Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Jedna zaboravljena tema<br />
j<br />
p<br />
Uspavani preduzetnički duh<br />
TEKST: BRANKA PEŠIĆ<br />
Ma la i sred nja pred u ze ća či ne<br />
sve ve ći deo evrop ske eko no mije<br />
i da nas po sto ji oko 23 mi lio<br />
na ova kvih pred u ze ća, ona<br />
pred sta vlja ju 99% od ukup nog<br />
bro ja kom pa ni ja i po kri va ju blizu<br />
75 mi li o na rad nih me sta. S<br />
ob zi rom da pred sta vlja ju glavni<br />
iz vor pred u zet nič kih spo sobno<br />
sti, ino va ci ja i ne iz o stav ni<br />
uslov za sta bi lan i kon stan tan<br />
rast i raz voj eko no mi je, nji ho va<br />
ulo ga je ključ na u evrop skoj<br />
eko no mi ji.<br />
U<br />
Sr bi ji se pred u zet nič ki duh spo ri je<br />
bu di ne go u ne kim dru gim ze mljama<br />
re gi o na ma da svi re le vant ni<br />
in di ka to ri uka zu ju da je u ovom sek to ru u<br />
po sled njih pet go di na us po sta vljen ras tu ći<br />
trend.<br />
Pre ma po da ci ma Cen tra za bo ni tet NBS,<br />
po čet kom 2005. go di ne u Sr bi ji je po slo valo<br />
73.097 ma lih i 2.121 sred nje pred u zeće<br />
što pred sta vlja 96,3% ukup nog bro ja<br />
pred u ze ća. Do kra ja pro šle go di ne, pre ma<br />
po da ci ma Agen ci je za pri vred ne re gi stre,<br />
re gi stro va no je 10.500 no vih pred u ze ća,<br />
što u od no su na 2004. go di nu pred stavlja<br />
po ve ća nje od oko 50% i ukazu<br />
je na in ten ziv ni ju di na mi ku<br />
osni va nja no vih fir mi. To me su<br />
do pri ne li no vi za kon ski pro pi si<br />
ve za ni za osni va nje i po slo va nje<br />
pred u ze ća jer su omo gu ći li znat no<br />
jef ti ni je i br že pro ce du re. Oba ve zan ulog<br />
osni va ča za osni va nje dru štva sa ogra ni čenom<br />
od go vor no šću, ko ja se naj če šće re gistru<br />
ju, sma njen je sa 5.000 USD na 500<br />
evra. Sma nje no je i vre me neo p hod no za<br />
re gi stra ci ju, sa pro seč nih 51 na 15 da na,<br />
za to što je pro ce du ra re gi stra ci je pre ne ta<br />
sa tr go vin skih su do va na no vo o sno va nu<br />
Agen ci ju za pri vred ne re gi stre. Ka da je reč<br />
o de lat no sti ma no vo o sno va nih pred u ze ća<br />
u pro šloj go di ni 70% je u obla sti tr go vi ne,<br />
20% u obla sti uslu ga a sa mo de set odsto u<br />
obla sti pro iz vod nje.<br />
Najvitalniji i najefikasniji deo<br />
privrede<br />
Pre ma po da ci ma iz za vr šnih ra ču na si stema<br />
ti zo va nih u Iz ve šta ju o ma lim i sred njim<br />
pred u ze ći ma i pred u zet ni štvu 2004. go dine<br />
(po da ci za 2005. go di nu će po pre da ji<br />
za vr šnih ra ču na bi ti na saj tu Agencije za privred<br />
ne re gi stre), ko ju su iz da li Mi ni star stvo<br />
pri vre de, Re pu blič ki za vod za raz voj<br />
i Re pu blič ka agen ci ja za raz voj<br />
MSP i pred u zet ni štva, MSP su<br />
naj vi tal ni ji i naj e fi ka sni ji deo<br />
pri vre de Sr bi je. Ovaj za ključak<br />
se mo že iz ve sti na osno vu<br />
po da ta ka o uče šću sek to ra u<br />
osnov nim in di ka to ri ma pri vred ne ak tivno<br />
sti. U ukup nom pri ho du pri vre de MSP učestvu<br />
ju 51%, u ne to do bi ti pri vre de 53%, u<br />
gu bit ku pri vre de 42%, u ukup nom ka pi ta lu<br />
pri vre de 32%. Da su ma la i sred nja pred u zeća<br />
naj e fi ka sni ji deo pri vre de go vo re i po da ci<br />
po ko ji ma su MSP u 2004. u od no su na<br />
2003. go di nu ostva ri la nat pro seč nu sto pu<br />
ra sta eko no mič no sti (1.3%, pri vre da 0,6%),<br />
nat pro seč nu sto pu ra sta do bi ti (42,2%,<br />
pri vre da 21,6%), nat pro seč nu sto pu ra sta<br />
li kvid no sti (11,3%, pri vre da 1,7%), pro duktiv<br />
no sti (35,3%, pro sek pri vre de 43,8%), a<br />
isto vre me no su ostva ri la is pod pro seč nu stopu<br />
ra sta gu bit ka (15,1%, pri vre da 18,7%),<br />
dok je sto pa ra sta ukup nog pri ho da (18,8%,<br />
pri vre da 17,7%) na ni vou pro se ka pri vre de<br />
kao ce li ne. Ne ren ta bil nom po slo va nju ovog<br />
sek to ra naj vi še su do pri ne la sred nja predu<br />
ze ća ko ja su u pro ce su re struk tu ri ra nja<br />
na sta la iz dva ja njem iz ve li kih pred u ze ća pa<br />
su lo ši re zul ta ti po slo va nja sa mo pre ba če ni<br />
u ovaj sek tor.<br />
Ipak...<br />
Sek tor MSP bo lu je od hro nič nog ne dostat<br />
ka du go roč nih, sop stve nih i po zajmlje<br />
nih, iz vo ra fi nan si ra nja, ne sa mo za<br />
in ve sti ci je već i za fi nan si ra nje te ku ćeg<br />
po slo va nja. Po sle di ce ta kve fi nan sij ske<br />
struk tu re su ne do volj ne in ve sti ci je, ne<br />
sa mo za za me nu za sta re le teh no lo gi je,<br />
već i za po kre ta nje ci klu sa pro iz vod nje.<br />
Eko nom ski ana li ti ča ri upo zo ra va ju da ovakva<br />
fi nan sij ska si tu a ci ja u ovom sek to ru<br />
uka zu je da su ova pred u ze ća do sti gla<br />
gra ni cu svo jih mo guć no sti pra će nja tehnič<br />
ko teh no lo škog na pret ka i ino vi ra nja<br />
i da bez zna čaj ni jih pro me na u si ste mu<br />
44 industrija 2/2006
Change language