Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

ufokusu Sosijete Ženeral investira u srpsku energetiku Poslednji nije uvek i najgori! RAZ GO VA RAO: BO RIS GA JIĆ Bi ti na po sled njem me stu ne zna či uvek naj go ru si tu a ci ju. Iz vu ci te ko rist iz to ga i po tra žite naj bo lje re še nje i naj bo lje part ne re za ta re še nja, ka že Ni ko la To vel, iz vr šni di rek tor za korporativno finansiranje "So cie te Ge ne ra le" ban ke u Sr bi ji. J e dan od glav nih pro je ka ta So si je te Že ne ral ban ke u Sr bi ji u ovoj go di ni je ste po dr ška raz vo ju i pri va ti za ci ji kao i pro ce su re struk tu ri ra nja svih ve li kih energet skih kom pa ni ja. Ovo je ujed no i je dan od raz lo ga za razgovor sa Ni ko lom To velom, iz vr šnim di rek to rom za korporativno finansiranje u banci "So ci e te Ge ne ra le" u Sr bi ji, da za či ta o ce ma ga zi na IN DU STRI- JA ana li zi ra raz ne pro ble me in ve sti ra nja u srp sku energetiku, ali i is tak ne pla no ve i pro gra me ko je ova banka pri pre ma za do bro bit srp ske ener get ske in du stri je. o si je te Že ne ral i Naft na in du stri ja S Sr bi je pot pi sa li su, početkom marta, ugo vor o fi nan si ra nju uvo za si ro ve naf te i naft nih de ri va ta u iz no su od 65 mi li o na do la ra. Svoje potpise na ugovor stavili su Eve lin Ko lin, di rek tor mre že za kre dit ne aran žma ne, u ime So si je te Že ne ral banke, i Želj ko Po po vić, pred sed nik Upravnog od bo ra NIS-a. Fi lip Si tern, ge ne ral ni di rek tor So si je te Že ne ral gru pe, po vo dom pot pi si va nja ugo vo ra je istakao da je ovaj događaj "po ru ka upu će na svim na šim kli jen ti ma u svim ze mlja ma gde smo prisutni, da mo gu da na đu kva li tet ne klijen te u Sr bi ji i da ih po zi va mo da mi sle na ovu ze mlju i da raz mi šlja ju o sa rad nji sa even tu al nim part ne ri ma u Sr bi ji". "Ovaj kre dit od 65 mi li o na do la ra ni je sa mo po če tak i kraj pri če. Po la ko ot kri vamo mo guć no sti na stav ka sa rad nje na še Nikola Tovel, izvršni direktor za korporativno finansiranje "Societe Generale" banke u Srbiji Ni ko la Tovel: "Uve li ko ra di mo na to me ka ko pri va ti zo va ti NIS, ali i ka kve in ve sti ci je uči ni pre pri va ti za ci je. Da jemo pu ni oslo nac NIS i So si je te Že ne ral ban ka pot pi sa li ugo vor vre dan 65 mi li o na do la ra naj bo lje kom pa ni je i naj ve će ban ke za ovu vr stu po sla u sve tu. Ugo vor sa So sije te Že ne ral ban kom je je dan od vi do va po di za nja vred no sti NIS-a i sma tram da će mo uko li ko na sta vi mo sa rad nju ima ti i do dat ne efek te", iz ja vio je Želj ko Po pović, pred sed nik Uprav nog od bo ra NIS-a, na kon pot pi si va nja ugo vo ra. NIS-u u mo der ni za ci ji i ob no vi ra fi ne ri ja i pro daj ne mre že. Ra dimo i sa Sr bi ja ga som. Obez be dili smo ban kar ske ga ran ci je za transport gasa kroz Mađarsku. Radi mo i na projektu skla di štenja gasa, što je vr lo va žno pi ta nje za Sr bi ju, čak stra teški va žno. Dru gi veliki projekat je ga so vod ko ji po či nje od Di mi trov gra da bli zu Bu gar ske ka Ni šu. Ti me se re ša va pro blem po sto ja nja jedi nog ga so vo da kroz Ma đarsku, a sa mim tim i pro je kta ga si fi ka ci je. Ban ka po dr ža va i EPS. Po kuša va mo sa upra vom EPS-a, mi ni strom ener ge ti ke, mi nistrom finansija, da pro na đe mo način kako da ban ke, po put na še, fi nan si ra ju pro jek te EPSa, po put onih ko ji se od no se na pri vat no part ner stvo. Po znato je da EPS fi nan si ra raz voj uz po moć Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj i dru gih ve li kih ba na ka i to je sa svim uobi ča jen red po te za na po čet ku ova kvih pro je ka ta. Dru gi ko rak je ste da ko mer cijal ne ban ke, u sa rad nji sa agen ci ja ma za iz voz, pre u zmu fi nan si ra nje ko rak po ko rak. Za to tre ba vre me na, ali, za sa da, ima mo od lič nu sa rad nju. Bi će za ni mlji vo vi de ti moderno organizovan EPS. Sa da je si stem pre no sa odvo jen od pro iz vod nje i di stri bu ci je, što ni u Fran cu skoj još ni je ura đe no... Imamo dobro is ku stvo. Bi li smo uklju čeni u ova kve pro ce se u dru gim ze mlja ma, po put Bu gar ske, Ru mu ni je, gde i sa da fi nan si ra mo ve li ke pro jek te, poput onih za iz grad nju nu kle ar nih cen tra la. Raz matra mo mo guć nost or ga ni zo va nja po se te ti ma eks pe ra ta ko ji bi se sre li sa upra vom EPS-a i raz me ni li is ku stva, gle di šta, ka ko bi se na šlo naj bo lje re še nje ka ko da se EPS naj bo lje pri pre mi za pri va ti za ci ju. Postoji sna žna vo lja... INDUSTRIJA: Ka ko po li tič ka si tu a ci ja u na šoj ze mlji uti če na ovaj pro ces in ve sti ranja u ener get iku? NT: Po ne kad je te ško... Ener get ska in dustri ja ima stra te ški ka rak ter, jer je naj ve ća 16 industrija 2/2006
u fokusu Sosijete Ženeral investira u srpsku energetiku i ima veliki uti caj na osta tak pri vre de. I u to me je spe ci fič nost si tu a ci je, koja je, po litič ki, vr lo ose tlji va. Bi lo je te ško po kre nu ti pri va ti za ci ju NIS-a, pa je i MMF uči nio ve li ki pri ti sak na vla du. A bi lo je i te ško na ći naj bo lje re še nje za NIS, za ze mlju, uzi ma ju ći u ob zir i is ku stva iz dru gih ze ma lja, poput Hr vat ske i nji ho ve INE... Za ni mlji v je po li tič ki uti caj na ener get ski sek tor, na EPS, koji je tre ba lo da prošlog novembra pro ceni no vi in ve sti ci o ni plan za 2006, a ni je. Ta da je tre ba lo da po sku pi ce na stru je, a ni je, zbog bor be vla de pro tiv in fla ci je. Bor ba pro tiv in flaci je je vr lo va žna, ali je potpu no uni šti la bi znis plan za re struk tu ri ra nje EPS-a. A ako ne ma te uti ca j na ce nu struje, ni ste u sta nju da ocenite in ve sti ci o ni pro gram. Vla da se su o ča va sa vr lo te škom i slo že nom si tu a ci jom, jer že li da re struktu ri ra EPS i pri vu če ban ke za to, ali i da se bo ri sa in fla ci jom. Isti je slu čaj i sa NIS-om. Za to, od lu ke vla de uti ču na pri va ti za ci ju, od no sno njenu spo rost. IN: Ov da šnji po li ti ča ri, po vre me no, u ci lju im pre si o ni ra nja stra nih in ve sti to ra, is ti ču ka ko je Sr bi ja plod no tle za ula ga nja. Da li je za i sta ta ko, ima ju ći u vi du va še is ku stvo? NT: Po gle daj te li stu onih ko ji se utr ku ju da sa ve tu ju vla du ka ko da pri va ti zu ju NIS. Mo že mo slo bod no re ći da ima mo sva ve li ka ime na... Oni ne bi do šli ov de da ne mi sle da ni je mo gu će pri vu ći ve li ke po slo ve i kom pa ni je. A po gle daj te i za in te re so va ne stra ne: OMV, Mol, Lu koil... Sve te ve li ke kom pa ni je za in te re so va ne su za ku po vinu NIS-a. U ovom tre nut ku, raz ma tra mo mo guć nost part ner stva dr ža ve i pri vat nog ka pi ta la. Ta ko đe, za pro je kat ga so vo da po sto je re gi o nal na re še nja ko ja pro u ča vamo u sa rad nji sa ko le ga ma iz Ru mu ni je, Bu gar ske i Slo ve ni je. IN: O kom iz no su go vo ri mo ka da je u pi ta nju in ve sti ci o ni pro gram u ovoj go di ni za srp sku ener ge ti ku? Ne dav no je je dan od va ših pred stav ni ka po me nuo su mu od 50 mi li o na evra... NT: Ako po gle da te na še pri o ri te te za ovu go di nu, ener get ski sek tor je taj pri o ri tet. Ima mo odo bre nu kre dit nu li ni ju i u po stupku smo fi na li zova nja prav ne do ku men taci je za po sao vre dan 75 mi li o na evra. Već ima mo ga ran ci ju za Sr bi ja gas u iz no su od 15 mi li o na evra. U pre go vo ri ma smo da je po ve ća mo na du pli iz nos. Ta ko đe, vo di mo vr lo če ste raz go vo re sa EPS-om ka ko bi smo na šli na čin da ih fi nan si ra mo i ta ko po dr ži mo u nji ho vom raz vo ju. Za EPS će bi ti po treb no do sta vre me na. Mo žda će "So ci e te Ge ne ra le" je jed na od naj ve ćih fi nan sij skih gru pa u evro zo ni. Gru pa za pošlja va ukup no 93.000 lju di ši rom sve ta. So ci e te Ge ne ra le je ta ko đe uvr šten u če ti ri naj ve ća društve no od go vor na in ve sti ci o na in deksa. U Srbiji je za poče la svo je po slo vanje dav ne 1977. go di ne ka da je otvo re no pred stav ni štvo sa se di štem u Be o gra du, a 1991. go di ne osno va na je So cie te Ge ne ra le kao pr va ban ka sa ve ćin skim stra nim ka pi ta lom u Sr bi ji. U pe ri o du od osniva nja do 2001. go di ne ban ka je po slo va la pre te žno sa prav nim li ci ma, a od de cem bra 2001. go di ne pro ši ru je svo je ak tiv no sti na rad sa fi zič kim li ci ma i ta ko po sta je uni verzal na ban ka. Da nas, So ci e te Ge ne ra le banka u Sr bi ji ima pre ko 230 hi lja da kli je na ta ko je ser vi si ra mre ža od 53 eks po zi tu re sa 735 za po sle nih. bi ti vi še in ve sti to ra. Ne znam još ko će bi ti naj bo lji za Sr bi ja gas, ka da ova kom pa ni ja bu de pri va ti zo va na. Po sto ji mno go po tenci jal nih kan di da ta. Za NIS-ov in ve sti ci o ni pro gram za pe riod pre pri va ti za ci je po mi nje se iz nos od oko 150 mi li o na US do la ra. Tu je i fi nan si ra nje iz grad nje ga so vo da i po stroje nja za skla di šte nje ga sa, za ko ji smo već is ta kli in te re so va nje, u sa rad nji sa So si je te Že ne ral u Bu gar skoj, i ga snom in du stri jom te ze mlje. I ru ski Ga sprom-om je kva li te tan kon ku rent i od li čan sa rad nik. Da kle, isti na je da ove go di ne ka da uzme mo u ob zir šta će mo fi nan si ra ti u obla sti ener get ske in du stri je, So si je te Že ne ral u Sr bi ji bi će pr vi među in ve sti to rima. IN: Ko li ko su na ši me na dže ri u energet skom sek to ru spo sob ni da se no se u ko mu ni kaciji sa po ten ci jal nim stra nim in ve sti to ri ma? NT: De fi ni tiv no im ne do staje is ku stva, ali ne mo že mo to kri ti ko va ti. Ov da šnja si tu a ci ja je je din stve na. Isti na je da se stva ri po ne kad spo ro kre ću. Ali, ne tre ba da se sti di te sve ga to ga. Pro ces te če u pravom sme ru, u skla du sa standar di ma Evrop ske uni je, iako po ne kad, po red ne do stat ka is ku stva, po li tič ke od lu ke utiču na stva ri da se re še na naj bo lji na čin. To se de ša va i u dru gim ze mlja ma, u Francu skoj pre ne ko li ko go di na, ne dav no u Bu gar skoj, Ru muni ji, Ru si ji. IN: Ima te li ka kav sa vet kao ban kar od is ku stva, u po gle du raz mi šlja nja i rada, za na še me na dže re, po slov ne lju de? NT: Za oblast ener ge ti ke, sa ve to vao bih da ima ju stal no na umu da je pri va ti za ci ja naj bo lje re še nje za ovaj sek tor. Naj bo lji na čin da se re še svi pro ble mi i da se energet ski sek tor Sr bi je pre tvo ri u mo de ran i efi ka san. Za dr ža ti dr žav no vla sni štvo bi la bi ve li ka gre ška. Od lu ka o pri va ti za ci ji je vr lo hra bra, jer pri va ti zo va nje ni kad ni je la ko, po seb no sa so ci jal nog sta no vi šta. Pred u zeća u okvi ru NIS-a, EPS-a ima ju pu no za posle nih, na ža lost. I ne tre ba bi ti u stra hu od stra nih part ne ra. Na pro tiv, bi ti vr lo otvo ren, slu ša ti sa ve te, i gle da ti šta je sve ura đe no u dru gim ze mlja ma. Mi slim da lju di u Sr bi ji ne po kla nja ju do volj no pa žnje na to šta je sve uči nje no do sa da ni ti ko ri ste to is ku stvo. Na pri mer, u slu ča ju kon ce si ja. Ovo je vr lo do bar na čin za vla du da ne po ve ća va dug fi nan si ra njem, već da fi nan si ra nje oba vlja pre ko pri vat nog sek to ra pu tem iz da va nja kon ce si ja. U slu ča ju pu te va, po zna to je da je kon ce si ja od lič no re še nje. Mi to u Francu skoj zna mo jer je 90 pro ce na ta na ših auto pu te va je pod kon ce si jom. Ovaj mo del funk ci o ni še vr lo do bro. U Ma đar skoj, Hr vatskoj i Ru mu ni ji, ta mo šnje vla de su se sre le sa ve li kim pro ble mi ma jer kon ce si je ni su bi le pri pre mlje ne na pra vi na čin. I ume sto da kao po sled nja u pro ce su tran zi ci je Sr bija ne uđe u ova kav pro blem, i da sa gle da tu đa is ku stva, va ša ze mlja či ni upra vo iste gre ške. Ula zi u pro ces kon ce si ja za pu te ve bez sa vet ni ka, a to je vr lo slo že na oblast. I u to me je sa vet – pra ti te šta su dru gi oko vas ra di li i iz vu ci te naj bo lje iz to ga. Bi ti na po slednjem me stu ne zna či uvek naj go ru si tu a ci ju. Iz vu ci te ko rist iz to ga i po tra ži te naj bo lje re šenje i naj bo lje part ne re za ta re še nja. in industrija 2/2006 17
Page 4 and 5: uvodnik Broj 2/2006 industrija Po
Page 6 and 7: eflek Srbija... In du strij ska pro
Page 8 and 9: Ideje j Projekti IC ETF-a Pod ino v
Page 10 and 11: U susret temi Industrije Presek sta
Page 12 and 13: ufokusu Radomir M. Naumov, ministar
Page 14 and 15: u fokusu Radomir M. Naumov, minista
Page 18 and 19: Geotermalna energija - neiskorišć
Page 20 and 21: Strategije automatizacije očitavan
Page 22 and 23: p Proizvodni program kompanije "KAE
Page 24: HONDA p Snaga iz snova TEKST: IVAN
Page 27 and 28: ennenstuhl - Alu, Pre mi um - Plus,
Page 29 and 30: ✂ ✂ Da li želite da ubuduće d
Page 31 and 32: ekologija Nova grana industrije: re
Page 34 and 35: p Messer Tehnogas AD j Mi pravimo i
Page 36 and 37: p ELECTRA-M&V j Vaš partner - ELEC
Page 38 and 39: p Kema d.o.o. j Vlaknocementne plo
Page 40 and 41: p Institut Goša j Kuća sa velikim
Page 44 and 45: Jedna zaboravljena tema j p Uspavan
Page 46 and 47: j p dr Vladimir Medan, savetnik gen
Page 49 and 50: dr Mile Jović, redovni profesor ma
Page 51 and 52: intervju Aleksandar Vlahović, naro
Page 53 and 54: Označavanje električne opreme u p
Page 55 and 56: Gasni hidrati - nov energetski izvo
Page 58 and 59: feljton j Globalizacija Između Orv
Page 60: ečnik ISO standardi Sistemi upravl
Page 63 and 64: Istorijat Zavoda za geologiju Nauč
Page 65: vodič Kalendar sajmova teh ni ka (

Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?