Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija

u fokusu
Sosijete Ženeral investira u srpsku energetiku
i ima veliki uti caj na osta tak pri vre de. I u
to me je spe ci fič nost si tu a ci je, koja je, po litič
ki, vr lo ose tlji va. Bi lo je te ško po kre nu ti
pri va ti za ci ju NIS-a, pa je i MMF uči nio ve li ki
pri ti sak na vla du. A bi lo je i
te ško na ći naj bo lje re še nje
za NIS, za ze mlju, uzi ma ju ći
u ob zir i is ku stva iz dru gih
ze ma lja, poput Hr vat ske i
nji ho ve INE... Za ni mlji v je
po li tič ki uti caj na ener get ski
sek tor, na EPS, koji je tre ba lo
da prošlog novembra pro ceni
no vi in ve sti ci o ni plan za
2006, a ni je. Ta da je tre ba lo
da po sku pi ce na stru je, a
ni je, zbog bor be vla de pro tiv
in fla ci je. Bor ba pro tiv in flaci
je je vr lo va žna, ali je potpu
no uni šti la bi znis plan za
re struk tu ri ra nje EPS-a. A ako
ne ma te uti ca j na ce nu struje,
ni ste u sta nju da ocenite in ve sti ci o ni
pro gram. Vla da se su o ča va sa vr lo te škom
i slo že nom si tu a ci jom, jer že li da re struktu
ri ra EPS i pri vu če ban ke za to, ali i da se
bo ri sa in fla ci jom. Isti je slu čaj i sa NIS-om.
Za to, od lu ke vla de uti ču na pri va ti za ci ju,
od no sno njenu spo rost.
IN: Ov da šnji po li ti ča ri, po vre me no, u
ci lju im pre si o ni ra nja stra nih in ve sti to ra,
is ti ču ka ko je Sr bi ja plod no tle za ula ga nja.
Da li je za i sta ta ko, ima ju ći u vi du va še
is ku stvo?
NT: Po gle daj te li stu onih ko ji se utr ku ju
da sa ve tu ju vla du ka ko da pri va ti zu ju NIS.
Mo že mo slo bod no re ći da ima mo sva
ve li ka ime na... Oni ne bi do šli ov de da ne
mi sle da ni je mo gu će pri vu ći ve li ke po slo ve
i kom pa ni je. A po gle daj te i za in te re so va ne
stra ne: OMV, Mol, Lu koil... Sve te ve li ke
kom pa ni je za in te re so va ne su za ku po vinu
NIS-a. U ovom tre nut ku, raz ma tra mo
mo guć nost part ner stva dr ža ve i pri vat nog
ka pi ta la. Ta ko đe, za pro je kat ga so vo da
po sto je re gi o nal na re še nja ko ja pro u ča vamo
u sa rad nji sa ko le ga ma iz Ru mu ni je,
Bu gar ske i Slo ve ni je.
IN: O kom iz no su go vo ri mo ka da je u
pi ta nju in ve sti ci o ni pro gram u ovoj go di ni
za srp sku ener ge ti ku? Ne dav no je je dan
od va ših pred stav ni ka po me nuo su mu od
50 mi li o na evra...
NT: Ako po gle da te na še pri o ri te te za ovu
go di nu, ener get ski sek tor je taj pri o ri tet.
Ima mo odo bre nu kre dit nu li ni ju i u po stupku
smo fi na li zova nja prav ne do ku men taci
je za po sao vre dan 75 mi li o na evra. Već
ima mo ga ran ci ju za Sr bi ja gas u iz no su
od 15 mi li o na evra. U pre go vo ri ma smo
da je po ve ća mo na du pli iz nos. Ta ko đe,
vo di mo vr lo če ste raz go vo re sa EPS-om
ka ko bi smo na šli na čin da ih fi nan si ra mo i
ta ko po dr ži mo u nji ho vom raz vo ju. Za EPS
će bi ti po treb no do sta vre me na. Mo žda će
"So ci e te Ge ne ra le" je jed na od naj ve ćih
fi nan sij skih gru pa u evro zo ni. Gru pa za pošlja
va ukup no 93.000 lju di ši rom sve ta.
So ci e te Ge ne ra le je
ta ko đe uvr šten u
če ti ri naj ve ća društve
no od go vor na
in ve sti ci o na in deksa.
U Srbiji je za poče
la svo je po slo vanje
dav ne 1977.
go di ne ka da je
otvo re no pred stav ni štvo sa se di štem u
Be o gra du, a 1991. go di ne osno va na je So cie
te Ge ne ra le kao pr va ban ka sa ve ćin skim
stra nim ka pi ta lom u Sr bi ji. U pe ri o du od osniva
nja do 2001. go di ne ban ka je po slo va la
pre te žno sa prav nim li ci ma, a od de cem bra
2001. go di ne pro ši ru je svo je ak tiv no sti na
rad sa fi zič kim li ci ma i ta ko po sta je uni verzal
na ban ka. Da nas, So ci e te Ge ne ra le banka
u Sr bi ji ima pre ko 230 hi lja da kli je na ta
ko je ser vi si ra mre ža od 53 eks po zi tu re sa
735 za po sle nih.
bi ti vi še in ve sti to ra. Ne znam još ko će bi ti
naj bo lji za Sr bi ja gas, ka da ova kom pa ni ja
bu de pri va ti zo va na. Po sto ji mno go po tenci
jal nih kan di da ta. Za NIS-ov in ve sti ci o ni
pro gram za pe riod pre pri va ti za ci je po mi nje
se iz nos od oko 150 mi li o na US do la ra. Tu
je i fi nan si ra nje iz grad nje ga so vo da i po stroje
nja za skla di šte nje ga sa, za ko ji smo već
is ta kli in te re so va nje, u sa rad nji sa So si je te
Že ne ral u Bu gar skoj, i ga snom in du stri jom
te ze mlje. I ru ski Ga sprom-om je kva li te tan
kon ku rent i od li čan sa rad nik. Da kle, isti na
je da ove go di ne ka da uzme mo u ob zir
šta će mo fi nan si ra ti u obla sti ener get ske
in du stri je, So si je te Že ne ral u Sr bi ji bi će pr vi
među in ve sti to rima.
IN: Ko li ko su na ši me na dže ri u energet
skom sek to ru spo sob ni da se no se u
ko mu ni kaciji sa po ten ci jal nim stra nim
in ve sti to ri ma?
NT: De fi ni tiv no im ne do staje
is ku stva, ali ne mo že mo to
kri ti ko va ti. Ov da šnja si tu a ci ja
je je din stve na. Isti na je da se
stva ri po ne kad spo ro kre ću.
Ali, ne tre ba da se sti di te
sve ga to ga. Pro ces te če u pravom
sme ru, u skla du sa standar
di ma Evrop ske uni je, iako
po ne kad, po red ne do stat ka
is ku stva, po li tič ke od lu ke utiču
na stva ri da se re še na
naj bo lji na čin. To se de ša va
i u dru gim ze mlja ma, u Francu
skoj pre ne ko li ko go di na,
ne dav no u Bu gar skoj, Ru muni
ji, Ru si ji.
IN: Ima te li ka kav sa vet kao ban kar od
is ku stva, u po gle du raz mi šlja nja i rada, za
na še me na dže re, po slov ne lju de?
NT: Za oblast ener ge ti ke, sa ve to vao bih
da ima ju stal no na umu da je pri va ti za ci ja
naj bo lje re še nje za ovaj sek tor. Naj bo lji
na čin da se re še svi pro ble mi i da se energet
ski sek tor Sr bi je pre tvo ri u mo de ran i
efi ka san. Za dr ža ti dr žav no vla sni štvo bi la
bi ve li ka gre ška. Od lu ka o pri va ti za ci ji je vr lo
hra bra, jer pri va ti zo va nje ni kad ni je la ko,
po seb no sa so ci jal nog sta no vi šta. Pred u zeća
u okvi ru NIS-a, EPS-a ima ju pu no za posle
nih, na ža lost. I ne tre ba bi ti u stra hu od
stra nih part ne ra. Na pro tiv, bi ti vr lo otvo ren,
slu ša ti sa ve te, i gle da ti šta je sve ura đe no
u dru gim ze mlja ma. Mi slim da lju di u Sr bi ji
ne po kla nja ju do volj no pa žnje na to šta je
sve uči nje no do sa da ni ti ko ri ste to is ku stvo.
Na pri mer, u slu ča ju kon ce si ja. Ovo je vr lo
do bar na čin za vla du da ne po ve ća va dug
fi nan si ra njem, već da fi nan si ra nje oba vlja
pre ko pri vat nog sek to ra pu tem iz da va nja
kon ce si ja. U slu ča ju pu te va, po zna to je da
je kon ce si ja od lič no re še nje. Mi to u Francu
skoj zna mo jer je 90 pro ce na ta na ših
auto pu te va je pod kon ce si jom. Ovaj mo del
funk ci o ni še vr lo do bro. U Ma đar skoj, Hr vatskoj
i Ru mu ni ji, ta mo šnje vla de su se sre le
sa ve li kim pro ble mi ma jer kon ce si je ni su
bi le pri pre mlje ne na pra vi na čin. I ume sto
da kao po sled nja u pro ce su tran zi ci je Sr bija
ne uđe u ova kav pro blem, i da sa gle da
tu đa is ku stva, va ša ze mlja či ni upra vo iste
gre ške. Ula zi u pro ces kon ce si ja za pu te ve
bez sa vet ni ka, a to je vr lo slo že na oblast. I u
to me je sa vet – pra ti te šta su dru gi oko vas
ra di li i iz vu ci te naj bo lje iz to ga. Bi ti na po slednjem
me stu ne zna či uvek naj go ru si tu a ci ju.
Iz vu ci te ko rist iz to ga i po tra ži te naj bo lje re šenje
i naj bo lje part ne re za ta re še nja. in
industrija 2/2006 17