Casopis Industrija

u fokusu
Održivi razvoj u industriji Srbije
Pretpostavke
u u fokusu
Održivi razvoj u industriji Srbije
Kada govorimo o održivom
razvoju i to u srpskim a
posebno industrijskim okvirima,
ne možemo a da zaobiđemo probleme
u raznim aspektima sagledavanja
ove materije. U razgovoru sa stručnjacima, dobićete pre svega usmeravanja na pitanja
vođenja i sprovođenja politike prostornog razvoja industrije u Srbiji u dosadašnjem periodu, u
kontekstu korišćenja resursa i zaštite životne sredine.
Identifikovani su neodrživi trendovi i procesi, poput neefikasnosti
u korišćenju neobnovljivih resursa u industriji (energenata,
mineralnih resursa, vode i dr), degradacije prostora/životne
sredine i kvaliteta lokacija i razvoja ekološki
visokorizičnih industrija (hemijska industrija, petrohemijska industrija,
rafinerije nafte, crna i obojena metalurgija i dr) i tretmana
(odlaganja) industrijskog otpada. S druge strane, isticanjem
ovih pitanja, stručna javnost u Srbiji ukazuje na potrebu primene,
odnosno uvođenja politike održivog industrijskog razvoja u Srbiji.
Podsetnik struke – kratak i jasan
Industrija je vitalni element ekonomije Srbije, osnovni generator
bogatstva njenih građana i njenog ukupnog ekonomskog i
društvenog prosperiteta. Iako ovo zvuči kao odredba iz Ustava ili
sličnih visokih dokumenata, ipak činjenica je da industrija Srbije
mora da izađe iz stanja dvadesetogodišnje stagnacije i marginalizacije,
postane inovativna, produktivna i konkurentna, sposobna
da stvara i plasira svoje proizvode na inostrana tržišta i postane
kompatibilna sa savremenim standardima održivog razvoja i održive
potrošnje. Ovaj konkretizovani stav stiže, naravno, od struke
i to tehnološke koja najviše ima prava da ocenjuje i procenjuje
industriju u Srbiji. Stoga struka, kao važne pravce u sprovođenju
strategije i politike razvoja industrije Srbije u narednih desetak
godina, ističe:
» razvoj i transfer novih tehnologija
» inovacije proizvoda, procesa, organizacionih struktura i marketinških
aktivnosti
» uspostavljanje intenzivne interakcije između nosioca naučnoistraživačkih
aktivnosti i industrije.
Analiza poslodavaca
Koliko je zaista vitalno pitanje stanja industrije i daljeg njenog
razvoja, pokazuje i ozbiljno promišljanje jedne od važnih društveno-ekonomskih
grupa – poslodavaca. Naime, stručne službe
Unije poslodavaca Srbije uradile su analizu stanja u industriji Srbije.
Tome treba dodati i paket mera za revitalizaciju i razvoj domaće
industrije. Sve to je upućeno Odboru za industriju Narodne
skupštine Republike Srbije i resornim ministarstvima ekonomije
i regionalnog razvoja, finansija, poljoprivrede i trgovine i Vladi
Republike Srbije u celini.
Dok to ne prizvede nekakav ozbiljan i vredan pažnje efekat, da
pogledamo neke od rezultata pomenute analize.
Nakon temeljnog upoznavanja sa činjenicama utvrđeno je da
je od momenta izbijanja ekonomske krize u Republici Srbiji u
januaru 2009. godine do kraja 2010. godine izgubljeno 58.584
radnih mesta i da se broj zaposlenih u industriji Srbije smanjio
za čitavih 16,3% za samo dve godine - sa 360.036 na 301.452 lica.
Samo 301.452 od ukupno 1.770,628 zaposlenih (podatak iz aprila
2011.) angažovano je na poslovima u proizvodnim delatnostima,
što je poražavajuće. U srednje razvijenim evropskim zemljama
prosek zaposlenih u proizvodnji između 38 i 44% - u Srbiji svega
17,02%. To znači da u Srbiji tek svaki 24 stanovnik nešto proizvodi.
Samo ovaj podatak stavlja Srbiju na nivo siromašnih afričkih
zemalja. Da li su samo ovi podaci dovoljni za stav da je neozbiljno
govoriti o bilo kakvom ubrzanom ekonomskom oporavku i mestu
lidera u regionu sa ovakvim stvarnim stanjem...?
Da li je takođe uputno razmišljati o ulasku Srbije u EU ako se privredni
ambijent za razvoj proizvodnih delatnosti ne unapredi i
sistemski ne počnu da rešavaju nagomilani problemi u domaćoj
industriji? Ovo ma koliko jeretičko pitanje, ima svoju ozbiljnu utemeljenost
u projekciji da bi sa ovakvim stanjem Srbija u narednim
godinama, pa i posle eventualnog ulaska u Evropsku uniju, postala
ekonomski zavisna zemlja sa ogromnim spoljnotrgovinskim
deficitom i usporenim privrednim rastom.
Imajući sve ovo u vidu, i mnogo toga još, poslodavci su odlučili
krajem juna da krenu u ofanzivu i da u predstojećem periodu
upoznaju sve relevantne državne institucije sa svojim predlogom
mera za razvoj industrije u Republici Srbiji u čijem kreiranju je
učestvovalo 112 direktora i menadžera uspešnih malih, srednjih
i velikih proizvodnih preduzeća koja posluju u Srbiji. Posmatrano
samo sa te strane, to zvuči, ako ništa drugo, do pohvalno. Ali,
godina 2012. je godina izbora i sudeći po dosadašnjim navikama,
sve u privredi Srbije se zaustavlja ili bar usporava tri meseca pre
i gotovo šest meseci posle tog demokratskog čina izbora. Dotle
možemo samo da iščitavamo razne analize, vrtimo glavom nad
stanjem i nad potencijalima. Ipak, reda i istine radi, poslodavci su
upozorili i na to da je Srbiji potrebna zdrava inicijativa uspešnih
pojedinaca iz privrede koji pritom nemaju bilo kakav teret poli-
tičkog i stranačkog angažovanja, već su spremni da svoje iskustvo
stave u funkciju ekonomskog razvoja zemlje. Potrebno je da se
privreda, a pogotovo industrija razvija pod upravljačkom palicom
profesionalaca već dokazanih u poslovnom svetu...
Šta i kako razmišljaju stranci?
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Alberto Kamarata, učestvujući
na nedavno održanom seminaru o industrijskoj politici u Privrednoj
komori Srbije, u saradnji s EU, istakao je, govoreći o praktičnim
pitanjima procesa transformacije, a koja se tiču industrijskog
razvoja Srbije, između ostalog da je jedna od najvažnijih mera
- primenjena industrijska politika za tekuću deceniju. On je ocenio
da je dobro i što je u Srbiji stavljen akcenat na određene industrijske
grane, kao što su auto-industrija i elektronska industrija, jer
to pruža predvidljivost za ekonomske učesnike. “Za nas je važno
da što bolje razumemo elemente srpske industrijske politike i da
vidimo da li će u narednom periodu institucije imati kapacitet da
sprovedu reforme koje su najavile“, kazao je Kamarata.
Istim povodom, predstavnik Evropske komisije Rodrigo Peduci,
istakao je da je za EU važno da konkurentnost i održivost idu
zajedno, odnosno da su joj potrebni i razvoj industrije i ekologije.
On je rekao da je ključna preporuka Evropske komisije da je Evropi
potrebna raznolika industrijska osnova, iako je ranijih godina
bilo nekih sumnji u vezi s tim.
Peduci je ukazao na to da će, po revidiranom Lisabonskom sporazumu,
od sada sve zemlje članice EU biti obavezne da dostavljaju
godišnje izveštaje vezane za konkurentnost i održivost privrede, a
Evropska komisija će slati svoje misije da provere stanje.
EU je donela dokument „Industrijska inovacija”, koji treba da
smanji jaz između konkurentnosti i održivosti. „Pošto je cilj očuvanje
i razvijanje jedinstvenog tržišta, potrebno je još integrisati
tržišta energetike, informatike i transporta“, kazao je Peduci i
istakao da je cilj da do 2020. godine EU postane potpuno „zelena
teritorija”, odnosno ekološki čista, bez emisije ugljen-dioksida i
ugljen-monoksida, a takođe i da se što pre reši problem nezaposlenosti,
na čemu se intezivno radi.
Tako razmišljaju i delaju u EU, koja se uprkos svim pitanjima, i
dalje ističe u teoriji i praksi kao presedan i korak napred u formi
i sadržini međunarodnog organizovanja. A gde je u svemu tome
Srbija? Deklarativno u Evropi, a de facto daleko iza svih i svega...
Nacionalna strategije održivog razvoja
(NSOR) Republike Srbije
Ovde se radi o dokumentu koji je usvojen maja 2008. godine, dok
Akcioni plan za njeno sprovođenje datira kao zvanični dokument
od marta 2009. U sprovođenje NSOR uključene su gotovo sve
državne institucije i veliki broj patnera, civilni sektor, privreda,
mediji, akademska zajednica i sami građani Srbije. No, detalje
ovog čini se važnog dokumenta, donosimo na narednim stranama
u razgovoru sa Darinkom Radojević, koordinatorom projekta
„Podrška sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja
Republike Srbije“ u kabinetu potpredsednika Vlade za evropske
integracije.
32
Industrija 33 / avgust 2011. Industrija 33 / avgust 2011. 33