Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

feljton j Globalizacija Između Orvela i globalnog sela "In ter na ci o na li zam vi še ni je uto pi ja. On je već na ho ri zon tu – ma da mo žda je dva pri metan" – P. F. Druc ker K raj dva de se tog ve ka obe le žen je broj nim bur nim pro me na ma, ka ko u na šoj sre di ni, ta ko i u ce lom svetu. Po ne kad se mo že re ći da je ceo svet me njao svo ju "ode ću" u na šem ži vot nom pro sto ru... Bi lo ka ko bi lo, te glo bal ne pro me ne, po ka rak te ru isto rij ske i da le ko se žne, uči ni le su ovaj svet dru ga či jim, u obič nim, sva kodnev nim aspek ti ma ži vo ta, ali i u seg menti ma kao što su svet ska pri vre da i svet sko tr ži šte. A sve zbog glo ba li za ci je, kom pju te riza ci je i ši re nja kom pju ter skih mre ža, br zog teh no lo škog za sta re va nja, pro men lji vih tr ži šta, po ve ća nja so fi sti ci ra no sti ku pa ca, pro ce sa tran zi ci je u is toč no e vrop skim i bal kan skim ze mlja ma, po ve ća nja me đu narod ne sa rad nje, iz ra že nih dis kon ti nu i te ta i raz vo ja post mo der ne kul tu re. Iako iz gle da pre vi še, sve to je na ša sva ko dne vi ca na ko ju se mo ra mo, ako još ni smo, što pre na vi ći! Po sled njih go di na mo gu se ču ti, usled dra ma tič no sti pro me na na glo bal nom, ali i na sva kom, po je di načnom ni vou, do sta glasno ne go do va nje usmereno na račun nečega što se zo ve "no vi svet ski po re dak", i, s tim u ve zi, "glo ba li za ci ja". Uvek po treb na, dis tan ca u sa gle da va nju i ovog pro ble ma go vo ri ka ko je reč ustva ri o pu kom ne ra zu me va nju, usled evi dent nog ne zna nja od stra ne "ko men ta to ra-zna la ca" svet skih pri li ka i ne pri li ka, jed nog pro ce sa ko ji se de fi ni še kao jed na od naj ve ćih eko nom skih i po li tič kih sna ga na kra ju 20. ve ka. Šta je zapravo globalizacija Glo ba li za ci ja je ste tre ća fa za in ter na ci o- na li za ci je u svet skoj pri vre di. U pr voj fa zi, od Dru gog svet skog ra ta do kra ja šezdesetih go di na, glav nu ulo gu je od i gra la svet ska tr go vi na, a ste pen in ter na ci o na li za ci je se me rio ude lom u svet skom iz vo zu. U dru goj fa zi in ter na ci o na li za ci je, to kom se dam de- Ne po sto ji sa gla snost o to me da li je reč o no vom fe no me nu ili sa mo de lu op šteg pro ce sa in te gra ci je se tih go di na, do mi nant nu ulo gu su ima le stra ne in ve sti ci je. To kom osam de se tih, treća fa za in ter na ci o na li za ci je, ili pro ces glo bali za ci je, od vi ja se uglav nom pod uti ca jem teh no lo gi je. Spo sob nost da se ino vi ra ju, adap ti ra ju i pri me ne ras po lo ži ve teh no logi je po sta je ključ ni ele ment in du strij ske kon ku rent no sti, uz pra te će no ve ob li ke investiranja i mo de le in du strij ske or ga ni za ci je. Stva ra ju se no vi ob li ci in du strij skog po slo va nja kao što su za jed nič ka ula ga nja, po dugo va ra nje, li cen ce, spo ra zu mi iz me đu fir mi, i us po sta vlja ju se me đu na rod ne mre že u do me nu is tra ži va nja, pro izvod nje i in for ma ci ja. Pr vi za kon glo ba li za ci je je da ru ši sve gra ni ce! Za to je neo p hod no uskla di ti eko nomske pri li ke, iz vr ši ti de re gu la ci ju eko nom skih tr ži šta, omo gu ći ti rast svet ske tr go vi ne, na sta vi ti svako ja ka po slo va sa ve zni štva, a sve mi mo na ci o nal nih i dru gih gra ni ca i pre pre ka. Vo de ći lju di ve li kih svet skih korpo ra ci ja ne pre sta no se sre ću sa pro ce som glo ba li za ci je. Nji ho vo po slo va nje po sta je ne za mi sli vo bez bar pri bli žnog me re nja sna ge tren da in ter na ci o na li za ci je. Eko nomska de lat nost se re dov no pre pli će sa sve iz ra že ni jim me đu na rodnim obe lež ji ma pri vređi va nja ko je pra ti preu zi ma nje pred u ze ća, osni va nje za jed nič kih fir mi, za jed nič ko in vesti ra nje, mar ke tin ški spo ra zu mi... Glo ba li za ci ja uvo di, na me sto eko no mi je obi ma, eko no mi ju ra zno vr snosti, jer po tro ša či sve vi še zah te va ju pro iz vode sa vi še sti la, do te ri va nja, ori gi nal no sti. Glo ba li za ci ja je naj ve ćim de lom me ha nizam ostva ri va nja tran sna ci o nal nog po retka. Iako su pro ce som za hva će ne i dru ge sfe re, nje gov naj zna čaj ni ji deo či ni glo bali za ci ja pro iz vod nje, tr go vi ne i fi nan si ja, a to su ključ ni de lo vi tran sna ci o nal nog ekonom skog po ret ka. Mno gi auto ri vi de glo ba liza ci ju kao pro ces u ko me se stva ra nje sve ve ćeg de la dru štve nog pro iz vo da u sve tu omo gu ća va pu tem me đu na rod ne raz mene, me đu na rod ne pro iz vod nje i iz u zet nog pro ši re nja i ubr za nja me đu na rod nih to ko va nov ca i ka pi ta la. Kao što eko nom ski po re dak ni je svetski, jer ne iz ra ža va vo lju i in te re se ve ći ne, ne go tran sna ci o nal ni, ta ko ni pro ces globa li za ci je ni je uni ver za lan (sem u po gle du po sle di ca), jer ne za hva ta ogrom ne de lo ve sve ta. Glo ba li za ci ja je ge o graf ski ogra ni čen pro ces. No, ona su ža va mo guć no sti dr ža va da for mu li šu i spro vo de na ci o nal ne stra te gije i po li ti ke raz vo ja. Efek ti glo ba li za ci je Ka da se go vo ri o efek ti ma i po sle di ca ma glo ba li za ci je, zbog če ga, iz gle da po naj vi še i stra hu ju ne ga tiv ni kri ti ča ri ovog ne mi nov nog pro ce sa, u pro ce ni stvar nih efe ka ta glo ba liza ci je tre ba naj pre ima ti u vi du či nje ni cu da ne po sto ji sa gla snost o to me da li je reč o no vom fe no me nu ili sa mo de lu op šteg pro cesa in te gra ci je. Ta ko Čarls Oman, ru ko vo di lac gru pe za is tra ži va nje glo ba li za ci je i re gi o na liza ci je OECD-a, sma tra da je din stvo svet skog tr ži šta u smi slu glo ba li za ci je pred sta vlja sa mo šla gvort ko ji su iz mi sli li no vi na ri. Fa ze glo ba li za ci je se po ja vlju ju od sre di ne pro šlog sto le ća i tu ne ma ni čeg no vog. B. G. (nastavak u sledećem broju) 58 industrija 2/2006
U ova kvim uslo vi ma, po sta vlja se, za obe gru pa ci je jed no pi ta nje – šta je to ka pi ta li zam da nas (za ze mlje raz vi je nog sve ta), od no sno šta to be še ka pi ta li zam (za ze mlje ko je su ne ka da pri pada le ovom eko nom sko-po li tič kom si ste mu, a za tim se uto pi le u "sve tli ju bu duć nost"). Ze mlje raz vi je nog sve ta raz mi šlja ju ku da to tre ba da ide ka pi ta li zam, po mo guć stvu, pod nji ho vim uti ca jem, a sve u uslo vi ma glo ba li za ci je ko ja iz i sku je de re gu la ci ju i pri va ti za ci ju, što pod ra zu me va i gu bi tak na ci o nal ne su ve re no sti u eko no mi ji. Ze mlje u tran zi ci ji mo ra ju, pak, da po či nju sve ispočetka, tačnije, da se njihova društva po no vo uče ka pi ta li stič kom na či nu ra da, raz mi šlja nja, ži vo ta, ali taj pro ces uče nja mo ra da bu de skra ćen, jer raz vi jeni ne mo gu da če ka ju. Ov de se, kao po se ban pro blem, is ti če i či nje ni ca da je ka pi ta li zam da nas drastično drugačiji od onog iz vremena di za nja so ci ja li stič kih bu na, s po čet ka sa da već biv šeg dva de se tog ve ka, ka da je ka pita li zam za na ro de tih dr ža va pred sta vljao ap so lut ni ne ga ti vi tet i na či ji po men su ge ne ra ci je ima le go rak ukus u usti ma... Da nas ka pi ta li zam i ni je ta ko "lo ša stvar". To je, do ne kle, i la ko ot kri ti i shva ti ti, po go- feljton j Jedno podsećanje Šta to beše kapitalizam? I dok se biv še so ci ja li stič ke ze mlje su o ča va ju sa ozbilj nim pro ble mi ma u us po sta vlja nju tr ži šne eko no mi je i pra te ćih ele me na ta, raz vi je ni svet po kuša va, do tle, da sa ču va ste če no, ali i na met ne mo del funk ci o nisa nja ko ji mu naj vi še od go vara. Obe gru pa ci je ze ma lja tr pe uti caj glo ba li za ci je, ko ja ugroža va do ju če ra šnje pa ra dig me u me đu na rod noj ide o lo škodr žav noj po de li sve ta... Osnov nu oso bi nu ka pi tali zma či ni po li tič ka moć, u spre zi sa pri vat nom svo ji nom i tr ži štem to vo po sle pe de set ili se dam de set go di na so ci ja li stič kog pu ta u "sve tli je su tra" (?!). Šta je, da kle, da nas ka pi ta li zam, šta ga od li ku je, i ku da se, za pra vo, kre će ono što je iz dr ža lo ne sa mo pret nju spo lja, od stra ne ko mu ni stič ke ide je, u po li tič kom, ali i eko nom skom smi slu, već i ne mi nov ne iz me ne iz nu tra, du boko iz nu tra? Poč ni mo od te o rij skog ni voa pro mi šlja nja ovih pi ta nja. "Fi lo zo fi" ka pi tali zma da nas sma tra ju da tu po sto ji jed na zna čaj na re la ci ja - "ka pi ta li zam pro tiv ka pi ta li zma", ko ja uti če da se u tom pro mi šlja nju za đe u iz ve stan, vr lo slo žen kon cept ko ji čak ima svoj stva la vi rin ta. Ipak, iz ovog raz mi šlja nja mo gu će je iz ve sti ne ko li ko pa ra le la ko je se ti ču pre in sti tu ci o nal nog ne go li kon ven ci o- nal nog pri stu pa. Kon kret no, te ži šte je na evrop skim ob li ci ma ka pi tali zma, uz po re đe nje sa američ kim i de lom ja panskim mo de lom ka pi ta li zma... Pre ne go is tak ne mo ti pove ka pi ta li zma ko ji vla da ju, sva ki u svom te ri to ri jal nom, i sva kom dru gom, do me nu, u svetu da nas, tre ba re ći ne što i o ključ nim karakteristi ka ma ka pi ta li zma. Pre sve ga, osnov nu oso bi nu ka pi ta li zma či ni po li tič ka moć, u spre zi sa pri vat nom svo ji nom i tr ži štem. Za tim, pri vat na svo ji na ima do mi nant nu po zi ci ju, kao i tr ži šna ko ordi na ci ja. Funk ci o ni sa nje u ka pi ta li stič kom mo de lu pri vre đi va nja čvr sto je od re đe no Još ni je ja sno da li će se de mo kra ti ja ostva ri ti kao po sle di ca pri vat ne svo ji ne i tr ži šta bu dže tom, tj. nje go vom ve li či nom. Uvek se snažno re a gu je na ce ne i njiho vo kre ta nje. Ne do staci ne ma ju hro nič nost u svom tra ja nju i po ja vi. Ka pi ta li stič ko dru štvo ogle da se i kroz po tro šač ko tr ži šte, hro ničnu ne za po sle nost i raz li či ta kre ta nja pri vrednih ci klu sa. Za ni mlji vo je i pi ta nje me sta, ulo ge, od nosno uti ca ja de mo kra ti je u ka pi ta li stič kom dru štvu, po seb no nje nog uti ca ja na ekonom ski rast. U po gle du ovog po sled njeg, po da ci po ka zu ju da de mo kra ti ja ne ma ne ke si stem ske efek te na du go roč ne sto pe ra sta. Tač ni je, u ze mlja ma u ko ji ma do mi nira pri vat na svo ji na ili tr ži šna ko or di na ci ja, ovo ni su do volj ni uslo vi za na sta nak i odr žanje de mo kra ti je. Na i me, po zna to je u isto ri ji ne ko li ko ne de mo krat skih, auto krat skih, ti ran skih re ži ma u ko ji ma je do mi ni ra la privat na svo ji na i tr ži šte... Ka da se stva ri po s- ma tra ju na du gi rok, je dini za klju čak ko ji se mo že iz ve sti je ste da još ni je ja sno da li će se de mo krati ja ostva ri ti kao po sle dica pri vat ne svo ji ne i tr ži šta. Ne ki ana li ti ča ri i te o re ti ča ri sma tra ju da će se u uslo vi ma kom pju te ri za ci je i ra pid nih to ko va in for ma cija, de mo krat ski zah te vi za slo bo du go vo ra i udru ži va nja ipak ostva ri ti, ili da će po li tič ka ogra ni če nja pro pa sti sa ma od se be u okvi rima glo bal nog eko nom skog tak mi če nja... Da nas se ka pi ta li zam, od nosno nje go va pri ro da ne tu ma či isto vet no sa po zi ci ja konven ci o nal ne, od no sno in sti tu ci o nal neekono mije. Pre ma pr vim shva tanji ma, ka pi ta li zam se od re đu je pri vat nom svo jinom i tr ži štem, a na ovo shvata nje uti ču te o ri ja fir me, ide ja o funk ci o ni sa nju tr ži šta i ar gument o mi ni mal nom in ter veni sa nju dr ža ve. Shva ta nja ko ja po dr ža va ju in sti tu ci o nal ni kon cept go vo re o ka pi ta li zmu kao isto rij skoj for mi, ko ja u se bi no si raz li či te so ci o po li tič ke i eko nom ske oso bi ne. Ka pita li zam je, da kle, sa mo fa za u so ci jal nim evo lu ci ja ma. Zna čaj u ova kvom sa gle da vanju ima ju isto ri ja i in sti tu ci je, a ka pi ta li zam je re zul tat spe ci fič ne isto ri je i kul tu re. Otud i raz li či te va ri ja ci je ka pi ta li zma... Te o ri ja, a i prak sa, go vo re o če ti ri pa ra lelno eg zi sti ra ju ća ti pa ka pi ta li zma – tr ži šno orijentisani (SAD, Ka na da, Ve li ka Bri ta nija); rajn ski ili kor po ra ti vi stič ki (Ne mač ka, Ja pan); dr žav ni (Fran cu ska, Ita li ja); so ci jal demo krat ski (Šved ska, Austri ja). Ili, ra di lak šeg uoča va nja – an glo-ame rič ki; dve va ri jan te kon ti nen tal no-evrop skog ti pa "so cial mar ket ca pi ta lism" (Ne mač ka, Šved ska, Austri ja, Dan ska, Ho lan di ja) i "sta te ca pi ta lism" (Francu ska); ja pan ski, "re la ti o nal" tip. B. G. (nastavak u sledećem broju) industrija 2/2006 59
Page 4 and 5:
uvodnik Broj 2/2006 industrija Po
Page 6 and 7: eflek Srbija... In du strij ska pro
Page 8 and 9: Ideje j Projekti IC ETF-a Pod ino v
Page 10 and 11: U susret temi Industrije Presek sta
Page 12 and 13: ufokusu Radomir M. Naumov, ministar
Page 14 and 15: u fokusu Radomir M. Naumov, minista
Page 16 and 17: ufokusu Sosijete Ženeral investira
Page 18 and 19: Geotermalna energija - neiskorišć
Page 20 and 21: Strategije automatizacije očitavan
Page 22 and 23: p Proizvodni program kompanije "KAE
Page 24: HONDA p Snaga iz snova TEKST: IVAN
Page 27 and 28: ennenstuhl - Alu, Pre mi um - Plus,
Page 29 and 30: ✂ ✂ Da li želite da ubuduće d
Page 31 and 32: ekologija Nova grana industrije: re
Page 34 and 35: p Messer Tehnogas AD j Mi pravimo i
Page 36 and 37: p ELECTRA-M&V j Vaš partner - ELEC
Page 38 and 39: p Kema d.o.o. j Vlaknocementne plo
Page 40 and 41: p Institut Goša j Kuća sa velikim
Page 44 and 45: Jedna zaboravljena tema j p Uspavan
Page 46 and 47: j p dr Vladimir Medan, savetnik gen
Page 49 and 50: dr Mile Jović, redovni profesor ma
Page 51 and 52: intervju Aleksandar Vlahović, naro
Page 53 and 54: Označavanje električne opreme u p
Page 55 and 56: Gasni hidrati - nov energetski izvo
Page 60: ečnik ISO standardi Sistemi upravl
Page 63 and 64: Istorijat Zavoda za geologiju Nauč
Page 65: vodič Kalendar sajmova teh ni ka (
show all

Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?