Casopis Industrija
Casopis Industrija
Casopis Industrija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
eflektor<br />
srbija...<br />
reflektor<br />
...i svet<br />
I z v o r : www.ekapija.com<br />
Vlada će krizu sprečiti fiskalnim<br />
pravilima i izvozom<br />
Srbija mora striktno da poštuje fiskalna<br />
pravila i da podstiče izvoz kako bi spremno<br />
dočekala eventualni dolazak nove krize,<br />
ocenjeno je na sastanku predstavnika Vlade<br />
i monetarnih vlasti koji je održan početkom<br />
avgusta. Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković,<br />
koji je sazvao sastanak, istakao je da<br />
se sa pažnjom moraju pratiti sva ekonomska<br />
kretanja u regionu i Evropi kako bi se adekvatnim<br />
merama reagovalo na eventualno<br />
prelivanje krize u Srbiju. Sastanku su prisustvovali<br />
članovi ekonomskog dela Vlade,<br />
predstavnici Narodne banke Srbije i Fiskalnog<br />
saveta, navodi se u saopštenju Vlade<br />
Srbije.<br />
Zaključeno je da se usvojena pravila fiskalne<br />
politike moraju poštovati kako bi se održala<br />
stabilnost na deviznom tržištu i sprečili<br />
potencijalni rizici koji bi mogli da utiču na<br />
veće oscilacije kursa dinara. Zbog toga se<br />
fiskalna odgovornost, štednja i smanjenje<br />
javne potrošnje moraju da poštuju i ostvaruju<br />
od republičkog preko pokrajinskog do<br />
lokalnog nivoa vlasti.<br />
Ocenjeno je i da je uz poštovanje fiskalnih<br />
pravila neophodno i podsticanje izvozno orijentisane<br />
privrede i konkurentnih privrednih<br />
grana kao što su prehrambena industrija i<br />
poljoprivreda. Ključnu važnost ima, istanknuto<br />
je na sastanku, i novi aranžman iz predostrožnosti<br />
koji bi Srbija uskoro trebalo da<br />
potpiše sa Međunarodnim monetarnim fondom.<br />
„Taj sporazum bi bio garant makroekonomske<br />
stabilnosti ali i pokazatelj da Vlada<br />
vodi kredibilnu ekonomsku politiku što predstavlja<br />
pozitivan signal za sve potencijalne<br />
investitore sa kojima se vode pregovori o<br />
ulaganju u Srbiju“, navodi se u saopštenju.<br />
Na sastanku u Vladi Srbije razmatrano je i<br />
pitanje likvidnosti na finansijskom tržištu<br />
kao i mogućnost povećanja plasmana uz<br />
adekvatne kamatne stope.<br />
Privrednici zadovoljni Vladinim<br />
merama za sprečavanje krize,<br />
ali traže smanjenje potrošnje i<br />
podršku poljoprivredi i industriji<br />
Vlada Srbije je dobro reagovala predlaganjem<br />
mera za sprečavanje mogućeg prelivanja<br />
poremećaja u svetskoj ekonomiji na Srbiju,<br />
ocenili su danas privrednici, uz napomenu<br />
da sada treba raditi na smanjenju potrošnje<br />
i dati veću podršku poljoprivredi i industriji.<br />
Predsednik ITM grupe i Udruženja korporativnih<br />
direktora Srbije Toplica Spasojević<br />
je pohvalio predlog da se smanje obavezne<br />
rezerve Narodne banke Srbije bankama<br />
koje plasiraju kredite izvoznicima kako bi se<br />
povukao zarobljeni kapital u novcu. „Srbija<br />
je ušla u krizu i kroz nju prošla sa povlačenjem<br />
novca iz opticaja umesto, kao što su<br />
radile sve zemlje, da plasira novac i podstakne<br />
potrošnju, proizvodnju i investicije“,<br />
naglasio je Spasojević.<br />
Počasni predsednik kompanije “Tarkett” i<br />
savetnik potpredsednice Vlade Srbije Verice<br />
Kalanović Nikola Pavičić ističe da će dužnička<br />
kriza u svetu imati negativne posledice i na<br />
Srbiju, jer će pogoršati ekonomsku situaciju<br />
u određenoj meri, napominjući da i naša<br />
zemlja ima krizu dugova “koju nazivamo<br />
nelikvidnošću i to je ono što preti da uništi i<br />
onaj deo srpske privrede koji je još na nogama.”<br />
Generalni direktor “Simpa” Slađan Disić smatra<br />
da „u celini gledano, mere koje je država<br />
predložila jesu dobre ali nedovoljne, jer treba<br />
da se smanje i doprinosi i porezi, koji su kod<br />
nas veći nego u drugim zemljama“.<br />
Krajem septembra jednocifrena<br />
inflacija u Srbiji?<br />
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić<br />
izjavio je sredinom avgusta da će godišnja<br />
inflacija u Srbiji već na kraju septembra<br />
pasti na jednocifreni nivo. „Inflacija u Srbiji<br />
je stala i sad je samo pitanje kada će se<br />
godišnje merena inflacija vratiti ka inflacionom<br />
cilju“, rekao je guverner i dodao da<br />
će na nivou trećeg tromesečja inflatorna<br />
stopa biti nula ili čak negativna. „Mi smo<br />
najavljivali da očekujemo da će se inflacija<br />
vratiti u inflacioni cilj u prvom polugođu<br />
2012. godine, ali moguće da će se to desiti i<br />
nešto ranije, možda u prvih nekoliko meseci<br />
iduće godine“, istakao je Šoškić i dodao da<br />
„ako ne bude bitnih poremećaja i neočekivanih<br />
rizika, imaćemo u narednom periodu<br />
ubrzani pad inflacije i srazmerno ćemo<br />
imati prostora da učinimo našu monetarnu<br />
politiku manje restriktivnom, odnosno da<br />
smanjimo referentnu kamatnu stopu“. Šoškić<br />
je podsetio da se u trećem tromesečju, u<br />
kome se nalazimo, beleži odsustvo inflacije,<br />
počevši od juna kada je zabeležena negativna<br />
mesečna inflacija od -0,3%, a zatim u julu,<br />
takođe, negativna inflacija od -0,5%.<br />
Javni dug Srbije na kraju jula<br />
41,3% BDP-a<br />
Javni dug Srbije na kraju jula 2011. godine<br />
bio je oko 13,56 milijardi evra, što je 41,3%<br />
bruto domaćeg proizvoda, objavilo je u<br />
avgustu Ministarstvo finansija. Zakonom o<br />
budžetskom sistemu javni dug Srbije ograničen<br />
je na 45% BDP-a. Ukupne direktne obaveze<br />
Srbije na kraju jula iznosile su oko 11,69<br />
milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio<br />
oko 5,57 milijardi evra, a spoljni 6,12 milijardi<br />
evra. Ukupne indirektne obaveze na kraju<br />
jula bile su 1,87 milijardi evra, objavljeno je<br />
na sajtu ministarstva. Javni dug Srbije na kraju<br />
juna 2011. godine bio je oko 13,29 milijardi<br />
evra, što znači da je tokom prethodnog<br />
meseca povećan za oko 270 miliona evra.<br />
Javni dug je na kraju prošle godine dostigao<br />
12,16 milijardi evra, što je bilo 42,9% BDP-a.<br />
Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85<br />
milijardi evra odnosno 34,8% BDP-a, što<br />
znači da je tokom prošle godine povećan za<br />
oko 2,3 milijardi evra. Na kraju 2008. godine<br />
javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra<br />
što je bilo 29,2% BDP-a.<br />
Prihod od privatizacije 2,63<br />
milijardi evra, oko 630 raskida<br />
Procenat uspešnosti prodaje i na tenderima<br />
i na aukcijama je 66%. Broj zaposlenih u tim<br />
preduzećima bio je 334.553 a knjigovodstvena<br />
vrednost 2,57 milijardi evra. Od 2002.<br />
do 2011. godine objavljeno je ukupno 299<br />
javnih poziva za tendere i 4.056 poziva za<br />
učešće na aukcijama, da bi na kraju ukupno<br />
na prodaju bilo ponuđeno 218 preduzeća na<br />
tenderima i 2.460 na aukcijama. Procenat<br />
uspešnosti na tenderima je 41%, a na aukcijama<br />
63%. Broj zaposlenih u preduzećima<br />
koja su prodata putem tendera je 68.172, a<br />
na aukcijama 130.017. Od 2002. godine do<br />
danas raskinuto je ukupno 37 tendera i 593<br />
aukcijskih ugovora. Ugovorene investicije na<br />
tenderima iznele su oko 931 milion evra, a<br />
na aukcijama 202,27 miliona evra, dok je<br />
vrednost socijalnog programa na tenderima<br />
dostigla 276,68 miliona evra. Prihod od privatizacije<br />
je 2,63 milijardi evra, a bilo je oko<br />
630 raskida ugovora.<br />
Dušan Vujović, profesor<br />
ekonomije iz Vašingtona<br />
“Srbija će se najbolje zaštititi od udara krize<br />
ako samu sebe dovede u red završavanjem<br />
započetih reformi i, giljotinom protivrečnih<br />
propisa koji datiraju iz davnih vremena i<br />
podržavaju birokratsku neefikasnost. Drugo,<br />
Srbija mora efikasno da upravlja javnim<br />
resursima i javnim dugom. Mora se živeti u<br />
skladu s raspoloživim sredstvima. Postojeća<br />
fiskalna i kvazifiskalna opterećenja lome<br />
kičmu poštenim pojedincima i preduzećima,<br />
stvaraju nepovoljnu poslovnu i investicionu<br />
klimu i ruše perspektivu”, smatra Dušan<br />
Vujović, profesor na američkom Fakultetu za<br />
ekonomiju, finansije i administraciju.<br />
Rod pšenice oko dva miliona tona<br />
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne<br />
komore Srbije Milan Prostran kazao je da<br />
će ukupna ovogodišnja proizvodnja pšenice<br />
u Srbiji iznositi blizu dva miliona tona. “Prinos<br />
je, s obzirom da je čitavu žetvu pratilo<br />
relativno dobro vreme, negde oko četiri tone<br />
po hektaru”, precizirao je Prostran. Predsednik<br />
Zadružnog saveza Vojvodine Radislav<br />
Jovanov kaže da je kvalitet hlebnog žita na<br />
teritoriji Vojvodine dobar, kao i prinosi koji<br />
su iznad očekivanih i u proseku iznose 4,5<br />
tona po hektaru. “Prinosi su šaroliki i idu<br />
od 2,5 tone do sedam tona”, naveo je Jovanov.<br />
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan<br />
Petrović izjavio je istim povodom da je ova<br />
godina jedna od najboljih u protekloj deceniji<br />
kada je reč o pšenici, a očekuje se da će<br />
ukupan rod hlebnog žita biti između 1,8 i 1,9<br />
miliona tona.<br />
Metalska industrija u blokadi<br />
U metalskoj i elektro industriji danas posluje<br />
5.082 preduzeća, za oko 700 više nego pre<br />
pet godina. Istovremeno, radnika je manje,<br />
malo ispod 40.000. Prošle godine su, u odnosu<br />
na 2009, za nekoliko procenata porasle<br />
metaloprerađivačka proizvodnja, mašinogradnja,<br />
pa i proizvodnja električnih mašina<br />
i aparata. Po drastičnom padu zaposlenih,<br />
metalska i elektro industrija Srbije ne odskaču<br />
od “proseka” većine proizvodnih grana...<br />
Najveći problem u ovom sektoru je što<br />
većina fabrika nije privatizovana i sada je<br />
u blokadi zbog mišljenja Vrhovnog kasacionog<br />
suda. Mišljenje se odnosi na naplatu<br />
novčanih potraživanja iz radnih odnosa. To<br />
mišljenje je stavilo van snage član Zakona o<br />
privatizaciji koji predviđa da se nad preduzećem<br />
u restrukturiranju ne može vršiti prinudna<br />
naplata po bilo kom osnovu. Naplata<br />
potraživanja ih tera u blokadu, pa je čak 129<br />
firmi u restrukturiranju zbog toga blokirano,<br />
a najmanje njih 20 je iz metalskog sekotra.<br />
Problem dugovanja radnicima može se rešiti<br />
ili kao stara devizna štednja ili da se dugovi<br />
konvertuju u vlasnički kapital preduzeća.<br />
I zv o r : www.ekapija.com<br />
8<br />
<strong>Industrija</strong> 33 / avgust 2011.<br />
<strong>Industrija</strong> 33 / avgust 2011.<br />
9
Change language