Casopis Industrija
Casopis Industrija
Casopis Industrija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Bezbednost i zdravlje i zdravlje<br />
na radu<br />
Bezbednost i zdravlje i zdravlje na radu<br />
Uticaj radne na<br />
stanje životne sredine<br />
Poznato je da su za bezbednost i zdravlje na<br />
radu odgovorni svi subjekti koji učestvuju u<br />
procesu rada, što znači zaposleni na svim nivoima,<br />
ali je najodgovorniji poslodavac. Iskustvo<br />
je pokazalo da poslodavci, posebno kada su u<br />
pitanju srednje i male radne organizacije, kao i<br />
preduzetnici, iako su najodgovorniji za bezbednost<br />
i zdravlje na radu, kako zaposlenih tako<br />
i njih samih, nedovoljno poznaju ovu oblast.<br />
Stoga smo obnovili istoimenu rubriku u kojoj u<br />
ovom broju Industrije skrećemo pažnju na neka<br />
važna pitanja u odnosu radne i životne sredine.<br />
Tekst pred vama je zasnovan na knjizi „Poslodavac<br />
i bezbednost i zdravlje na radu“ prim. dr<br />
sci Jelene Paunović Pfaf, koja je ujedno stručni<br />
konsultant ove rubrike.<br />
mogu i u životnoj sredini dugo da opstanu bilo u vazduhu, vodi ili<br />
da se namogilavaju u biljkama i životinjama. Dalje, putem udisanja<br />
zagađenog vazduha, upotrebe zagađene vode, ili putem lanca<br />
ishrane, dospevaju u organizam čoveka, gde ispoljavaju otrovna<br />
svojstva čiji je rezultat oštećenje zdravlja stanovništva.<br />
Boravak čoveka u tako zagađenoj životnoj sredini direktno utiče<br />
na kvalitet njegovog života.<br />
Koja je uloga poslodavca?<br />
Verovatno ćete postaviti pitanje zašto je ovo za mene bitno?<br />
Odgovor je jasan. Vi, kao poslodavac koji proizvodi “zagađivače”,<br />
obavezni ste i da zaštitite životnu sredinu od tih proizvoda.<br />
Kada ste se upoznavali sa zakonskim propisima, videli ste da su<br />
vaše obaveze kao poslodavca u odnosu na zaštitu životne sredine<br />
ugrađene u sistem upravljanja životnom sredinom koji proističe<br />
iz ISO 14001, kao i u našu zakonsku regulativu.<br />
Nacionalni standard SRPS ISO 14000:1997 definiše sistem upravljanja<br />
životnom sredinom (Enviromental Management Sistem<br />
- EMS) kao deo ukupnog sistema upravljanja, koji obuhvata organizacionu<br />
strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu,<br />
postupke, procese i resurse za razvoj, uvođenje, postizanje, preispitivanje<br />
i održavanje politike zaštite životne sredine.<br />
Propisano je da se svaka aktivnost u odnosu na životnu sredinu<br />
sprovodi na mestu zagađenja i na teret zagađivača, bilo da se radi<br />
o preventivnim aktivnostima ili nadoknadi zbog štetnih efekata.<br />
Prema Zakonu o zaštiti životne sredine (2004. i dopuna 2009.)<br />
i Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima<br />
merenja i evidentiranja podataka, zagađivači su dužni da vode<br />
podatke o vrsti i količini štetnih i opasnih materija koje ispuštaju<br />
u vazduh, moraju da obezbede merenja (bilo da ih vrše sami ili<br />
preko ovlašćenih organizacija).<br />
Očuvanje životne sredine danas je jedan od najvažnijih zahteva<br />
koji se postavlja pred proizvođače, posebno različitih hemijskih<br />
proizvoda. Ovi se odnose na smanjenje emisije otrovnih gasova,<br />
prečišćavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u otvorene<br />
vodotokove, skladištenje određenih hemijskih međuprodukata i<br />
hemijskog otpada koji ne mogu biti prerađeni, kao i na njihovo<br />
uklanjanje mehaničkom, hemijskom ili termičkom razgradnjom.<br />
Najznačajniji i izuzetno opasni zagađivači su sintetski materijali,<br />
posebno plastične materije, koji se bacaju u okolinu i sintetska<br />
ulja kao što je piralen, a koji se koriste za hlađenje električnih<br />
transformatora i kao maziva u nekim zatvorenim sistemima.<br />
Iskustva stečena u ugradnji sistema upravljanja zaštitom životne<br />
sredine upućuju na konstataciju da se zaštita radne sredine ne<br />
može posmatrati nezavisno od kvaliteta zaštite životne okoline.<br />
Zato se istovremeno može govoriti o zaštiti radne sredine kao<br />
podsistema zaštite životne sredine i obrnuto. Činjenica je da se<br />
ova dva sistema međusobno prožimaju, pri čemu i pored dosta<br />
zajedničkih elemenata svaki poseduje svoje specifičnosti.<br />
Zdrava životna sredina je bitna kako bi bio zadovoljavajući kvalitet<br />
života ljudi, i da je vaš udeo u tome kao poslodavca veoma<br />
odgovoran i značajan. Naravno, u svemu tome, poslodavci nisu<br />
prepušteni samima sebi, već imaju i svoje pomoćnike. O tome u<br />
sledećem broju časopisa <strong>Industrija</strong>.<br />
Poznato je da su promene u životnoj sredini velikim<br />
delom posledica neodgovornog ponašanja u radnoj sredini.<br />
Zna se i to da kako svakodnevne aktivnosti tako i<br />
povremene akcidentalne situacije u proizvodnim procesima,<br />
najčešće hemijske ili radiološke prirode, mogu da utiču na<br />
kvalitet životne sredine.<br />
Podaci ukazuju da najveći deo zagađenja dolazi od industrije,<br />
zatim poljoprivrede i saobraćaja. Kao posledica velikog tehničkog<br />
progresa i razvoja industrije dolazi do sve većeg, na žalost<br />
štetnog, uticaja čoveka na sredinu koja ga okružuje. Ovaj uticaj je<br />
posledica prelaska štetnosti koje nastaju u toku proizvodnog procesa<br />
u životnu sredinu (ukoliko nisu preduzete adekvatne mere<br />
zaštite), a koje uslovljavaju zagađenje vazduha, vode i zemljišta.<br />
To je bio razlog da se u svetu paralelno sa prioritetnim ciljevima<br />
i aktivnostima, kao što su mir, ekonomski razvoj, socijalna pravda<br />
i demokratija poslednjih godina 20. veka ustanovi još jedan,<br />
možda najznačajniji sa aspekta opstanka ljudske vrste - zaštita<br />
i unapređivanje životne sredine. Kontrola ekoloških rizika kao<br />
dominantnog faktora poslovnih rizika, omogućuje upravljanje<br />
zaštitom životne sredine.<br />
Kako nastaje zagađenje životne sredine?<br />
Zagađenje zemljišta je najčešće posledica odlaganja industrijskog<br />
i komunalnog otpada koji čine kako organske tako i neorganske<br />
materije. Zbog toga je površinski sloj zemlje često zagađen ne<br />
samo hemijskim materijama, već i parazitima i mikroorganizmima,<br />
te može da bude izvor ne samo trovanja već i zaraznih oboljenja.<br />
Voda se najčešće zagađuje otpadnim vodama koje se direktno<br />
izlivaju u vodotokove ili indirektno dospevaju do izvorišta i bunara<br />
a sadrže metale, štetne mikroorganizme, hemijske ili radioaktivne<br />
materije, i kao takva postaje izvor trovanja i oboljenja.<br />
Vazduh biva zagađen hemijskim elementima, jedinjenjima, aerosolima,<br />
dimovima i parama koje se direktno ispuštaju u spoljnu<br />
sredinu.<br />
Osim hemijskih materija kao zagađivači životne sredine pojavljuju<br />
se i:<br />
• zračenja koja dolaze od izvora kao što su električna pražnjenja,<br />
fluoroscentne sijalice, radarski sistemi, radio i TV odašiljači,<br />
satelitske komunikacije, predajne antene, nadzemni i podzemni<br />
vodovi visokog napona, trafostanice, postrojenja za proizvodnju<br />
prenos i distribuciju električne energije i drugo;<br />
• buka, posebno komunalna buka, čiji su izvori prvenstveno<br />
saobraćaj i građevinski radovi;<br />
• svetlost kao zagađenje životne sredine (čije se posledice tek<br />
sagledavaju), rezultat je loših projekata rasvete koji dopuštaju<br />
veštačkoj svetlosti da sija na sve strane, umesto da se usmerava<br />
na dole, gde je potrebna. Ako znamo da je mrak potreban za bioritam<br />
ne samo ljudi već svih živih organizama, onda je jasno da se<br />
mogu očekivati štete za organizam zbog njegovog narušavanja.<br />
Zavisno od fizičko-hemijskih svojstava materije iz radne sredine<br />
mogu vrlo brzo da se razgrade i da ne ostavljaju posledice, ali<br />
O knjizi<br />
U knjizi prim. dr sci Jelene Paunović Pfaf „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“ na 129 strana obrađene su sve oblasti i pitanja<br />
u vezi sa bezbednošću i zdravlju na radu, i to u formi pitanja i odgovora. „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“ izdao je<br />
Tehpro d.o.o. Obaveštavamo čitaoce da ukoliko su zainteresovani za ovaj naslov, mogu da se jave redakciji časopisa <strong>Industrija</strong>, na<br />
mejl: office@industrija.rs.<br />
68<br />
<strong>Industrija</strong> 33 / avgust 2011.<br />
<strong>Industrija</strong> 33 / avgust 2011. 69
Change language