Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija
eflek Srbija... In du strij ska pro iz vod nja ve ća 0,8% n du strij ska pro iz vod nja u Sr bi ji pro šle I go di ne je po ve ća na 0,8% u po re đe nju sa 2004, sa op štio je Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku. U de cem bru 2005. in du strij ska pro iz vodnja je bi la ve ća 0,3% ne go u istom me se cu 2004, dok je pre ma pro se ku iz 2004. po rasla 14,5%, na vo di se u sa op šte nju. Sek tor pro iz vod nje i di stri bu ci je stru je, ga sa i vo de ostva rio je u de cem bru 2005. u po re đe nju sa pro se kom iz 2004. naj ve ći rast od 28,6%. Sle de pre ra đi vač ka in dustri ja sa ra stom od 11,5% i pro iz vod nja na o kom 2006. go di ne Vi no pro dukt iz T Čo ke će se fo ku si ra ti na do bi ja nje presti žnog ser ti fi ka ta HACCP, ali i in ve sti ci je u nove za sa de vi no ve lo ze, re kao je Zo ran Trip ko vić, di rek tor fir me. Po red to ga u planu je i sti mu li sa nje individualnih pro iz vođa ča za po di za nje za sa da vi no ve lo ze, ali će na gla sak bi ti ne na po ve ća nju obi ma pro iz vod nje ko li ko na odr ža va nju od nosno po bolj ša nju kva li te ta. To kom 2005. go di ne, Vi no pro dukt je pla si rao ukup no 6,5 mi li o na li ta ra vi na, od če ga 1,3 mi li o na u ino stran stvo. Tr ži šni udeo kom pa ni je u SCG je iz no sio oko osam procenata, ko li ko bi tre bao da bu de i u ovoj go di ni, dok u BiH kom pa ni ja za u zi ma 20% tr ži šta. Iz me đu osta lih, la ne sek to ru va đe nja ru da i ka me na sa 10,6%. In du strij ska pro iz vod nja ne traj nih pro iz voda za ši ro ku po tro šnju je pre ma pro se ku u 2004. po ra sla 21,1%, ener gi je 20,6% a po lu pro i zvo da, osim ener gi je, 11,9%. Pad za 1,9% je ube le žen u pro iz vod nji traj nih do ba ra za ši ro ku po tro šnju i kod ka pi talnih pro iz vo da za 13,1%. Ge ne ral no po sma tra no, u 2005. u po re đe nju sa 2004, rast je re gi stro van u 13 obla sti ko je u struk tu ri in du strij ske proiz vod nje uče stvu ju sa 60%, a pad kod 16 obla sti sa ude lom od 31%. in Vi no pro dukt ula že u kva li tet r bi ja ima ve li ki in te res da se sa o braćaj ko ri do rom VII, od no sno du nav- S skom tran sver za lom, una pre di i raz vi je, ali su joj zbog ogra ni če nih eko nom skih mo guć no sti za to neo p hod ni po moć i is ku stvo dru gih evrop skih ze ma lja. Sr bi ja ima ve li ki in te res da se una pre de i iz gra de "va žni evrop ski ko ri do ri X i VII" i da će za to "te sno sa ra đi va ti" sa stra nim part ne ri ma "u obla sti sa o bra ćaj ne lo gi sti ke". Vo de na tran sver za la Du nav va žna za raz voj evropskog tran spor ta ro be i da sto ga Sr bi ja Po moć za raz voj plov nih pu te va je pot pi san ugo vor o pla sma nu pro iz vo da u SAD i Austra li ju, a ove go di ne po či nje i iz voz u Ru sku fe de ra ci ju. Stra te ški cilj kompa ni je je da u ovoj go di ni po ve ća iz voz na dva mi li o na li ta ra. in pod sti če raz voj in for ma ci o nih si ste ma i mo der ni za ci ju plov nih pu te va, ali da oprezno ana li zi ra sve pred no sti pri hva ta nja no vih evrop skih spo ra zu ma ve za nih za plov ne pu te ve i ra di na im ple men ta ci ji evrop skih pro pi sa o reč nom sa o bra ća ju u na ci o nal no za ko no dav stvo. Za no vu stra te gi ju raz vo ja srp ske mreže plov nih pu te va, du ge sko ro 1.600 ki lome ta ra, neo p hod ni su, me đu tim, po moć i is ku stvo part ne ra iz dru gih evrop skih ze ma lja. in Uče tvo ro stru čen pro met ga sa a je u Sr bi ji mo gu će na pra vi ti obrt na D tr ži štu i ostva ri ti "za ču đu ju će do bre re zul ta te, po ka zu je na stup no vog pred u zeća u okvi ru NIS-a ko je se ba vi pro me tom teč nog naftnog ga sa – NIS TNG. Na i me, promet ovog de ri va ta ko ji je za ce lo ku pan NIS u ja nu a ru 2005. go di ne iz no sio 2.885 to na, u istom me se cu ove go di ne iz no si go to vo če tiri pu ta vi še, od no sno 11.400 to na. Raz log to me ni je u na glom po ve ća nju po tro šnje tečnog naft nog ga sa, već kon so li da ci ja no vog pred u ze ća u okvi ru NIS-a ko je je za krat ko vre me, od ok to bra pro šle go di ne, us pe lo da pre u zme ve ći deo srp skog tr ži šta. Pre ma pla nu za ovu go di nu, po tre ban je uvoz još oko 75.000 to na da bi se ostva rio pro met od oko 143.000 to na. Tr ži šte je ori jen ti sa no na ma lo pro da ju – auto gas i bo ce, za tim na po ljo pri vre du kao in du strijskog po tro ša ča i ve le pro da ju pre ma dru gim fir ma ma ko je se ba ve ma lo pro da jom. S tim u skla du, for mi ra no je šest pro fit nih cen ta ra sa oko 480 za po sle nih. U pla nu je iz grad nja ne ko li ko ve li kih skla di šnih prosto ra ši rom Sr bi je - Su bo ti ca, Niš, Ča čak či me bi se po kri lo ce lo tr ži šte i na pa lo okruže nje. Ve li ki po ten ci jal na tr ži šta na la ze se u Bo sni i Her ce go vi ni, Ma ke do ni ji i Ko so vu i Me to hi ji gde je iz ra zi to ve li ka po tra žnja za ovim ener gen tom. S tim u ve zi for mi ra no je za jed nič ko pred u ze će sa fir mom "Sve tlost" iz Bu ja nov ca (NIS-u pri pa da 51% ka pi ta la). Pred u ze će se vo di kao re gi o nal ni cen tar i u to ku je iz grad nja in fra struk tu re ko ja će omo gu ći ti da se, po red lo kal nog, is ko ra či i ka Ma ke do ni ji i Ko so vu. in Pot pi san Ugo vor o kon ce si ja ma za istraživanje borne rude r bi ja je tokom marta, na kon 70 go di na, S pot pi sa la pr vi Ugo vor vred no sti oko 140 mi li o na evra o da va nju kon ce si je za is tra ži va nje i eks plo a ta ci ju bor nih ru da u Ja ran dol skom ba se nu sa mul ti na ci o nal nom kom pa ni jom Rio Tin to. Kon ce si je kom pa ni ji Rio Tin to da te su na pe riod od 30 go di na od ko jih će pet go di na bi ti ra đe na ge o lo ška is tra ži va nja i pro jekt na do ku men ta ci ja, dok je za eks plo a ta ci ju bor ne ru de pred vi đe no 25 go di na. in 6 industrija 2/2006
eflektor ...i svet Brz raz voj hi dro e lek tra na i iz grad nja far mi ve tro ge ne ra to ra u Bu gar skoj u gar ska be le ži rast u iz grad nji hi droe lek tra na i ve tro ge ne ra to ra, kao i u B pri pre ma ma za pro je kat iz grad nje pr ve far me ve tro ge ne ra to ra (elek tra na na ve tar) u 2003-2005. Pod sti caj raz vo ju ob no vlji vih ener get skih iz vo ra dao je na ci o nal ni plan do net 2004. pre ma ko me će se pro iz vodnja ener gi je uz po moć ob no vlji vih iz vo ra u 2010. po ve ća ti na 11% ukup ne pro iz vodnje ener gi je. Ja ke ki še u 2005. su uti ca le na re kord nu pro iz vod nju hi dro e ner gi je u Bu gar skoj od 4.600 GWh ili 10,5% do ma će pro iz vod nje ener gi je, na spram pro seč nih 7% u pe ri o du 2000-2004. Pre ma na ci o nal nom pla nu, Bu gar ska bi u 2010. tre ba lo da pro iz vede oko 5.000 GWh hi dro e ner gi je. Unu tar Evrop ske uni je, raz voj po li ti ke pro iz vod nje ener gi je iz ob no vlji vih iz vo ra po ve zan je sa po sti za njem op štih ci lje va ve za nih za bezbed nost u pro iz vod nji ener gi je i sma nje nje emi si je štet nih ga so va. in Do bar bi znis u eko lo gi ji ri tan ska Po slov na gru pa za eko lo šku B teh no lo gi ju "Por ver" sa op šti la je da je u 2005, po ve ća la pro fit za 18%, pr venstve no za hva lju ju ći sna žnim po slov nim re zul ta ti ma ogran ka za pro iz vod nju spe ci jalnih fil te ra. Ta vest je uti ca la na skok ak ci ja kom pa ni je za se dam procenata na 129,5 pe ni ja po ak ci ji. Kom pa ni ja tvr di da je na či ni la do bar teh nič ki na pre dak na ključ nim po lji ma po slov nih mo guć no sti, na ro či to u obla sti teh nič kih re še nja za po sti za nje či sti je eko loške per for man se. Gru pa snab de va fil te ri ma i dru gom speci jal nom teh no lo gi jom liv ni ce, va zdu ho plovne kom pa ni je, nu kle ar ne elek tra ne i dru ge po tro ša če. in Amerikanci se spremaju za postnaftno doba d re đen je cilj da se u na rednih 15 go di na do pre ma nje O naf te u SAD sa Bli skog is to ka sve de na nu lu i da se u ve li koj me ri raz vi ju svi al ter na tiv ni ob li ci ene rgi je. No va po li ti ka, u su šti ni zna či da će se u krat kom vremen skom ro ku na pra vi ti skup ener get skih sred sta va či ta vog ame rič kog kon ti nen ta, uklju čuju ći, na rav no, i Ve ne cu e lu. Da bi se to do go di lo, Va šing ton mo ra da na bo lji na čin u svo ju eko nomi ju i dru štvo in te gri še Me zo a- me ri ku (deo Cen tral ne Ame ri ke) i da Ju žnoj Ame ri ci po nu di istinsko stra te ško part ner stvo. Na dru goj stra ni, po sto ja će tri do bit ni ka ta kve ras po de le uloga. Pr vi od njih je oči gled no Ru sija ko ja je pod do brom upra vom spo sob na da obez be di al ter na tivne ener gen te, na pr vom me stu pri rod ni gas, ne sa mo za Evro pu, već i za Ja pan. Dru gi do bit nik bi, pod uslo vom da se bar do ne kle do bro vla da, mo ra la bi ti Ki na. U su šti ni je br zo okre ta nje Ki ne sa sve ve ćom pro duk tiv no šću ka za pad nim vred no sti ma je di ni na čin da se spre či da ki ne ski gi gant usi sa sve iz vo re si ro vi na na pla ne ri i iza zo ve po ve ća nje nji ho vih ce na. in Ozbilj no raz ma tra nje ener ge ti ke vrop ska uni ja je usvo ji la pred log E pla na za pod sti ca nje po ve ća nja proiz vod nje al ter na tiv nih go ri va po put bi o dize la i eta no la, što bi, kao se sma tra, uma nji lo ener get sku za vi snost EU od bli sko i stoč ne i ru ske naf te. Evrop ska ko mi si ja je, ta kođe, iz ra zi la na du da će vla de ze ma lja čla ni ca po dr ža ti pla no ve o pro movi sa nju bi o go ri va u okvi ru EU i iz van nje, pre sve ga u ze mlja ma u raz vo ju. Pro blem za vi sno sti EU od naf te i bu ta na iz bio je u pr vi plan po sle ru sko-ukra jin skog spo ra, ka da su evrop skim ze mlja ma smanje ne is po ru ke tog ener gen ta. Po red to ga, ce ne naf te su vi so ke, ne sta bil nost na Bli skom is to ku do pri no si na pe to sti, a sve je zna čaj ni je i pi ta nje kli mat skih pro me na či ji su glav ni uzroč ni ci ga so vi s "efek tom sta kle ne ba šte" ko ji se oslo ba đa ju pri sa go re va nju fo sil nih go ri va. EU je po zdra vi la ne dav nu iz ja vu američ kog pred sed ni ka Džor dža Bu ša da bi SAD ta ko đe tre ba lo znat no da sma nje za vi snost od naf te i pro na đu al ter na tiv na go ri va. Pred sed nik Ko mi si je Žo ze Ma nuel Ba ro so raz go va rao je sa 24 ko me sa ra EU o za jed nič koj ener get skoj po li ti ci i od lu če no je da evrop ski ko me sar za energe ti ku iz ra di ti na crt pred lo ga. Mi ni stri ener ge ti ke EU odr ža će 14. mar ta van redno za se da nje na ko jem će raz go va ra ti o uskla đi va nju sta va ze ma lja EU po ovom pi ta nju. Plan EU pred vi đa raz li či te pod sti caj ne me re, uklju ču ju ći po re ske olak ši ce, da bi se promo vi sa lo ko ri šće nje eko lo ških go ri va i is pu ni le me đu na rod ne oba ve ze u sma nje nju štet ne emi si je ga so va. Po seb nu po moć do bi li bi po ljo pri vred nici ka ko bi na sta vi li da uz ga ja ju kul tu re ko je se mo gu ko ri sti ti za bi o go ri vo - še ćer nu re pu, ulja nu re pi cu i ka no lu. Ov de se pre sve ga mi sli na pro iz vo đa če iz Afri ke i sa Ka ri ba. Bi o go ri vo za sad ima udeo od sve ga 0,6% na evrop skom tr ži štu ener ge na ta, znat no ma nje od 5,75% ko li ko EU na mera va da do stig ne do 2010. go di ne. Ko mi si ja pred vi đa da bi po ve ća nje ude la bi o ma se mo glo go di šnje da uma nji emi si ju ga so va s efek tom sta kle ne ba šte za 209 mi li o na to na ekvi va len ta ugljendi ok si da, omo gu ći lo otva ra nje do 300 hi lja da rad nih me sta i uma nji lo za vi snost od uvo za ener gi je sa 48 na 42%. Sa da se sve ga šest procenata ukup nih is po ru ka ener gi je u EU do bi ja iz ob no vljivih iz vo ra. in J u go i stoč na Evro pa je va žan re gion za "Še vron glo bal lu bri kants", ko ji po sedu je po go ne za blen ding u Grč koj i Ita li ji. Po red za jed nič kih pro je ka ta u re gi o nu sa "Pri sta oils" u Bu gar skoj, "Še vron glo bal Ševron zainteresovan za Balkan lu bri kants" po seb no ra di na raz vo ju od no sa sa di stri bu te ri ma na Bal ka nu. Kor po ra ci ja "Še vron" je u 2005. go di ni ima la uku pan pri hod od 194 mi li jar di do lara, a ne to pro fit od 14,1 mi li jar di do la ra. "Še vro nov" ka pi tal i bu džet za is tra ži va nja, iz ko jeg se fi nan si ra raz voj kom pa ni je i no vi pro jek ti u obla sti naf te i ga sa, u ovoj go di ni će, ka ko je re kao, bi ti po ve ća ni za 35%, na 14,8 mi li jar di do la ra. in industrija 2/2006 7
- Page 4 and 5: uvodnik Broj 2/2006 industrija Po
- Page 8 and 9: Ideje j Projekti IC ETF-a Pod ino v
- Page 10 and 11: U susret temi Industrije Presek sta
- Page 12 and 13: ufokusu Radomir M. Naumov, ministar
- Page 14 and 15: u fokusu Radomir M. Naumov, minista
- Page 16 and 17: ufokusu Sosijete Ženeral investira
- Page 18 and 19: Geotermalna energija - neiskorišć
- Page 20 and 21: Strategije automatizacije očitavan
- Page 22 and 23: p Proizvodni program kompanije "KAE
- Page 24: HONDA p Snaga iz snova TEKST: IVAN
- Page 27 and 28: ennenstuhl - Alu, Pre mi um - Plus,
- Page 29 and 30: ✂ ✂ Da li želite da ubuduće d
- Page 31 and 32: ekologija Nova grana industrije: re
- Page 34 and 35: p Messer Tehnogas AD j Mi pravimo i
- Page 36 and 37: p ELECTRA-M&V j Vaš partner - ELEC
- Page 38 and 39: p Kema d.o.o. j Vlaknocementne plo
- Page 40 and 41: p Institut Goša j Kuća sa velikim
- Page 44 and 45: Jedna zaboravljena tema j p Uspavan
- Page 46 and 47: j p dr Vladimir Medan, savetnik gen
- Page 49 and 50: dr Mile Jović, redovni profesor ma
- Page 51 and 52: intervju Aleksandar Vlahović, naro
- Page 53 and 54: Označavanje električne opreme u p
- Page 55 and 56: Gasni hidrati - nov energetski izvo
eflektor<br />
...i svet<br />
Brz raz voj hi dro e lek tra na<br />
i iz grad nja far mi<br />
ve tro ge ne ra to ra u Bu gar skoj<br />
u gar ska be le ži rast u iz grad nji hi droe<br />
lek tra na i ve tro ge ne ra to ra, kao i u<br />
B<br />
pri pre ma ma za pro je kat iz grad nje pr ve<br />
far me ve tro ge ne ra to ra (elek tra na na ve tar)<br />
u 2003-2005. Pod sti caj raz vo ju ob no vlji vih<br />
ener get skih iz vo ra dao je na ci o nal ni plan<br />
do net 2004. pre ma ko me će se pro iz vodnja<br />
ener gi je uz po moć ob no vlji vih iz vo ra u<br />
2010. po ve ća ti na 11% ukup ne pro iz vodnje<br />
ener gi je.<br />
Ja ke ki še u 2005. su uti ca le na re kord nu<br />
pro iz vod nju hi dro e ner gi je u Bu gar skoj od<br />
4.600 GWh ili 10,5% do ma će pro iz vod nje<br />
ener gi je, na spram pro seč nih 7% u pe ri o du<br />
2000-2004. Pre ma na ci o nal nom pla nu,<br />
Bu gar ska bi u 2010. tre ba lo da pro iz vede<br />
oko 5.000 GWh hi dro e ner gi je. Unu tar<br />
Evrop ske uni je, raz voj po li ti ke pro iz vod nje<br />
ener gi je iz ob no vlji vih iz vo ra po ve zan je sa<br />
po sti za njem op štih ci lje va ve za nih za bezbed<br />
nost u pro iz vod nji ener gi je i sma nje nje<br />
emi si je štet nih ga so va. in<br />
Do bar bi znis u eko lo gi ji<br />
ri tan ska Po slov na gru pa za eko lo šku<br />
B teh no lo gi ju "Por ver" sa op šti la je da<br />
je u 2005, po ve ća la pro fit za 18%, pr venstve<br />
no za hva lju ju ći sna žnim po slov nim<br />
re zul ta ti ma ogran ka za pro iz vod nju spe ci jalnih<br />
fil te ra. Ta vest je uti ca la na skok ak ci ja<br />
kom pa ni je za se dam procenata na 129,5<br />
pe ni ja po ak ci ji.<br />
Kom pa ni ja tvr di da je na či ni la do bar<br />
teh nič ki na pre dak na ključ nim po lji ma<br />
po slov nih mo guć no sti, na ro či to u obla sti<br />
teh nič kih re še nja za po sti za nje či sti je eko loške<br />
per for man se.<br />
Gru pa snab de va fil te ri ma i dru gom speci<br />
jal nom teh no lo gi jom liv ni ce, va zdu ho plovne<br />
kom pa ni je, nu kle ar ne elek tra ne i dru ge<br />
po tro ša če. in<br />
Amerikanci se spremaju za postnaftno doba<br />
d re đen je cilj da se u na rednih<br />
15 go di na do pre ma nje O<br />
naf te u SAD sa Bli skog is to ka<br />
sve de na nu lu i da se u ve li koj<br />
me ri raz vi ju svi al ter na tiv ni ob li ci<br />
ene rgi je. No va po li ti ka, u su šti ni<br />
zna či da će se u krat kom vremen<br />
skom ro ku na pra vi ti skup<br />
ener get skih sred sta va či ta vog<br />
ame rič kog kon ti nen ta, uklju čuju<br />
ći, na rav no, i Ve ne cu e lu. Da bi<br />
se to do go di lo, Va šing ton mo ra<br />
da na bo lji na čin u svo ju eko nomi<br />
ju i dru štvo in te gri še Me zo a-<br />
me ri ku (deo Cen tral ne Ame ri ke)<br />
i da Ju žnoj Ame ri ci po nu di istinsko<br />
stra te ško part ner stvo.<br />
Na dru goj stra ni, po sto ja će tri<br />
do bit ni ka ta kve ras po de le uloga.<br />
Pr vi od njih je oči gled no Ru sija<br />
ko ja je pod do brom upra vom<br />
spo sob na da obez be di al ter na tivne<br />
ener gen te, na pr vom me stu<br />
pri rod ni gas, ne sa mo za Evro pu,<br />
već i za Ja pan. Dru gi do bit nik bi,<br />
pod uslo vom da se bar do ne kle<br />
do bro vla da, mo ra la bi ti Ki na.<br />
U su šti ni je br zo okre ta nje Ki ne<br />
sa sve ve ćom pro duk tiv no šću<br />
ka za pad nim vred no sti ma je di ni<br />
na čin da se spre či da ki ne ski<br />
gi gant usi sa sve iz vo re si ro vi na<br />
na pla ne ri i iza zo ve po ve ća nje<br />
nji ho vih ce na. in<br />
Ozbilj no raz ma tra nje ener ge ti ke<br />
vrop ska uni ja je usvo ji la pred log<br />
E pla na za pod sti ca nje po ve ća nja proiz<br />
vod nje al ter na tiv nih go ri va po put bi o dize<br />
la i eta no la, što bi, kao se<br />
sma tra, uma nji lo ener get sku<br />
za vi snost EU od bli sko i stoč ne<br />
i ru ske naf te.<br />
Evrop ska ko mi si ja je, ta kođe,<br />
iz ra zi la na du da će vla de<br />
ze ma lja čla ni ca po dr ža ti pla no ve o pro movi<br />
sa nju bi o go ri va u okvi ru EU i iz van nje,<br />
pre sve ga u ze mlja ma u raz vo ju.<br />
Pro blem za vi sno sti EU od naf te i bu ta na<br />
iz bio je u pr vi plan po sle ru sko-ukra jin skog<br />
spo ra, ka da su evrop skim ze mlja ma smanje<br />
ne is po ru ke tog ener gen ta. Po red to ga,<br />
ce ne naf te su vi so ke, ne sta bil nost na<br />
Bli skom is to ku do pri no si na pe to sti, a sve<br />
je zna čaj ni je i pi ta nje kli mat skih pro me na<br />
či ji su glav ni uzroč ni ci ga so vi s "efek tom<br />
sta kle ne ba šte" ko ji se oslo ba đa ju pri<br />
sa go re va nju fo sil nih go ri va.<br />
EU je po zdra vi la ne dav nu iz ja vu američ<br />
kog pred sed ni ka Džor dža Bu ša da bi<br />
SAD ta ko đe tre ba lo znat no da sma nje<br />
za vi snost od naf te i pro na đu al ter na tiv na<br />
go ri va.<br />
Pred sed nik Ko mi si je Žo ze Ma nuel<br />
Ba ro so raz go va rao je sa 24 ko me sa ra<br />
EU o za jed nič koj ener get skoj po li ti ci i<br />
od lu če no je da evrop ski ko me sar za energe<br />
ti ku iz ra di ti na crt pred lo ga. Mi ni stri<br />
ener ge ti ke EU odr ža će 14. mar ta van redno<br />
za se da nje na ko jem će raz go va ra ti o<br />
uskla đi va nju sta va ze ma lja EU<br />
po ovom pi ta nju.<br />
Plan EU pred vi đa raz li či te<br />
pod sti caj ne me re, uklju ču ju ći<br />
po re ske olak ši ce, da bi se promo<br />
vi sa lo ko ri šće nje eko lo ških<br />
go ri va i is pu ni le me đu na rod ne oba ve ze u<br />
sma nje nju štet ne emi si je ga so va.<br />
Po seb nu po moć do bi li bi po ljo pri vred nici<br />
ka ko bi na sta vi li da uz ga ja ju kul tu re ko je<br />
se mo gu ko ri sti ti za bi o go ri vo - še ćer nu<br />
re pu, ulja nu re pi cu i ka no lu.<br />
Ov de se pre sve ga mi sli na pro iz vo đa če<br />
iz Afri ke i sa Ka ri ba.<br />
Bi o go ri vo za sad ima udeo od sve ga<br />
0,6% na evrop skom tr ži štu ener ge na ta,<br />
znat no ma nje od 5,75% ko li ko EU na mera<br />
va da do stig ne do 2010. go di ne.<br />
Ko mi si ja pred vi đa da bi po ve ća nje<br />
ude la bi o ma se mo glo go di šnje da uma nji<br />
emi si ju ga so va s efek tom sta kle ne ba šte<br />
za 209 mi li o na to na ekvi va len ta ugljendi<br />
ok si da, omo gu ći lo otva ra nje do 300<br />
hi lja da rad nih me sta i uma nji lo za vi snost<br />
od uvo za ener gi je sa 48 na 42%.<br />
Sa da se sve ga šest procenata ukup nih<br />
is po ru ka ener gi je u EU do bi ja iz ob no vljivih<br />
iz vo ra. in<br />
J<br />
u go i stoč na Evro pa je va žan re gion za<br />
"Še vron glo bal lu bri kants", ko ji po sedu<br />
je po go ne za blen ding u Grč koj i Ita li ji.<br />
Po red za jed nič kih pro je ka ta u re gi o nu sa<br />
"Pri sta oils" u Bu gar skoj, "Še vron glo bal<br />
Ševron zainteresovan za Balkan<br />
lu bri kants" po seb no ra di na raz vo ju od no sa<br />
sa di stri bu te ri ma na Bal ka nu.<br />
Kor po ra ci ja "Še vron" je u 2005. go di ni<br />
ima la uku pan pri hod od 194 mi li jar di do lara,<br />
a ne to pro fit od 14,1 mi li jar di do la ra.<br />
"Še vro nov" ka pi tal i bu džet za is tra ži va nja,<br />
iz ko jeg se fi nan si ra raz voj kom pa ni je i<br />
no vi pro jek ti u obla sti naf te i ga sa, u ovoj<br />
go di ni će, ka ko je re kao, bi ti po ve ća ni za<br />
35%, na 14,8 mi li jar di do la ra. in<br />
industrija 2/2006 7
Change language