Casopis Industrija
Casopis Industrija Casopis Industrija
u fokusu Održivi razvoj u industriji Srbije - reč stručnjaka Koncept holističkog marketinga u funkciji održivog razvoja državnih preduzeća u Srbiji Promene u državnim preduzećima u Srbiji pre bi se mogle nazvati reformskim vakuumom nego stvarnim reformama. U državi koja već duže od jedne decenije funkcioniše u atmosferi predizbornog stanja, strah od mogućih negativnih konsekvenci skoro da je paralisao reforme ovog sektora. Glavni akteri su postigli konsenzus po pitanju odlaganja radikalnih mera, zbog čega se ovaj strateški sektor još uvek nalazi na samom početku reformi. Osim što je način izbora menadžmenta u ovim preduzećima krajnje sporan, čelni ljudi se više trude da nađu opravdanje za nisku efikasnost, nego što pokušavaju da nešto promene u pozitivnom smeru. U određenom broju državnih preduzeća u Srbiji shvatilo se da i u datim okvirima, ma koliko oni bili uski, postoji mogućnost za značajno podizanje efikasnosti poslovanja, a budući da se ona može objektivno meriti jedino na tržištu, u ovim preduzećima su se opredelili za izlazak na tržište tj. za transformaciju po tržišnom modelu. Tekst: mr Slobodan Panić * Ovaj koncept ima više pozitivnih ishoda. Najpre, radi se o postepenom procesu podizanja svih parametara poslovanja, čime se isključuju radikalni potezi i ne proizvode tenzije. Kroz aktivno učešće na tržištu, preduzeće stiče neophodna iskustva u radu i upravljanju, investira u nove procese i tehnologije, uvodi savremene metode rada, smanjuje unutrašnju birokratiju i uvodi niz organizacionih promena kako bi povećala konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu. Zahvaljujući tome, državno preduzeće smanjuje gubitke i zavisnost od finansiranja iz budžeta, a u sledećoj fazi ostvaruje profit i generiše prihode u državnu kasu. Takva preduzeća značajno povećavaju svoju vrednost i privlače pažnju strateških partnera, čime se stvaraju pretpostavke za uspešnu vlasničku transformaciju. Tržišna transformacija državnih preduzeća jeste kreativna i profitabilna alternativa otpuštanju zaposlenih, zbog čega takva odluka, po pravilu, dobija nepodeljenu podršku zaposlenih i šire zajednice. Državna preduzeća koja se uspešno pozicioniraju na tržištu prestaju da budu prioritetan problem koji država treba da rešava, već se njihov budući status određuje, bilo kroz proces pažljivog izbora strateškog partnera (uz mogućnost da država zadrži deo vlasništva nad preduzećem), bilo kroz dodatno stimulisanje tržišnih aktivnosti uz zadržavanje državnog vlasništva. Tržišna transformacija predstavlja najbolji vid pripreme državnog preduzeća za privatizaciju (ukoliko država planira takvo rešenje), jer obezbeđuje da se preduzeće na novi način poslovanja prilagodi bez većih trauma. U slučaju da izlazak državnog preduzeća na tržište bude neuspešan, država dobija jasan signal za preduzimanje radikalnih poteza. Čitav niz promena i aktivnosti koje su neophodne za uspešan prelazak državnih preduzeća na tržišni model poslovanja, objedinjen je u konceptu holističkog marketinga! Novo marketinško okruženje u XXI veku zahteva od preduzeća, nezavisno od tipa vlasništva, drugačiji način organizacije i novi, sveobuhvatniji odnos prema zainteresovanim stranama. Tradicionalni marketing okvir postaje previše uzak. Potrebno je obezbediti široku, integrisanu perspektivu koja uvažava složenost marketinških aktivnosti i međuzavisnost efekata. Osim tradicionalnog marketinga, koji se u novom konceptu naziva integisani marketing, koncept holističkog marketinga ima još tri komponente: • marketing odnosa • interni marketing • društveno-odgovorni marketing Marketing odnosa ima za cilj razvijanje bliskih, dugoročnih odnosa sa svim pojedincima i organizacijama koje mogu direktno ili indirektno da utiču na uspeh marketinških aktivnosti preduzeća. Izgrađujući uzajamno zadovoljavajuće odnose sa klijentima, dobavljačima, distributerima i ostalim partnerima, kao i sa zaposlenima i delom javnosti koja je zainteresovana za poslovanje preduzeća, marketing odnosa stvara snažne ekonomske, tehničke i društvene veze među zainteresovanim stranama. Krajnji rezultat marketing odnosa jeste izgradnja jedinstvene imovine koja se zove marketing mreža. Ona se sastoji od kompanije i njenih podržavajućih stejkholdera, sa kojima je izgradila obostrano korisne odnose. Konkurencija se više ne odigrava među kompanijama, već između marketing mreža, a nagrada pripada onoj kompaniji koja je uspela da izgradi bolju mrežu. Razvoj snažnih odnosa zahteva razumevanje potreba, ciljeva i interesa različitih grupa i realnu procenu njihovih mogućnosti i ograničenja. U centru pažnje preduzeća i dalje se nalaze kupci. Sve veći broj savremenih kompanija oblikuje posebne ponude, usluge i poruke namenjene pojedinačnim kupcima. Proizvodnja postaje fleksibilna u prilagođavanju posebnim potrebama kupaca. Jedan od najpoznatijih brendova u proizvodnji automobila - nemački BMW, izgradio je tehnologiju koja omogućava kupcima da oblikuju sopstveni model između 350 varijacija, 500 opcija, 90 boja karoserije i 170 detalja (dodatna oprema). U BMW tvrde da je 80% automobila prodatih u Evropi i 30% u SAD napravljeno po porudžbini i to kompaniji donosi izuzetnu prednost u odnosu na konkurenciju. Integrisani marketing je program stvaranja, komuniciranja i isporuke vrednosti za kupce. Skup marketing instrumenata koje preduzeće koristi da bi postiglo svoje marketing ciljeve, nazivamo marketing mix (4P), a njega čine: • proizvod, • promocija, • cena, • mesto (kanali prodaje). u u fokusu Održivi razvoj u industriji Srbije - reč stručnjaka Svaki od ovih instrumenata ima svoj ekvivalent u „4C“ kupca: • rešenje za kupca (proizvod), • trošak kupca (cena), • komunikacija (promocija), • pogodnost (mesto). Pobeđuju one kompanije koje potrebe kupca mogu da zadovolje ekonomično, na pogodan način i uz efikasnu komunikaciju. Uslov za to je koordiniranje marketinških aktivnosti na način da se maksimiziraju njihovi zajednički efekti. Tržišna transformacija državnih preduzeća jeste kreativna i profitabilna alternativa otpuštanju zaposlenih, zbog čega takva odluka, po pravilu, dobija nepodeljenu podršku zaposlenih i šire zajednice. 40 Industrija 33 / avgust 2011. Industrija 33 / avgust 2011. 41
- Page 1: Broj 33 • Avgust 2011. • Godina
- Page 6: eflektor srbija... reflektor ...i s
- Page 10: 12 energetika Kao sledeći korak u
- Page 14: energetika Avalon Partners d.o.o. T
- Page 18: energetika Eaton electric DS7 soft-
- Page 22: u fokusu energetska efikasnost u in
- Page 26: u fokusu Energetska efikasnost u in
- Page 30: u fokusu Održivi razvoj u industri
- Page 34: u fokusu Održivi razvoj u industri
- Page 40: u fokusu Održivi razvoj u industri
- Page 44: eflektor plus plus Grundfos Manufac
- Page 48: predstavljamo Top Teh Majstori od v
- Page 52: održavanje industrijske industrijs
- Page 56: agroindustrija reflektor plus Izvoz
- Page 60: eciklaža tigar AD GUMENI RECIKLAT
- Page 64: eflektor plus „Mali“ presek sta
- Page 68: farmaceutska industrija industrija
- Page 72: posetili smo OMO 2011 Nastavak duge
- Page 76: sajamska sajamska industrija izbor
u fokusu<br />
Održivi razvoj u industriji Srbije - reč stručnjaka<br />
Koncept holističkog marketinga u<br />
funkciji održivog razvoja državnih<br />
preduzeća u Srbiji<br />
Promene u državnim preduzećima u Srbiji pre<br />
bi se mogle nazvati reformskim vakuumom<br />
nego stvarnim reformama. U državi koja već<br />
duže od jedne decenije funkcioniše u atmosferi<br />
predizbornog stanja, strah od mogućih negativnih<br />
konsekvenci skoro da je paralisao reforme<br />
ovog sektora. Glavni akteri su postigli konsenzus<br />
po pitanju odlaganja radikalnih mera, zbog<br />
čega se ovaj strateški sektor još uvek nalazi na<br />
samom početku reformi. Osim što je način izbora<br />
menadžmenta u ovim preduzećima krajnje sporan,<br />
čelni ljudi se više trude da nađu opravdanje<br />
za nisku efikasnost, nego što pokušavaju da<br />
nešto promene u pozitivnom smeru.<br />
U određenom broju državnih preduzeća u Srbiji<br />
shvatilo se da i u datim okvirima, ma koliko oni<br />
bili uski, postoji mogućnost za značajno podizanje<br />
efikasnosti poslovanja, a budući da se<br />
ona može objektivno meriti jedino na tržištu, u<br />
ovim preduzećima su se opredelili za izlazak na<br />
tržište tj. za transformaciju po tržišnom modelu.<br />
Tekst: mr Slobodan Panić *<br />
Ovaj koncept ima više pozitivnih ishoda. Najpre, radi<br />
se o postepenom procesu podizanja svih parametara<br />
poslovanja, čime se isključuju radikalni potezi i<br />
ne proizvode tenzije. Kroz aktivno učešće na tržištu,<br />
preduzeće stiče neophodna iskustva u radu i upravljanju, investira<br />
u nove procese i tehnologije, uvodi savremene metode rada,<br />
smanjuje unutrašnju birokratiju i uvodi niz organizacionih promena<br />
kako bi povećala konkurentnost na domaćem i inostranom<br />
tržištu. Zahvaljujući tome, državno preduzeće smanjuje gubitke<br />
i zavisnost od finansiranja iz budžeta, a u sledećoj fazi ostvaruje<br />
profit i generiše prihode u državnu kasu. Takva preduzeća značajno<br />
povećavaju svoju vrednost i privlače pažnju strateških partnera,<br />
čime se stvaraju pretpostavke za uspešnu vlasničku transformaciju.<br />
Tržišna transformacija državnih preduzeća jeste kreativna<br />
i profitabilna alternativa otpuštanju zaposlenih, zbog čega takva<br />
odluka, po pravilu, dobija nepodeljenu podršku zaposlenih i šire<br />
zajednice. Državna preduzeća koja se uspešno pozicioniraju na<br />
tržištu prestaju da budu prioritetan problem koji država treba<br />
da rešava, već se njihov budući status određuje, bilo kroz proces<br />
pažljivog izbora strateškog partnera (uz mogućnost da država<br />
zadrži deo vlasništva nad preduzećem), bilo kroz dodatno stimulisanje<br />
tržišnih aktivnosti uz zadržavanje državnog vlasništva.<br />
Tržišna transformacija predstavlja najbolji vid pripreme državnog<br />
preduzeća za privatizaciju (ukoliko država planira takvo rešenje),<br />
jer obezbeđuje da se preduzeće na novi način poslovanja prilagodi<br />
bez većih trauma. U slučaju da izlazak državnog preduzeća na<br />
tržište bude neuspešan, država dobija jasan signal za preduzimanje<br />
radikalnih poteza.<br />
Čitav niz promena i aktivnosti koje su neophodne za uspešan<br />
prelazak državnih preduzeća na tržišni model poslovanja, objedinjen<br />
je u konceptu holističkog marketinga!<br />
Novo marketinško okruženje u XXI veku zahteva od preduzeća,<br />
nezavisno od tipa vlasništva, drugačiji način organizacije i novi,<br />
sveobuhvatniji odnos prema zainteresovanim stranama. Tradicionalni<br />
marketing okvir postaje previše uzak. Potrebno je obezbediti<br />
široku, integrisanu perspektivu koja uvažava složenost marketinških<br />
aktivnosti i međuzavisnost efekata. Osim tradicionalnog<br />
marketinga, koji se u novom konceptu naziva integisani marketing,<br />
koncept holističkog marketinga ima još tri komponente:<br />
• marketing odnosa<br />
• interni marketing<br />
• društveno-odgovorni marketing<br />
Marketing odnosa ima za cilj razvijanje bliskih, dugoročnih odnosa<br />
sa svim pojedincima i organizacijama koje mogu direktno ili<br />
indirektno da utiču na uspeh marketinških aktivnosti preduzeća.<br />
Izgrađujući uzajamno zadovoljavajuće odnose sa klijentima,<br />
dobavljačima, distributerima i ostalim partnerima, kao i sa zaposlenima<br />
i delom javnosti koja je zainteresovana za poslovanje<br />
preduzeća, marketing odnosa stvara snažne ekonomske, tehničke<br />
i društvene veze među zainteresovanim stranama. Krajnji<br />
rezultat marketing odnosa jeste izgradnja jedinstvene imovine<br />
koja se zove marketing mreža. Ona se sastoji od kompanije i njenih<br />
podržavajućih stejkholdera, sa kojima je izgradila obostrano<br />
korisne odnose. Konkurencija se više ne odigrava među kompanijama,<br />
već između marketing mreža, a nagrada pripada onoj<br />
kompaniji koja je uspela da izgradi bolju mrežu. Razvoj snažnih<br />
odnosa zahteva razumevanje potreba, ciljeva i interesa različitih<br />
grupa i realnu procenu njihovih mogućnosti i ograničenja.<br />
U centru pažnje preduzeća i dalje se nalaze kupci. Sve veći broj<br />
savremenih kompanija oblikuje posebne ponude, usluge i poruke<br />
namenjene pojedinačnim kupcima. Proizvodnja postaje fleksibilna<br />
u prilagođavanju posebnim potrebama kupaca. Jedan od<br />
najpoznatijih brendova u proizvodnji automobila - nemački BMW,<br />
izgradio je tehnologiju koja omogućava kupcima da oblikuju sopstveni<br />
model između 350 varijacija, 500 opcija, 90 boja karoserije<br />
i 170 detalja (dodatna oprema). U BMW tvrde da je 80% automobila<br />
prodatih u Evropi i 30% u SAD napravljeno po porudžbini i to<br />
kompaniji donosi izuzetnu prednost u odnosu na konkurenciju.<br />
Integrisani marketing je program stvaranja, komuniciranja i<br />
isporuke vrednosti za kupce. Skup marketing instrumenata koje<br />
preduzeće koristi da bi postiglo svoje marketing ciljeve, nazivamo<br />
marketing mix (4P), a njega čine:<br />
• proizvod,<br />
• promocija,<br />
• cena,<br />
• mesto (kanali prodaje).<br />
u u fokusu<br />
Održivi razvoj u industriji Srbije - reč stručnjaka<br />
Svaki od ovih instrumenata ima svoj ekvivalent u „4C“ kupca:<br />
• rešenje za kupca (proizvod),<br />
• trošak kupca (cena),<br />
• komunikacija (promocija),<br />
• pogodnost (mesto).<br />
Pobeđuju one kompanije koje potrebe kupca mogu da zadovolje<br />
ekonomično, na pogodan način i uz efikasnu komunikaciju. Uslov<br />
za to je koordiniranje marketinških aktivnosti na način da se maksimiziraju<br />
njihovi zajednički efekti.<br />
Tržišna transformacija državnih preduzeća jeste kreativna<br />
i profitabilna alternativa otpuštanju zaposlenih, zbog čega<br />
takva odluka, po pravilu, dobija nepodeljenu podršku zaposlenih<br />
i šire zajednice.<br />
40<br />
<strong>Industrija</strong> 33 / avgust 2011.<br />
<strong>Industrija</strong> 33 / avgust 2011. 41
Change language