Casopis Industrija

eflektor plus
„Mali“ presek stanja
Srbija je u prvih pet meseci 2011. izvezla usluge vredne 1,55
milijardi dolara i tako, nasuprot deficitu u spoljotrgovinskoj
razmeni robe, ostvarila pozitivan bilans razmene usluga sa
inostranstvom od 64,6 miliona dolara. Istovremeno, izvoz
usluga je uvećan za 20,7% u odnosu na isti period prošle godine,
kada je zabeležen “minus” od 7,5 miliona dolara u razmeni.
Poslovne, profesionalne i tehničke usluge, drumski saobraćaj, usluge
za lične potrebe i rekreaciju, investicioni radovi kao i usluge u oblasti
komunikacije, oblasti su u kojima je ostvaren najveći suficit od januara
do maja ove godine. Najpovoljnija pokrivenost izvoza uvozom
ostvarena je kod usluga za lične potrebe i rekreaciju - nešto više od
215%, i kod drumskog saobraćaja – 210%.
U Privrednoj komori Srbije navode da je u ukupnom izvozu iz Srbije
najveći udeo usluga koje pripadaju kategoriji “ostalo”. To su finansijske
usluge, osiguranje, računarske i informatičke usluge, posredovanje
u trgovini, operativni zakup, autorska prava, naknade i licence,
poslovne, profesionalne i tehničke usluge, kao i usluge za lične
potrebe i rekreaciju, i usluge državnih institucija.
„Ova grupa čini skoro polovinu ukupnog izvoza usluga naše zemlje,
čak 45,5% u posmatranom periodu. Najznačajnija stavka grupe su
svakako profesionalne, poslovne i tehničke usluge, sa učešćem u
ukupnom izvozu usluga Srbije od 22,2%, i pozitivnim bilansom u
razmeni od 82,921 milion dolara“, objašnjavaju u PKS. U ukupnom
učešću izvezenih usluga sledi saobraćaj - 23,6%, turizam - 20,1%,
zatim investicioni radovi u inostranstvu - 6% i usluge u oblasti komunikacija
- 4%.
U poslednje vreme u svetu se dovodi u pitanje značaj industrije za
rast, izvoz i zapošljavanje. Deo američkih ekonomista smatra da
treba demistifikovati verovanje da je industrija tehnološki dinamičnija
nego usluge. Kao primere, oni navode kompanije za logistiku,
mobilne telekomunikacije, maloprodaju i razvoj genetski modifikovane
hrane. Takođe, važno je napomenuti da rast proizvodnje razmenljivih
proizvoda, ne mora više da znači samo rast proizvodnje
industrijskih roba, već i nekih usluga, kao što su finansije i usluge IT
sektora. Na taj način se “razbija” mit o uslugama kao samo i isključivo
nerazmenljivom sektoru, gde je neminovno da se najveći deo
proizvedenog potroši lokalno.
„Pretpostavka da će globalna tražnja za uslugama stagnirati je pogrešna“,
objašnjava ekonomista Goran Nikolić. „Naime, kako zemlje u
razvoju postaju bogatije, one će želeti sve više vrsta usluga, uključujući
i one najsofisticiranije gde razvijene zemlje imaju komparativne
prednosti. Često se ignoriše činjenica da je rastući broj usluga razmenjiv
i da bogate zemlje ostvaruju suficite upravo tu“, kaže Nikolić.
Iako ne postoje uverljivi dokazi da stanje ekonomije zemlje zavisi od
stanja njene industrije, postavlja se pitanje jesu li ova gledišta i za
Srbiju validna? Na prvi pogled, naša zemlja prati svetske trendove
udeo industrije konstantno opada, dok učešće usluga raste (udeo
industrije je sa 29% u BDP pre deset godina pao na samo 19% prethodne
godine). Osim toga, rast usluga u ukupnom izvozu se povećava.
I dalje dominantan deo izvoza čini njegovo robni deo, sa 73,5% (u
2010), dok je ostatak izvoz usluga. Ipak, Goran Nikolić je mišljenja da
uluge i njihov izvoz još uvek ne mogu biti oslonac budućeg privrednog
rasta Srbije.
„U Srbiji su finansijsko posredovanje, trgovina, saobračaj i telekomunikacije
od 2002. do 2008. prosečno rasle čak 15,4%. Ostali sektori
privrede rasli su po prosečnoj stopi od svega 2,3%, a prerađivačka
industrija za promil više“, objašnjava Nikolić.
Tri četvrtine rasta privrede Srbije, a slično je i sa Hrvatskom, bila su
zasnovana na sektorima iz nerazmenljivog dela privrede. Nikolić
smatra da je ovaj trend neodrživ, i da će u narednom periodu rast
privrede Srbije morati da se mnogo više zasniva na razmenjivom
delu privrede tj. industrijskoj proizvodnji.
„Trgovina uslugama i dalje ostaje ograničena, i to ne samo u ekonomijama
u razvoju. Indikativno je da i u Evropskoj uniji samo petina
usluga imaju prekograničnu komponentu“, smatra Nikolić. On kaže
da bi naša zemlja komparativnu prednost mogla imati u IT sektoru
i možda saobraćaju, ali da je još uvek rano očekivati da izvoz usluga
preuzme značajnu ulogu u privrednom razvoju zemlje.
„Srbija prvo mora proći kroz industrijsku fazu koja bi bila kraća nego
uobičajeno, pa tek onda početi da razmišlja o izvozu baziranom na
uslugama. Iako usluge nisu manje tehnološki napredne od industrije,
teško je verovati da bi one uskoro mogle postati nosilac privredne i
izvozne ekspanzije Srbije“, mišljenja je Nikolić.
I z v o r : www.ekapija.com
I z v o r : www.ekapija.com
Industrija 33 / avgust 2011. 67