno odgovornog poslovanja, razvoju socijalnih komunikacija, 

kao i pronalaženju inovativnih perspektiva za održivi razvoj 

građanskog i društva uopšte kroz sinergijsko međupovezivanje 

različitih društvenih aktera. 


ečnik 

Dru štve no od go vor no po slo va nje - primeri iz prakse 

Dru štve na od go vor nost 

va žan deo mi si je kom pa ni je 

"Naše poslovanje vezano je za stvaranje dodatne vrednosti u poslovima kojima 

se kompanija bavi (projektovanje, proizvodnja i izgradnja elektroenergetskih 

prenosnih vodova 500kV i telekomunikacionih vodova i stubova, kao i čeličnih 

konstrukcija, visećeg i vezivnog materijala, izgradnja elektroenergetskih postrojenja 

i antikorozivna zaštita metala metodom vrućeg pocinkovanja i inženjering), uz 

naglasak na naše zaposlene i njihov razvoj, kao i na zadovoljstvo naših klijenata. 

Misija naše kompanije ujedno je i odgovorno ponašanje u društvu, tako da naš održivi 

razvoj bude usklađen s interesima šire zajednice i zaštitom okoline", kažu u 

zagrebačkom Dalekovodu, odgovarajući na jedno pitanje časopisa Industrija – šta 

za ovu kompaniju znači pojam "društvena odgovornost"... 

D 

alekovod d.d. Zagreb potpisnik je 

Kodeksa etike u poslovanju, potvrđenog 

i preporučenog od strane 

Hrvatske gospodarske komore. Njime se 

utvrđuju osnovne smernice etičkog ponašanja 

poslovnih subjekata u hrvatskoj 

privredi. 

Imajući ovu pretpostavku u vidu, Daleko 

vod d.d. je član UN Glo bal Com pact-a u 

prema kojem se obavezao: 

1. Na području ljudskih prava: 

• Poštovati i podržavati zaštitu međunarodno 

priznatih ljudskih prava; 

• Ne uče stvo va ti u kr še nju ljud skih 

prava. 

2. Na pod ruč ju rad nog pra va: 

• Pri me nji va ti slo bo du udru ži va nja i 

stvar no pri zna va ti pra vo na ko lek tiv no 

pregovaranje; 

• Iskoreniti sve oblike prisilnog i neslobodnog 

rada; 

• Ukidati dečji rad; 

• Uklanjati diskriminaciju pri zapošljavanju 

i na rad nom me stu. 

3. Na području zaštite životne sredine: 

• Pažljivo i s obzirom postupati prema 

pitanjima zaštite životne sredine; 

• Pokretati inicijative kojima je cilj pro- 

mocija veće odgovornosti prema zaštiti 

životne sredine; 

• Podsticati razvoj i usvajanje tehnologija 

koje su prihvatljive za životnu sredinu. 

4. Na području suzbijanja korupcije: 

• Boriti se protiv svih oblika korupcije, 

uključujući iznuđivanje i potkupljivanje. 

U Dalekovodu d.d. društveno odgovorno 

poslovanje ogleda se kroz: 

• zabranu rada maloletnicima; 

• stalnu edukaciju zaposlenih; 

• bri gu o ži vot noj sre di ni (pri me nom 

standarda ISO 14001); 

• poboljšanje uslova rada; 

• poboljšanje zdravlja i bezbednosti na 

radu (primenom OHSAS 18001); 

• stalno poboljšavanje kvaliteta proizvoda 

i procesa upravljanja (primenom standarda 

ISO 9001); 

• povećanje plata radnika u skladu sa 

zahtevima rada i prosekom na nivou rada 

u delatnosti; 

• praćenje nivoa zadovoljstva klijenata; 

• pra će nje bro ja pri tu žbi od stra ne 

potrošača; 

• praćenje nivoa zadovoljstva zaposlenih; 

• ispunjavanje svih Zakona Republike 

Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine; 

• praćenje potrošnje energenata (energetska 

efikasnost). 

Povrh svega, prošle godine doneli smo 

svoj Kodeks korporativnog upravljanja! 

U skladu sa sopstvenom strategijom razvoja 

kao društveno odgovorne kompanije, 

godinama smo aktivni na području sponzorstva 

humanitarnih aktivnosti, nauke i 

obrazovanja, kulture i umetnosti, sporta, 

odr ži vog raz vo ja i zdra vlja. Cilj nam je stvara 

nje dru štva zna nja i stva ra nje perspektiva 

za mla de lju de. 

Za po sle ni 

Zaposleni su naša najveća vrednost. 

Ovo ni je flo sku la jer uisti nu sma tra mo da 

su zaposleni ključ uspeha svake kompanije. 

U Da le ko vod Gru pi da nas ukup no ra di 

2.100 ljudi. Zaposleni imaju ključnu ulogu 

jer oni svojim znanjima i sposobnostima 

čine kompaniju prepoznatljivom među 

konkurencijom i uspešnijom na tržištu. 

Osim to ga, sva ko ula ga nje u zna nje i 

veštinu višestruko se vrati. U Dalekovodu 

postoji program dodatnog obrazovanja 

zaposlenih i omogućavanje učenja, prekvalifikacija 

bez obzira na životnu starost. U 

tom kontekstu svakom zaposlenom omogućena 

je dodatna edukacija. 

Nakon uvedenih Sistema upravljanja 

kvalitetom (ISO 9000), i Sistema upravljanja 

zaštitom životne sredine (ISO 14000), 

Upra va Dru štva 2004. go di ne uvo di i 

Sistem upravljanja zdravljem i bezbednosti 

prema međunarodnim smernicama 

OHSAS 18000 od stra ne "Lloyd’s Register 

Qality Assurance". Za šti ta zdra vlja i bezbednost 

radnika time još više dobiva na 

značaju jer Sistem pretpostavlja kontinuirano, 

planirano i kontrolisano unapređivanje 

sta nja u ovom de lu rad nog pro ce sa. in 


Cebit 2008 

U zna ku 

eko lo ških re še nja 

Najveći svetski sajam visokih 

tehnologija CeBIT ove godine 

je protekao u znaku "ekološke 

informatike". 

I 

ako je zvanični početak ovogodišnjeg 

CeBIT-a datiran 4. marta, svečanost 

otvaranja najvećeg svetskog sajma 

informacionih tehnologija u Hanoveru po 

tradiciji održana je dan ranije. U svom govoru 

prilikom te prijatne dužnosti otvaranja 

sajma, nemačka kancelarka Anđela Merkel 

istakla je problem zaštite intelektualne 

svojine i vlasničkih prava, posebno navodeći 

značaj partnerskog odnosa Evropske 

uni je i SAD na tom pla nu. "Jed na ki uslo vi 

znače uporedive standarde i odgovarajuću 

zaštitu intelektualne svojine", izjavila je 

kancelarka Nemačke. 

Osim Merkelove, na svečanosti otvaranja 

ovogodišnjeg CeBIT-a je govorilo još 

nekoliko značajnih ličnosti, pre svega pred- 

sednik Evropske komisije Hoze Manuel 

Barozo i francuski predsednik Nikola Sarko 

zi. Ba ro zo je u svom iz la ga nju is ta kao 

brojne mere koje je Evropska komisija 

preduzela kako bi pospešila rast malih i 

srednjih kompanija, koje čine okosnicu 

ekonomija u zemljama članicama EU. 

"Povećanje slobodne razmene znanja je 

prioritet Evropske komisije u narednom 

periodu", istakao je Barozo i dodao da to 

podrazumeva olakšanu razmenu istraživa 

ča i stručnjaka, ali i do no še nje no vih 

naprednijih zakona za zaštitu 

intelektualne svojine. 

Francuski predsednik Nikolas 

Sar ko zi je u svom iz laganju 

govorio o planovima 

francuske vlade za širenje 

upotrebe Interneta, uvođenju 

e-upra ve i po tre bi da in formacije 

iz različitih državnih 

agencija i ustanova budu što dostupnije 

većini građana. "Planiramo da do 2012. 

godine 70% francuskih porodica poseduje 

računar, a da pristup brzom Internetu ima 

svako francusko domaćinstvo, bez obzira 

da li se ra di o fiks nom ili mo bil nom pri stupu", 

izjavio je Sarkozi. 

Eko-informatika 

Počev od govora na otvaranju predsednika 

Evropske komisije Žoze Manuela Baroza 

koji je insistirao da evropska strategija u 

oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija 

mora da bude "zelenija", ističući, 

pre svega, mogućnost ostvarenja energetskih 

ušte da, pa do iz ja va npr. ge ne ral nog 

direktora američkog softverskog 

giganta Microsofta Stiva 

Bolmera koji je pohvalio 

razvoj digitalnih tehnologija, 

predviđajući da je došao kraj 

uništavanju šuma zbog proizvod 

nje pa pi ra, u ko rist pre nosivih 

uređaja čija bi interaktivnost 

i intuitivnost trebalo sve 

više da se povećavaju. Štaviše, Bolmer je, 

ne zaboravljajući ni veliku aktuelnu tendenciju, 

borbu protiv klimatskog zagrevanja, i 

ističući ekološke zasluge svoje kompanije, 

najavio veliki broj projekata, među kojima 

Sr bi ju na Ce BI Tu pred sta vi lo 12 fir mi, 

na na ci o nal nom štan du pod na zi vom "Hot spot Ser bia" 

Agencija za strana ulaganja i promociju 

izvoza Republike Srbije - SIEPA po peti 

put je organizovala učešće domaćih firmi 

na ovogodišnjem CeBIT-u. Na nacionalnom 

štandu Srbije, pod na zi vom „Hot- 

Spot SERBIA", međunarodnoj stručnoj 

publici predstavilo se 12 domaćih ICT 

firmi: "CIM College", "Seavus", "DMV", 

"Logo", "Navigator", "PSTech", "Veridix", 

"Re in kJet", "Mi kom", "IT TV pro duc tion", 

"Zesium mobile", kao i srpski klaster 

proizvođača softvera (SSC). 

Kompanija "PSTech" (Power Symbol 

Technology) iz Beograda, kao pouzdan 

i ozbiljan partner kako domaćim tako 

i američkim kompanijama u oblasti razvoja, 

testiranja i integracije složenih softverskih 

proizvoda i kompletnih rešenja 

za automatsku identifikaciju, ove godine 

je na Ce BIT-u, osim stan dard nih uslu ga i 

rešenja, premijerno je predstavila uslugu 

testiranja performansi web aplikacija. U 

ovom de lu Evro pe kom pa ni ja "PSTech" je 

prva razvila ovu vrstu usluge. 

Nacionalni štand Srbije i ove godine 

je bio sme šten u ha li IV, pod bro jem G 

48, u kojoj tradicionalno izlažu svetski IT 

giganti poput "Majkrosofta", IBM-a, SAPa 

i dru gih. Svi su bi li je din stve ni u oce ni 

da je ovaj put štand bio vr lo sa vre me no 

uređen, tačnije atraktivnog dizajna sa 

prostorom za prezentacije firmi i konferencijskom 

sobom. 

Na štan du Sr bi je je 7. mar ta bi lo or ganizovano 

i predstavljanje projekta velike 

tehnološke zone u Inđiji, ujedno i ekskluziviteta 

ovogodišnjeg nastupa Srbije, budući 

da bi realizacijom ovog projekta Srbija 

do bi la i naj ve ći IT park u Evro pi. 

"CeBIT", najveći svetski skup ove vrste, 

pro šle go di ne je bio me sto za iz la ga nje 

6.153 preduzeća iz 77 zemalja, koje je 

obišlo više od 480.000 posetilaca iz 100 

zemalja. Ova manifestacija je mesto gde 

se posetiocima predstavljaju najnoviji 

tren do vi iz ICT in du stri je, pa je i je din stvena 

pri li ka za fir me iz Sr bi je da pred sta ve 

svoja ICT rešenja svetskoj jav no sti i ostvare 

nove kontakte. 


IT industrija 

Cebit 2008 

i uvođenje automobilskih softvera koji će 

analizirati korišćenje i potrošnju goriva. 

Priča o "ekološkoj informatici" "ukoričenoj" 

Ce BIT-om 2008, ima la je i svoj deo 

posvećen energetskoj efikasnosti. Tako, 

pomenuti generalni direktor Microsofta, 

za lo žio se i za sma nje nje po tro šnje elek trične 

energije na svim nivoima zahvaljujući 

inovacijama, ako se, naravno zna da su 

računari i informatika industrijska grana 

u okvi ru ko je se po tro šnja ener gi je mo žda 

najbrže povećava na svetu. 

"Green IT" ili ekološke informacione tehnologije, 

za kompaniju Fujitsu Siemens 

Computers ne predstavljaju samo trenutni 

trend. Na okru glom sto lu ko ji je odr žan 

pre otvaranja CeBIT-a, Džozef Reger, glavni 

tehnološki strateg pomenute kompanije, 

istakao je značaj ekoloških informacionih 

tehnologija, objasnivši na koji način ih njegova 

kompanija razvija kako bi korisnici 

mogli da uživaju u njihovim stvarnim i merljivim 

ekonomskim pogodnostima koje 

pozitivno utiču na okruženje. Kompanija 

Fujitsu Siemens Computers je na CeBIT-u 

prikazala na koji način korišćenje rešenja 

dinamičkih centara podataka zasnovanih 

na PRIMERGY Blade Serverima mo že 

u zna čaj noj me ri sma nji ti broj ra ču na ra 

ko ji su u stal noj upo tre bi, i na taj na čin 

smanjiti potrošnju energije. Naime, pored 

ekonomičnog ESPRIMO proGREEN ra čuna 

ra, po se ti o ci su mo gli da vi de i dru ge 

izložene inovacije iz porodice PRIMERGY 

telefon kompanije Soni-Erikson, prenosivi 

računar kompanije Soni i stoni računari 

kompanija Del i Hjulit Pakard najbolji u 

svojim kategorijama u pogledu očuvanja i 

zaštite životne sredine. 

Organizacija Grin pis je rangirala 37 IT 

proizvoda u više kategorija (prenosivi računari, 

stoni računari, mobilni telefoni, lični 

digitalni pomoćnici i konzole za igranje) 

na osnovu četiri kriterijuma – upotreba 

otrovnih materija, energetska efikasnost, 

mogućnost recikliranja i ponovne upotrebe 

i mar ke ting. 

UMPC i MiD iz 

kom pa ni je Gi gabyte 

To kom saj ma Ce BIT 2008 u Ha no veru, 

Gigabyte je zvanično predstavio dva 

nova proizvoda - mobile Internet device 

(MID) M528 i ul tra mo bi le PC M700. 

M700 UMPC do la zi u kom pakt nom 

pakovanju bele boje, sa ekranom osetljivim 

na do dir i bez ta sta tu re. M528 mo bile 

Internet device je opremljen QWERTY 

ta sta tu rom i ba zi ran na no voj Centrino 

Atom (Men low) platformi. Pokreće ga 

Linux OS. 

Ci sco na Ce BIT-u 

Kompanija Cisco predstavila je na sajmu 

Ce BIT u Ha no ve ru svoj no vi mre žni 

usmerivač (router) Ci sco ASR serije 1000, 

koji je namenjen prvenstveno dobavljačima 

Internet usluga i preduzećima koja 

koriste tehnologiju Network Edge, kako bi 

mogli da istovremeno pristupaju integrisanim 

po da ci ma. Uz po moć Ci sco vog no vog 

mrežnog usmerivača sve neophodne usluge 

na la zi će se na jed noj mre žnoj plat for mi, 

što će ubrzati i popraviti IP performanse. 

Tako se pojednostavljuje i konstrukcija 

mre ža, zbog to ga što se je dan usme ri vač 

može koristiti na različitim hardverskim 

komponentama. 

Mrežni usmerivač ASR koristi softversku 

virtuelizaciju koja omogućava trenutnu 

uslugu, među kojima su formiranje 

zaštitinog zida (fi rewall) i IP bez bed nost 

virtuelnih privatnih mreža. Novi Ciscov 

mrežni usmerivač pokreće Quantum Flow 

Processor, prva industrijska i u potpunosti 

integrisana programska mašina, koja ne 

samo da omogućava pristup različitim obaveštajnim 

uslugama i performansama, 

već predstavlja i platformu koja odgovara 

zahtevima projektovanim za sledeću razvojnu 

deceniju. 

U proteklih pet godina Cisco je uložio 

250 miliona dolara za istraživanje i razvoj 

ovog ru te ra, od če ga je 100 mi li o na do la ra 

izdvojeno za Quantum Flow Processor. 

Teh no lo gi ja u 2008. go di ni 

Cene uređaja sve niže, 

za šti ta po da ta ka sve sku plja 

Korisnici kompjutera potrošiće tokom 

njegovog radnog veka više na zaštitu 

od virusa, kopiranje ("bekap") i osi gu ra nje 

podataka nego što su platili sam računar. 

Taj trend će se pro ši ri ti i na dru ge ure đa je, 

poput MP3 plejera, mobilnih telefona i digital 

nih vi deo re kor de ra, is ti če se u ana li zi 

revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte 

"Predviđanja za tehnologiju u 2008." 

Proizvođači bi zato trebalo da se orijentišu 

na ponudu usluga koje nadopunjuju osnovne 

funkcije uređaja i zadovoljavaju potrebe 

korisnika za sigurnošću podataka. 

Dilojtovi konsultanti procenjuju i da će 

digitalni jaz u 2008. godini biti veći ne go 

ikada. Ovoga puta se ne radi samo o razlici 

iz me đu onih ko ji "ima ju" i onih ko ji "ne maju" 

pristup tehnologiji, jer digitalni jaz pogađa 

i one koji poseduju digitalne podatke ali 

iz ne kog raz lo ga ne mo gu da im pri stu pe. 

Naime, postojanje različitih standarda snimanja 

i čuvanja podataka zakomplikovalo 

je situaciju za mnoge korisnike, a neki 

for ma ti ko ji su pre sa mo de set ili ma nje 

godina bili uobičajeni, poput disketa i zip 

drajva, danas su zastareli. Iako tehnološke 

kompanije koje poseduju prava na 

pojedine standarde snimanja i čuvanja 

podataka ostvaruju ogroman profit, či tav 

tehnološki sektor će morati da bude više 

pragmatičan u smislu osmišljavanja i održavanja 

formata za dugoročno čuvanje 

podataka. 

Ovogodišnje izdanje Dilojtovog istraživanja 

"Predviđanja za tehnologiju u 2008. 

godini" zasniva se na intervjuima sa vodećim 

menadžerima i analitičarima u sektoru 

tehnologije širom sveta, anketama 

sprovedenim među klijentima kompanije 

Dilojt, kao i procenama preko 6.000 Di lojtovih 

partnera, direktora i viših menadžera 

specijalizovanih za tehnologiju. 

industrijskih servera, uključujući TX120 

koji izuzetno štedi energiju, pouzdani rek 

ser ver RX300 S4, Bla de Ser ver BX600, 

kao i dinamički centar podataka „u kutiji" 

- Bla de Fra me BF400 Si stem. Kuć ni ko risnici 

tehnologija imali su priliku da se upoznaju 

sa prototipom "zero-watt" monitora 

koji ne troši električnu energiju u režimu 

mirovanja, kao i novu generaciju SCALEO 

Green PC računara. 

Organizacija za zaštitu životne sredine 

Grin pis (Greenpeace) objavila je na 

najvećem svetskom sajmu informacionih 

teh no lo gi ja Ce BIT 2008, ko ji se od 4. do 9. 

marta održava u Hanoveru, da su mobilni in 


p 

Brand Fa ir 4 

Smo tra po zna tih i 

pre po zna tlji vih kva li te ta 

Na Beogradskom sajmu je od 

7. do 9. fe bru a ra 2008. go dine 

održana internacionalna 

manifestacija BRAND FAIR 

- Sajam brendova koja okuplja 

već četvrti put poznate globalne 

i domaće marke proizvoda 

i uslu ga. Na atrak ti van i za nimljiv 

način svoje proizvode, 

ideje i usluge promovisale su 

brojne domaće, regionalne i 

svetske kompanije. 

I 

zražavajući zadovoljstvo zbog povoda 

kojim gostuje na Beogradskom sajmu, 

Predrag Bubalo, ministar trgovine, turizma 

i uslu ga u Vla di Sr bi je, na gla sio je da 

Sajam brendova predstavlja sve značajniju 

manifestaciju: "Svedok sam narastanja 

ovog do ga đa ja, jer sam otvo rio i pr vi Sa jam 

bren do va i si gu ran sam da će ha la 3 Be o- 

gradskog sajma uskoro biti mala za sve 

zainteresovane izlagače. Danas su ovde 

okupljene sve kompanije kojima je stalo 

do svojih brendova, a oni ne podrazumevaju 

samo kvalitet već i različitost u odnosu 

na dru ge. Naš cilj je da ima mo ja ke brendove 

po kojima ćemo biti prepoznatljivi, a 

uve ren sam da i Sr bi ja tre ba da po sta ne 

brend. Stvaranje nacionalnog brenda podrazumeva 

dobro pozicioniranje, dinamiku 

i uključivanje svih zainteresovanih, onih 

koji prepoznaju moderne vrednosti", ocenio 

je mi ni star Bu ba lo. 

O značaju uspostavljanja jedne lepe tradicije 

govorio je i Miloš Bugarin, predsednik 

Privredne komore Srbije, koji je istakao da 

je stvaranje brendova interes privrednika, 

MES SER Teh no gas naj o mi lje ni ji 

Dobro kreiran brend otvara ko risnicima 

način da preuzimajući 

aktivnu ulogu u čitavom procesu 

i sami dožive vrednosti koje se 

zovu originalnost, autentičnost, 

prefinjen ukus, različitost... 

Cilj bren da je da se u sve sti po tro ša ča 

kreira percepcija da na tržištu ne 

po sto ji ni je dan pro iz vod kao vaš, da je 

on je din stven i da ga tre ba za pam ti ti kao 

nešto potpuno novo i posebno. 

Sve to je pre po zna to i u slu ča ju kompa 

ni je Mes ser Teh no gas ko ja je osvo ji la 

na gra du "Naj o mi lje ni ji in ter na ci o nal ni 

brend" i ti me do ka za la da je za 10 go di na 

za jed nič kog po sto ja nja 

sa sta rim Teh no ga som 

na teritoriji Srbije stvarno 

stvo ri la brend od svog ime na. 

Upravo promocija korporativnog imidža, 

kvaliteta prema svetskim standardima 

sa sertifikatima o kvalitetu i vrhunski 

dizajn, od veoma velikog su značaja 

za ocenjivanje vrednosti i kvaliteta proizvoda 

i efikasna marketinška podrška 

domaćim proizvođačima. 

Messer Tehnogas je vodeći proizvođač 

industrijskih i medicinskih 

gasova u Srbiji. Deo je Messer grupe 

sa sedištem u Nemačkoj, vodećeg 

svetskog proizvođača u ovoj oblasti, 

sa preko 9.000 zaposlenih, jednom 

mi li jar dom evra go dišnjeg 

prihoda i više od 

100 godina tradicije na 

tržištu gasova. Messer je 

svoj rad u Sr bi ji za po čeo 

1997. godine, preuzimanjem srpskog 

proizvođača industrijskih i medicinskih 

gasova – Tehnogasa AD. Tokom 10 godi- 


Brand Fa ir 4 

bren ding auto ri te te, kao i struč nja ke iz re giona 

i zemlje. Ekskluzivna predavanja i kreativne 

radionice organizovane su s ciljem 

pronalaženja novih solucija za efektniju 

promociju i komunikaciju brendova, kao i 

efikasnije pozicioniranje regionalnih i srpskih 

brendova na globalnom tržištu. 

O efektima ranijih godina naravno da 

najbolje govore statistički podaci. Tako je 

Brand Fa ir 1 imao pre ko 10.000 po se ti laca, 

Brand Fa ir 2 pre ko 15.000, Brand Fa ir 

3 pre ko 20.000, a ove go di ne rast bro ja 

zainteresovanih za ovaj vid sajamskog 

oku plja nja za dr žao je svoj trend. Što se 

izlagača tiče, odnos stranih i domaćih je, 

interesantno, izjednačen. A sve pokazano, 

rečeno i ocenjeno imalo je i odgovarajući 

efekat u elektronskim i štampanim medijima. 

Posebno se u ovom segmentu ističe 

veliki broj posetilaca oficijelnog Brand Fair 

sajta u vreme i neposredno pre manifestacije. 

Prilježan rad na organizaciji i pre svea 

da je sa mim tim in te res Ko mo re da bu de 

pokrovitelj jedne takve manifestacije. Predsednik 

Saveta stranih investitora, Stein 

Erik Velan, na svečanom otvaranju Sajma 

brendova rekao je da Srbija predstavlja 

plodno tle za promovisanje brendova, što 

objašnjava aktivnosti Saveta na upornom 

stvaranju bolje poslovne klime. Velan je 

re kao i da je bren ding ka men te me ljac svih 

kom pa ni ja i ze ma lja, jer je brend si stem 

vrednosti koje neka kompanija promoviše 

a država podržava. 

Re tro spek ti va 

Oka rak te ri san kao je dan od naj ve ćih 

brending događaja jugoistočne Evrope, 

In ter na ci o nal na ma ni fe sta ci ja "Brand 

Fair", okuplja brendove sa zvanične Interbrend 

liste "100 najboljih brendova sveta", 

ali i naj vred ni je bren do ve iz ze ma lja u re gionu, 

najznačajnije potvrđene i najperspektivnije 

domaće brendove, vodeće svetske i 

domaće brending stručnjake (Marc Gobe, 

Si mon An holt, Mar tin Lind strom, In terbrand), 

kao i top menadžere najznačajnijih 

svet skih i do ma ćih kom pa ni ja, ali i lič no sti 

ko je su od svog ime na iz gra di le brend. 

Brend prezentaciju, izložbeni deo Internacionalnog 

Sajma Brendova, sadržavao 

je prezentacione štandove oko 70 

vodećih internacionalnih i domaćih 

kom pa ni ja, kao i kod nas, do 

sada, neviđene prezentacije njihovih 

brendova (Coca Cola, Microsoft, 

McDonald`s, Mercedes, Nike, Milka, 

Kraft, Max Fac tor, Di ners Club 

International, Peugeot, Heidelberg, 

Henkel, Messer, Kraš, Plantaže 13. 

juli, Delta Holding, Telekom, Bambi, 

Knjaz Miloš, Don kafa, Tigar, Voda 

Vo da, MB Pi vo, Di ja mant, Cen troproizvod, 

Galenika, Lav Pivo, Štark, 

SwissLion Takovo, Jaffa, Jelen 

Pivo,...) uz korišćenje najnovijih 

tehnologija. Kao deo prvenstveno 

namenjen široj javnosti, ovo je ujedno 

bilo i mesto poslovnih susreta, 

či me su se otva ra le mogućnosti za poslovno 

povezivanje i saradnju. 

"Bren do vi uži vo" je deo ko ji pri vla či naj veću 

pažnju šire javnosti i medija. Na velikoj 

centralnoj sceni, vrhunski opremljenoj najnovijom 

tehnologijom za multimedijalne 

sadržaje smenjivali su se razni gosti, sagovornici, 

predstavnici kompanija 

ko je ima ju šta da po ka žu 

od svojih proizvoda-brendova 

u formi specijalnih brend performansa, 

ekskluzivnih "live" 

promocija brendova kreiranih 

kao autentičan doživljaj posetilaca 

kroz originalnu, vrlo 

aktivnu i tehnički maksimalno 

podržanu komunikaciju 

brendova i potrošača. 

U danima Brand Fair-a održa na je po već 

ustaljenoj koncepciji Brend Konferencija, 

poslovno–edukativni segment koji svake 

godine okuplja vrhunske svetski priznate 

in ter na ci o nal ni brend! 

na svog po slo va nja u Sr bi ji, Mes ser Tehnogas 

izrastao je u modernu evropsku 

kompaniju, što je prepoznato i od strane 

stručnjaka koji su procenjivali i donosili 

odluke o nagradama na ovogodišnjem 

Brand Fa ir-u 4.. 

Po red Mes ser Teh no ga sa, na ovo go di šnjem Saj mu bren do va pred sta vi le su se 

i fir me Vi na ri ja Alek san dro vić, Mc Do nalds, Al pi ne, Pod rav ka, Ti gar, Ti kveš, Bambi, 

Kraš, Ga le ni ka, Flo res, Ikar bus, La Ga lo sa, He mo farm, Si e pa, Euro Lux Pe trol i 

mno gi dru gi. Ovu ma ni fe sta ci ju na od go va ra ju ći, me dij ski na čin pro pra ti li su RTS, 

B92, PINK, TV Ava la, li sto vi Po li ti ka, Vre me, Press, Bi znis/Eko no me tar, Bi znis i 

fi nan si je, Pre gled, za tim eKa pi ja, Eko no mist Me dia Gro up, Ku rir i mno ga dru ga 

glasila, naravno i časopis Industrija. 


Brand Fa ir 4 

Brend konferencija, integralni deo manife 

sta ci je Brand Fa ir 4, je ste tro dnev ni 

serijal komplementarnih predavanja, kreativnih 

radionica, debata… Ovo je bila prilika 

da se čuju predavanja svetski priznatih 

autoriteta, a govorilo se o novim tendencijama 

i imperativima u oblasti brendiranja. 

Ta ko su o novim imperativima u brendiranju, 

uspešnim primerima brendiranja iz 

prakse govorili vodeći svetski stručnjaci: 

Ke vin L. Ke ler iz Ame ri ke, Ho ze Fi lip To res 

iz Španije, Ralpf Kebe iz Nemačke, Dajen 

Kro mer iz Ame ri ke, Čar li Krou iz En gle ske, 

Jerg Špraj cer iz "Ogilvy Gro up" Austri ja, kao 

i ugledni menadžeri globalnih, regionalnih 

i domaćih brendova. Kako ljudska interakci 

ja ima uglav nom naj ve ći uti caj na to ka ko 

potrošač doživljava brend, ne ke od te ma 

bile su posvećene upravo toj ključnoj komponenti 

brendiranja. 

ga osmišljavanju manifestacije, već posle 

Brand Fa ir-a 2, od stra ne UEPS-a oce njen 

je kao naj bo lji u do me nu mar ke tin ških 

manifestacija u 2006. godini. A već posle 

pr vog Brand Fa ir-a sti gla je od red ni ca da 

je okarakterisan je kao najveća do ma ća 

poslovna, stručna i javna manifestacija 

ko ja se ba vi bren dom. 

A ove go di ne... 

I ove godine imali smo priliku da vidimo 

originalnost, autentičnost, kao i organizaciju 

u rangu najvećih svetskih marketing 

događaja. Tako su, barem, ocenili stručnjaci 

i vodeći globalni marketing i brending 

autoriteti. Ovogodišnja manifestacija potvrdila 

je postojanje novih imperativa brendira 

nja. Ipak, ma ko li ko bi lo pra vi la u ovoj 

oblasti tržišnog promišljanja i rada, priča o 

brendovima je po pravilu originalna svaka 

za sebe, nosi posebnu i tajnu poruku svom 

potrošaču, klijentu, konzumentu. 

Dani posvećeni brendovima i brendiranju 

podrazumevali su i vladavinu odgovarajuće 

terminologije. Tako se moglo 

čuti da "insentivi" (motivacija, ohrabrenja, 

razlog) podrazumevaju ono što motiviše 

ljude. Dalje, ljudi su ti koji kreiraju brendo- 

ve, a brendovi pomeraju granice biznisa. 

Sve to vo di jed nom za ključ ku da ljud ski 

resursi po ve zu ju mo tiv i vi zi ju sa mak si malizacijom 

poslovnog performansa, odnosno 

učin ka. 

U tri da na ovo go di šnje pri če o bren do vima 

posetiocima i svima zainteresovanima, 

bilo poslovno, bilo lično, pružena je pri li ka 

da u nekoliko segmenata isprate nove trendove 

i imperative brendiranja. Jedan od 

pristupa podrazumevao je direktan susret 

brendova i potrošača. Stručnjaci ovo definišu 

kao svojevrsni trenutak istine, neophodan 

za razvoj brenda, za kreiranje i održa 

va nje lo jal no sti. To je na čin da se brend 

doživi i personalizuje kroz jedno novo 

is kustvo, ali naravno i mogućnost 

da se u neposrednom kontaktu sa 

potrošačima saznaju nove informaci 

je, že lje i zah te vi. I to je, za pra vo, 

najatraktivniji deo manifestacije. 

Brendovi poznatih kompanija, kroz 

direktnu komunikaciju obraćaju 

se potrošaču na nekoliko različitih 

načina. Na štandovima učesnika 

Brand Fair-a organizovane su prezentacije, 

degustacije, nagradne 

igre, sve u cilju stvaranja neraskidive 

veze sa svojim potrošačima, ali i prepozna 

va nja no vih že lja, pa i pro pu sta. 

Brend konferencija 

"New brand Show Ca se" 

Izložba i promocija novih proizvoda, New 

brand Show Ca se, sa dr žaj je Brand Fa ira 

koji omogućuje kompanijama da novi 

proizvod, uslugu, ideju predstave javnosti 

i da istovremeno dobiju njihovo mišljenje 

i oce nu. Pu bli ka da je svo ju oce nu, a na 

kra ju Brand Fa ir-a po seb ne na gra de do bijaju 

najzapaženiji proizvodi, ideje i usluge. 

Sa svim je oče ki va no da se kroz ovo svo jevrsno 

istraživanje pojedini proizvodi lansira 

ju put bren da. 

A na osnovu glasova posetilaca, poslednjeg 

dana manifestacije, dodeljene su 

nagrade za najomiljenije brendove, kao i 

za naj bo lji na stup na Brand Fa ir 4. 

Na gra de za uče sni ke 

Na osno vu gla so va po se ti la ca Brand 

Fair-a 4 dodeljene su nagrade učesnicima: 

• Najomiljeniji internacionalni brend 

- MES SER 

• Najomiljeniji regionalni brend - Vi narija 

TIKVEŠ 

• Najomiljeniji domaći brend - PLA- 

ZMA 

• Najbolji sveukupni nastup - ČO KO- 

LINO 

• Dru go me sto za na stup - LA GO LO SA 

• Tre će me sto za na stup - VRA NAC/13. jul 

• Najperspektivniji domaći brend - 

GORKI LIST 

• Najzapaženiji novi proizvod / New 

Brands ShowCase Award - Ti gar za RUB- 

BER FOOTWEAR HAND MADE 

• Po pr vi put do de lje na Specijalna 

nagrada za tržišne komunikacije - ELP 

– EURO PE TROL LUX. 

in 


Sa jam auto mo bi la i mo to ra 

Ka da je po sao i za ba va 

Alfa Romeo Brera 

Automobili, auto prikolice, oprema i pri bor, mo to ri i si stemi prenosa, 

hodni deo vozila, šasije, oprema za vozila, prateća in dustrija, 

strukovne organizacije, udruženja, klubovi, mediji... sve 

to deo je jedne od velikih manifestacija na prostoru Beogradskog 

sajma zakazane za poslednje dane zime. 

"Chrysler Bal kans" pri ka zao šest mo de la 

putničkog i teretnog programa. U Hali 14 

premijeru je imao "Subaru Impreza 08", 

pod okri ljem kom pa ni je "Ni cos C. Kat tamis 

ltd" ovla šće ni uvo znik i di stri bu ter 

vozila Subaru za Srbiju i Crnu Goru. Radi 

se o mo de lu ko ji je u Sr bi ji po pr vi put predsta 

vljen kra jem 2007. go di ne i ko me je, 

praktično, ovo bila zvanična premijera na 

beogradskom sajmu automobila. Imajući 

u vi du da će svi mo de li ko ji će se ove go dine 

prodavati na tržištu Srbije, biti potpuno 

no vi i da se nji hov do la zak oče ku je tek u 

aprilu, odnosno maju (kompletno nova 

generacija Forester-a, Tribeka "face lift", 

Legacy sa inovativnom prvim dizel bokser 

motorom u svetu), na štan du ovog iz la gača 

bila je izložena samo nova Impreza i to 

u nekoliko varijanti moto ra i opre me (1.5R 

AWD 5MT 107KS; 1.5R SE AWD 5MT 

107KS; 1.5R SE+ AWD 5MT 107KS; 2.0R 

Sport AWD 5MT 150KS). Svi mo de li no ve 

Subaru Impreza 08 

I 

ako sva ki put ve li ki broj lju di po hr li ka 

Beogradskom sajmu zbog lepih prizora 

na sajamskom okupljanju posleni 

ka auto in du stri je kod nas i u sve tu, s 

posebnim naglaskom na promotivni deo 

svakog od izložbenih prostora, ipak je reč 

o manifestaciji koja donosi nešto novo u 

pogledu proizvoda ali i tehnologija u ovom 

segmentu industrijskog poslovanja. Poput 

prethodnih godina, i ovaj spektakl krasile 

su premijere koje su neposredno posle 

Ženeve stigle u našu prestonicu. 

Porast broja izlagača 

U na ja vi saj ma auto i mo to vo zi la, is taknut 

je broj od 455 iz la ga ča iz 30 ze ma lja. 

Im po zan tan je i broj od 42 auto bren da i 

36 mo de la mo to bren do va, ko ji su predstavljeni 

u okviru BG CAR SHOW-a i MOTO- 

PASSION-a. Samo ovi podaci potvrđuju 

da je reč o ma ni fe sta ci ja ma ko je se in ten- 

zivno uvećavaju iz godine u godinu, pa 

se s raz lo gom oče ku je da će u na red nim 

sezonama doći do razdvajanja ovih priredbi. 

Ta ko je, ba rem, na ja vio di rek tor Saj ma, 

Anđelko Trpković. 

Iz mno štva iz lo že nog 

"Porsche-Beograd" je, prema najavama, 

na ovogodišnjem sajmu ponudio kompletan 

pro gram ("Audi", "Se at", "VW"), dok je 

Subaru Impreze standardno koriste pogon 

na sva če ti ri toč ka (Symetrical All Wheel 

Drive) i bok ser mo to re ko ji su već du go 

godina simbol ovog prestižnog japanskog 

automobilskog brenda. Moto ri su po stavljeni 

horizontalno, DOHC sa 16 ventila i 

AVCS (Variable Valve Timing) i svi su usklađeni 

sa normama EURO 4. 

Mercedes Srbija je po običaju predstavila 

kompletan asortiman ove kompanije, 

dok je "Vi tro Gro up" je iz ložio novi model 

Citroen C5 


Sa jam auto mo bi la i mo to ra 

"Ci troen C5" u dve va ri jan te - "Se dan" i 

"Karavan". "Delta Automoto" je prvi put 

pred sta vio "Ci vic Hybrid", kao i se dam 

modela novog "BMW X6". Prvo pokazivanje 

pred na šom pu bli kom ima li su "Fi at 

500" i "Al fa Ro meo Bre ra". 

Hala 3 Beogradskog sajma bila je rezervisana 

za izložbu motocikala, delova i 

opre me, pod na zi vom "Motopassion". 

Primećeno je učešće kompanija "KMH" 

iz Beograda, "Teletrade", "Centar S- Beograd", 

ali i pet no vih po zna tih evrop skih 

proizvođača na čelu sa"Sachs", "CF-moto" 

i "Ital Jet". Kom pa ni ja "Glo bus auto", u 

saradnji sa partnerom iz Kine, ponudila je 

skutere i vozila na električni pogon i prikazati 

prototipove koji će se proizvoditi i montirati 

u Debeljači, koja će postati centar 

za razvoj i proizvodnju vozila na električni 

pogon u Srbiji. 

Us put 

Pored glavnih novina koje su zaokupljale 

pažnju posetilaca, posebno znalaca za 

oblast autoindustrije, primenjenih rešenja 

i tehnologija, kao prateća atrakcija sajma 

bio je i pro je kat SMS IN FO. Reč je o mo gućnosti 

da svaki pošiljalac SMS poruke dobije 

odgovor o tehničkim karakteristikama i 

ceni automobila za koji su zainteresovani, 

upotpunjen podacima o prodavcu. 

Pogodnost je bila i odluka Beogradskog 

sajma da svi posetioci koji sačuvaju ulaznice 

za BG CAR SHOW 02 i MO TO PAS SION, 

mo gu sa is ti ma da uđu i na na red nu 

manifestaciju, sajam privrednih vozila - 

BEOTRACK, ko ji je na pro gra mu od 1. do 

5. apri la. 

Pomalo smelo, ali ne daleko od istine, 

bila je najava Anđelka Trpkovića da beogradski 

Sajam automobila ima više posetilaca 

nego EXIT i Guča zajedno. Bilo kako 

BMW X6 

Fiat 500 

bilo, ako ne u proizvodnom, onda svakako 

u po ka znom smi slu, Be o grad je na sa mom 

kra ju zi me i ovaj put bio cen tar auto mo bilske 

industrije... in 

reflektor 

Zvanična delegacija najveće kineske 

fabrike za proizvodnju vozila, FAW, 

posetila je "Zastavine" fabrike automobila 

i kamiona, kako bi se, pred predstojeću 

privatizaciju, upoznala sa potencijalima 

kragujevačke fabrike. 

Ova kompanija planira da svoj novi automobil 

"Happy" pro da je na evrop skom tr žištu, 

a uko li ko do đe do do go vo ra sa "Za stavom", 

vozilo bi moglo da se proizvodi u 

FAW Happy 

Kragujevcu. Procenjuje se da će "Happy" koštati oko 4.000 EUR. 

Poseta kineske delegacije veoma je ozbiljna o čemu najbolje 

govori podatak da su stručnjaci kineske kompanije ostali da proveravaju 

mogućnosti "Zastavine" lakirnice. "Zastava je na nas 

Ki ne zi u "Za sta vi" 

ostavila izuzetno dobar utisak i mi smo zainteresovani za saradnju", 

rekao je Ksi Haj Guang, zamenik generalnog direktora kompa 

ni je FAW i na gla sio da je reč o pr voj, ali ne i po sled njoj po se ti 

kragujevačkoj fabrici. 


Iz bor sa jam skih do ga đa ja u 2008. 

52. ME ĐUNARODNI SAJAM 

TEHNIKE I TEHNIČKIH 

DO STIG NU ĆA – od 12. do 16. 

maja, Beogradski sajam 

"Integra" - integrisana fabrika 21. veka, 

produktronika-aktivne i pasivne elektronske 

komponente i moduli, industrijske mreže 

i senzori, elektroenergetika-oprema i 

uređaji za proizvodnju, prenos i distribuciju 

električne energije, rasveta. Metalik-mašinogradnja, 

metaloprerađivačka industrija, 

inovacije, domteh, kućna elektronika, 

materijali-novi materijali, crna i obojena 

metalurgija, nemetali, izolacioni materijali, 

livarstvo, transporteh-sredstva i oprema 

za skladištenje, integralni transport i saobraćaj, 

brodogradnja, staklo, izložba naučno-tehničke 

literature, nacionalne izložbe. 

Specijalizovani, međunarodni sajam 

tehnike i tehničkih dostignuća član je 

Međunarodne unije sajmova (UFI, Pa riz) 

od 1957. godine i neguje dugu tradiciju 

aktivnog posrednika na tržištu. Izlaganje 

se odvija kroz međunarodne izložbe i robne 

grupe, organizovanjem prezentacija tehničko 

- tehnoloških dostignuća i kroz bogat 

pra te ći po slov no - struč ni pro gram. 

Robne grupe: Integra, Transporteh, Brodogradnja, 

Inovacije, Procesna tehnika, 

Materijali, Elektroenergetika, Rasveta, 

Energetska elektronika, Industrijska elektronika, 

Merna oprema i instrumentacija, 

Telekomunikacije, Kućna elektronika, 

Domteh, Uređaji i oprema za grejanje, 

hlađenje i klimatizaciju, Oprema za profesionalne 

i naučne svrhe, Nove tehnologije, 

Naučno-tehnička literatura, Nacionalne 

izložbe. 


vodič 

Iz bor sa jam skih do ga đa ja u 2008. 

Beogradski sa jam 

17. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE 

I ELEK TRO NI KE – od 4. do 7. no vem bra 

19. MEĐUNARODNI SAJAM ALATNIH 

STRO JE VA I ALA TA - BI AM - 22.-26. april 

46. MEĐUNARODNI SALON KOMERCI- 

JAL NIH VO ZI LA – od 1. do 5. apri la 

36. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE I 

BEZ BED NO STI – od 27. do 30. ma ja 

30. MEĐUNARODNI SAJAM GRAFIČKE 

I PA PIR NE IN DU STRI JE – od 17. do 20. 

septembra 

7. PAC KTECH EX PO BAL KAN 2008 – od 

17. do 20. sep tem bra 

4. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE 

– od 8. do 10. ok to bra 

5. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE 

ŽIVOTNE SREDINE "ECOFAIR" – od 8. do 

10. oktobra 

PC Sken de ri ja - Sa ra je vo 

od 27. do 30. ma ja: 

18. MEĐUNARODNI SAJAM ZANAT- 

STVA, ALA TA I ALAT NIH MA ŠI NA 

1. Međunarodni sajam privrednih vozila, 

saobraćaja, logistike i prateće industrije 

- središnje mesto prezentacije novih modela 

pri vred nih la kih i te ških vo zi la, do stav nih 

vozila, mesto ponude opreme i delova, 

tehnike i tehnologija i usluga u saobraćaju. 

Sajam je podeljen na tematske celine: 

• privredna laka i teška vozila, dostavna 

vozila, autobusi i prikolice; 

• servisne radionice; uređaji i oprema 

za benzinske stanice; goriva, maziva i 

dodaci rezervni delovi i oprema 

• ostali saobraćajni sistemi i usluge u 

saobraćaju 

22. MEĐUNARODNI SAJAM ZAVARIVA- 

NJA I ANTIKOROZIVNE ZAŠTITE - ZAVARI- 

VA NJE - 22.-26. april 

50. MEĐUNARODNI SAJAM OBRTNI- 

ŠTVA OBRT NI ŠTVO - 22.-26. april 

ENERGETIKA - MEĐUNARODNI SAJAM 

ENERGETIKE, ELEKTRONIKE I AUTOMA- 

TI KE - 11.-16. septembar 

6. MEĐUNARODNA IZLOŽBA IZUMA, 

NOVIH IDEJA, PROIZVODA I TEHNOLOGI- 

JA - AR CA - 16.-21. septembar 

MODERNPAK - 24. MEĐUNARODNI 

SAJAM AMBALAŽE I PAKIRANJA - 16.- 

21. septembar 

EMATEH - 4. MEĐUNARODNI SAJAM 

EKOTEHNOLOGIJA, ODRŽI- 

VOG RAZVOJA, KOMUNALNE 

OPREME, ZAŠTITE I SIGUR- 

NO STI - 16.-21. septembar 

5. MEĐUNARODNI SAJAM 

BANKARSTVA, OPREME, USLUGA, 

OSIGURANJA I INVESTICIJA – od 8. do 

10. oktobra 

46. MEĐUNARODNA IZLOŽBA REPRO- 

MATERIJALA, MAŠINA I ALATA ZA OBRA- 

DU DR VE TA – od 10. do 16. no vem bra 

7. MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNI- 

ŠTVA ZA MA LA I SRED NJA PRED U ZE ĆA 

– od 26. do 29. no vem bra 

No vo sad ski sa jam 

75. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI 

SA JAM – od 10. do 17. ma ja 

12. MEĐUNARODNI SAJAM GREJANJA, 

HLAĐENJA, KLIMATIZACIJE I SANITARI- 

JA - "INTERKLIMA" 

7. MEĐUNARODNI SAJAM INSTALACIJA, 

RASVJETE, ELEKTROTEHNIKE I INDU- 

STRIJ SKE ELEK TRO NI KE - "IN STAL" 

33. MEĐUNARODNI SAJAM PLASTIKE I 

GUME - "PLAGRAM" 

od 11.do 14. no vem bra: 

AGROFOOD 2008 - 34. Međunarodni 

sajam poljoprivrede, prehrane i pića; 34. 

Međunarodni sajam roba široke potrošnje; 

34. Međunarodni sajam pakovanja i 

opre me za pa ko va nje. 

Skop ski sa jam 

TEHNOMA 2008 - 

14-18. oktobar: 

• 34. Međunarodni sajam 

me ta lur gi je, elek tro ni ke, 

nemetala i građevinarstva, 

bezbednosti i zaštite - MAKI- 

NOVA 2008 

• 28. Međunarodna izložba 

inovacija 

• 9. Me đu nard ni sa jam 

zanatstva i male privrede 

Ja dran ski sa jam – Bu dva 

14. SAJAM EKOLOGIJE - 22-24. april 

Sajam ekologije se organizuje kao privred 

na i edu ka tivna izložba opreme, uređaja 

i sredstava za zaštitu životne sredine, 

eko-projekata, ekološke hrane, alternativnih 

izvora energije, monitoring sistema za 

praćenje životne sredine, zaštita prirode i 

upravljanje prirodnim resursima, opreme 

i sredstava za zaštitu i uređenje urbanih 

naselja, prirodnih rijetkosti, graditeljske i 

kulturne baštine, ekoloških saveza, društava, 

strategije, projekti i edukativni programi 

za oču va nje ži vot ne sre di ne i pri ro de. 

10. SA JAM AUTO MO BI LA - 8 -12. 

oktobar 

45. MEĐUNARODNI SAJAM HRANE I 

PI ĆA – od 9. do 12. ok to bra 

Zagrebački velesajam 

8. SAJAM AUTOMOBILA "AUTO SHOW 

- NO VI SAD" – od 21. do 26. ok to bra 

MEĐUNARODNI SALON AUTOMOBILA, 

MOTOCIKALA I PRATEĆE INDUSTRIJE - 

ZA GREB AUTO SHOW - 27. mart - 6. april 

10. SA JAM MA LIH I SRED NJIH PRED U- 

ZE ĆA, 5. SA JAM PO SLOV NIH USLU GA I 

INVESTICIJA - 23 -25. oktobar in 


FORMULAR ZA 

BESPLATNU 

PRETPLATU 

Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak 

časopisa Industrija? 

Da 

Potpis 

Datum 

Ime i prezime: 

Ne 

Pozicija u okviru kompanije: 

Kompanija: 

Adresa: 

Poštanski broj i mesto: 

Tel. 

E-mail: 

Kog tipa je organizacija u kojoj radite? 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Zastupnik/distributer 

Proizvođač 

Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina 

Konsultantska kompanija 

Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti 

Drugo (molimo vas navedite) 

Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti 

organizacije u kojoj radite: 

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju 

bile zainteresovane da dobijaju naš 

časopis: 

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak 

časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite 

ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki 

od sledećih načina: 

1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-235 

2. poštom na sledeću adresu: 

BAZIS EVENT MEDIA 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web 

adresi www.bem.co.yu. 

Država: 

Fax. 

Internet adresa: 

Da li želite da dobijete dodatne informacije 

o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event 

Media: 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Modul - časopis o arhitekturi i građevinarstvu 

Građevinski informator - specijalizovan 

poslovni katalog građevinske industrije 

u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u zemljama ex- 

Jugoslavije 

Bazis Event Media nudi, pod povoljnim 

uslovima, mogućnost organizacije različitih 

seminara, skupova i prezentacija u potpuno 

opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da 

dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi? 

Da 

Ne 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da 

primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama 

koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije. 

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA 

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.bem.co.yu 

 

BAZIS EVENT MEDIA, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd

Sadrzaj,uvodnik 14.indd - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?