Casopis Industrija

Broj 33 • Avgust 2011. • Godina VI • Cena 200 dinara 

U FOKUSU 

• Održivi razvoj u industriji Srbije 

• Energetska efikasnost u industriji Srbije 

INTERVJU 

Tomislav Jovanović, predsednik Kluba 

privrednika opštine Palilula 

ODRŽAVANJE INDUSTRIJSKE OPREME 

Napredna HENKEL LOCTITE rešenja za 

reparaciju industrijskih pumpi 

VREMEPLOV 

Vojna industrija u Srbiji

6 

uvodnik 

Javljaju da dolazi još jedna kriza... Javljaju da će biti gore... Javljaju da... 

Ma, svašta javljaju, samo ne kako ćemo dalje. Struka i politika su odavno 

posvađane u zemlji u kojoj živimo. Struka nema osećaj za politikantstvo, 

a politici nedostaje stručnosti. I tako iz godine u godinu. Narod, danas 

se to zove iz ekonomske perspektive – tržište, nema dovoljno znanja 

ni iskustva da se nosi i pre svega prihvati novitete koje vreme donosi. 

Nema ni para, ali to je stara priča... Srbija ostaje velikom nepoznanicom 

koliko nama samima još više i strancima koji bi da ovde posluju, čak i 

u dobroj nameri. Stranci dođu, prođu i brže-bolje odu. A mi ostajemo i 

sasvim sigurno zaostajemo...(?!) 

U ovom broju pišemo o održivom razvoju i još o čemu što čini industrijsku 

svakodnevicu. 

Hvala što (nas) čitate! 

Boris Gajić, 

glavni i odgovorni urednik 

Poštovani! 

Preduzeće za izdavaštvo i marketing Ind Media d.o.o. jeste specijalizovani tim: 

• za konsalting firmama u oblasti industrije koji raspolaže najvećom 

bazom klijenata u ovoj oblasti; 

• koji osmišljava, organizuje posebne događaje i rentira opremu za potrebe 

Vaše kompanije; 

• čiju izdavačku delatnost predvodi časopis Industrija, već renomirani i jedini 

stručni magazin za popularizaciju industrije u Srbiji, a upotpunjuju posebna 

izdanja stručnih naslova; 

• koji pruža PR konsalting, u vidu strategija, pozicioniranja Vaše kompanije na 

tržištu, u "branding"-u i "rebranding"-u, zatim u oblasti kriznog PR-a i, naravno, 

u kvalitetnoj saradnji sa medijima; 

• koji organizuje u saradnji sa Vama i u skladu sa Vašim potrebama za 

usavršavanjem stručnog znanja Vaših zaposlenih, odgovarajuće stručne 

skupove i seminare. 

Apsolutnu novinu predstavlja produkcija video prezentacija u vidu video oglasa, 

promotivnih spotova, namenskih kompanijskih filmova i njihovo postavljanje na 

web strani Vaše kompanije, ali i na našem sajtu. 

Obratite nam se na: 

Mihaila Todorovića 20, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347-90-00 

E-mail: office@industrija.rs 

www.industrija.rs 

Izdavač 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Mihaila Todorovića 20, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347 90 00 

E-mail: office@industrija.rs 


Generalni menadžer 

Nikola Mirković 

Tel: +381 60 344 8428 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

Redakcija 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić 

Tel: +381 60 344 8429 

E-mail: bgajic@industrija.rs 

Kompjuterska obrada 

Đorđe Rafajlović 

E-mail: rafraf@sbb.rs 

Marketing 

IndMedia d.o.o. 

Štampa 

Maxima graf, Vladana Desnice 13, Novi Sad 

Distribucija 

Famous d.o.o. 

Web 


Časopis izlazi dvomesečno 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost 

objavljenih oglasa i promotivnih tekstova. 

SVE NA JEDNOM MESTU 

MESTO ZA SVE! 

Reflektor 

Srbija i svet • 6 

energetika 

Privatizacija energetskog sektora • 8 

Razgovor s povodom - Aleksandar Ćirić zamenik direktora CIRA d.o.o. • 12 

Avalon Partners d.o.o. • 14 

Drakulić d.o.o. • 16 

Eaton electric • 18 

ABB • 21 

u fokusu 

Energetska efikasnost u industriji Srbije • 24 

Schneider Electric • 27 

Tagor electronic • 29 

Održivi razvoj u industriji Srbije - Pretpostavke • 30 

Održivi razvoj u industriji Srbije - reč stručnjaka • 38 

automatizacija 

Festo • 42 

Reflektor plus: Grundfos Manufacturing Serbia • 44 

Reflektor plus: Bosch gradi fabriku u okolini Inđije • 46 

predstavljamo 

PeLCer d.o.o. • 47 

Top Teh • 48 

održavanje industrijske opreme 

Henkel • 48 

agroindustrija 

Izvoz poljoprivrednih proizvoda veći za 33,7% • 56 

autoindustrija 

Baterija električnih automobila kao napajanje za domaćinstvo? • 58 

mehanizacija 

Demag Cranes & Components • 59 

reciklaža 

Tigar • 61 

reflektor plus 

“Mali” presek stanja • 65 

Bezbednost i zdravlje na radu 

Uticaj radne na stanje životne sredine • 66 

farmaceutska industrija 

Bioinformatika • 68 

vremeplov 

Vojna industrija u Srbiji • 70 

posetili smo 

OMO 2011 • 73 

sajamska industrija 

izbor sajmova u zemlji i regionu • 77 

industrijski web adresar 

sadržaj 

pretplatite se na vaš primerak časopisa 

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK časopisa Industrija 

potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj 

web adresi www.industrija.rs 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci. 

Industrija 33 / avgust 2011. Industrija 33 / avgust 2011. 7 

26 

U FOKUSU 

Energetska efikasnost u industriji Srbije 

- mr Bojan Kovačić zamenik direktora AEE 

„...potrebno je da najviši rukovodioci naših industrijskih 

preduzeća što pre uvide neophodnost uvođenja modernog 

pristupa energetskog menadžmenta, odnosno domaćinskog 

gazdovanja energijom.“ 

32 

U FOKUSU 

Održivi razvoj u industriji Srbije 

- Nacionalna strategija održivog razvoja 

Donošenjem Nacionalne strategije održivog razvoja, 2008. godine, 

prepoznali smo značaj održivog razvoja kao uspostavljanje 

ravnoteže između ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine i 

očuvanja priprodnih resursa i socijalnog razvoja društva... 

62 

INTERVJU 

Tomislav Jovanović, predsednik Kluba privrednika opštine Palilula 

„Privrednike niko ne može lagati i zato je spoznaja našeg privrednog 

kluba bila dobar primer kako se može relativno brzo 

podići neko privredno udruženje. Ide izborna godina, političari 

će se boriti za njihove rezultate, a mi ćemo se uvek boriti 

za bolje privredno uređenu Srbiju..“

eflektor 

srbija... 

reflektor 

...i svet 

I z v o r : www.ekapija.com 

Vlada će krizu sprečiti fiskalnim 

pravilima i izvozom 

Srbija mora striktno da poštuje fiskalna 

pravila i da podstiče izvoz kako bi spremno 

dočekala eventualni dolazak nove krize, 

ocenjeno je na sastanku predstavnika Vlade 

i monetarnih vlasti koji je održan početkom 

avgusta. Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, 

koji je sazvao sastanak, istakao je da 

se sa pažnjom moraju pratiti sva ekonomska 

kretanja u regionu i Evropi kako bi se adekvatnim 

merama reagovalo na eventualno 

prelivanje krize u Srbiju. Sastanku su prisustvovali 

članovi ekonomskog dela Vlade, 

predstavnici Narodne banke Srbije i Fiskalnog 

saveta, navodi se u saopštenju Vlade 

Srbije. 

Zaključeno je da se usvojena pravila fiskalne 

politike moraju poštovati kako bi se održala 

stabilnost na deviznom tržištu i sprečili 

potencijalni rizici koji bi mogli da utiču na 

veće oscilacije kursa dinara. Zbog toga se 

fiskalna odgovornost, štednja i smanjenje 

javne potrošnje moraju da poštuju i ostvaruju 

od republičkog preko pokrajinskog do 

lokalnog nivoa vlasti. 

Ocenjeno je i da je uz poštovanje fiskalnih 

pravila neophodno i podsticanje izvozno orijentisane 

privrede i konkurentnih privrednih 

grana kao što su prehrambena industrija i 

poljoprivreda. Ključnu važnost ima, istanknuto 

je na sastanku, i novi aranžman iz predostrožnosti 

koji bi Srbija uskoro trebalo da 

potpiše sa Međunarodnim monetarnim fondom. 

„Taj sporazum bi bio garant makroekonomske 

stabilnosti ali i pokazatelj da Vlada 

vodi kredibilnu ekonomsku politiku što predstavlja 

pozitivan signal za sve potencijalne 

investitore sa kojima se vode pregovori o 

ulaganju u Srbiju“, navodi se u saopštenju. 

Na sastanku u Vladi Srbije razmatrano je i 

pitanje likvidnosti na finansijskom tržištu 

kao i mogućnost povećanja plasmana uz 

adekvatne kamatne stope. 

Privrednici zadovoljni Vladinim 

merama za sprečavanje krize, 

ali traže smanjenje potrošnje i 

podršku poljoprivredi i industriji 

Vlada Srbije je dobro reagovala predlaganjem 

mera za sprečavanje mogućeg prelivanja 

poremećaja u svetskoj ekonomiji na Srbiju, 

ocenili su danas privrednici, uz napomenu 

da sada treba raditi na smanjenju potrošnje 

i dati veću podršku poljoprivredi i industriji. 

Predsednik ITM grupe i Udruženja korporativnih 

direktora Srbije Toplica Spasojević 

je pohvalio predlog da se smanje obavezne 

rezerve Narodne banke Srbije bankama 

koje plasiraju kredite izvoznicima kako bi se 

povukao zarobljeni kapital u novcu. „Srbija 

je ušla u krizu i kroz nju prošla sa povlačenjem 

novca iz opticaja umesto, kao što su 

radile sve zemlje, da plasira novac i podstakne 

potrošnju, proizvodnju i investicije“, 

naglasio je Spasojević. 

Počasni predsednik kompanije “Tarkett” i 

savetnik potpredsednice Vlade Srbije Verice 

Kalanović Nikola Pavičić ističe da će dužnička 

kriza u svetu imati negativne posledice i na 

Srbiju, jer će pogoršati ekonomsku situaciju 

u određenoj meri, napominjući da i naša 

zemlja ima krizu dugova “koju nazivamo 

nelikvidnošću i to je ono što preti da uništi i 

onaj deo srpske privrede koji je još na nogama.” 

Generalni direktor “Simpa” Slađan Disić smatra 

da „u celini gledano, mere koje je država 

predložila jesu dobre ali nedovoljne, jer treba 

da se smanje i doprinosi i porezi, koji su kod 

nas veći nego u drugim zemljama“. 

Krajem septembra jednocifrena 

inflacija u Srbiji? 

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić 

izjavio je sredinom avgusta da će godišnja 

inflacija u Srbiji već na kraju septembra 

pasti na jednocifreni nivo. „Inflacija u Srbiji 

je stala i sad je samo pitanje kada će se 

godišnje merena inflacija vratiti ka inflacionom 

cilju“, rekao je guverner i dodao da 

će na nivou trećeg tromesečja inflatorna 

stopa biti nula ili čak negativna. „Mi smo 

najavljivali da očekujemo da će se inflacija 

vratiti u inflacioni cilj u prvom polugođu 

2012. godine, ali moguće da će se to desiti i 

nešto ranije, možda u prvih nekoliko meseci 

iduće godine“, istakao je Šoškić i dodao da 

„ako ne bude bitnih poremećaja i neočekivanih 

rizika, imaćemo u narednom periodu 

ubrzani pad inflacije i srazmerno ćemo 

imati prostora da učinimo našu monetarnu 

politiku manje restriktivnom, odnosno da 

smanjimo referentnu kamatnu stopu“. Šoškić 

je podsetio da se u trećem tromesečju, u 

kome se nalazimo, beleži odsustvo inflacije, 

počevši od juna kada je zabeležena negativna 

mesečna inflacija od -0,3%, a zatim u julu, 

takođe, negativna inflacija od -0,5%. 

Javni dug Srbije na kraju jula 

41,3% BDP-a 

Javni dug Srbije na kraju jula 2011. godine 

bio je oko 13,56 milijardi evra, što je 41,3% 

bruto domaćeg proizvoda, objavilo je u 

avgustu Ministarstvo finansija. Zakonom o 

budžetskom sistemu javni dug Srbije ograničen 

je na 45% BDP-a. Ukupne direktne obaveze 

Srbije na kraju jula iznosile su oko 11,69 

milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio 

oko 5,57 milijardi evra, a spoljni 6,12 milijardi 

evra. Ukupne indirektne obaveze na kraju 

jula bile su 1,87 milijardi evra, objavljeno je 

na sajtu ministarstva. Javni dug Srbije na kraju 

juna 2011. godine bio je oko 13,29 milijardi 

evra, što znači da je tokom prethodnog 

meseca povećan za oko 270 miliona evra. 

Javni dug je na kraju prošle godine dostigao 

12,16 milijardi evra, što je bilo 42,9% BDP-a. 

Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 

milijardi evra odnosno 34,8% BDP-a, što 

znači da je tokom prošle godine povećan za 

oko 2,3 milijardi evra. Na kraju 2008. godine 

javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra 

što je bilo 29,2% BDP-a. 

Prihod od privatizacije 2,63 

milijardi evra, oko 630 raskida 

Procenat uspešnosti prodaje i na tenderima 

i na aukcijama je 66%. Broj zaposlenih u tim 

preduzećima bio je 334.553 a knjigovodstvena 

vrednost 2,57 milijardi evra. Od 2002. 

do 2011. godine objavljeno je ukupno 299 

javnih poziva za tendere i 4.056 poziva za 

učešće na aukcijama, da bi na kraju ukupno 

na prodaju bilo ponuđeno 218 preduzeća na 

tenderima i 2.460 na aukcijama. Procenat 

uspešnosti na tenderima je 41%, a na aukcijama 

63%. Broj zaposlenih u preduzećima 

koja su prodata putem tendera je 68.172, a 

na aukcijama 130.017. Od 2002. godine do 

danas raskinuto je ukupno 37 tendera i 593 

aukcijskih ugovora. Ugovorene investicije na 

tenderima iznele su oko 931 milion evra, a 

na aukcijama 202,27 miliona evra, dok je 

vrednost socijalnog programa na tenderima 

dostigla 276,68 miliona evra. Prihod od privatizacije 

je 2,63 milijardi evra, a bilo je oko 

630 raskida ugovora. 

Dušan Vujović, profesor 

ekonomije iz Vašingtona 

“Srbija će se najbolje zaštititi od udara krize 

ako samu sebe dovede u red završavanjem 

započetih reformi i, giljotinom protivrečnih 

propisa koji datiraju iz davnih vremena i 

podržavaju birokratsku neefikasnost. Drugo, 

Srbija mora efikasno da upravlja javnim 

resursima i javnim dugom. Mora se živeti u 

skladu s raspoloživim sredstvima. Postojeća 

fiskalna i kvazifiskalna opterećenja lome 

kičmu poštenim pojedincima i preduzećima, 

stvaraju nepovoljnu poslovnu i investicionu 

klimu i ruše perspektivu”, smatra Dušan 

Vujović, profesor na američkom Fakultetu za 

ekonomiju, finansije i administraciju. 

Rod pšenice oko dva miliona tona 

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne 

komore Srbije Milan Prostran kazao je da 

će ukupna ovogodišnja proizvodnja pšenice 

u Srbiji iznositi blizu dva miliona tona. “Prinos 

je, s obzirom da je čitavu žetvu pratilo 

relativno dobro vreme, negde oko četiri tone 

po hektaru”, precizirao je Prostran. Predsednik 

Zadružnog saveza Vojvodine Radislav 

Jovanov kaže da je kvalitet hlebnog žita na 

teritoriji Vojvodine dobar, kao i prinosi koji 

su iznad očekivanih i u proseku iznose 4,5 

tona po hektaru. “Prinosi su šaroliki i idu 

od 2,5 tone do sedam tona”, naveo je Jovanov. 

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan 

Petrović izjavio je istim povodom da je ova 

godina jedna od najboljih u protekloj deceniji 

kada je reč o pšenici, a očekuje se da će 

ukupan rod hlebnog žita biti između 1,8 i 1,9 

miliona tona. 

Metalska industrija u blokadi 

U metalskoj i elektro industriji danas posluje 

5.082 preduzeća, za oko 700 više nego pre 

pet godina. Istovremeno, radnika je manje, 

malo ispod 40.000. Prošle godine su, u odnosu 

na 2009, za nekoliko procenata porasle 

metaloprerađivačka proizvodnja, mašinogradnja, 

pa i proizvodnja električnih mašina 

i aparata. Po drastičnom padu zaposlenih, 

metalska i elektro industrija Srbije ne odskaču 

od “proseka” većine proizvodnih grana... 

Najveći problem u ovom sektoru je što 

većina fabrika nije privatizovana i sada je 

u blokadi zbog mišljenja Vrhovnog kasacionog 

suda. Mišljenje se odnosi na naplatu 

novčanih potraživanja iz radnih odnosa. To 

mišljenje je stavilo van snage član Zakona o 

privatizaciji koji predviđa da se nad preduzećem 

u restrukturiranju ne može vršiti prinudna 

naplata po bilo kom osnovu. Naplata 

potraživanja ih tera u blokadu, pa je čak 129 

firmi u restrukturiranju zbog toga blokirano, 

a najmanje njih 20 je iz metalskog sekotra. 

Problem dugovanja radnicima može se rešiti 

ili kao stara devizna štednja ili da se dugovi 

konvertuju u vlasnički kapital preduzeća. 

I zv o r : www.ekapija.com 

8 

Industrija 33 / avgust 2011. 


9

energetika 

Privatizacija 

energetskog sektora 

Analiza efekata privatizacije i liberalizacije koja je sprovedena u EU u periodu 

od 1989. do 2009, pokazuje da energetski sektor u državama-članicama 

nije jedinstven posmatrajući vlasnički, strukturno i prostorno, a posebno ne u delu 

organizovanosti i institucionalne uređenosti. Struktura energetskih sistema državačlanica 

EU posledica je procesa evolucije, koja se odvijala u skladu sa potrebama, 

mogućnostima, interesima i odnosima moći. Taj proces se odvijao usklađujući se sa 

ostalim privrednim celinama, društvenom i posebno političkom konstelacijom, na 

jednoj strani, a na drugoj sa institucijama EU i uticajem globalizacije na unutrašnje 

društveno-ekonomske odnose. Stoga, govorimo o šarenilu u vlasničkoj, strukturnoj, 

organizacionoj poziciji energetskih sektora država-članica. To potvrđuje samo jedno 

– da energetika nije bitna samo za ekonomski razvoj, nego da predstavlja suštinski 

faktor održavanja minimuma društvenog jedinstva koje je neophodno za jedno 

politički stabilno društvo... Što se tiče Srbije, i ona se u skladu sa pravilima tranzicije 

i obogaćenim istaknutim željama za učlanjenjem u EU, nalazi pred pronalaženjem 

pravog odnosno odgovarajućeg rešenja procesa privatizacije energetskog sektora... 

Stručnjaci kažu da je pre pristupanju procesu privatizacije 

i liberalizacije energetskog sektora nužno precizno odrediti 

novi model javne regulacije energetskog sektora, bez 

čijeg postojanja je nemoguće očekivati pojavu i delovanje 

konkurencije. Zato se kao osnovni zadatak kreatora javne regulacije 

energetskog sektora ističe stvaranje regulatornog ambijenta 

koji je sastavljen od odgovarajućih teorijskih i institucija koje 

postoje i deluju u energetskoj praksi, a čiji je posao da omoguće 

efikasnu ponudu energetskih dobara. 

Osnova za tako nešto u Srbiji jeste formulisanje adekvatne energetske 

politike koja treba da bude izraz ravnoteže između protivrečnih 

zahteva i interesa koji stoje iza direktiva EU, aktivnosti 

unutrašnjih i spoljnih stejkholdera i nacionalnog interesa koji će 

omogućiti praktično i efikasno usklađivanje sa ciljevima nacionalnog 

razvoja po najnižim troškovima. 

Dakle, po redu i po zakonu... 

Načela za privatizaciju energetskog sektora 

Sada je sasvim jasno da je privatizacija energetskog sektora 

postala jedan od ključnih projekata izgradnje savremenog tržišta 

u Srbiji. No, taj proces privatizacije mora da se realizuje integrisanjem 

u projekte restrukturiranja dela inače loše privatizovanih 

društvenih preduzeća, s jedne strane, a s druge kroz proces otvaranja 

nacionalnog tržišta energetskih dobara u skladu sa odredbama 

opšteg dobra. 

Da bi se taj proces mogao smatrati uspešnim, bar u relativnom 

značenju, prelazak na novu vlasničku strukturu treba da obezbedi: 

» održivu društveno-političku prihvatljivost na duže vreme – ili 

pravednost; 

» istu takvu, u trajanju finansijsku održivost, gde je naglasak 

na samofinansiranju projekata proste i proširene reprodukcije 

u energetskom sektoru; 

» efikasno poslovanje koje mora biti konkurentno i na međunarodnom 

nivou u pogledu roba i usluga iz energetskog sektora; 

» racionalnost u iskorišćavanju prirodnih resursa, gde se naglasak 

stavlja na optimizaciji strukture i količine upotrebe energije 

zbog retkosti nacionalnih dobara; 

» zaštitu potrošača od neopravdanog isključenja, posebno socijalno 

ugroženih grupa; 

» efikasnu zaštitu osnovnih interesa potrošača; 

» ekonomsku i društvenu ravnotežu kako bi se osigurala isporuka 

električne energije i prirodnog gasa po razumnim cenama 

na celoj teritoriji zemlje, a posebno na slabo naseljenim ruralnim 

i periferijskim područjima; 

» zaštitu životne sredine gde je predviđeno da minimalni standardi 

budu vrlo visoko postavljeni; 

» sigurnost snabdevanja tako da se osigura odgovarajući nivo 

održavanja i razvoja infrastrukture, posebno da se razvija 

interkonekcija. 

10 

Industrija 33 / avgust 2011.

12 

energetika 

Kao sledeći korak u pripremi „terena“ za privatizaciju energetskog 

sektora jeste izbor modela. U tom segmentu stručnjaci predviđaju 

mogućnost koriščenja: 

» prodaje vlasničkog učešća države strateškom investitoru, 

finansijskom investitoru, menadžmentu, zaposlenima ili nekoj 

kombinaciji od prethdno navedenih izbora; 

» javne prodaje akcija; 

» spajanja i preuzimanja. 

Ipak, kako sve ovo primeniti u Srbiji? 

Miks 

Da (se) podsetimo. Energetika u Srbiji obuhvata električnu energiju 

koja se dobija preradom uglja i upotrebom hidro potencijala, 

naftu i prirodni gas čine se korišćenje najvećim delom zasniva na 

uvozu, zbog oskudnih domaćih izvora. O proizvodnji uglja i njegovoj 

preradi u električnu energiju, kao i o proizvodnji električne 

energije korišćenjem hidro potencijala, zatim o prenosu i distribuciji, 

u Srbiji brine EPS. O proizvodnji i delimično uvozu nafte i 

njenoj preradi brine NIS, dok su skladištenje i posebno distribucija 

naftnih derivata u značajnoj meri privatizovani. 

Ipak, restruktuiranje i privatizacija elektroenergetskog sistema u 

Srbiji znatno je složenije od drugog dela energetskog sistema jer 

se istovremeno moraju da zadovolje njegove nacionalne tehničko-tehnološko-ekonomske 

specifičnosti i uvažiti činjenica da ovaj 

sektor pored agroindustrijskog kompleksa, predstavlja materijalnu 

osnovicu na kojoj počiva unutrašnja društvena i politička 

stabilnost. 

Imajući sve ovo u vidu, stručnjaci predlažu sledeće miks rešenje: 

» izgradnja novih termoelektrana treba u potpunosti da se otvori 

stranim i domaćim investitorima; 

» u slučaju postojećih TE treba za svaku izgraditi poseban program 

privatizacije, uz uvažavanje interesa države kao javnog 

faktora, revitalizacije i modernizacije TE, potrebe stvaranja 

tehničkih uslova za poštovanje rigoroznih evropskih ekoloških 

standarda i očuvanja postojećih rudnika uglja; 

» postojeće hidroelektrane predstavljaju najkvalitetniji deo 

nacionanog energetskog sektora, koje zato što koriste specifičnu 

prirodnu rentu, moraju da imaju poseban tretman u privatizaciji. 

Kod donošenja odluke o privatizaciji, stručnjaci predlažu 

da se ide na prodaju akcija domaćim investitorima na što 

široj osnovi; 


» nove HE mogu da se grade i u saradnji sa stranim investitorima, 

ali samo uz koncesije u razumnim rokovima; 

» prenosna mreža treba da ostane u javnom vlasništvu; 

» privatizaciju mreže za distribuciju treba vezati za dostizanje 

određenih standarda razvoja tržišta električne energije, ili za 

razdvajanje funkcija operatora mreže od funkcija prodaje 

električne energije, odnosno za pouzdano snabdevanje slabo 

naseljenih ruralnih i perifernih područja po razumnim cenama; 

» razvoj saradnje sa susednim zemljama i korišćenje sinergije 

komplementarnosti različitih struktura proizvodnje i potrošnje 

električne energije. Procena je stručnjaka da u ovom delu 

postoji dosta prostora za delovanje. 

U celom procesu sprovođenja projekta privatizacije i restruktuiranja, 

ostaje kao ključno pitanje cena koje će vlasnicima proizvodnih 

kapaciteta plaćati ostali delovi elektroenergetskog sistema... 

Stav 

Srbija, kao zemlja koja želi da se učlani u EU, mora prethodno da 

realizuje programe delimične privatizacije državnih odnosno javnih 

monopola i jačanja konkurencije u energetskom sektoru. Ovo 

je neophodno da bi se podstakao napredak infrastrukture, privukle 

nove investicije i uskladila strukturna cena energetskih dobara 

sa potrebama dinamičnijeg razvoja. Imajući u vidu postojeću 

situaciju, postavlja se pitanje da li je moguće izmeniti društvenoekonomsku 

strukturu energetskog sektora a obezbediti političku 

i ekonomsku stabilnost? Ovo tim pre ako se zna da je data promena 

neophodna za realizaciju strategije reindustrijalizacije... 

Struka ima potvrdan odgovor, ali uslovljen time da se strukturne 

reforme u energetskom sektoru kao i energetska politika zasnivaju 

na jasnoj viziji. Ona pretpostavlja da kreatori javne regulacije, 

menadžment javnih preduzeća i zainteresovani preduzetnici sa 

svojim stručnim timovima, u saradnji sa naukom postave veoma 

ambiciozne ciljeve u pogledu revitalizacije, modernizacije i novogradnje 

u energetskom sektoru i pronađu originalne puteve za 

njihovo ostvarenje. A to neće biti lako... 

Tekst: Stevan Simeunović, M.Sc.E.E. Commercial manager, 

Schrack Technik d.o.o. 

Jedna od najčešće pominjanih tema u 

inženjerskim krugovima u prethodnom periodu 

je sigurno kompenzacija reaktivne energije 

i eliminacija viših harmonika iz mreže. 

Osnovni preduslov za aktuelizaciju pomenute teme 

predstavljalo je značajno poskupljenje kVArh reaktivne 

energije, što je odmah navelo vlasnike proizvodnih 

pogona i stambeno-poslovnih objekata da izvrše analizu 

svoje potrošnje i da aproksimativno odrede period povraćaja 

investicije u sistem za kompenzaciju reaktivne energije. 

S druge strane, svakodnevni porast broja malih elektronskih uređaja 

u domaćinstvima (štedne sijalice, PC uređaji i slično), kao i 

uvođenje frekventno regulisanih pogona u industriji dovode do 

značajnog udela viših harmonika u mreži, što deformiše standardni 

sinusni oblik napona i unosi dodatna opterećenja i naprezanja 

elektroenergetskom sistemu. 

Sistem za kompenzaciju reaktivne energije i filteri viših harmonika 

se sastoje od regulatora za upravljanje sistemom za kompenzaciju, 

zaštitnih NV osiguračkih rastavnih sklopki, kondenzatorskih 

kontaktora za pojedinačno uključenje/isključenje svakog koraka, 

kondenzatorskih baterija i prigušnica viših harmonika. 

Elementi sistema za kompenzaciju reaktivne energije i 

suzbijanje viših harmonika 

Schrack Technik se u zavisnosti od želje klijenta može pojaviti 

kao isporučilac kompletnog sistema ili kao isporučilac komponenti 

koje su sastavni deo sistema! 

Schrack-ove kondenzatorske baterije zadovoljavaju sopstveno 

propisane norme i standarde, koje uveliko prevazilaze zahteve 

standarda IEC/EN 6831-1/2 koji je obavezujući predmetni standard 

za ovaj tip opreme. 

Kao rezultat dodatnih zaheva u smislu testiranja i odabira materijala 

i tehničkih rešenja imamo izvanredan kvalitet i izuzetno dug 

životni vek, što uz vrhunsku pouzdanost predstavlja naš osnovni 

argument na tržištu. Pomenuta pouzdanost se ostvaruje primenom 

koncepta „trostruke sigurnosti“, samozaceljenje dielektrika 

pri manjim dielektričnim probojima, primena jedinstvenog 

energetika 


Kompenzacija 

– odgovor struke na potrošnju energije 

segmentiranog polipropilenskog filma i primena mehaničkog 

prekidača za isključenje kondenzatora pri mehaničkoj deformaciji 

u bilo kom pravcu. Samozaceljenje dielektrika omogućava 

regeneraciju polipropilenskog filma pri manjim probojima u dielektriku. 

Poilpropilenski film je izdeljen na segmente tako da pri 

većim probojima u dielektriku, kada ne može da dođe do samozaceljenja, 

dolazi do premošćenja (by-pass) oštećenog segmenta 

i kondenzatorska baterija nastavlja nesmetano da radi uz zanemarljiv 

gubitak kapacitivnosti. Mehanički prekidač osigurava da 

naša kondenzatorska baterija pri mehaničkim deformacijama, 

čak i po isteku životnog veka, ne izaziva eksplozije i gorenje unutar 

ormara. 

Segmentirani polipropilenski film i mehanički prekidač 

kondenzatorske baterije 

Kako je osnovni parametar kvaliteta kondenzatorskih baterija 

tzv. maksimalna trajna struja preopterećenja, veličina dimenzionisana 

predmetnim standardom (IEC/EN 6831-1/2) na 1.3xIn, o 

kvalitetu Schrack-ovih kondenzatorskih baterija dovoljno govori 

podatak da maksimalna trajna struja preopterećenja može biti i 

do 2.2xIn u zavisnosti od tipa kondenzatorske baterije. Izvor strujnog 

preopterećenja su najčešće viši harmonici, koji su u mreži 

prisutni kao posledica nelinearnih opterećenja. 

Schrack regulatori za upravljanje sistemom za kompenzaciju 

omogućavaju nam da precizno i pouzdano vršimo kompenzaciju 

reaktivne energije odgovarajućim brojem koraka. 

Broj koraka Schrack regulatora, u zavisnosti od modela, može biti 

6,8,12,14. Bitno je napomenuti da kod primene naših regulatora 

ne dolazi do prekompenzovanja u zoni malih opterećenja sistema, 

zahvaljujući definisanom algoritmu uključenja i isključenja 

koji je nastao kao produkt dugogodišnjeg iskustva u oblasti energetske 

efikasnosti. 

Schrack nudi i širok spektar aktivnih i pasivnih filtera za suzbijanje 

viših harmonika, koji sa već pomenutim elementima čine 

jedan pouzdan, efikasan i isplativ sistem! 

Zaposleni u kompaniji Schrack Technik mogu da vam pomognu 

oko konfigurisanja, odabira i implementacije sistema za kompenzaciju 

reaktivne energije i suzbijanja viših harmonika, tako da 

vaša investicija u smeru poboljšanja energetske efikasnosti bude 

tehnički efikasna i pouzdana, sa što kraćim vremenom povraćaja 

investicije. Za detaljnije informacije i poslovni dogovor, javite se 

na: 


Kumodraška 260 

11152 Beograd 

tel: +381 (0) 11 3092 622 

fax: +381 (0) 11 30 92 620 

e-mail: s.simeunovic@schrack.co.rs 

www.schrack.co.rs 

Industrija 33 / avgust 2011. 13

energetika 

razgovor s povodom - Aleksandar Ćirić zamenik direktora CIRA d.o.o. 

Industrija: Vaša firma je jedna od onih priča kako iz male zanatske 

radionice nastaje preduzeće, dakle, priča o uspešnom razvoju. 

Kako je to moguće u Srbiji danas i kako se to postiže? 

Aleksandar Ćirić: U pravu ste, naša firma osnovana 1986. godine 

kao Samostalna zanatska radnja „Ćira grejanje“, nakon povratka 

osnivača i sadašnjeg direktora Cira d.o.o, Miodraga Ćirića iz 

Nemačke, gde je osamnaest godina radio kao vodeći monter grejanja 

u firmi „DS Heizungstechnik“ iz Rastatt-a, pokrajina Baden- 

Württenberg. U takvoj formi poslovali smo do 2003. godine kada 

smo osnovali Priredno društvo CIRA d.o.o. 

Što se tiče modela i mogućnosti da se to u Srbiji postigne, mogu 

reći da to ni tada nije bilo lako, kao što je i danas teško započeti 

uspešan biznis. Suština je u neprestanom održavanju i povećanju 

nivoa kvaliteta, profesionalnom odnosu prema klijentima i partnerima, 

odgovornom odnosu prema državi i stalnom razvoju i 

usavršavanju kadrova, kako u segmentu izvođenja radova, tako 

i u segmentu projektovanja, tehničke pripreme, praćenja i kontrole. 

Po nama, jedino se na takav način mogu postaviti čvrsti temelji i 

postići stabilan razvoj, što s druge strane zahteva dug vremenski 

period, a to definitivno nije popularno u Srbiji. 

Industrija: CIRA iz Aranđelovca se bavi poslovima iz oblasti 

termotehnike, da ne idemo u detalje... Kako biste definisali 

ovu oblast i delatnosti koje je prate u Srbiji u okviru energetike, 

dakle značaj i mesto? 

Ćirić: Privredno društvo CIRA d.o.o. se bavi projektovanjem i izvođenjem 

svih vrsta mašinskih instalacija iz oblasti termotehnike i 

termoenergetike. Preciznije, to su instalacije grejanja, klimatizacije 

i ventilacije, izgradnja solarnih sistema i sistema sa podrškom 

toplotnih pumpi, kao i izgradnja kotlarnica malih i velikih kapaciteta. 

Značaj mašinstva, odnosno u našem slučaju termotehnike i termoenergetike 

u privredi je veliki, samim tim što čini neizostavni 

deo svakog doma, stambene zgrade ili bilo kog drugog objekta. 

Sigurnost i snaga 

- za najsloženije projekte iz oblasti termotehnike i termoenergetike 

CIRA d.o.o. je preduzeće koje se bavi projektovanjem 

i izgradnjom svih vrsta mašinskih 

instalacija centralnog grejanja i klimatizacije, 

a od 2003. godine oficijelni je partner nemačke 

firme Buderus u Srbiji, vodećeg svetskog 

proizvođača kotlova i opreme za grejanje. Da bi 

se došlo do ovog nivoa priznanja u poslovanju, 

bilo je potrebno preći odgovarajući razvojni 

put... O tome i o ostalim odlikama preduzeća, za 

ovaj broj Industrije govorio je Aleksandar Ćirić, 

zamenik direktora CIRA d.o.o. 

... i danas je teško započeti uspešan biznis. Suština je u neprestanom 

održavanju i povećanju nivoa kvaliteta, profesionalnom 

odnosu prema klijentima i partnerima, odgovornom odnosu 

prema državi i stalnom razvoju i usavršavanju kadrova, kako u 

segmentu izvođenja radova, tako i u segmentu projektovanja, 

tehničke pripreme, praćenja i kontrole. 

Usko je vezano za građevinarstvo i umnogome zavisi od razvoja 

te privredne grane. 

Poslednjih godina, kako se smanjuju rezerve tradicionalnih vrsta 

goriva, uglja, nafte i prirodnog gasa, dolazi do ubrzanog razvoja 

jednog, ne tako novog, segmenta termotehnike – sistema zasnovanih 

na iskorišćenju obnovljivih izvora energije. To su pre svega 

napredni kotlovi za sagorevanje drveta, kotlovi na pelet, solarni 

sistemi za pripremu tople vode, podršku grejanju i foto-naponske 

solarne ćelije za proizvodnju električne energije, kao i toplotne 

pumpe za akumulaciju energije dobijene iz vazduha, vode ili 

zemlje. 

Industrija: S druge strane, s obzirom na opšte stanje i položaj 

struke u Srbiji i srpskoj industriji, kako to izgleda u slučaju stručnjaka 

u oblasti termotehnike i konkretno u okviru Vaše firme? 

Vrednovanje struke, stalno unapređivanje znanja i iskustva, sertifikacija... 

Ćirić: Kao poslodavci, smatramo da bez ulaganja u stručni kadar i 

njihovo usavršavanje nema kvalitetnog napretka niti jedne firme, 

jer visokoobrazovani stručni kadar predstavlja stožer svake privredne 

grane, pa time i mašinstva. 

Težimo ka tome da zapošljavamo mlade i ambiciozne ljude koji 

žele da napreduju i ostave trag u svojoj profesiji. Uglavnom poseduju 

sve potrebne licence, tj. licencu odgovornog izvođača radova 

i licencu odgovornog projektanta. 

Za proteklih osam godina saradnje, Buderus je stekao poverenje 

u nas i smatra nas za kompetentnog i pouzdanog partnera 

za tržište Srbije! 

Industrija: Nakon svih ovih godina iskustva u inostranstvu i kod 

nas, kako biste definisali preduzeće CIRA? Šta je to što ga izdvaja 

u odnosu na slične firme na tržištu i u ovoj oblasti (sistemi, 

zastupanje svetski poznatih proizvoda, usluge servisiranja...)? 

Ćirić: Veliko praktično i tehničko iskustvo našeg direktora Miodraga 

Ćirića, daje nam sigurnost i snagu da realizujemo i najsloženije 

projekte iz oblasti termotehnike i termoenergetike. Dugačka lista 

referentnih objekata koje smo izveli u proteklih 25 godina svojevrsna 

je potvrda naših kapaciteta, inženjerskih i izvođačkih. 

Takođe, dugogodišnja saradnja sa kompanijom Bosch Thermotechnik 

GmbH – Buderus, omogućila nam je da steknemo i usavršimo 

naša znanja vezana za nove tehnologije i moderne koncepte 

sistema grejanja i klimatizacije. Za proteklih osam godina saradnje, 

Buderus je stekao poverenje u nas i smatra nas za kompetentnog 

i pouzdanog partnera za tržište Srbije. 

Naša firma se užurbano priprema za sertifikaciju Integrisanog 

menadžment sistema koji obuhvata sistem kvaliteta, bezbednost 

i zdravlje na radu i zaštitu životne sredine. 

energetika 

razgovor s povodom - Aleksandar Ćirić zamenik direktora CIRA d.o.o. 

Težimo ka tome da zapošljavamo mlade i ambiciozne ljude koji 

žele da napreduju i ostave trag u svojoj profesiji. 

Industrija: Za kraj, kuda ide termotehnika u Srbiji i gde vidite 

mesto i ulogu preduzeća CIRA u svemu tome? 

Ćirić: Bez obzira što nismo u zavidnoj ekonomskoj situaciji kao 

privreda i društvo, ipak vrlo brzo prihvatamo nove tehnologije i 

budi nam se svest da je energija sve skuplja i da će se taj trend 

nastaviti, odnosno da moramo ulagati u energetski efikasne 

sisteme. 

Uz određene podsticaje države i banaka, tržište energetski efikasnih 

proizvoda beležiće neprekidan rast. 

Takođe, pred nama je i revitalizacija sistema daljinskog grejanja, 

u smislu rekonstrukcija starih kotlarnica i smanjenja troškova na 

samom izvoru energije, zamena dotrajalih toplovoda, kao i ušteda 

energije na sekundarnoj strani, odnosno modernizacija podstanica 

i zamena starih konvencionalnih ventila, radijatorskim 

ventilima sa termoregulacijom. 

Firma CIRA d.o.o. ostaće i ubuduće pri svojim izvornim načelima, 

težnji za maksimalnim kvalitetom i zadovoljenjem potreba i očekivanja 

klijenata, kao i neprestanim usavršavanjem i povećanjem 

mogućnosti, odnosno konkurentnosti na tržištu. 

Adresa stručnjaka: 

CIRA d.o.o. 

grejanje – klimatizacija 

Tanaska Rajića 116 

34300 Aranđelovac 

SRBIJA 

Tel: + 381 34 720 910 

Fax: + 381 34 720 410 

e-mail: office@ciraheat.com 

web: www.ciraheat.com 

14 

Industrija 33 / avgust 2011. Industrija 33 / avgust 2011. 15

energetika 

Avalon Partners d.o.o. 

Tipične greške kod 

odabira opreme 

za kompenzaciju 

reaktivne snage 

(studija slučaja) 

Ovim slučajem iz domaće prakse ukazuje 

se na moguće greške prilikom izbora tipa 

opreme za kompenzaciju reaktivne snage. U 

prezentovanom slučaju, po puštanju u rad nove 

mašine (DC regulisani pogon) odmah je došlo do 

problema sa kvalitetom napona, tj. do naglog i 

velikog povećanja izobličenja napona u pogonu 

te učestanih resetovanja PLC-ova i reagovanja 

zaštite, što je onemogućavalo normalan rad. 

Opis problema 

Tokom rada nove mašine za balansiranje rotora javlja se veliko 

izobličenje napona, THD U > 14%, što dovodi do nepouzdanog 

rada ostale osetljive opreme u pogonu (PLC-ovi, analizatori) i 

čestih reagovanja zaštite. Pored ovog motora u pogonu postoje 

i drugi manji potrošači, poput asinhronih motora, peći, ups-ova, 

osvetljenja itd. U trafo stanici postoji regulisani orman sa kondenzatorskim 

baterijama u cilju kompenzacije reaktivne snage. 

Da bi se utvrdio uzrok problema, izvršena su merenja kvaliteta 

napona na nekoliko karakterističnih tačaka u fabrici i u različitim 

radnim režimima pogona. Analizom svih prikupljenih podataka, 

došlo se do zaključka da je uzrok pomenutih problema kombinovane 

prirode: 

• rad postojeće opreme za kompenzaciju reaktivne snage, 

• struja viših harmonika koju u mrežu injektuje ispravljač 

DC motora. 

Tokom rada ispravljača, značajne struje viših harmonika (THD I 

= 26%) injektuju se u električno kolo koje čine kondenzatorske 

baterije (orman kompenzacije reaktivne snage) i namotaji transformatora. 

Zbog prisustva kondenzatorskih baterija, rezonantna 

učestanost ovog kola je jako bliska učestanostima struja viših 

harmonika koje injektuje ispravljač i zbog toga dolazi do nekontrolisanog 

pojačanja ovih struja. 

Pojačanjem struja viših harmonika, 

pojačavaju se i izobličenja napona 

na sabirnicama niskog napona, što 

se odražava na sve potrošače u 

pogonu. 

Na slici 2 prikazan je režim rada u 

rezonansi. Napon je veoma izobličen 

sa THD faktorom od oko 16.5% 

u jednoj fazi (uobičajeni THD napona, 

kao mera izobličenja, kreće 

se oko 1.5-2.5%). Ovako izobličen 

napon deluje jako nepovoljno na 

osetljive potrošače u pogonu. Vidi 

se da talasni oblik napona prolazi 

dva puta kroz nulu u kratkom intervalu, 

što dovodi do gubitka sinhronizacije kod osetljivih ispravljača. 

Pored ovoga, stanje rezonanse je nekontrolabilni i nestabilni 

režim rada i ne mogu se predvideti pojačanja napona i struja viših 

harmonika. Ovakvi režimi moraju se odmah prekinuti. 

Da bi pretpostavka bila dokazana, isključena je postojeća kompenzacija 

reaktivne snage u trafo stanici čime je raskinuto rezonantno 

kolo koje je dovelo do pojačanja struja viših harmonika. 

Istog trenutka je došlo do smanjenja izobličenja struja i napona. 

Talasni oblici napona i struja u ovom režimu predstavljeni su na 

slici 3. 

Na slici 3 se vidi da u istom režimu rada DC motora, samo sa 

isključenom kompenzacijom, izobličenje napona drastično opada 

i iznosi oko 6.3% u jednoj od faza. Izobličenje struja iznosi 24.9% 

(normalizovano na nominalnu struju motora od 470 A). 

Iz svih navededenih činjenica postalo je jasno da postojeća oprema 

za kompenzaciju reaktivne snage ne može raditi zajedno sa 

novom mašinom za balansiranje. Takođe, struje viših harmonika 

koje mašina injektuje izuzetno su visoke, te se ne može koristiti 

ni standardna filterska kompenzacija reaktivne snage fc=189 Hz, 

jer bi došlo do strujnog preopterećenja filterskih koraka. Da bi se 

problem rešio, potrebno je projektovati namenski hibridni filter 

za ovaj pogon, sa tako odabranom rezonantnom učestanošću filterskih 

koraka da bi se ostvarili sledeći ciljevi: 

Slika 3: Talasni oblici napona i struja DC ispravljača (kondenzatorske baterije isključene) 

Slika 4: Talasni oblici napona i struja DC ispravljača posle ugradnje hibridnog filtera 

• sprečavanje nastanka rezonanse, 

• smanjenje struja viših harmonika, 

• smanjenje izobličenja napona napajanja, tj. stabilan rad 

opreme u pogonu, 

• kompenzacija reaktivne snage, tj. uštede po računu za struju. 

Ovakav filter je isporučen i ugrađen. Po puštanju u rad ovog 

namenskog filtera dobijeni su sledeći talasni oblici napona i struja 

(slika 4) 

Na slici 4 se vidi da su, u nominalnom radu pogona i hibridnog 

filtera, izobličenja struje smanjena na oko 38A, tj. izobličenje 

oko 9% (normalizovano na struju mašine od 470A). THD faktor 

napona iznosi 3.3%, te sva osetljiva oprema u pogonu može raditi 

pouzdano. 

U sledećoj tabeli prikazani su podaci za različite režime rada DC 

motora i opreme za kompenzaciju reaktivne snage: 

Režim rada 

Samo ispravljač 

(bez kompenzacije) 

Ispravljač i 

kond.baterije 

(rezonansa) 

P 

[kW] 

151 

40 

110 

160 

Q 

[kVAr] 

250 

290 

170 

I 

[A] 

437 

420 

312 

THD I* 

[%] 

14.9 

24.5 

19.2 

THD U** 

[%] 

6.9 

4.9-6.9 

4.5 

224 424 23.8 16.5 

Ispravljač i 

hibridni filter 

124 10 187 9 3.3 

* Vrednost normalizovana prema struji mašine 470 A 

** Vrednost normalizovana prema nominalnom naponu mreže 400 V 

energetika 


Nemanjina 4/XII 

Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 362 91 78 

Fax: +381 11 2685 311 

Mob: +381 65 AVALONP 

E-mail: office@avalon.rs 

Web: www.avalon.rs 


Poređenjem vrednosti u tabeli, 

može se zaključiti kako je projektovani 

filter ispunio svoj zadatak. 

Struje viših harmonika su svedene 

na minimalnu moguću meru, izobličenja 

napona su se smanjila sa 6.9% 

na 3.3% u režimima kada ispravljač 

radi. Rezonantne pojave su eliminisane 

i pogon radi stabilno. Reaktivna 

snaga fabrike je iskompenzovana 

i računi za utrošenu reaktivnu energiju 

- minimalizovani. 

Zaključak 

DC mašina je značajni izvor viših 

harmonika struje i ne može raditi 

paralelno sa postojećom klasičnom 

opremom za kompenzaciju reaktivne 

snage, jer se takvim režimom 

stvara rezonansa. Posledica rezonance 

je veliko pogoršanje kvaliteta 

napona, čime se kvare uslovi za 

pouzdan i dugotrajan rad celokupne 

električne opreme u pogonu. 

Da bi se kvalitet napona održao na 

prihvatljivom nivou a, istovremeno, 

da bi se ostvarile uštede po osnovu 

kompenzacije reaktivne snage, 

projektovan je i ugrađen namenski 

hibridni filter viših harmonika koji 

je rešio probleme u radu DC mašine 

za balansiranje rotora. 

16 

Industrija 33 / avgust 2011. Industrija 33 / avgust 2011. 17 

Slika 2: Talasni oblici napona i struja tokom rezonanse (kondenzatorske baterije uključene)

energetika 

Drakulić d.o.o. 

Iskustvo i kvalitet 

Kompanija Drakulić d.o.o. ove godine slavi 

tri decenije postojanja. Postali su prepoznatljivi 

kao proizvođači izuzetno kvalitetnih 

razvodnih ormana, a pritom nude i kompletnu 

uslugu asembliranja i montaže opreme (panel 

builder), kao i sve usluge izvođenja instalacija 

jake, a po potrebi i slabe struje. Kvalitet njihove 

proizvodnje prepoznala je i internacionalna 

Legrand grupa, pa od juna 2011. Drakulić d.o.o. 

postaje “Legrand Premium panel builder” i 

dobija mogućnost proizvodnje ormana pod 

licencom ovog renomiranog proizvođača. 

Zadovoljni korisnici usluga 

Od mnogobrojnih referentnih objekata koje su odradili 

stručnjaci iz kompanije Drakulić d.o.o, za ovaj put izdvajamo: 

• Hemofarm, poslovni centar Beograd - Karijatide 

• Swisslion, pogon Vršac 

• Dunav osiguranje, poslovni centar Beograd. 

energetika 


Tačnost, pouzdanost i unapređenje 

specifikacije omogućava i upotreba Legrand 

softvera! 

Softver XL 3 PRO služi za projektovanje razvodnih ormana sa 

Legrand proizvodima i koristi se za definisanje konfiguracija, 

dimenzionisanje kućišta, proračunavanje sabirnica i zaštitne 

elektro opreme prema preporukama i standardima. Software 

XL PRO2 Calcul može se koristiti za generisanje strukturnih dijagrama 

i proračuna elektro instalacija. 

Ovi moćni softverski alati daju kompaktno i brzo rešenje urađeno 

po meri i zahtevu svakog klijenta sa maksimalnom optimizacijom 

prostora u razvodnom ormanu. 

Misija kompanije je da na tržište Srbije plasira kvalitetan, 

domaći proizvod i da odgovori na potrebe 

svojih klijenata. Ovo nam je rekao na samom 

početku razgovora za Industriju Nikola Drakulić, 

vlasnik kompanije uz napomenu: “To i činimo dugi niz godina 

uspešnim poslovanjem na polju energetike tj. u domenu proizvodnje 

i asembliranja razvodnih ormana. Vizija je da budemo 

prepoznatljivi na ovom tržištu kao kompanija koja teži višim 

standardima u kvalitetu usluga i naprednijem poslovanju. Jedinstven 

smo primer partnera koji ima proizvodnju tipski testiranih 

ormana po LEGRAND licenci što značajno smanjuje cenu i rokove 

isporuke. Proizvodnja je strogo kontrolisana od strane Legranda i 

zadovoljava evropske standarde”, ističe naš domaćin. 

Provera kvaliteta 

Sertifikacija po međunarodnom standardu IEC 60439-1 obezbeđuje 

zajednička pravila koja se priznaju u celom svetu, a definiše: 

• uslove rada 

• strukturu 

• tehničke karakteristike 

• testove. 

Usklađenost sa standardom IEC 60439-1 temelji se na izjavi proizvođača 

ili instalatera i zasnovana je na tri obaveze: 

• u izradi konfiguracije koriste se Legrand proizvodi koji su testirani 

i zadovoljavaju odgovarajuće standarde 

• konfiguracije su testirane od strane Legrand-a 

• izbor i ugradnja Legrand proizvoda u skladu je sa metodama 

definisanim standardima i propisima uz poštovanje profesionalne 

prakse i drugih mera opreza. 

Da bi se izbegle provere i ispitivanja koja dugo traju i ponekad su 

razorna, standard dopušta da ispitivanja budu svedena na minimum 

korišćenjem “tipskih ispitivanja”, urađenih i garantovanih 

od strane proizvođača. Upravo to je uradio Legrand za XL3 seriju 

razvodnih ormana. 

Sedam vrsta testova se rade na uobičajeno ožičenoj konfiguraciji 

i postavljenoj opremi. To su takozvane “standardne konfiguracije” 

koje su bile podvrgnute tipskim testovima i pokrivaju sledeće 

provere: 

• Granice porasta temperature 

• Dielektrična svojstva 

• Otpornost na kratak spoj 

• Efikasnost zaštite 

• Razdaljinu proboja 

• Mehaničku izdržljivost 

• Stepen zaštite (IP). 

Proizvođač pouzdanih i bezbednih razvodnih 

ormana! 

Mogućnost da radi sa opremom vrhunskog kvaliteta od distributivnih 

transformatora zalivenih u epoksidnu smolu preko šinskog 

razvoda (Zucchini), kablovskih regala (Cablofil), vazdušnih 

i kompaktnih zaštitnih prekidača (DMX i DPX Legrand) kvalifikuje 

ovu kompaniju na srpskom tržištu kao proizvođača pouzdane 

i bezbedne opreme razvodnih ormana. Kompletna ponuda koja, 

pored navedenih proizvoda, uključuje i opremu za kompenzaciju 

reaktivne snage, kao i MP6 zaštitnu jedinicu kao jedinstven 

proizvod na tržištu Srbije zbog svog TOUCH SCREEN ekrana. 

Drakulić d.o.o. je kompanija koja 

koristi inovativna i kvalitetna rešenja 

MP6 jedinica za vazdušnozaštitni prekidač DMX3 ima 

funkciju koja omogućava napredna merenja električnih 

parametara koji se mogu i daljinski očitavati preko 

MODBUS-a. Ekran osetljiv na dodir i prikaz ikonica za 

navigaciju na MP6 jedinici omogućavaju veoma intuitivnu 

upotrebu. 

Saradnja ovog panel bildera sa mnogobrojnim klijentima govori 

o širokoj primeni rešenja u obliku tipski licenciranih ormana 

od stambenih i poslovnih zgrada, do industrijskog i sektora 

elektroprivrede. 

Poverenje koje je ova kompanija izgradila prema svojim klijentima 

zasnovano je na sledećim radnim i poslovnim odlikama: 

• Smanjenju roka isporuke 

• Povećanju efikasnosti 

• Poboljšanju kvaliteta 

“Uostalom, o svemu se uverite sami”, poručuje na kraju susreta 

Nikola Drakulić, vlasnik kompanije. To je i naša preporuka. Stoga, 

potražite Drakulić d.o.o. na sledećoj adresi: 


Stari zrenjaninski put bb 

26360 Plandište 

Tel: +381 (0) 13 861 111, 861711 

Mob: +381 (0) 63 240 343 

e-mail: drakulic@hemo.net 

18 


energetika 

Eaton electric 

DS7 soft-starter – 

jednostavno, brzo, „mekše“... 

DS7 je ime nove serije soft-startera iz Eaton Moellera, koji proširuju dobro poznatu i isprobanu 

gamu proizvoda xStart. Dizajn soft-startera serije DS7 je takav da se uklapa u postojeći 

dizajn opreme iz xStart serije – to znači da će se svojom širinom od 45mm savršeno uklopiti uz 

odgovarajući motorni zaštitni prekidač ili kontaktor. 

Međutim, glavna prednost integracije DS7 soft-startera 

u xStart liniju je mogućnost povezivanja sa 

ostalom opremom bez upotrebe dodatnog ožičenja 

i alata. Bez obzira da li koristite standardne PKZ 

motorne zaštitne prekidače ili nove PKE motorne zaštitne prekidače 

sa elektronskom zaštitnom jedinicom, pomoću PKZM0- 

XDM adaptera mehaničku i električnu vezu motornog zaštitnog 

prekidača ostvarićete brzo i pouzdano. 

Takođe, primenom odgovarajućeg adaptera, kabl kojim napajate 

motor možete direktno povezati na soft-starter, čime izbacujete 

potrebu za standardnim klemama u vašem ormaru, a konekciju 

izvodite pouzdano i brzo. Ova veza je tipa Plug-In, te vrlo lako, 

za potrebe održavanja, možete diskonektovati motorni izvod bez 

skidanja ožičenja u ormaru. 

Pokretanje motora sa DS7 soft-starterima je 

brže i „mekše“! 

Kao i svi soft-starteri sa kontrolom u dve faze koji dolaze iz Eaton 

Moellera, i soft-starteri serije DS7 dolaze sa patentiranim algoritmom 

pokretanja motora, te se tako dobija snažan polazni 

moment za pokretanje motora. Zahvaljujući suzbijanju DC komponente 

struje, koje se inače javljaju kod pokretanja motora sa 

kontrolom u dve faze, zaletanje motora sa DS7 soft-starterima je 

brže i „mekše“. 

Kako bi se omogućilo više zaletanja (startovanja) po satu, DS7 

može biti opremljen ventilatorom koji se montira unutar kućišta 

uređaja, tako da spoljašnje dimenzije soft-startera ostaju nepromenjene, 

a takođe, mogućnost povezivanja sa ostalom opremom 

iz xStart serije ostaje nenarušena. 

Jednostavno podešavanje soft-startera 

Bez obzira za koju aplikaciju se koriste (transportni sistemi, pumpe, 

ventilatori) soft-starteri serije DS7 omogućuju efikasno startovanje 

motora uz održanje polaznog momenta i efikasno limitiranje 

polazne struje. 

Korisnik može vrlo jednostavno podesiti soft-starter prema svojoj 

aplikaciji – pomoću tri potenciometra na prednjoj strani uređaja 

podešavaju se vreme zaletanja, vreme zaustavljanja i polazni 

napon za proces startovanja motora. 

Ponuda 

Trenutno su raspoložive jedinice snage do 15kW, 400V. Mogu se 

birati jedinice sa 24V AC/DC ili 230V AC komandnim naponom. 

U cilju poboljšanja mogućnosti za daljinski nadzor uređaja, postoje 

varijante DS7 soft-startera sa integrisanim SmartWire DT interfejsom, 

čime se svi parametri bitni za pravilan rad i dijagnostiku 

stanja soft-startera mogu pratiti daljinski, bez obzira da li koristite 

ProfiBUS ili CANopen kao fieldbus protokol. 

17 

15 

21 

20 

19 

22 

30 

28 

29 

31 

32 

33 

23 

18 

24 

25 

26 

15 

17 

16 

15 

11 

12 

27 

13 

14 

7 

1 

2 

Više informacija o ovom i svim 

EATON proizvodima možete 

pronaći na www.eaton.rs ili 

www.eaton-automation.com. 

5 

6 

7 

4 

4 

3 

4 

Eaton electric d.o.o. 

Sremska Mitrovica 

Rumski drum br. 13 

Prodaja – Ogranak Beograd 

Milutina Milankovića 7 

11070 Novi Beograd 

011 3777 007 

011 3777 017 

ww.eaton.rs 

8 

9 

2 T1 4 T2 6 T3 

8 

9 

10 

2 T1 4 T2 6 T3 

10 

20 


energetika 


Za “Hidroenergetski sistem Gornja Drina” 

zainteresovani Grci, Nemci i Kinezi!” 

Za izbor strateškog partnera za projekat “Hidroenergetski 

sistem Gornja Drina” svoje interesovanje su pokazale 

grčka “Elektroprivreda”, nemačka kompanija “RWE” 

i “China international water and electrical corporation”. 

Radi se o projektu “energetski sistem Gornja Drina”, čija je ukupna 

vrednost - 450 miliona evra. 

Pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva Republike 

Srpske Milan Baštinac istakao je da su te tri kompanije ispoštovale 

predviđene rokove za dostavljanje neophodne dokumentacije. 

„Bankarske garancije na milion evra su dostavljene pre 

predviđenog roka i validne su, kao i ostala dokumentacija“, rekao 

je Baštinac. 

Predstavnik nemačke kompanije “RWE” Milan Zuban naglasio je 

da se ova kompanija više od 100 godina bavi realizacijom projekata 

iz elektroenergetskog sektora. Argiros Nomikos, predstavnik 

grčke “Elektroprivrede” istakao je da ova kompanija drugi put 

dostavlja ponudu za učešće u projektu energetski sistem “Gornja 

Drina”. “Kompanija koju predstavljam je najveća u Grčkoj i jedna 

od lidera na Balkanu. Godišnje proizvodimo oko 30 hiljada megavata 

električne energije”, rekao je Nomikos. 

Predviđene četiri hidroelektrane bi, prema planu, godišnje proizvodile 

oko 800 GWh struje. Vlada Republike Srpske je u aprilu 

donela odluku o uslovima, kriterijumima i načinu izbora strateškog 

partnera za projekat “Hidroenergetski sistem Gornja Drina”, 

koji čine četiri hidroelektrane. Predviđeno je i da će strateški partner 

zajedno s “Elektroprivredom RS” raditi na studiji izvodljivosti, 

zajedno biti nosilac koncesije, dozvola, izgradnje i upravljanja 

potencijalima i prodajom električne energije. 

Sredstva za ovaj projekat biće obezbeđena izborom strateškog 

partnera. Predviđeno je da 49% ovog sistema bude vlasništvo 

Republike Srpske, dok će većinski vlasnik od 51% biti strateški 

partner iz inostranstva. 

energetika 

Bezbedan, pouzdan i efikasan motor 

ABB već dugo podržava potrebu za povećanjem efikasnosti motora, i visokoefikasni proizvodi 

odavno čine jezgro proizvodnog programa. Danas, ABB sa svojim bezbednim, pouzdanim i 

efikasnim motorima stoji na čelu napora koji se čine da se smanji ukupna potrošnja energije na 

svetu i emisija ugljen dioksida. 

ABB ima kompletan program motora: 

• u klasi IE2; 

• posebno efikasne motore u klasi IE3; 

• i super efikasne motore u klasi IE4. 

ABB 

I z v o r : 

www.ekapija.com 

Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) donela 

je nove standarde koji se odnose na energetski 

efikasne motore. IEC/EN 60034-2-1 određuje nove 

propise koji se tiču metoda za ispitivanje efikasnosti, 

a IEC 60034-30 definiše nove klase efikasnosti IE1, IE2 i IE3 za 

DOL motore (direktno priključivanje na mrežu). Pored toga, standard 

IECTS60034-31 definiše super efikasnu klasu IE4 i za DOL i za 

motore koji rade sa regulatorima. 

Pomoć u smanjenju ukupne potrošnje 

energije na svetskom nivou! 

Ovi standardi obezbeđuju značajne uštede energije i sredstava 

industrijskim i ostalim korisnicima motora, pomažući tako 

ograničavanje porasta ukupnih potreba u svetu za električnom 

energijom. Preciznija merenja efikasnosti motora pomažu i proizvođačima 

i krajnjim korisnicima. Određen je „teren za igru“, što 

proizvođačima omogućava ravnopravno takmičenje, a korisnicima 

jednostavno poređenje efikasnosti različitih motora. 

ABB je proračunao efikasnost prema standardu za ispitivanje efikasnosti 

IEC 60034-2-1: 2007 po indirektnom metodu, sa dodatnim 

gubicima određenim na osnovu merenja. U kompaniji se 

preduzimaju sve mere kako bi se obezbedilo da njeni proizvodi 

budu usaglašeni sa nacionalnim i međunarodnim zahtevima. 

ABB-ov proizvodni program visokoefikasnih 

motora 

ABB nudi tri različite game standardnih niskonaponskih motora, 

što korisnicima omogućava da izaberu odgovarajući motor za 

svaku primenu. Na raspolaganju su kompletne game niskonaponskih 

motora, u opsegu od 0,055 do 1000 kW. 

Pored standardne game niskonaponskih motora, ABB takođe 

nudi širok spektar motora i generatora za posebno ugrožene 

zone, pomorske i specijalne primene, kao i visokonaponske i sinhrone 

motore i generatore. 

Detaljnije na adresi stručnjaka: 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235 

11000 Beograd 

Tel: +381 (0) 11 3094 300 

Fax: +381 (0) 11 3094 343 

www.abb.rs 

22 



u fokusu 

energetska efikasnost u industriji Srbije 

Iako je Srbija definisana kao zemlja sa odgovarajućim i još 

nedovoljno iskorišćenim energetskim potencijalima, ipak 

stoji stav da je nužna veća energetska efikasnost. Da li će 

i koliko novo zakonodavno rešenje pomoći u regulisanju 

ove problematike, ostaje da se vidi. Primena, već sada se sasvim 

sigurno zna, ići će teško. Ipak, kao svojevrsni podsticaj u tom smislu 

vidi se u formiranju Fonda za energetsku efikasnost. Naime, 

ovaj fond će se finansirati i iz dodatnog oporezivanja neefikasne 

potrošnje energije. Dakle, kažnjavanje... 

Ko i koliko troši... 

Iako u Ministarstvu energetike smatraju da bi datim zakonskim 

dokumentom mogle da se ostvare uštede od 10 do 15% potrošnje 

energije u Srbiji, ipak za sada se ne zna koliko zapravo trošimo 

energije u Srbiji. Postoje nagoveštaji da godišnja potrošnja 

energije iznosi 8,4 miliona tona ekvivalentne nafte i da se najviše 

energije troši u poljoprivredi i domaćinstvima – 40%, u industriji 

32%, a u saobraćaju 26%. Iz domaće proizvodnje obezbeđuje se 

58% energije, a uvozi se 42% energenata, od čega najviše tečnih 

goriva, nafte 55% i gasa 29%. Uz ove poslednje podatke stoji i 

upozorenje da postoji tendencija povećanja tog uvoza, zbog čega 

je za državu posebno značajna primena mera racionalne upotrebe 

energije. 

Troškarenje 

Priča o energetskoj efikasnosti u Srbiji, posebno u industriji 

jeste priča o dve naizgled nepomirljive stvari – energiji i 

parama. Ali, da idu ruku pod ruku to je nepobitna činjenica 

– trošiš energiju, trošiš i pare. No, da nije reč o banalnom problemu, 

govore pokazatelji da se u siromašnoj Srbiji rasipamo 

energijom. A para, naravno, nema... 

S druge strane, primera radi, u Nemačkoj su pre nekoliko godina, 

o čemu smo i pisali u jednom od ranijih izdanja Industrije, doneli 

odluku da se procenat potrošnje energije smanji na 25% iako je 

EU standard 30%. O uvođenju alternativnih izvora energije da i 

ne govorimo... 

Šta da se radi? 

Krucijalno pitanje koje se postavlja u mahom svim oblastima u 

industriji Srbije... U Agenciji za energetsku efikasnost smatraju da 

je jedan od podsticajnih pristupa kreditiranje za kupovinu energetski 

efikasnih tehnologija. I novo zakonsko rešenje moglo bi da 

pomogne, da krediti za finansiranje sprovođenja energetske efikasnosti 

u industriji budu povoljniji nego sada. Sada su ti krediti 

skoro na komercijalnom nivou, sa kamatama od 6 do 8%. 

Ali, kako lakonski kažu, nije sve u parama... Oni koji se ozbiljno 

bave ovom problematikom ističu na prvom mestu problem nedovoljne 

i nekvalitetne obaveštenosti, kako javnosti uopšte, tako i 

poslovnog sveta, posebno onih koji treba u svojim kompanijama 

da vode računa i o ovom važnom aspektu u savremenom poslovanju. 

Zato se kao cilj na prvom mestu definiše unapređenje 

informisanosti javnosti i privrede o ulozi alternativnih goriva u 

industriji, kao i o značaju i efektima njihove upotrebe. Takođe 

se ističu i brojni razlozi za upotrebu alternativnih goriva - očuvanje 

fosilnih goriva, smanjenje emisije otrovnih gasova, smanjenje 

broja deponija otpada i razvoj privrednih aktivnosti za 

upravljanje otpadom. U tom smislu se koristi podatak da u EU 

alternativna goriva učestvuju u fabrikama sa 18% što donosi smanjenje 

upotrebe uglja od pet miliona tona, a smanjenje emisije 

ugljen-dioksida od čak osam miliona tona godišnje. Istovremeno, 

prema nekim procenama, godišnje se u Srbiji generiše 625.000 t 

sekundarnih sirovina pogodnih za pripremu kao čvrstih obnovljivih 

goriva. Tako, sve cementare, toplane i druga postrojenja koja 

koriste ugalj kao osnovno gorivo, mogla bi kompletno da namire 

svoje energetske potrebe tim alternativnim gorivom. Srbiji tada 

uopšte ne bi bio potreban ugalj! Zamenom osnovnih goriva ne 

samo da bi se smanjila potrošnja neobnovljivih prirodnih resursa 

već bi bilo mnogo manje i otpada na deponijama, ističu stručnjaci. 

U potrazi za efikasnim rešenjima i promeni, pre svega, svesti, 

sprovedena je nedavno anketa među malim i srednjim preduzećima 

o tome kolika su ulaganja u projekte energetske efikasnosti 

i obnovljivih izvora energije. Rezultati su pokazali da je u poslednje 

dve godine 34% ispitanih preduzetnika imalo značajnih ulaganja 

u ovoj oblasti. Ohrabruje i podatak da 88.6% ispitanika 

planira da u narednih godinu dana ulaže u energetsku efikasnost. 

Obnovljive izvore energije do sada nije koristilo 70.15% preduzeća, 

dok 10.45% ispitanika koristi biomasu, a 13.43% sunčevu 

energiju kao energent. Na pitanje u koje sisteme planiraju da 

investiraju u narednom periodu 55.22% preduzetnika odlučilo se 

za industrijske energane, dok se 40.29% opredelilo za proizvodnu 

tehnologiju. 

Strateški program „Energetska efikasnost u 

industriji“ 

Ima već dosta vremena otkako je u javnost otišao Strateški program 

„Energetska efikasnost u industriji“. Iako smo o tome pisali 

u Industriji, važnost teme nam daje za pravo da podsetimo čitateljstvo 

i na ovaj dokument. 

Kao opšti cilj ovog dokumenta koji je stigao sa adrese 

Agencije za energetsku efikasnost navodi se značajno 

poboljšanje energetske efikasnosti industrijskih preduzeća 

i dovođenje specifične potrošnje energije u svim grupacijama 

i granama industrije Srbije do standarda energetske 

efikasnosti u industriji članica EU. 

Ovaj Program prepoznaje ulogu i značaj svih aktera na 

energetskoj sceni Srbije koji utiču ili mogu uticati na različite 

načine na unapređenje energetske efikasnosti industrije, 

uključujući resorno Ministarstvo rudarstva i energetike, 

ostala ministarstva i državne institucije, granska udruženja 

industrije, finansijske institucije, elektroprivredu i, naravno, 

menadžment i stručnjake industrijskih preduzeća. 

Program obuhvata unapređenje energetske efikasnosti 

industrijskih preduzeća u celini, odnosno proizvodnog (tehnološkog) 

procesa i energetskog sistema (energetski izvor i 

distributivni sistemi). 

Kako je specifična potrošnja energije u industriji Srbije značajno 

veća od uspostavljenih standarda u EU, to je potencijal 

za energetske uštede veliki, a spektar primenljivih mera i 

projekata energetske efikasnosti veoma raznovrstan. 

U programu se posebna pažnja poklanja i unapređenju 

razmene informacija između industrijskih grupacija, grana 

i preduzeća i uspostavljanju pogodnih formi (mreža, forum) 

u u fokusu 


za unapređenje informisanosti energetskih menadžera i top 

menadžmenta u industriji. Ovo je posebno naglašeno u potprogramu 

gazdovanja energijom. 

Podizanje opšteg (kolektivnog) znanja i ulaganje skromnih sredstava 

u primenu brojnih nisko-troškovnih mera za poboljšanje 

energetske efikasnosti dovelo bi i do smanjenja troškova proizvodnje 

i efikasnijeg poslovanja industrijskih preduzeća u Srbiji i 

povećanja njihove tržišne konkurentnosti. Naravno, ovi uticaji su 

različiti za različite industrijske grupacije i grane. 

Oporavak proizvodnje i dostizanje nominalnih proizvodnih kapaciteta 

povratno bi uticali na povećanje ekonomske sposobnosti i 

zainteresovanosti preduzeća da investiraju u nove projekte energetske 

efikasnosti, čime bi se ciklus potrebnih promena ubrzao. 

Kvalitativni skok energetske efikasnosti može se očekivati kada 

industrijska preduzeća postanu ekonomski sposobna da investiraju 

u modernizaciju ili potpunu zamenu postojećih proizvodnih 

tehnologija, čime bi se ostvarilo i postupno približavanje standardima 

energetske efikasnosti u članicama EU. 

Dakle, svest, informisanost, struka, mere... i onda možemo nečemu 

da se nadamo. Dotle... 

24 



u fokusu 

Energetska efikasnost u industriji Srbije - mr Bojan Kovačić 

zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije 

Energijom se gazduje kao i bilo kojim 

drugim resursom preduzeća! 

U 

razmatranju trenutnog stanja i potencijala 

za bržu i bolju primenu postulata energetske 

efikasnosti u Srbiji, pogotovo u industrijskoj 

oblasti, zamolili smo mr Bojana Kovačića dipl. 

maš.inž, zamenika direktora Agencije za energetsku 

efikasnost Republike Srbije, institucije 

koja je i osnovana s ciljem da se stara o ovoj 

vrlo važnoj oblasti za privredno i društveno 

funkcionisanje, da za ovaj broj časopisa Industrija 

odgovori na nekoliko, činilo nam se, važnih 

pitanja za datu temu. 

Smanjenje potrošnje finalne energije u industriji od preko 35%, 

u poređenju sa 2002, ostvareno u industrijskim grupama koje 

nisu veliki potrošači energije (prehrambena industrija, metalsko-industrijski 

kompleks, tekstilna i druge grupe), dok se 

potrošnja energije povećala u četiri industrijske grupe koje su 

veliki potrošači energije (crna i obojena metalurgija, materijali 

za građevinarstvo i osnovna hemija uključujući i hemijske proizvode), 

tako da se njihov udeo povećao sa 51% na 58%, u skladu 

sa čime se i intenzitet potrošnje energije u industriji povećao 

za 25%. Ovo potvrđuje činjenicu da se, osim u prehrambenoj 

industriji, proizvodne delatnosti oporavljaju veoma sporo u 

industrijskim grupama koje nisu veliki potrošači energije. 

mr Bojan Kovačić, 

zamenik direktora Agencije za energetsku 

efikasnost Republike Srbije 

U 

oceni sadašnje situacije u industriji Srbije u pogledu 

svesti, savesti i primene koncepta i rešenja energetske 

efikasnosti u industrijskim granama i delatnostima 

Srbije, i posebno, u sagledavanju koje su to grane i 

delatnosti u industriji Srbije koje se ističu u pogledu negativnog 

odnosa prema ovoj oblasti, a pogotovo šta o svemu kažu rukovodioci 

industrijskih firmi iz tih grana i delatnosti zašto izostaje 

ili je nedovoljna primena mera i postupaka energetske efikasnosti, 

mr Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku 

efikasnost Republike Srbije, na početku razgovora odmah navodi 

da se naša industrijska preduzeća, prema zvaničnim podacima, 

počinju da oporavljaju od posledica dugogodišnje stagnacije i 

nazadovanja, iako svetska ekonomska kriza otežava taj oporavak. 

„To se posebno odnosi na mala i srednja preduzeća“, ističe Kovačić, 

„koja zbog svoje fleksibilnosti, sa adekvatnim upravljanjem 

i primenom novih pristupa u poslovanju i proizvodnji, mogu da 

budu zamajac sveukupnog ekonomskog razvoja. Tako je sektor 

industrije u potrošnji finalne energije 2006. godine učestvovao 

sa oko 24%, dok je 2008. to bilo oko 33% ili 2,832 miliona tona 

ukupne finalne potrošnje energije, što ukazuje na intenzivniju 

poslovnu aktivnost. U poređenju sa zapadnoevropskim zemljama, 

energetski intenzitet u industriji Srbije 1990. godine bio je 

četiri puta viši. Na osnovu grubih procena, intenzitet potrošnje 

energije u Srbiji trenutno je 2-3 puta veći nego u EU – gde je 

15, zbog pada industrijskih aktivnosti tokom devedesetih, sporog 

oporavka industrije, niskih cena električne energije i dispariteta 

cena različitih goriva i vrsta energije, što ne stimuliše efikasnu 

upotrebu energije“, kaže naš sagovornik. 

Podaci koje navodi mr Kovačić, govore da je smanjenje potrošnje 

finalne energije u industriji od preko 35%, u poređenju sa 

2002, ostvareno u industrijskim grupama koje nisu veliki potrošači 

energije (prehrambena industrija, metalsko-industrijski kompleks, 

tekstilna i druge grupe), dok se potrošnja energije povećala 

u četiri industrijske grupe koje su veliki potrošači energije (crna 

i obojena metalurgija, materijali za građevinarstvo i osnovna 

hemija uključujući i hemijske proizvode), tako da se njihov udeo 

povećao sa 51% na 58%, u skladu sa čime se i intenzitet potrošnje 

energije u industriji povećao za 25%. „Ovo potvrđuje činjenicu 

da se, osim u prehrambenoj industriji, proizvodne delatnosti 

oporavljaju veoma sporo u industrijskim grupama koje nisu veliki 

potrošači energije“, ističe Kovačić. 

On, dalje, podseća, da su važan element za razvijanje tržista 

usluga energetske efikasnosti - podsticaji, „što često ističu rukovodioci 

industrijskih preduzeća. Podsticaji mogu biti različiti: 

subvencije, poreske i carinske olakšice, dobrovoljni sporazumi, 

Vlasnici i top menadžment industrijskih preduzeća treba da 

razumeju da upravo u smanjenju troškova za energiju (u pojedinim 

preduzećima u Srbiji njihov sadašnji udeo u ukupnim 

troškovima učestvuje i sa preko 50%!) leži mogućnost za direktno 

povećanje profita i ostvarivanje konkurentske prednosti na 

tržištu. 

povoljni krediti i dr. S druge strane, za neispunjavanje obaveza 

u pogledu energetske efikasnosti, potrebno je predvideti i odgovarajuće 

sankcije. Podrška podsticajima treba da se ostvaruje i 

preko nacionalnog Fonda za energetsku efikasnost, čije osnivanje 

je predviđeno Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike 

Srbije do 2015, u periodu od 2007. do 2012. godine. Svakako 

da će podsticajnim sredstvima moći da se (su)finansira veći broj 

energetskih revizija naših industrijskih preduzeća, što će, opet, 

omogućiti da njihovi vlasnici/direktori imaju precizne pokazatelje 

kako, koliko i na koji način i energije i novca mogu da uštede“, 

procenjuje naš sagovornik. 

Neophodnost uvođenja modernog pristupa 

energetskog menadžmenta 

U ovoj blic analizi stanja energetske efikasnosti u industriji Srbije, 

zamolili smo mr Kovačića da da ocenu o tome kakva je situacija 

kod državnih, a kakva kod privatnih industrijskih kompanija. Dalje, 

kakva je razlika između onih industrijskih kompanija koje su 

osnovane ili su u vlasništvu stranaca, i onih koje su čisto domaće? 

Konačno, koliko su stranci zaista ispred nas ili je reč o nedovoljnoj 

obaveštenosti, odnosno zabludi? 

mr Bojan Kovačić: Sa završetkom procesa privatizacije, za očekivati 

je da se i naša preduzeća uhvate u koštac sa izazovima 

koje oštra konkurencija na savremenom tržištu nosi sa sobom. 

U tom smislu, potrebno je da najviši rukovodioci naših industrijskih 

preduzeća što pre uvide neophodnost uvođenja modernog 

pristupa energetskog menadžmenta, odnosno domaćinskog gazdovanja 

energijom. Dokaz ovakve opredeljenosti najvišeg rukovodstva 

treba da se ogleda u stepenu podrške date energetskom 

menadžeru i energetskom odboru, pre svega u smislu odobrenih 

finansijskih i drugih potrebnih resursa. Gazdovanje energijom je 

sredstvo za postizanje i održavanje takve vrste ušteda, tako što 

se energijom gazduje na isti način kao i bilo kojim drugim resursom 

preduzeća, smanjuje se rasipanje i obezbeđuje da su troškovi 

za energiju svedeni na minimum. Gazdovanje energijom je 

neprekidan proces koji obuhvata praćenje energetskog učinka i 

neprestano pronalaženje načina da se on poboljša. Uz modernu 

opremu, napori energetskog menadžera i svih zaposlenih mogu 

U poslednje vreme, energetska efikasnost dobija sve više prostora 

u medijima, pa je sve više i domaćih menadžera koji se 

interesuju za ekonomske efekte tehničkih mera za unapređenje 

energetske efikasnosti. 

se dopuniti automatskim sistemima za merenje, praćenje i kontrolu 

ključnih parametara koji utiču na korišćenje energije. 

Pre svega vlasnici i top menadžment industrijskih preduzeća treba 

da razumeju da upravo u smanjenju troškova za energiju (u 

pojedinim preduzećima u Srbiji njihov sadašnji udeo u ukupnim 

troškovima učestvuje i sa preko 50%!) leži mogućnost za direktno 

povećanje profita i ostvarivanje konkurentske prednosti na 

tržištu. U tom smislu potrebno je sistemski pristupiti predmetnoj 

problematici, počev od promena u organizaciji (uvođenje energetskih 

menadžera i energetskih odbora), metodologiji (praćenje 

potrošnje energije, sprovođenje energetskih revizija i gazdovanje 

energijom) i razvojnoj politici (kontinuirano stručno usavršavanje, 

ulaganje u moderne i energetski efikasne tehnologije, strateško 

planiranje). 

Preduzeća na čijem su čelu strani menadžeri, iz zemalja koje imaju 

razvijen stepen energetske efikasnosti, smelije se opredeljuju 

za investicije u unapređenje iste, svesni da će im se ta investicija 

veoma brzo isplatiti. S druge strane, u poslednje vreme, energetska 

efikasnost dobija sve više prostora u medijima, pa je sve 

više i domaćih menadžera koji se interesuju za ekonomske efekte 

tehničkih mera za unapređenje energetske efikasnosti. Postojeći 

pravni okvir u Srbiji nije dovoljno obavezujući za sektore potrošnje 

energije u pogledu povećanja energetske efikasnosti. Stoga, 

Potrebno je sistemski pristupiti predmetnoj problematici, počev 

od promena u organizaciji (uvođenje energetskih menadžera i 

energetskih odbora), metodologiji (praćenje potrošnje energije, 

sprovođenje energetskih revizija i gazdovanje energijom) i 

razvojnoj politici (kontinuirano stručno usavršavanje, ulaganje 

u moderne i energetski efikasne tehnologije, strateško planiranje). 

u u fokusu 


Država namerava da donese zakon kojim se uređuje racionalna 

upotreba energije, kako bi omogućila realizaciju identifikovanih 

prioritetnih tehničkih mera. Nacrt ovog zakona, koji je u 

nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu i energetiku je pripremljen. 

Zakon će preciznije definisati obaveze svih energetskih 

subjekata iz različitih sektora u pogledu energetske efikasnosti 

i sadržati kvalitativno nova rešenja, na primer obavezu 

utvrđivanja postojećeg stanja potrošnje energije industrijskih 

preduzeća (kako državnih, tako i privatnih) na godišnjem nivou, 

kao i obaveze preduzeća u slučaju prekoračenja propisanog 

maksimalnog nivoa potrošnje. 

država namerava da donese zakon kojim se uređuje racionalna 

upotreba energije, kako bi omogućila realizaciju identifikovanih 

prioritetnih tehničkih mera. Nacrt ovog zakona, koji je u nadležnosti 

Ministarstva za infrastrukturu i energetiku je pripremljen. 

Zakon će preciznije definisati obaveze svih energetskih subjekata 

iz različitih sektora u pogledu energetske efikasnosti i sadržati kvalitativno 

nova rešenja, na primer obavezu utvrđivanja postojećeg 

stanja potrošnje energije industrijskih preduzeća (kako državnih, 

tako i privatnih) na godišnjem nivou, kao i obaveze preduzeća u 

slučaju prekoračenja propisanog maksimalnog nivoa potrošnje. 

Jedan od osnovnih preduslova za poboljšanje energetske efikasnosti 

u Srbiji jeste uvođenje energetskog menadžmenta, i to u 

svim sektorima potrošnje (zgrade, industrija, transport, lokalne 

samouprave). Novi Zakon će obezbediti pravne i proceduralne 

pretpostavke za uvođenje i implementaciju energetskog menadžmenta 

u Srbiji. Predviđena zakonska rešenja u velikoj meri su 

rezultirala iz projekta finansiranog od strane Japanske agencije 

za međunarodnu saradnju - JICA, koji je koordiniralo ministarstvo 

zaduženo za oblast energetike, a u kome je učestvovala i Agencija 

za energetsku efikasnost Republike Srbije. Ukoliko se primeni 

predmetni model energetskog menadžmenta, svake godine će se 

postići određene uštede, a do 2030. one će iznositi 1,58 miliona 

tona, odnosno 8,4% sadašnje potrošnje primarne energije. 

Mi našu misiju ostvarujemo putem informisanja i edukacije, 

predlaganjem podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti 

i promovisanjem značaja energetske efikasnosti, kao i 

upravljanjem programima i projektima za racionalno korišćenje 

energije i veću upotrebu obnovljivih izvora energije. Agencija za 

energetsku efikasnost ulaže velike napore na povećanju svesti 

svih struktura društva i građana uopšte. Veoma značajnu ulogu 

u podizanju svesti najširih slojeva društva imaju mediji, kako 

elektronski, tako i štampani, uključujući i one specijalizovane 

poput vašeg cenjenog časopisa. 

26 



u fokusu 


Ukoliko se primeni predmetni model energetskog menadžmenta, 

svake godine će se postići određene uštede, a do 2030. one 

će iznositi 1,58 miliona tona, odnosno 8,4% sadašnje potrošnje 

primarne energije. Energetska efikasnost treba da bude uključena 

u kriterijume pri javnim nabavkama proizvoda i tehnologija, 

tamo gde to ima smisla. 

INDUSTRIJA: Podsetite naše čitaoce na sve prednosti i mogućnosti 

koje pruža saradnja sa Agencijom za energetsku efikasnost, 

na čijem se čelu nalazite... 

Kovačić: Ono što je evropska dobra praksa pokazala jeste da treba 

razvijati ne samo nacionalne, već i regionalne i lokalne (npr. 

gradske) agencije za energetsku efikasnost. U tom smislu, poželjno 

je da se geografski bliski regioni (gradovi i opštine) međusobno 

udružuju i objedine napore u sprovođenju raznovrsnih programa 

i projekata. Mi našu misiju ostvarujemo putem informisanja 

i edukacije, predlaganjem podsticajnih mera za povećanje energetske 

efikasnosti i promovisanjem značaja energetske efikasnosti, 

kao i upravljanjem programima i projektima za racionalno 

korišćenje energije i veću upotrebu obnovljivih izvora energije. 

Od velikog značaja je saradnja i sa nevladinim organizacijama, u 

cilju promovisanja značaja energetske efikasnosti i obnovljivih 

izvora energije, putem neposrednog kontakta sa građanima. Tako 

je Agencija prva podržala i konkretno pomogla projekat “Javni 

solarni punjač” studenata Beogradskog univerziteta. Prvi javni 

solarni punjač u Srbiji (ujedno i u svetu!) postavljen je na centralnom 

trgu u Obrenovcu, 14. oktobra 2010. godine. Projekat 

je pobedio u svojoj kategoriji u okviru “Evropske nedelje održive 

energije” u Briselu, 11-17. aprila 2011. Takođe, podržali smo inovativni 

projekat “Solarna kuća”, koji je ušao u uži izbor za nagradu 

u evropskim okvirima i mnoge druge ”netipične” projekte. 

AEE je do sada organizovala i učestvovala na velikom broju tematskih 

skupova u zemlji i inostranstvu. Ono što će nas i nadalje 

karakterisati jeste podrška onim partnerima koji žele da na neki 

od načina unaprede energetsku efikasnost, naravno u skladu 

sa našim nadležnostima i mogućnostima. To se odnosi i na one 

subjekte koji žele da konkurišu za sredstva iz međunarodnih fondova, 

posebno pretpristupnih fondova Evropske unije. 

INDUSTRIJA: Šta sve Vaša Agencija planira da uradi i radi tokom 

ove godine? Kakav je plan u narednih nekoliko godina i koliko 

će njegova realizacija biti u zavisnosti od političkih promena 

nakon predstojećih izbora 2012? 

Kovačić: Agencija za energetsku efikasnost ulaže velike napore 

na povećanju svesti svih struktura društva i građana uopšte. 

Veoma značajnu ulogu u podizanju svesti najširih slojeva 

društva imaju mediji, kako elektronski, tako i štampani, uključujući 

i one specijalizovane poput vašeg cenjenog časopisa. 

Od velike važnosti za razumevanje trenutne situacije i praćenje 

efektivnosti energetske politike, pre svega na makro nivou, jeste 

uspostavljanje pouzdanog statističkog sistema. Energetska efikasnost 

treba da bude uključena u kriterijume pri javnim nabavkama 

proizvoda i tehnologija, tamo gde to ima smisla. Dugoročno 

gledano, od velike važnosti je uvođenje teme energetske efikasnosti 

u programe različitih društvenih struktura: državne uprave, 

lokalne samouprave, škola, univerziteta, vojske i policije i dr. 

Trudićemo se da doprinesemo transferu znanja i aktuelne “najbolje 

prakse“, iz sveta u Srbiju, ali, zašto ne, i obrnuto. Sve su to 

teme kojima Agencija za energetsku efikasnost namerava da se 

bavi u narednom periodu, naravno sledeći stratešku energetsku 

politiku koju definišu ministarstvo nadležno za oblast energetike i 

Vlada. Kao Vladina institucija i državni organ, Agencija će u skladu 

sa zakonom, kao i do sada, poštovati njene odluke. 

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije sarađivala je sa 

različitim strukturama našeg društva. Evo nekih konkretnih primera 

koje ističe mr Bojan Kovačić, zamenik direktora AEE: 

» U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike pružali smo 

pomoć Regionalnim centrima za energetsku efikasnost kroz projekat 

”Norveška pomoć Srbiji” i realizovali deo projekta koji se odnosi 

na osnivanje i rad Mreže za energetsku efikasnost u industriji Srbije, 

period 2005-2009. 

» Učestvovali smo na projektu “Planiranje održivih opštinskih investicija 

u oblasti racionalnog korišćenja energije”, u saradnji sa Ministarstvom 

rudarstva i energetike, Stalnom konferencijom gradova 

i opština i nemačkom vladinom organizacijom za tehničku pomoć 

(GTZ), 2010. 

» Partner smo Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO) u aktivnostima 

iz oblasti EE i OIE (potpisan i Memorandum o razumevanju), 

predsedavamo od oktobra 2008. godine radnim grupama u 

okviru Odbora za energetsku efikasnost 

» Potpisali smo memorandume o saradnji sa gradovima Kragujevcem 

(2009), Nišom (2010) i Novim Sadom (2010), Opštinama Varvarin 

(2007) i Vršac (2011), Narodnom kancelarijom predsednika Republike 

(2010), Mašinskim fakultetom u Beogradu (2010), GTZ projektom 

“Jačanje lokalne samouprave” (2007), Državnim univerzitetom 

u Novom Pazaru (2011) 

» Partner smo Privrednoj komori Srbije u aktivnostima iz oblasti EE i 

OIE (potpisan i Memorandum o razumevanju i saradnji) 

» Podržali smo izdavanje priručnika za energetsku efikasnost u industriji, 

koji je nastao kao rezultat našeg projekta, odnosno saradnje 

Agencije i Mreže za energetsku efikasnost u industriji Srbije – MEE- 

IS (decembar 2009) 

» Učestvovali smo u radu Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u 

Srbiji u okviru Radne grupe o zaštiti životne sredine, tokom 2008., 

2009. i 2010. godine 

» Sprovodimo aktivnosti u okviru Akcionog plana za sprovođenje 

Nacionalne strategije održivog razvoja. U okviru toga, predložili 

smo projekte (prihvaćeni su) za finansiranje, kao jedna od dve 

državne Agencije, pored ostalih ministarstava i državnih institucija 

(2009). 

» Učestvovali smo u izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana (radna 

grupa za energetsku efikasnost) za opštinu Palilula, 2010. i 2011. 

» Učestvovali smo u Radnoj grupi za energetsku efikasnost Nacionalnog 

saveta za konkurentnost (2009). Vlada je početkom 2010. 

usvojila zaključke Radne grupe 

» Sa Narodnom kancelarijom predsednika Republike organizovali 

smo prigodan program i dodelu energetski efikasnih sijalica vrtiću 

u Bojniku, 1. jun 2010. 

» Učestvovali smo na “Career Day” u organizaciji Studentske unije 

Srbije, 26. marta 2011. 

» Učestvovali smo na seminaru “Povećanje energetske efikasnosti u 

državama koje teže da postanu 

članice EU”, u okviru evropskog 

projekta BeEAMS, u organizaciji 

Asocijacije potrošača 

Srbije, 8. jula 2010. u Novom 

Sadu 

itd. 

28 


u fokusu 

Energetska efikasnost u industriji Srbije –Reflektor Plus 

“Energo zelena” gradi fabriku u Inđiji 

Preduzeće “Energo zelena”, u vlasništvu belgijske kompanije 

“Electrawinds”, najavilo je sredinom avgusta da u 

Inđiji počinje izgradnju fabrike za neškodljivo otklanjanje 

klaničkog otpada iz mesne industrije i za proizvodnju 

tehničke masti. Fabrika koja će koštati 21 milion evra, za čiju 

izgradnju se priprema teren, trebalo bi da počne da radi polovinom 

2012. godine i biće prva te vrste u Srbiji po standardima 

Evropske unije (EU), navodi se u saopštenju. U fabrici će 100 ljudi 

godišnje prerađivati 150.000 tona otpada mesne industrije Srbije. 

Taj otpad se ne može upotrebiti za životinjsku i ljudsku konzumaciju, 

već isključivo u industrijske svrhe. 

Fabrika u Inđiji prvih godina rada izvoziće u Belgiju tehničku mast 

- gorivo za proizvodnju “zelene” struje. Procenjeno je da će vrednost 

izvoza iznositi oko 20 miliona evra. Kada Srbija 2015. postane 

član Evropskog sistema za razmenu struje, fabrika u Inđiji će 

moći da svoju proizvodnju plasira i na domaće tržište. “Energo 

zelena” će imati i svoj transport otpada iz klanica i preduzeća za 

obradu mesa. Transporta i prerade biće po standardima EU - bez 

zagađivanja vazduha, vode i zemlje. 

I z v o r : 

www.ekapija.com 

Tagor electronic predstavlja 

jedan od vodećih proizvođača električnih rednih 

klema, konektora i PCB klema, razvio je širok spektar 

proizvoda za automatizaciju zgrada: od industrijskih PC, 

PLC, kaplera, preko standardnih digitalnih i analognih 

ulazno-izlaznih modula, brojnih interfejsa za specifične 

namene (serijska komunikacija, optički enkoderi, 

merenje potrošnje električne energije, DALI upravljanje 

rasvetom), rednih stezaljki za svaku namenu, postolja za 

osigurače i releje, do alata za projektovanje i markiranje. 

Osnovne karakteristike WAGO komponenti za automatizaciju 

zgrada su: ekonomična cena, kvalitet, jednostavna 

primena, široka baza programskih biblioteka 

kao podrška hardveru (CodeSys alijansa), podržavanje 

svih značajnih protokola za automatizaciju, uprošćena 

integracija u sisteme automatskog upravljanja drugih 

proizvođača. 

Koncept WAGO automatizacije zgrada predstavlja: 

energetsku efikasnost, bezbednost, fleksibilnost, transparentnost, 

komfor. 

WAGO paleta proizvoda pokriva sve komponente 

potrebne da za izradu sistema automatskog upravljanja 

tako da svaki zadatak možete rešiti brzo, efikasno i jeftino 

bez problema sa kompatibilnošću koji se mogu javiti 

upotrebom komponenti različitih proizvođača. 

u u fokusu 


– Automatizacija zgrada 

Upravljanje 

WAGO I/O sistem 

MICRO PUSH 

WIRE konektori za 

razvodne kutije 

PUSH WIRE konektori 

za razvodne kutije 

Konektori za 

rasvetu 

Univerzalni 

konektori 

Programiranje 

U okviru promotivne kampanje u Evropi, Info-Liner (demonstraciona soba na točkovima 

sa malom laboratorijom za testiranje na licu mesta) boraviće u Srbiji od 5. do 7. oktobra 2011. u 

Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Subotici. Za detaljnije informacije, pišite na: automatika@tagor.rs. 

Kod kompanije Tagor electronic možete da se raspitate i za proizvode 

sledećih svetski priznatih brendova: 

Kablovske uvodnice i EMC inovacije 

Kablovske 

uvodnice za 

kablove sa 

konektorom 

Kablovske 

uvodnice 

Sistemi nosača 

kablova sa 

vezicama 

EMC 

inovacije 

Dodaci za 

rekove 

30 


» Machine vision 

» Lasersko markiranje 

» Servo motori i invertori 

» PLC 

» Releji i senzori 

Ovlašćeni distributer: 

Tagor electronic d.o.o. 

Tihomira Brankovića 21, Niš 

Tel/fax: +381 (0)18 575 545; 217 125 

Poslovna jedinica u Beogradu 

Tel: +381 (0)11 3016 350 

Fax: +381 (0)11 3016 347 

Bul. M.Pupina YUBC 10d/lokal 17 n.p. 

N. Beograd 

Web: www.tagor.rs 


u fokusu 


Pretpostavke 

u u fokusu 


Kada govorimo o održivom 

razvoju i to u srpskim a 

posebno industrijskim okvirima, 

ne možemo a da zaobiđemo probleme 

u raznim aspektima sagledavanja 

ove materije. U razgovoru sa stručnjacima, dobićete pre svega usmeravanja na pitanja 

vođenja i sprovođenja politike prostornog razvoja industrije u Srbiji u dosadašnjem periodu, u 

kontekstu korišćenja resursa i zaštite životne sredine. 

Identifikovani su neodrživi trendovi i procesi, poput neefikasnosti 

u korišćenju neobnovljivih resursa u industriji (energenata, 

mineralnih resursa, vode i dr), degradacije prostora/životne 

sredine i kvaliteta lokacija i razvoja ekološki 

visokorizičnih industrija (hemijska industrija, petrohemijska industrija, 

rafinerije nafte, crna i obojena metalurgija i dr) i tretmana 

(odlaganja) industrijskog otpada. S druge strane, isticanjem 

ovih pitanja, stručna javnost u Srbiji ukazuje na potrebu primene, 

odnosno uvođenja politike održivog industrijskog razvoja u Srbiji. 

Podsetnik struke – kratak i jasan 

Industrija je vitalni element ekonomije Srbije, osnovni generator 

bogatstva njenih građana i njenog ukupnog ekonomskog i 

društvenog prosperiteta. Iako ovo zvuči kao odredba iz Ustava ili 

sličnih visokih dokumenata, ipak činjenica je da industrija Srbije 

mora da izađe iz stanja dvadesetogodišnje stagnacije i marginalizacije, 

postane inovativna, produktivna i konkurentna, sposobna 

da stvara i plasira svoje proizvode na inostrana tržišta i postane 

kompatibilna sa savremenim standardima održivog razvoja i održive 

potrošnje. Ovaj konkretizovani stav stiže, naravno, od struke 

i to tehnološke koja najviše ima prava da ocenjuje i procenjuje 

industriju u Srbiji. Stoga struka, kao važne pravce u sprovođenju 

strategije i politike razvoja industrije Srbije u narednih desetak 

godina, ističe: 

» razvoj i transfer novih tehnologija 

» inovacije proizvoda, procesa, organizacionih struktura i marketinških 

aktivnosti 

» uspostavljanje intenzivne interakcije između nosioca naučnoistraživačkih 

aktivnosti i industrije. 

Analiza poslodavaca 

Koliko je zaista vitalno pitanje stanja industrije i daljeg njenog 

razvoja, pokazuje i ozbiljno promišljanje jedne od važnih društveno-ekonomskih 

grupa – poslodavaca. Naime, stručne službe 

Unije poslodavaca Srbije uradile su analizu stanja u industriji Srbije. 

Tome treba dodati i paket mera za revitalizaciju i razvoj domaće 

industrije. Sve to je upućeno Odboru za industriju Narodne 

skupštine Republike Srbije i resornim ministarstvima ekonomije 

i regionalnog razvoja, finansija, poljoprivrede i trgovine i Vladi 

Republike Srbije u celini. 

Dok to ne prizvede nekakav ozbiljan i vredan pažnje efekat, da 

pogledamo neke od rezultata pomenute analize. 

Nakon temeljnog upoznavanja sa činjenicama utvrđeno je da 

je od momenta izbijanja ekonomske krize u Republici Srbiji u 

januaru 2009. godine do kraja 2010. godine izgubljeno 58.584 

radnih mesta i da se broj zaposlenih u industriji Srbije smanjio 

za čitavih 16,3% za samo dve godine - sa 360.036 na 301.452 lica. 

Samo 301.452 od ukupno 1.770,628 zaposlenih (podatak iz aprila 

2011.) angažovano je na poslovima u proizvodnim delatnostima, 

što je poražavajuće. U srednje razvijenim evropskim zemljama 

prosek zaposlenih u proizvodnji između 38 i 44% - u Srbiji svega 

17,02%. To znači da u Srbiji tek svaki 24 stanovnik nešto proizvodi. 

Samo ovaj podatak stavlja Srbiju na nivo siromašnih afričkih 

zemalja. Da li su samo ovi podaci dovoljni za stav da je neozbiljno 

govoriti o bilo kakvom ubrzanom ekonomskom oporavku i mestu 

lidera u regionu sa ovakvim stvarnim stanjem...? 

Da li je takođe uputno razmišljati o ulasku Srbije u EU ako se privredni 

ambijent za razvoj proizvodnih delatnosti ne unapredi i 

sistemski ne počnu da rešavaju nagomilani problemi u domaćoj 

industriji? Ovo ma koliko jeretičko pitanje, ima svoju ozbiljnu utemeljenost 

u projekciji da bi sa ovakvim stanjem Srbija u narednim 

godinama, pa i posle eventualnog ulaska u Evropsku uniju, postala 

ekonomski zavisna zemlja sa ogromnim spoljnotrgovinskim 

deficitom i usporenim privrednim rastom. 

Imajući sve ovo u vidu, i mnogo toga još, poslodavci su odlučili 

krajem juna da krenu u ofanzivu i da u predstojećem periodu 

upoznaju sve relevantne državne institucije sa svojim predlogom 

mera za razvoj industrije u Republici Srbiji u čijem kreiranju je 

učestvovalo 112 direktora i menadžera uspešnih malih, srednjih 

i velikih proizvodnih preduzeća koja posluju u Srbiji. Posmatrano 

samo sa te strane, to zvuči, ako ništa drugo, do pohvalno. Ali, 

godina 2012. je godina izbora i sudeći po dosadašnjim navikama, 

sve u privredi Srbije se zaustavlja ili bar usporava tri meseca pre 

i gotovo šest meseci posle tog demokratskog čina izbora. Dotle 

možemo samo da iščitavamo razne analize, vrtimo glavom nad 

stanjem i nad potencijalima. Ipak, reda i istine radi, poslodavci su 

upozorili i na to da je Srbiji potrebna zdrava inicijativa uspešnih 

pojedinaca iz privrede koji pritom nemaju bilo kakav teret poli- 

tičkog i stranačkog angažovanja, već su spremni da svoje iskustvo 

stave u funkciju ekonomskog razvoja zemlje. Potrebno je da se 

privreda, a pogotovo industrija razvija pod upravljačkom palicom 

profesionalaca već dokazanih u poslovnom svetu... 

Šta i kako razmišljaju stranci? 

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Alberto Kamarata, učestvujući 

na nedavno održanom seminaru o industrijskoj politici u Privrednoj 

komori Srbije, u saradnji s EU, istakao je, govoreći o praktičnim 

pitanjima procesa transformacije, a koja se tiču industrijskog 

razvoja Srbije, između ostalog da je jedna od najvažnijih mera 

- primenjena industrijska politika za tekuću deceniju. On je ocenio 

da je dobro i što je u Srbiji stavljen akcenat na određene industrijske 

grane, kao što su auto-industrija i elektronska industrija, jer 

to pruža predvidljivost za ekonomske učesnike. “Za nas je važno 

da što bolje razumemo elemente srpske industrijske politike i da 

vidimo da li će u narednom periodu institucije imati kapacitet da 

sprovedu reforme koje su najavile“, kazao je Kamarata. 

Istim povodom, predstavnik Evropske komisije Rodrigo Peduci, 

istakao je da je za EU važno da konkurentnost i održivost idu 

zajedno, odnosno da su joj potrebni i razvoj industrije i ekologije. 

On je rekao da je ključna preporuka Evropske komisije da je Evropi 

potrebna raznolika industrijska osnova, iako je ranijih godina 

bilo nekih sumnji u vezi s tim. 

Peduci je ukazao na to da će, po revidiranom Lisabonskom sporazumu, 

od sada sve zemlje članice EU biti obavezne da dostavljaju 

godišnje izveštaje vezane za konkurentnost i održivost privrede, a 

Evropska komisija će slati svoje misije da provere stanje. 

EU je donela dokument „Industrijska inovacija”, koji treba da 

smanji jaz između konkurentnosti i održivosti. „Pošto je cilj očuvanje 

i razvijanje jedinstvenog tržišta, potrebno je još integrisati 

tržišta energetike, informatike i transporta“, kazao je Peduci i 

istakao da je cilj da do 2020. godine EU postane potpuno „zelena 

teritorija”, odnosno ekološki čista, bez emisije ugljen-dioksida i 

ugljen-monoksida, a takođe i da se što pre reši problem nezaposlenosti, 

na čemu se intezivno radi. 

Tako razmišljaju i delaju u EU, koja se uprkos svim pitanjima, i 

dalje ističe u teoriji i praksi kao presedan i korak napred u formi 

i sadržini međunarodnog organizovanja. A gde je u svemu tome 

Srbija? Deklarativno u Evropi, a de facto daleko iza svih i svega... 

Nacionalna strategije održivog razvoja 

(NSOR) Republike Srbije 

Ovde se radi o dokumentu koji je usvojen maja 2008. godine, dok 

Akcioni plan za njeno sprovođenje datira kao zvanični dokument 

od marta 2009. U sprovođenje NSOR uključene su gotovo sve 

državne institucije i veliki broj patnera, civilni sektor, privreda, 

mediji, akademska zajednica i sami građani Srbije. No, detalje 

ovog čini se važnog dokumenta, donosimo na narednim stranama 

u razgovoru sa Darinkom Radojević, koordinatorom projekta 

„Podrška sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja 

Republike Srbije“ u kabinetu potpredsednika Vlade za evropske 

integracije. 

32 


u fokusu 

Održivi razvoj u industriji Srbije - Nacionalna strategija održivog razvoja 

Uspostavljanje ravnoteže 

Imajući u vidu da se koncept i sam termin održivog 

razvoja u svetu počeo da koristi pre više od dvadeset 

godina, ako ne i trideset, i da, s druge strane, to 

predstavlja, između ostalog odgovor savremene civilizacije 

na pitanje zagađenja i daljeg pravilnog odnosa 

industrijskog kompleksa prema zaštiti životne sredine, 

kako bi danas, posle toliko godina različitog iskustva, 

bio definisan ovaj pojam kao i sam koncept, uz primesu 

sadašnjeg trenutka? 

O ovom kao i o drugim pitanjima koja se čine važnim 

u priči o održivom razvoju u industriji Srbije, razgovarali 

smo za temu ovog broja časopisa Industrija 

sa Darinkom Radojević, koordinatorom projekta 

„Podrška sprovođenju Nacionalne strategije održivog 

razvoja Republike Srbije“ u kabinetu potpredsednika 

Vlade za evropske integracije. 

Darinka Radojević, koordinator projekta 

“Podrška sprovođenju NSOR RS” 

Upozorenja stručne javnosti na moguće dramatične 

posledice prekomernog industrijskog razvoja na 

životnu sredinu započela su još šezdesetih godina 

prošlog veka. Napori svetskih lidera i međunarodnih 

organizacija da se po tom pitanju nešto preduzme započeli su pre 

četrdesetak godina, a sam koncept održivog razvoja je definisan 

tačno pre 34 godine. 

„Od tada do danas postignut je veliki napredak ka razumevanju 

ovog koncepta, pronalaženju modaliteta za njegovu primenu u 

praksi, pokrenuto je niz inicijativa na globalnom nivou, potpisan 

veliki broj konvencija i deklaracija u pojedinim oblastima i donet 

niz konkretnih ciljeva koji treba da obezbede napredak ka održivom 

razvoju“, ističe na početku razgovora za temu broja časopisa 

Industrija Darinka Radojević, koordinator projekta „Podrška 

sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja Republike 

Srbije“ u kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije. 

I dodaje: 

„Za sve ovo vreme koncet nije izgubio ništa na aktuelnosti i značaju. 

Naprotiv! Postalo je potpuno jasno da ne postoji druga 

alternativa razvoja niti na globalnom niti na nacionalnim nivoima. 

To je dugoročna vizija razvoja koja podrazumeva pravo na 

razvoj sadašnjih generacija, ali samo uz očuvanje životne sredine 

i prirodnih resursa na način da to obezbedi mogućnost razvoja i 

budućim generacija. Princip moralne pravde i međugeneracijska 

povezanost dao je ovom konceptu snagu koju niko ne može da 

ospori. Razdvajanje zavisnosti ekonomskog rasta od eksploatacije 

prirodnih resursa i degradacije životne sredine i obezbeđivanje 

uslova za uravnotežen ekonomski i socijalni razvoj podrazumeva 

sagledavanje široke slike i celine, razumevanje međusobnih 

uticaja i rešavanje problema integralno, nikako dalje parcijalno”, 

upozorava naša sagovornica. 

INDUSTRIJA: Kako se dati pojam i koncept definiše na nivou 

Srbije, uzimajući u obzir sadašnje stanje i naše procene kuda i 

kako treba da ide razvoj Srbije? 

Radojević: Mi smo donošenjem Nacionalne strategije održivog 

razvoja, 2008. godine, prepoznali značaj održivog razvoja kao 

uspostavljanje ravnoteže između ekonomskog razvoja, zaštite 

životne sredine i očuvanja priprodnih resursa i socijalnog razvoja 

društva. To je podrazumevalo definisanje zajedničkih, međusektorskih 

ciljeva, što je zahtevalo uspostavljanje kompromisa između 

do tada suprotstavljnih interesa pojedinih sektora. To takođe 

znači i potrebu za dugoročno vođenom jedinstvenom politikom 

razvoja na principima socijalne pravde za sadašnje i moralne 

pravde za buduće generacije. Strategija je doneta širokim konsenzusom 

i nisu zabeležena, a niti sada postoje, javna osporavanja 

ovih opredeljenja. 

Da je zelena ekonomija veoma značajan pravac u kome treba 

razvijati nacionalne ekonomije govore i podaci o visini ulaganja 

u svetu u ovu oblast. Tako, ulaganja u obnovljive izvore energije 

povećala su se prošle godine za trećinu u odnosu na 2009. na 

rekordnih 211 milijardi dolara... 

Zelena ekonomija 

Sprovođenje svake strategije, a posebno održivog razvoja, zahteva 

veliku političku posvećenost, ali i uključenost velikog broja 

zainteresovanih strana i celog društva. Srbija se ovom Strategijom 

opredelila za razvoj ka izgradnji partnerstava u cilju obezbeđivanja 

zdravijeg i boljeg života za sve svoje građane. Da bi se ovo 

ostvarilo potrebno je puno znanja i razumevanja, a zatim puno 

truda i često i velikih kompromisa. Na kraju, potrebna je i potpuna 

promena svesti i navika svakog od nas i u profesionalnom radu 

i u svakodnevnom životu. 

34 


u fokusu 


Da je zelena ekonomija veoma značajan pravac u kome treba 

razvijati nacionalne ekonomije govore i podaci o visini ulaganja 

u svetu u ovu oblast. Tako, ulaganja u obnovljive izvore energije 

povećala su se prošle godine za trećinu u odnosu na 2009. 

na rekordnih 211 milijardi dolara, a po prvi put su Kina i druge 

zemlje u razvoju po novim ulaganjima premašile razvijene zemlje. 

Ovo govori da je zelena ekonomija velika šansa za zemlje u razvoju 

da povećaju svoj ekonomski rast i zapošljavanje. Procene su 

da će vrednost svetskog tržišta 2020. godine u oblasti efikasnog i 

održivog upravljanja resursima iznositi oko 2000 milijardi dolara. 

INDUSTRIJA: U poslednje vreme je zapažena sve češća upotreba 

termina ”zelena ekonomija”. Šta se pod tim podrazumeva i gde 

sve ovaj pristup nalazi svoju primenu? 

Radojević: Zelenu ekonomiju možemo definisati kao ekonomiju 

koja kao rezultat ima veći stepen blagostanja ljudi i duštvene jednakosti, 

a pri tome značajno umanjuje rizike po životnu sredinu 

i ekološke nedostatke. Tako, pod zelenom ekonomijom možemo 

smatrati ekonomsku aktivnost pri kojoj dolazi do niske emisije 

ugljen-dioksida i ostalih zagađenja, prilikom kojih se resursi efikasno 

troše, a istovremeno se vodi računa i o socijalnom uključivanju. 

To su aktivnosti u oblastima poljoprivrede, industrije, istraživanja 

i razvoja, administracije i usluga, kao i zaštite biodiverziteta. 

Cilj je efikasno korišćenje materijala i energije i svođenje svih 

vrsta otpada i zagađenja na minimum. 

Vlada Republike Srbije je krajem jula ove godine donela novi Akcioni 

plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja, 

u kome je zelena ekonomija utvrđena kao jedna od inicijativa u 

pravcu održivog razvoja i u kome se navodi da se zelenom ekonomijom 

može smatrati poslovanje u domenu organske poljoprivrede, 

šumarstva, svih oblika reciklaže koji ne ugrožavaju životnu 

sredinu i ne degradiraju prirodne resurse, dobijanje energije iz 

obnovljivih izvora, kao i povećanje energetske efikasnosti i uvođenje 

čišće proizvodnje u raznim sektorima. 

Edukacija industrijalaca – konstantan proces 

INDUSTRIJA: Kada govorimo o potrebnom nivou obrazovanja 

sadašnjih menadžera industrijskih kompanija u Srbiji a radi 

pravilnog odnosa prema konceptu održivog razvoja, odnosno 

o pojmu zelene ekonomije i njegovoj primeni u svakodnevnoj 

praksi postavlja se pitanje da li su i koliko menadžeri edukovani 

da pravilno shvate i primene sve ono što podrazumeva ovaj 

koncept i da li, istovremeno, pokazuju u dovoljnoj meri ličnu 

želju da se dodatno edukuju u ovoj oblasti? 

Srbija se ovom Strategijom opredelila za razvoj ka izgradnji partnerstava u cilju obezbeđivanja zdravijeg i boljeg života za sve svoje 

građane. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je puno znanja i razumevanja, a zatim puno truda i često i velikih kompromisa. Na kraju, 

potrebna je i potpuna promena svesti i navika svakog od nas i u profesionalnom radu i u svakodnevnom životu. 

36 


u fokusu 


Radojević: Značajnu promenu u stavu prema održivom razvoju 

u privrednom sektoru kod nas donele su strane kompanije. Kao 

delovi velikih svetskih korporacija u kojima je sazrela svest o 

neophodnosti promena u stavu prema posledicama po životnu 

sredinu koje uzrokuje njihovo poslovanje, i u firmama u Srbiji 

se vodi računa o aspektima životne sredine i ulaže i u edukaciju 

zaposlenih. 

Dugoročno, svako ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost, u 

smanjenje štetnih emisija, u zamenu fosilnih goriva energijom iz 

obnovljivih izvora, za jednu firmu znači smanjenje troškova proizvodnje, 

podizanje ugleda fime i veću konkurentnost na sve zahtevnijem 

tržištu. Na žalost, ekonomska kriza je uticala da mnoge 

manje firme moraju pre svega da rešavaju svakodnevne probleme 

u poslovanju zanemarujući dugoročnu perspektivu razvoja. I 

zbog toga treba dosta raditi na edukaciji i vlasnika i menadžera, 

ali i menjanju svesti kod zaposlenih. 

Ima dosta ljudi koji su spremni da uče i menjaju svoje navike. A 

kada je u pitanju održivi razvoj potrebno je učiti tokom celog radnog 

veka! Poželjno je da postoji lična želja i spremnost, ali uskoro 

to neće više biti pitanje izbora nego neophodnost. U suprotnom, 

i dalje ćemo zaostajati za razvijenim svetom... 

O Nacionalnoj strategiji održivog razvoja 

Republike Srbije 

INDUSTRIJA: Kako biste objasnili i ocenili sadašnju poziciju Nacionalne 

strategije održivog razvoja Republike Srbije? Podsetite, 

molim Vas, na razloge njenog pokretanja, kao i na planove i 

programe rada u predstojećem periodu na njenom daljem 

razvijanju... Konačno, koliki je realni značaj Nacionalne strategije 

održivog razvoja Republike Srbije za industrijski ambijent i 

korpus, sada i ubuduće? 

Radojević: Trenutno je Nacionalna strategija održivog razvoja 

jedina krovna strategija Srbije. Ona je sveobuhvatna, multisektorska, 

multidisciplinarna i daje dugoročnu viziju razvoja zemlje. 

S obzirom da smo u periodu od 2005. do 2007. godine, kada je 

Strategija pisana, umnogome zaostajali za evropskim zemljama u 

mnogim oblastima bitnim za održivi razvoj, naša Strategija je sveobuhvatnija 

od mnogih drugih nacionalnih strategija evropskih 

zemalja. Utvrđeni su zajednički međusektorski i veliki broj sektorskih 

ciljeva, donet je Akcioni plan koji se revidira svake godine i na 

osnovu toga Strategija se sprovodi već tri godine. U 2009. i 2010. 

uspeli smo, i pored ekonomske krize, da ostvarimo nešto više od 

polovine planiranih aktivnosti. 

Vlada Srbije je poslednje nedelje jula ove godine usvojila izveštaje 

o napretku u sprovođenju Akcionog plana i Strategije za 2010. 

godinu, koji pokazuju da je kriza prouzrokovala usporavanje, ali 

što je najvažnije, nije zaustavila napredovanje u ostvarivanju 

postavljenih ciljeva. Strategija je doneta kao jedna od obaveza 

koje su proistekle iz svetskog Samita o održivom razvoju još 1992. 

godine, da bi bila obnovljena 2002. godine, ali je u međuvremenu 

njeno sprovođenje postalo i jedan od uslova za pristupanje 

EU. Međutim, u toku samog donošenja Strategije pokazalo se da 

su svi koji su u tome učestvovali, pa i sami građani, u toku široke 

javne rasprave, bili svesni da je Strategija nešto što će omogućiti 

jasniji put ka boljem životu građana Srbije. 

Kako je Strategijom jasno utvrđeno kojim putem treba da se 

razvija privreda Srbije, kako će se postupati sa prirodnim resursima 

i odnositi prema životnoj sredini i kako će se razvijati društvo 

u celini, to daje okvir za uspostavljanje drugačijeg ambijenta i 

odnosa industrije i države. Održivi razvoj zahteva izgradnju partnerskih 

odnosa, drugačijih nego do sada. 

Regulatorna uloga države ne treba da bude opterećujuća i štetna 

za ekonomski razvoj, ali istovremeno treba da osigura da privredni 

sektor pruži punu pažnju socijalnim ciljevima i ciljevima 

životne sredine. Težnja ka evropskim integracijama i dostizanje 

konkurenosti na evropskom tržištu podrazumeva i poštovanje 

standarda i direktiva EU koje su sve do jedne u skladu sa krajnjim 

ciljem EU – održivim razvojem. Već sada je izvesno da će principi 

održivog razvoja definisati i budući ambijent u kome će se poslovati 

u Srbiji. 

...kada je u pitanju održivi razvoj 

potrebno je učiti tokom celog radnog 

veka! Poželjno je da postoji lična želja i 

spremnost, ali uskoro to neće više biti 

pitanje izbora nego neophodnost. U 

suprotnom, i dalje ćemo zaostajati za 

razvijenim svetom... Procene su da će 

vrednost svetskog tržišta 2020. godine 

u oblasti efikasnog i održivog upravljanja 

resursima iznositi oko 2000 milijardi 

dolara. 

38 


u fokusu 

Održivi razvoj u industriji Srbije - reč stručnjaka 

Koncept holističkog marketinga u 

funkciji održivog razvoja državnih 

preduzeća u Srbiji 

Promene u državnim preduzećima u Srbiji pre 

bi se mogle nazvati reformskim vakuumom 

nego stvarnim reformama. U državi koja već 

duže od jedne decenije funkcioniše u atmosferi 

predizbornog stanja, strah od mogućih negativnih 

konsekvenci skoro da je paralisao reforme 

ovog sektora. Glavni akteri su postigli konsenzus 

po pitanju odlaganja radikalnih mera, zbog 

čega se ovaj strateški sektor još uvek nalazi na 

samom početku reformi. Osim što je način izbora 

menadžmenta u ovim preduzećima krajnje sporan, 

čelni ljudi se više trude da nađu opravdanje 

za nisku efikasnost, nego što pokušavaju da 

nešto promene u pozitivnom smeru. 

U određenom broju državnih preduzeća u Srbiji 

shvatilo se da i u datim okvirima, ma koliko oni 

bili uski, postoji mogućnost za značajno podizanje 

efikasnosti poslovanja, a budući da se 

ona može objektivno meriti jedino na tržištu, u 

ovim preduzećima su se opredelili za izlazak na 

tržište tj. za transformaciju po tržišnom modelu. 

Tekst: mr Slobodan Panić * 

Ovaj koncept ima više pozitivnih ishoda. Najpre, radi 

se o postepenom procesu podizanja svih parametara 

poslovanja, čime se isključuju radikalni potezi i 

ne proizvode tenzije. Kroz aktivno učešće na tržištu, 

preduzeće stiče neophodna iskustva u radu i upravljanju, investira 

u nove procese i tehnologije, uvodi savremene metode rada, 

smanjuje unutrašnju birokratiju i uvodi niz organizacionih promena 

kako bi povećala konkurentnost na domaćem i inostranom 

tržištu. Zahvaljujući tome, državno preduzeće smanjuje gubitke 

i zavisnost od finansiranja iz budžeta, a u sledećoj fazi ostvaruje 

profit i generiše prihode u državnu kasu. Takva preduzeća značajno 

povećavaju svoju vrednost i privlače pažnju strateških partnera, 

čime se stvaraju pretpostavke za uspešnu vlasničku transformaciju. 

Tržišna transformacija državnih preduzeća jeste kreativna 

i profitabilna alternativa otpuštanju zaposlenih, zbog čega takva 

odluka, po pravilu, dobija nepodeljenu podršku zaposlenih i šire 

zajednice. Državna preduzeća koja se uspešno pozicioniraju na 

tržištu prestaju da budu prioritetan problem koji država treba 

da rešava, već se njihov budući status određuje, bilo kroz proces 

pažljivog izbora strateškog partnera (uz mogućnost da država 

zadrži deo vlasništva nad preduzećem), bilo kroz dodatno stimulisanje 

tržišnih aktivnosti uz zadržavanje državnog vlasništva. 

Tržišna transformacija predstavlja najbolji vid pripreme državnog 

preduzeća za privatizaciju (ukoliko država planira takvo rešenje), 

jer obezbeđuje da se preduzeće na novi način poslovanja prilagodi 

bez većih trauma. U slučaju da izlazak državnog preduzeća na 

tržište bude neuspešan, država dobija jasan signal za preduzimanje 

radikalnih poteza. 

Čitav niz promena i aktivnosti koje su neophodne za uspešan 

prelazak državnih preduzeća na tržišni model poslovanja, objedinjen 

je u konceptu holističkog marketinga! 

Novo marketinško okruženje u XXI veku zahteva od preduzeća, 

nezavisno od tipa vlasništva, drugačiji način organizacije i novi, 

sveobuhvatniji odnos prema zainteresovanim stranama. Tradicionalni 

marketing okvir postaje previše uzak. Potrebno je obezbediti 

široku, integrisanu perspektivu koja uvažava složenost marketinških 

aktivnosti i međuzavisnost efekata. Osim tradicionalnog 

marketinga, koji se u novom konceptu naziva integisani marketing, 

koncept holističkog marketinga ima još tri komponente: 

• marketing odnosa 

• interni marketing 

• društveno-odgovorni marketing 

Marketing odnosa ima za cilj razvijanje bliskih, dugoročnih odnosa 

sa svim pojedincima i organizacijama koje mogu direktno ili 

indirektno da utiču na uspeh marketinških aktivnosti preduzeća. 

Izgrađujući uzajamno zadovoljavajuće odnose sa klijentima, 

dobavljačima, distributerima i ostalim partnerima, kao i sa zaposlenima 

i delom javnosti koja je zainteresovana za poslovanje 

preduzeća, marketing odnosa stvara snažne ekonomske, tehničke 

i društvene veze među zainteresovanim stranama. Krajnji 

rezultat marketing odnosa jeste izgradnja jedinstvene imovine 

koja se zove marketing mreža. Ona se sastoji od kompanije i njenih 

podržavajućih stejkholdera, sa kojima je izgradila obostrano 

korisne odnose. Konkurencija se više ne odigrava među kompanijama, 

već između marketing mreža, a nagrada pripada onoj 

kompaniji koja je uspela da izgradi bolju mrežu. Razvoj snažnih 

odnosa zahteva razumevanje potreba, ciljeva i interesa različitih 

grupa i realnu procenu njihovih mogućnosti i ograničenja. 

U centru pažnje preduzeća i dalje se nalaze kupci. Sve veći broj 

savremenih kompanija oblikuje posebne ponude, usluge i poruke 

namenjene pojedinačnim kupcima. Proizvodnja postaje fleksibilna 

u prilagođavanju posebnim potrebama kupaca. Jedan od 

najpoznatijih brendova u proizvodnji automobila - nemački BMW, 

izgradio je tehnologiju koja omogućava kupcima da oblikuju sopstveni 

model između 350 varijacija, 500 opcija, 90 boja karoserije 

i 170 detalja (dodatna oprema). U BMW tvrde da je 80% automobila 

prodatih u Evropi i 30% u SAD napravljeno po porudžbini i to 

kompaniji donosi izuzetnu prednost u odnosu na konkurenciju. 

Integrisani marketing je program stvaranja, komuniciranja i 

isporuke vrednosti za kupce. Skup marketing instrumenata koje 

preduzeće koristi da bi postiglo svoje marketing ciljeve, nazivamo 

marketing mix (4P), a njega čine: 

• proizvod, 

• promocija, 

• cena, 

• mesto (kanali prodaje). 

u u fokusu 


Svaki od ovih instrumenata ima svoj ekvivalent u „4C“ kupca: 

• rešenje za kupca (proizvod), 

• trošak kupca (cena), 

• komunikacija (promocija), 

• pogodnost (mesto). 

Pobeđuju one kompanije koje potrebe kupca mogu da zadovolje 

ekonomično, na pogodan način i uz efikasnu komunikaciju. Uslov 

za to je koordiniranje marketinških aktivnosti na način da se maksimiziraju 

njihovi zajednički efekti. 

Tržišna transformacija državnih preduzeća jeste kreativna 

i profitabilna alternativa otpuštanju zaposlenih, zbog čega 

takva odluka, po pravilu, dobija nepodeljenu podršku zaposlenih 

i šire zajednice. 

40 



u fokusu 


Novo marketinško okruženje u XXI veku zahteva od preduzeća, 

nezavisno od tipa vlasništva, drugačiji način organizacije i 

novi, sveobuhvatniji odnos prema zainteresovanim stranama. 

Tradicionalni marketing okvir postaje previše uzak. 

Interni marketing treba da obezbedi da svako u organizaciji 

prihvata odgovarajuće marketing principe, naročito viši menadžment. 

Uspešan interni marketing ima zadatak da zapošljava, 

obučava i motiviše zaposlene na svim nivoima i da usmerava 

njihovu aktivnost ka ostvarenju zajednički proklamovanih i opšte 

prihvaćenih ciljeva u organizaciji. 

Praksa uspešnih preduzeća pokazuje da marketing aktivnosti 

unutar preduzeća mogu biti podjednako važne, ako ne i važnije 

od onih koje su usmerene ka okruženju. Izuzetnu uslugu preduzeće 

može da obeća kupcima tek onda kada je osoblje kompanije 

spremno da je obezbedi. U prvom koraku je potrebno da 

marketing orijentacija izađe iz okvira odeljenja za marketing i da 

obuhvati sve organizacione delove u preduzeću. U drugom koraku 

ona treba da postane opšte prihvaćen model ponašanja svih 

zaposlenih u organizaciji. XEROX je u tom pogledu otišao tako 

daleko, da je u opis posla svakog zaposlenog uključio objašnjenje 

na koji način njegov konkretan posao utiče na rezultat kompanije. 

Društveno-odgovoran marketing skreće pažnju organizacijama 

da osim primarnog zadatka, a to je utvrđivanje potreba, želja 

i interesa ciljnih tržišta i zadovoljavanje tih potreba na efektivniji 

i efikasniji način od konkurenata, uvek moraju imati u vidu 

da to ponašanje ne bi smelo da ugrožava širi društveni interes. 

Ovaj koncept poziva marketare da razmatraju društvene i etičke 

aspekte svoje marketinške prakse i da uspostave balans između 

različitih kriterijuma – profita kompanije, zadovoljstva potrošača i 

javnog interesa. Društveno odgovorne kompanije znaju da njihovi 

kupci sve češće traže dokaze za pozitivnu pripadnost zajednici 

koji prevazilaze pružanje racionalnih i emotivnih koristi, kao i uvažavanje 

širih interesa, etičkih normi, pravnih i društvenih principa, 

očuvanje životne sredine, promovisanje pravih vrednosti i dr. 

New Automation Technology 

www.beckhoff.com 

BECKHOFF sistemska rešenja 

za industrijsku automatizaciju 

Državna preduzeća u Srbiji koja izlaze na tržište treba da 

budu svesna nove realnosti, koja diktira drastičnu promenu 

ponašanja u odnosu na raniji period. 

Koncept holističkog marketinga predstavlja bitno inovirani koncept 

marketinga, u skladu sa zahtevima koji se postavljaju pred 

kompanije u XXI veku. Državna preduzeća u Srbiji koja izlaze na 

tržište treba da budu svesna nove realnosti, koja diktira drastičnu 

promenu ponašanja u odnosu na raniji period. Ova preduzeća 

će se na domaćem, a naročito na inostranom tržištu suočiti sa 

konkurencijom koju je globalizacija (a poslednjih godina i svetska 

ekonomska kriza) zaoštrila do neverovatnih razmera, kao i sa 

strogom zakonskom regulativom, visokim ekološkim standardima 

i potencijalnim kupcima čija je svest o društvenoj odgovornosti 

kompanija na veoma visokom nivou. U tom smislu, zanemarivanje 

bilo kog aspekta holističkog marketinga znači put u neuspeh. 

* 

(autor je direktor prodaje u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca NBS i ovo je tema njegove doktorske disertacije) 

Literatura: 

1. Philip Kotler & Kevin Lane Keller – Marketing Management 12, Data Status – Beograd 2006, str. 16 – 24 

2. James C.Anderson, Hakan Hakansson, Jan Johanson „Duadic Bussiness Relationships within a Bussiness Network Contexts 

Journal of Marketing, 15.10.1994, str. 1-15 

3. Laura Mazur „Personal Touch Is Now Crucial To Growing Profits“, Marketing, 27.11.2003, str. 18 

4. Robert Lauterborn „New Marketing Litanu: 4Ps Passe; C – Words Take Over“, Advertising Age, 01.10.1990, str.26 

Program isporuke: 

IPC - Industrial PC, Embedded PC 

I/O - EtherCAT, EtherCAT Terminal, EtherCAT Box, Bus Terminal, Fieldbus Box, Lightbus, PC Fieldbus Cards 

Motion - Drive Technology 

Automation - TwinCAT, TwinSAFE 

42 


Distributer, tehnička podrška i servis: Indas d.o.o. Heroja Pinkija 95, SRB - 21000 Novi Sad 

Tel: (+381) 21 480 4800, Fax: (+381) 21 480 4808, E-mail: office@indas.rs, Web: www.indas/shop/

Bionic Handling Assistant 

Festo bionički koncepti 

donose revoluciju 

Kakva je veza između slonove surle i automatizacije? 

Festo ima odgovor na ovo pitanje najnovijim tehničkim rešenjima 

inspirisanim prirodom. Inženjeri iz kompanije Festo stvorili su 

inovaciju koja će promeniti automatsku manipulaciju u njenoj 

samoj srži. 

www.festo.rs 

Kao platforma na kojoj će biti razvijani 

budući koncepti automatizacije, 

osnovana je „Bionic Learning 

Network“ (Bionička edukativna 

mreža), čiji je cilj da automatiku učini što 

više primenljivom i bezbednijom, samim 

tim i bližom prirodi. U svojim istraživanjima 

i konceptualnom razmišljanju, Festo 

daje nove trendove u bezbednosti i donosi 

nova revolucionarna rešenja u oblasti 

mehatronike. Jedno od najinteresantnijih 

svakako je „Bionic Handling Assistant“ - 

prototip prostornog manipulatora. 

Nagrada za Bionic Handling Assistant 

Početkom decembra prošle godine, predsednik 

Nemačke Kristijan Vulf uručio je 

nacionalnu Nagradu Budućnosti dr Peteru 

Postu i Markusu Fišeru iz kompanije Festo. 

Dan nakon uručenja Nagrade Budućnosti 

2010 („Deutscher Zukunftspreis“), u 

mnogim eminentnim, poslovnim i tehničkim 

časopisima, objavljena je slika 

slonovske surle kako se pruža ka „Bionic 

Handling Assistant“-u kompanije Festo, a 

koji „debelokošcu“ daje zelenu jabuku. 

Ova slika je simbol inovativne tehnologije 

koja je doživela priznanje. 

Inspirisani prirodom 

Kreatori obog nagrađenog sistema pronašli 

su inspiraciju u prirodi, tačnije u 

slonovima. Snažna, a istovremeno i nežna 

surla slona, sa svojih 40.000 mišićnih 

vlakana, jedna je od najneverovatnijih 

hvataljki koja može da se nađe u prirodi. 

Baš kao surla slona, robustan ali i veoma 

kontrolisan, „Bionic Handling Assistant“ 

omogućava bezbedno i precizno upravljanje. 

„Nemačka 

Nagrada Budućnosti je 

fantastično 

priznanje i nagrada 

za rad celokupnog 

projektnog tima” 

Markus Fišer, 

Čelnik Korporativnog Dizajna u kompaniji Festo 

„Prsti“ ovog sistema fleksibilni su i prilagođavaju 

se raznim oblicima i veličinama, 

što ga čini vrednim pomagalom pogotovo 

kod sortiranja i u manipulaciji osetljivim 

objektima. 

Kooperacija ljudi i tehnologije 

Bilo da je reč o neposrednom ili posrednom, 

kontakt sa „Bionic Handling 

Assistant“-om za ljude ne predstavlja 

nikakvu opasnost. Ovaj sistem mogao 

bi da nađe svoju upotrebu u oblasti 

medicinske tehnologije, ili rehabilitacije. 

Autonomni sistemi ove vrste mogli bi da 

budu od pomoći starijim ljudima kako 

bi oni imali bolji život i funkcionisali bez 

ičije pomoći. Istovremeno, ovi sistemi bi 

mogli da posluže kao svojevrsna osnova 

za dalji razvoj. „Bionic Handling Assistant“ 

mogao bi da nađe svoju primenu i u poljoprivredi, 

u domaćinstvima, obrazovnim 

institucijama. 

Holistički pristup dizajnu 

U samom srcu „Bionic Handling 

Assistant“-a smeštene su komponente 

kompanije Festo, već proverene upotrebom 

u okviru raznih mašina i uređaja. 

Mehatroničku potporu sistemu predstavljaju 

prototipni mehovi, dok su aktuatori 

pneumatski. Transmiteri na poziciji SMAT- 

8M imaju funkciju senzora što omogućuje 

vrlo precizno pozicioniranje hvataljke. 

Mozak sistema je Festo multiaxis kontroler 

CMXR-C2, koji je već primenjivan 

u kontroli kompleksnih mehatroničkih 

manipulatornih sistema, kao što je Festo 

„Tripod“. Kako bi pritisak u sekcijama 

ovog tromotornog manipulatora mogao 

da se kontroliše, u kompaniji Festo upotrebili 

su „piezo“ ventile koji se već primenjuju 

u auto industriji, u sedištima koja su 

zahvaljujući njima udobnija, a samim tim 

i vožnja je prijatnija. Ovaj sistem je stvoren 

simbiozom kompetetivnih sistemskih 

rešenja, pneumatskom i upravljačkom 

logikom, senzorima i vrste kontrole koja 

je zasnovana na povratnim informacijama 

(open & closed-loop control technology). 

,,Nobelova nagrada za tehnologiju” 

Od 1997, predsednik Nemačke uručuje 

svake godine nagradu za tehnologiju i 

inovaciju naučnicima i začetnicima tehnološkog 

razvoja. Vrednost ove nagrade je 

250.000 evra i u oblastima tehnologije i 

razvoja smatra se Nobelovom nagradom 

za tehnologiju. 

www.festo.com/en/bha

eflektor plus plus 

Grundfos Manufacturing Serbia 

Nova destinacija na poslovnoj mapi 

Grupe Grundfos! 

Sa godišnjom proizvodnjom od preko 16 miliona 

jedinica, Grundfos je jedan od vodećih 

svetskih proizvođača pumpi. Glavne proizvode 

čine cirkulacione pumpe za grejanje i klimatizaciju, 

kao i druge pumpe za industriju, snabdevanje 

vodom, kanalizaciju i doziranje. Od 

nedavno, s ponosom i kvalitetom, na karti 

Grupe Grundfos nalazi se - Grundfos Manufacturing 

Serbia! 

Prve pripreme za početak proizvodnje u Srbiji su počele 

2009. godine, kada je kompanija Grundfos kupila 

150.000 m² zemlje za izgradnju proizvodnog pogona u 

Inđiji. Na žalost, usled ekonomske krize, ovaj projekat je 

odložen... Konačno, 2010. godine odlučeno je da će proizvodnja 

početi u Novoj Pazovi, dok ćemo istovremeno raditi na izgradnji 

potpuno nove fabrike u Inđiji. 

Veliki napori su uloženi da bi se ovo omogućilo: prilagođavanje 

proizvodnje i poslovnog prostora, obimna obuka svih zaposlenih i 

transport opreme i tehnologije. Kompanija Grundfos Manufacturing 

Serbia je s ponosom proizvela svoju prvu pumpu tačno na 

dan koji je pažljivo isplaniran još pre dve godine, tačnije 11. aprila 

2011. Time je potvrdila svoje mesto na poslovnoj mapi Grupe 

Grundfos, ali i poslala poruku klijentima o svojoj pouzdanosti i 

kvalitetu. 

Proizvodi 

Uređaj koji trenutno proizvodi Grundfos Manufacturing Serbia je 

najpopularniji i najprodavaniji Grundfosov proizvod: mala cirkulaciona 

pumpa za grejanje. Proizvode se dva tipa - UP i UPS. U 

Grundfos Manufacturing Serbia ističu da je proizvod namenjen 

trgovcima, što znači da se njihove pumpe preko specijalizovanih 

radnji distribuiraju do krajnjeg korisnika. Većina klijenata 

Grundfos Manufacturing Serbia nalazi se u Rusiji i Mađarskoj. 

Međutim, pumpe nalaze svoje kupce i u Nemačkoj, Engleskoj, 

Francuskoj, Danskoj, pa čak i Japanu. 

Kao izuzetno važno za ostvarenje poslovne misije, u kompaniji 

Grundfos Manufacturing Serbia ističu između ostalog i doprinos 

globalnoj strategiji razvoja Grundfos Grupe, pokretanjem uspešne 

i konkurentne proizvodnje u jugoistočnoj Evropi. 

Sertifikati 

Kompanija Grundfos Manufacturing Serbia je od prvog dana 

počela sa korišćenjem integrisanog sistema upravljanja. Do sada 

su uspeli da učine sve što je potrebno za dobijanje tri međunarodna 

sertifikata u novembru 2011: ISO 9001 sistem upravljanja 

kvalitetom; ISO 14001 sistem upravljanja životnom sredinom; 

OHSAS 18001 standard bezbednosti i zdravlja na radu. Ova tri 

sertifikata ujedno potvrđuju posvećenost Grundfos Manufacturing 

Serbia najvišim vrednostima kompanije Grundfos koje se 

tiču bezbednosti zaposlenih, kvaliteta proizvoda i proizvodnog 

procesa i brige o životnoj okolini. 

Budući izazovi 

U Grundfos Manufacturing Serbia priznaju da imaju velike planove 

za Grundfos u Srbiji. U ovom trenutku radi se na projektu 

izgradnje prve srpske fabrike u Inđiji, površine 25.000 m². Očekuje 

se da će fabrika biti puštena u rad do početka 2013. i da će u 

njoj u prvoj fazi biti zaposleno 300 radnika i pomoćnog osoblja. 

46 


automatizacija 


Nemački “Bosch” gradi fabriku u 

okolini Inđije? 

Nemačka kompanija “Bosch”, planira da uloži u izgradnju fabrike u Srbiji. Kako tvrde izvori 

bliski nemačkoj kompaniji i Vladi Srbije, konačnu odluku doneće u septembru, ali prema 

količini administrativnih poslova koje su do sada povodom te investicije završili, izvesno je da će 

izgradnja fabrike biti realizovana. 

U 

ovom trenutku, razgovara 

se o početnoj investiciji 

od oko 75 miliona 

evra. “Bosch” će fabriku 

izgraditi u okolini Inđije, ali još nije 

poznato šta će u njoj proizvoditi s 

obzirom na to da imaju veliki portfolio 

proizvoda. 

U razgovoru za Industriju, Jovanka 

Jovanović, generalni direktor 

Robert Bosch d.o.o. istakla je da 

je Bosch Grupa izašla iz krize ranije 

nego što je bilo predviđeno i u 

2010. godini generisala je ukupan 

prihod od 47 milijardi evra i rast od 

Jovanka Jovanović, 24%. “Ovaj rast se može smatrati 

generalni direktor izuzetno dobrim kada se uzme u 

Robert Bosch d.o.o. obzir da je globalni ekonomski rast 

za Srbiju i Crnu Goru iznosio 4%”, ocenila je Jovanović 

i dodala da je broj zaposlenih povećan sa 270.000 na 283.000 

od čega je 170.000 zaposleno van Nemačke. “Najveće učešće od 

59% ukupnog prihoda generiše Automotive tehnologija, zatim 

potrošna dobra i građevinske tehnologije - sa 27%, gde spadaju 

proizvodi iz oblasti termotehnike, sigurnosnih sistema, električnih 

ručnih alata i aparata za domaćinstvo. Učešće industrijskih 

tehnologija iznosi 14% ukupnog prihoda gde spada industrija 

pakovanja, kao i Bosch Rexroth sa sistemima iz oblasti pogona 

i upravljanja industrijskim i mobilnim mašinama”, nastavila je 

da potkrepljuje početnu tvrdnju prvi menadžer Robert Bosch 

za područje Srbije i Crne Gore. “Najveći rast uz učešće od 30% 

generisan je na području pacifičke Azije i taj trend će se nastaviti 

i u narednim godinama s obzirom da će učešće ovog tržišta u globalnoj 

ekonomiji iznositi 40% do 2020. godine. U prvom kvartalu 

2011. beležimo rast od 15%, tako da su očekivanja da ćemo dostići 

ukupan prihod preko 50 milijardi evra i zaposliti preko 300.000 

saradnika na 285 lokacija u svetu”, iznosi naša sagovornica. 

“I u godini krize, kao u prethodnoj, Bosch je uložio značajna sredstva 

u istraživanje i razvoj, što predstavlja naš dugoročni strateški 

cilj”, podseća Jovanović. “Treba znati da je 8% ukupnog prohoda 

u 2010. godini, u iznosu od 3,8 milijardi evra, generisalo upravo 

3800 patenata ili, drugačije rečeno - 15 patenata je bilo prijavljivano 

svakog radnog dana! U istraživačkim centrima širom sveta 

radi 34.500 inženjera. Od ukupno prijavljenih patenata, njih 

45% odnosi se na proizvode kojima se štiti čovekova sredina ili 

se njima konzerviraju postojeći resursi, što je u skladu sa našim 

sloganom - Tehnologija za život. Ali, budućnost se takođe oslanja 

na dugu tradiciju i rezultate iz prošlosti, te bih želela da pomenem 

da Bosch ove godine proslavlja trostuki jubilej: 150 godina 

od rođenja osnivača Roberta Boša, zatim, 125 godina od osnivanja 

kompanije i 90 godina od osnivanja prve servisne radionice”, 

rekla je u razgovoru za Industriju, Jovanka Jovanović, generalni 

direktor Robert Bosch d.o.o. 

PeLCer d.o.o. iz Subotice je mlado preduzeće, nastalo 

prema potrebama tržišta, za pružanje usluga u oblasti 

automatizacije, rešenja širom industrije, ali naročito u 

industriji pića i mlekarama, prehrambenoj industriji, proizvodnji 

stočne hrane, proizvodnji ambalaže, proizvodnji papira, 

proizvodnji obnovljivih izvora energije. 

U proteklih pet godina smo uspešno izveli preko 150 kompleksnih 

projekata automatskog upravljanja u različitim industrijskim 

postrojenjima i na taj način pomogli mnogobrojnim klijentima 

u zemlji i inostranstvu, da uz manji utrošak energije, vremena i 

radne snage budu produktivniji i uspešniji. 

predstavljamo 

Snažan kvalitet usluga, proizvoda 

i logistike za industrijske procese i 

proizvode 

PeLCer d.o.o. 

Želimo da znamo kako da Vam pomognemo! Imamo prava rešenja u oblasti automatizacije, 

regulacije, upravljanja i kontrole proizvodnih procesa! 

Orjentisani smo na sledeće usluge: 

• programiranje PLC uređaja 

• izrada HMI aplikacija i SCADA sistema 

• inženjering i izrada automatskih sistema 

• izrada i crtanje električnih šema, tehničke dokumentacije 

• puštanje u rad automatskih sistema, linija, mašina, 

(novih i polovnih) 

• rekonstrukcija i automatizacija starih sistema 

• integracija industrijskih sistema OPC tehnologijama i 

konekcija ka MES i ERP sistemima (MES-Manufacturing 

execution system, ERP-Enterprise resource planning) 

• održavanje sistema 

• prodaja industrijske opreme 

Naša filozofija podrazumeva proaktivni pristup 

u pružanju tehničkih usluga, motivisano i 

kvalifikovano inženjersko osoblje, fleksibilno i 

lično, ali profesionalno pristupanje poslu! 

Pored usluga inženjeringa, deo aktivnosti firme fokusiran je na 

prodaju dela industrijske opreme, a dileri smo frekventnih regulatora 

proizvođača SANTERNO (Italija) i INVERTEK (Velika Britanija), 

kao i softstartera, senzora i ostalih elemenata automatike 

različitih proizvođača. Takođe, PeLCer d.o.o. je ekskluzivni uvoznik 

i distributer za tržište Srbije renomiranog softverskog paketa 

za projektovanje u elektrotehnici SEE ELECTRICAL CADdy++. 

Naša misija se manifestuje u sagledavanju 

potreba klijenata te stručnog i adekvatnog 

odgovora na njih! 

Ovo postižemo korišćenjem najsavremenijih tehničkih rešenja. 

Obavljanje posla za zaposlene predstavlja stručnu i ličnu satisfakciju. 

Našu konkurentnost temeljimo na dugoročnom i kontinuiranom 

organizacionom i ličnom usavršavanju i edukaciji. 

U izradi svojih rešenja koristimo moderne 

softverske alate, kao i licencirani SEE 

ELECTRICAL CADdy++ softverski paket za 

elektro projektovanje! 

Snagu i kvalitet naših usluga karakteriše kombinacija našeg znanja 

i iskustva u industrijskoj automatizaciji s jedne strane, kao i 

praćenja potreba tržišta i poznavanje tržišta s druge, čemu u prilog 

govori velika referentna lista stalnih klijenata, među kojima su 

i velike međunarodne kompanije kao stalni korisnici naših usluga. 

Zastupljeni smo u sledećim oblastima: 

• industrija pića 

• prehrambena industrija (food & beverage) 

• proizvodnja stočne hrane i silosi (feed) 

• proizvodnja ambalaže za pakovanje (convering industry, printing) 

• proizvodnja papira (pulp and paper) 

• linijska i masovna proizvodnja uopšte 

• procesna industrija (nivo, koncentracije, temperature, vlažnost...) 

Detaljnije informacije o samoj firmi i njenim proizvodima 

i uslugama možete dobiti na sledećoj adresi: 

PeLCer d.o.o. 

Braće Ribnikar 11 

24000 Subotica 

Srbija 

Telefon/faks: +381 24 541 936 

e-mail: info@pelcer.info 

web: www.pelcer.info 

Kontakt osobe: 

Sektor inženjering: 

ing. Stipan Đuraković 

062 252 819 

ing. Nenad Radin 

062 541 936 

Sektor prodaje: 

dipl.ecc. Dragan Jovanović 

063 549 936 

48 



predstavljamo 

Top Teh 

Majstori od 

velikog iskustva 

Danas nije dovoljno imati novu mašinu za brizganje plastike 

i biti konkurentan. Potreban je čitav niz dodatne 

opreme koja prati proces brizganja počevši od pripreme 

materijala (sušenja), transporta, preciznog doziranja 

boje ili aditiva, kontrole temperature alata, automatizacije 

procesa da se proizvodnja podigne na viši nivo. Naravno, svakom 

plastičaru ovo je poznato, ali odabrati svu opremu, pravilno je 

konfigurisati prema proizvodu ili uslovima proizvodnje i dobiti 

optimalan, ekonomičan proces i imati savetodavnu i brzu servisnu 

podršku kada je najpotrebnija, nije nimalo lako. 

Stabilan proces jeste ono što odvaja dobrog plastičara od 

prosečnog, poruka je stručnjaka iz kompanije Top Teh. 

Tržište svojim visokim zahtevima prerađivačima 

plastike ostavlja sve manje tolerancije 

u kvalitetu proizvoda i primorava ih 

na sve veći stepen automatizacije proizvodnog 

procesa da bi ostali konkurentni. Brizganje plastike, 

naročito tehničkih materijala, podrazumeva 

konstantnu borbu za smanjenjem troškova 

proizvodnje, kroz investicije u novu opremu ili 

unapređenjima postojeće. 

Doneti odluku kome poveriti ovaj posao je svakako teško, ali je 

još teže očekivanje konačnog momenta kada se oprema pušta u 

eksploataciju i dobija konačan proizvod koji potvrđuje ili osporava 

ispravnost donete odluke. Korisnicima naših usluga donošenje 

odluka je jednostavno jer ih donose zajedno sa nama. TOP TEH 

sa sobom donosi dugogodišnje iskustvo iz proizvodnje brizganih 

proizvoda i servisa opreme za preradu plastike i vrlo dobro znamo 

kako da sprečimo određene probleme i pre njihovog nastanka. 

Rešenja 

Tipično rešenje zahteva za prozvodnjom dela modularne zidne 

utičnice od PC/ABS sa 2 kaviteta s naglaskom na vizuelnoj savršenosti 

proizvoda našeg korisnika izgleda ovako: 

• Systec 35/320-80 – robusna hidraulična mašina za brizganje 

plastike Sumitomo SHI Demag koju odlikuje najučinkovitija 

potrošnja energije na tržištu, pouzdanost, izuzetna preciznost i 

dug upotrebni vek. Potpuno modularna, standardno nadogradiva 

i za mikrobrizganje sa inovativnim istovremenim hlađenjem i 

filtriranjem ulja (zamena posle 40.000 radnih sati) pogodna za 

preradu termoplasta, duroplasta i silikonskih elastomera sa proverenim 

i ekonomičnim “makazama” kao zatvaračkom jedinicom. 

• Wemo 4-5 SRP – “swingarm” robot švedskog proizvođača 

Wemo sa transportnom trakom i zaštitnom ogradom za uzimanje 

proizvoda i odlaganje na traku. Zbog servo pogona, ovog robota 

odlikuje izuzetno niska potrošnja električne energije i kompresovanog 

vazduha, kao i velika brzina. Robot dolazi sa 20 učitanih 

programa za lako programiranje rasporeda rada robota. 

• DAC30 – inovativna sušara sa molekularnim sitom na kompresovani 

vazduh kompanije Plastic Systems, broj 1 u svetu u sušenju 

materijala. Jednostavna (izbor samo 2 parametra - potrošnja 

kg/h i materijala), efikasna (50W/kg na 80°C), laka za čišćenje i 

po ceni vrlo privlačna, ultimativni je izbor za sušenje materijala 

na mašini. 

• Fipa – hvataljka robota izrađena prema proizvodu od strane 

Top Teh-a od modularnih komponenti nemačkog proizvođača 

Fipa koji poseduje najveći izbor vakuumskih hvataljki i vakuumske 

tehnike kompatibilne sa većinom drugih sistema. 

• Handy 6/B5-12/601 – temperaturni kontroler alata kompanije 

Sella koja se bavi temperirkama još od pionirskih dana. “Multi 

plate heat exchanger” – visoka efikasnost, velika snaga, jednostavno 

čiščenje. 

Kompanija TOP TEH d.o.o ekskluzivni zastupnik vodećih inostranih proizvođača mašina i opreme 

za preradu plastike za tržišta Slovenije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore: 

mašine za 

brizganje plastike 

sušenje i transport granulata, 

doziranje i centralni 

sistemi transporta 

linearni roboti, 

automatizovane proizvodne 

jedinice, IML 

temperatori alata 

granulatori made in Germany 

elementi za izradu hvataljki 

robota, vakuumska tehnika 

transport i rukovanje 

praškastim materijalima, 

Big Bag stanice 

Detaljnije informacije na: 

mlinovi i seckalice (shredders) 

sredstva za 

čišćenje puža i cilindara 

gravimetrijski dozatori 

industrijski čileri i 

rashladna tehnika 

50 

Top Teh Predstavništvo 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040 

Mob: +381 (0) 64 20 70 826 

Fax: +381 (0) 21 769 038 

Email: info@topteh.si 

Web: www.topteh.si 


Top Teh Predstavništvo za Srbiju 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040, Mob: +381 (0) 64 20 70 826, Fax: +381 (0) 21 769 038 

Email: info@topteh.si, Web: www.topteh.si

održavanje industrijske industrijske 

opreme 

Kako HENKEL LOCTITE 

tehnologijom obuzdati razornu 

snagu fluida 

Revitalizacija radnih površina industrijskih pumpi 

primenom LOCTITE Nordbak polimernih kompozita i 

LOCTITE Hysol tečnih metala 


tama opreme, erozivnim dejstvom razaraju kontaktnu površinu 

i odnose materijal. Rezultat je degradirana površina, sa promenjenom 

geometrijom na mikro i makro nivou. Promena geometrije 

radnih površina po pravilu ima negativni efekat na funkciju 

opreme. U svojoj finalnoj fazi, mehanička abrazija dovodi do 

perforacije ili drastičnog mehaničkog slabljenja noseće strukture, 

što u oba slučaja dovodi do prestanka funkcije opreme i zastoj u 

radu postrojenja. Tipičan primer razaranja ove vrste prisutan je 

na rudarskoj opremi. 

Fluidi, bez obzira na njihov sastav, uvek dovode do određene 

hemijske ili elektrohemijske interakcije sa hidrauličkom instalacijom. 

U slučaju fluida velikog reaktivnog potencijala, ova interakcija 

dovodi do pojave značajnih razaranja. Za razliku od mehaničkog, 

hemijsko razaranje je prisutno čak i u fazi mirovanja sistema. 

Tipičan primer je elektrohemijsko dejstvo vode i korozivni procesi 

koji ga prate. 

Interakciju fluida i opreme karakteriše i treći oblik razornog dejstva. 

Ono je posledica vrlo kompleksnih hidrodinamičkih procesa 

koje nazivamo kavitacijom. Kavitacija dovodi do površinske erozije, 

slično efektima koji nastaju abrazivnim procesima. Erozivni 

procesi izazvani kavitacijom nastaju i u slučaju fluida u kome 

postoji potpuno odsustvo tvrdih čestica. Kavitacija se sastoji u 

tome da se pod određenim uslovima u struji fluida formiraju diskontinuiteti 

u obliku šupljina. Fluid poseduje prirodno svojstvo 

reparacije ovih šupljina. Proces reparacije se ostvaruje velikom 

brzinom, implozijom, koja generiše udarni talas vrlo velike energije. 

Kada se implozija desi uz zidove pumpe, propelera, zaptivke 

ventila ili cevovoda, udarni talas uzrokuje pojavu koncentrisanih 

opterećenja, koja vremenom, lokalnim zamorom materijala, 

Ova druga mogućnost je racionalnija. Tradicionalno, reparacija se 

izvodi tehnikom navarivanja, kojom se na oštećenu površinu termičkim 

postupkom nanosi dodatni materijal u potrebnoj debljini. 

Ova tehnologija sa sobom nosi tri osnovna problema: 

1. Problem metalurške kompatibilnosti osnovnog i dodatnog 

materijala; 

2. Problem termičkih naprezanja osnovnog materijala do kojih 

dolazi tokom postupka reparacije; 

3. Problem tehnološke kompleksnosti procesa i sa tim u vezi 

produktivnost, osetljivost na subjektivni faktor, troškovi i 

ekološko-zdravstveni aspekti. 

Novi tehnološki prodori u inženjerstvu površina nude radikalno 

nove mogućnosti i tako stvaraju alternative tradicionalnim tehnološkim 

postupcima. Umesto reparacije zavarivanjem, LOCTITE 

je razvio sopstvenu tehnologiju baziranu na polimernim kompozitima, 

kojom su razrešeni prethodno navedeni problemi: 

1. Adheziona veza na molekularnom nivou u potpunosti razrešava 

problem metalurške kompatibilnosti; 

2. Postupak hladnog nanošenja dodatnog materijala u potpunosti 

eliminiše negativne efekte termičkih naprezanja, uključujući 

i zaostale napone; 

3. Postupak hladnog nanošenja pastoznog materijala omogućava 

izuzetnu produktivnost, lako i precizno nanošenje i 

oblikovanje, niske troškove, a zahvaljujući pogodnim hemijskim 

svojstvima, gotovo nulti uticaj na okruženje i zdravlje 

radnika. 

Iz ove tehnologije proistekao je širok asortiman prozvoda kompozitnog 

sastava, dobijenih kombinovanjem keramike i polimera 

- LOCTITE Nordbak polimerni kompoziti, ili dobijenih kombinovanjem 

metalnih prahova i polimera – LOCTITE Hysol tečni metali. 

Henkel je vaš profesionalni partner koji vam nudi radikalno nova, visokotehnološka rešenja 

za održavanje industrijske opreme. Širok asortiman kompozitnih proizvoda baziranih na 

polimernoj keramici predstavlja jedinstvenu platformu za generisanje rešenja koja su optimalno 

prilagođena za održavanje opreme u čitavom nizu industrijskih sektora, svuda gde su uslovi rada 

vaše opreme ekstremno teški i gde su neplanirani zastoji nedopustivi. Cevni razvodi, kućišta i radna 

kola industrijskih pumpi i ventilatora, mlinovi, razmenjivači toplote i kondenzatori, pužni transporteri 

i razni sastavni delovi opreme i sistema u petrohemijskoj industriji, industriji papira, energetskim 

postrojenjima, metaloprerađivačkoj industriji, industriji vađenja i prerade ruda, industriji 

građevinskih proizvoda i mnogim drugim industrijskim segmentima. 

Na fluidima počiva veliki broj industrijskih procesa. 

Hemijska industrija, rudarstvo, energetika, farmaceutska 

industrija i industrija građevinskih proizvoda, u 

svojim osnovnim procesima sadrži fluide. Isto je i sa 

prehrambenom industrijom, ili industrijom prerade duvana. Fluidi 

su u svojim različitim oblicima i različitim tehnološkim funkcijama 

sveprisutni. Bez obzira da li se radi o fluidu koji ima samo 

pomoćnu funkciju, ili je fluid osnovni radni ili procesni element, 

fluid uvek ima razorno dejstvo na tehnološku opremu sa kojom je 

u interakciji. To razorno dejstvo je trojako: 

1. razaranje mehaničkom abrazijom, 

2. razaranje hemijskim dejstvom, 

3. razaranje hidrodinamičkim dejstvom. 

Mehanička abrazija nastaje u slučajevima kada fluid u svom 

sastavu sadrži čvrste čestice, koje u dodiru sa radnim komponen- 

dovode do odvaljivanja površinskih zrna, čime se uspostavlja proces 

erozije. Dugotrajnim delovanjem, ovaj inkrementalni proces 

stvara vrlo velika oštećenja. 

Razorno dejstvo fluida je teško sprečiti u potpunosti, ali se njegove 

razmere mogu smanjiti odgovarajućim tehničkim rešenjima. 

Polazeći od ove činjenice, kao i činjenice da je hidraulička oprema 

skupa, i da njen zastoj dovodi do velikih troškova, Henkel je svoje 

istraživačke napore usmerio u pravcu razvoja tehnologije za reparaciju 

opreme ove vrste. U pitanju je širok kompleks istraživačkih 

aktivnosti koji se u modernom inženjerstvu prepoznaje kao nova 

tehnička disciplina – inženjerstvo površina (surface engineering). 

HENKEL Polimerni kompoziti 

Kompozit predstavlja kombinaciju dva ili više raznorodnih materijala 

između kojih se uspostavlja mehanička simbiotska veza. 

Ovakvim spojem se stvara novi materijal izuzetnih osobina, kakav 

ne postoji u prirodi. Henkel je u tehnologiji kompozita prepoznao 

rešenje za reparaciju hidrauličkih komponenti i instalacija. 

Problem oštećenja radnih površina hidrauličkih komponenti 

(pumpi, ventilatora, ventila,...) i instalacija u praksi se može rešiti 

na dva načina: 

• zamenom pohabanih delova novim, ili 

• reparacijom oštećenih površina. 

LOCTITE Nordbak polimerni kompoziti 

Suština se sastoji u tome da se keramika u obliku keramičkih 

kuglica, koje poseduju inherentno svojstvo ekstremne čvrstoće, 

kombinuje sa odgovarajuće formulisanom epoksidnom smolom 

koja, kao i svaki polimer, poseduje inherentno svojstvo žilavosti. 

Epoksidna smola se ovde javlja kao vezivni element, koji ispunjava 

međuprostor između kuglica, istovremeno uspostavljajući jake 

adhezione veze koje polimerizacijom prevode ova dva raznorodna 

materijala u jednu kompaktnu stabilnu i čvrstu strukturu. Ovako 

dobijen materijal razrešava fizičku kontradikciju ekstremno 

visoke čvrstoće i visoke elastičnosti, što ga čini izuzetno otpornim 

na abrazivne efekte, a hemijska inertnost istovremeno otpornim 

i na oksidacione procese. 

Pored navedenog, ovako formulisan kompozit je u pastoznom 

stanju, različite konzistencije, što omogućava njegovo jednostavno 

nanošenje na površine koje se repariraju, sa nultim termičkim 

efektom. 

Posle nanošenja, kao što je to uvek slučaj sa adhezivima, aktivira 

se proces polimerizacije koji naneti reparativni materijal čvrsto 

vezuje za osnovni materijal, naravno, pod uslovom da je površ 

osnovnog materijala koji se reparira pripremljena na odgovarajući 

način. 

52 




opreme 


Asortiman LOCTITE Nordbak proizvoda za reparaciju baziranih 

na konceptu polimernih kompozita naveden je u tabeli koja sledi. 

To su rešenja pažljivo projektovana za širok spektar specifičnih 

primena i pokrivaju sve industrijske sektore. U zavisnosti od izabrane 

konzistencije, navedeni proizvodi su raspoloživi u varijanti 

za nanošenje špahtlom ili četkom. LOCTITE Nordbak kompoziti 

su izuzetno pogodni za reparaciju velikogabaritnih površina. 

Pored poslova održavanja, LOCTITE Nordbak proizvodi se mogu 

primenjivati i kod prve ugradnje, kao dodatni, završni sloj neke 

• Na kraju, taj materijal mora da ima svojstva mehaničke obradljivosti 

skidanjem strugotine, kako bi se u završnoj fazi reparacije 

ostvarile i odgovarajuće geometrijske karakteristike repariranog 

dela kućišta, izradili odgovarajući otvori ili urezali navoji. 

Asortiman LOCTITE Hysol proizvoda za reparaciju naveden je u 

narednoj tabeli. Ova paleta je prilagođena različitim zahtevima 

ugradnje, počev od dodatog metalnog punioca, čvrstoće na smicanje 

i sabijanje i tehnoloških osobenosti, odnosno brzine očvršćavanja 

i načina nanošenja. 

Konstruktivni koncept tipične industrijske pumpe 

Rešenje 

Opis 

Odnos smese po zapr./težini 

Vreme nanošenja 

Vreme očvršćavanja 

Čvrstoća na smicanje (GBMS) 

Čvrstoća na pritisak 

Radna temperatura 

Pakovanje 

Popravka i rekonstrukcija oštećenih delova 

Mesiv 

Visoka pritisna 

čvrstoća 

funkcionalne površi, specijalizovan za ostvarivanje delikatnih 

zahteva, prihvata ekstremnih dinamičkih opterećenja, habanja i 

agresivnog hemijskog dejstva. 

LOCTITE Hysol tečni metali 

Sličnim pristupom, formiraju se i tečni metali, gde se metal odgovarajućeg 

svojstva ili kombinacija više metala u obliku praha, 

kombinuje sa odgovarajuće formulisanom epoksidnom smolom. 

Ovim se dobija novi materijal - kompozit, koji omogućava primenu 

metala, odnosno njegovo nanošenje i oblikovanje u hladnom 

stanju, dakle sa nultim temperaturnim efektom. Posle polimerizacije, 

kada naneti kompozitni materijal pređe u čvrsto stanje, 

moguća je obrada primenom konvencionalnih metoda obrade 

metala rezanjem. 

Tečni metali su pogodni za reparaciju velikih oštećenja, najčešće 

kućišta komponenti hidrauličkih instalacija, gde je neophodno 

dodavanje veće količine reparaturnog materijala. 

Reparaturni materijal mora da poseduje nekoliko specifičnih 

svojstava: 

• Prvo, mehanička svojstva reparaturnog materijala moraju da 

budu vrlo slična originalnom metalu od koga je izrađeno kućište. 

• Zatim, taj reparaturni materijal mora da ima odlična svojstva 

adhezije na originalni materijal kućišta i takođe, da pri njegovom 

očvršćavanju ne dolazi do skupljanja. 

Koji je osnovni materijal? 

Čelik Aluminijum Metal pre zaštitnog premazivanja 

Kit 

Moguće 

livenje 

Brzo 

očvršćavanje 

Višenamenski 

Otporan na 

visoke 

temperature 

Rekonstrukcija teško istrošenih 

metalnih površina pre zaštitnog 

premazivanja 

SLUČAJ IZ PRAKSE: Reparacija radnog kola 

četvorostepene pumpe HAK 150 

Kao i za sve situacije u kojima se koriste adhezivi, za praktičnu 

primenu polimernih kompozita ključna je tehnološka disciplina 

i promišljanje. Nepoštovanje procedura koje se za svaki konkretan 

LOCTITE Nordbak i Hysol proizvod precizno definišu, stvara 

realne osnove za neuspeh projekta. Vrhunski tehnički potencijal 

može se ostvariti tek ukoliko su svi elementi procedure primene 

striktno ispoštovani. Osnova ove procedure je prikazana na 

sledećem konkretnom primeru: reparacija radnog kola četvorostepene 

industrijske pumpe HAK 150 u pogonu RTB RBB, Bor. 

Konstrukcija ove pumpe prikazana je na priloženoj slici. 

Posao reparacije poveren je kompaniji BEO-EKO-R iz Beograda, 

lokalnom sertifikovanom Henkel partneru za primenu LOCTITE 

polimernih kompozita. Zadatak reparacije odnosio se na revitalizaciju 

radnog kola pumpe, čiji su detalji navedeni na priloženom 

radioničkom crtežu: 

• prečnik radnog kola - 468 mm, 

• prečnik otvora za pogonsku osovinu - 85 mm, 

• materijal - nerđajući čelik. 

Radno kolo je doneto na reparaciju sa izraženim erozivnim oštećenjima 

na obe bočne ploče, nastalih pod dejstvom mehaničke i 

kavitacione abrazije, kao i sa lokalnim masivnim oštećenjem ivice 

jedne od bočnih ploča radnog kola. Ulazni uvodnik radnog kola je 

takođe sadržao masivna erozivna oštećenja, posebno na spoljašnjem 

cilindričnom prstenu za oslonjenje (uležištenje) radnog kola. 

Konvencionalni pristup u reparaciji navedenih oštećenja baziran 

je na navarivanju, što je vrlo delikatan zadatak, pre svega zbog 

velikih temperaturnih deformacija koje nastaju kao posledica 

tankih zidova bočnih ploča radnog kola i velike količine unete 

energije. 

Drugi problem je mehanički debalans i problem geometrijskih 

odstupanja koja nastaju usled inherentne nepreciznosti u polaganju 

dodatog materijala tehikom zavarivanja. Ovakvo radno kolo 

je gotovo savršena situacija za primenu Loctite Nordbak i Hysol 

polimernih kompozita. 

Postupak revitalizacije započinje čišćenjem i mehaničkom pripremom 

svih površina radnog kola koje će biti reparirane. Ova pripremna 

operacija izvedena je peskiranjem krupnozrnim kvarcnim 

peskom kako bi se dobila površinska hrapavost SA3. Pored postizanja 

potrebne hrapavosti, peskiranjem se vrši i uklanjanje svih 

nečistoća, pre svega različitih naslaga stranog materijala i masnoća. 

Završno odmašćivanje se vrši hemijskim postupkom sa Loctite 

7063, koji isparava bez ostatka. 

Reparacija lokalnog oštećenja radnog kola. 

Radionički crtež radnog kola 

četvorostepene industrijske 

pumpe HAK 150 

LEGENDA: 

Plavo: Loctite 3474 Metal Set 

Crveno: Loctite 7227 

Žuto: Loctite 3463 

Zeleno: Loctite 7227 

54 




opreme 


Reparacija bočnih ploča radnog kola. 

Reparacija radijalnog oslonca radnog kola. 

Posle obavljene pripreme, vrši se prvo saniranje lokalnog oštećenja 

jedne od ploča radnog kola primenom Loctite 3463 Metal 

Magic Steel Stick. Ovaj proizvod se pre nanošenja plastikuje 

ručnim gnječenjem. Na mestu oštećenja, pre nanošenja Loctite 

3463 polaže se armirajuća mrežica. Preko te mrežice nanosi se 

pripremljeni tečni metal Loctite 3463 i rukama oblikuje tako da 

dobijena forma približno odgovara originalnoj geometriji. 

Zatim sledi zaštita bočnih ploča radnog kola primenom polimernog 

kompozita Loctite 7227, koji se nanosi četkom ili špahtlom. 

Ovim keramičkim kompozitom se ispunjavaju sva mikro oštećenja 

i oslojava kompletna radna površina bočne ploče radnog kola. 

U cilju ostvarivanja potrebne debljine zaštitnog sloja, nanošenje 

se vrši u tri prolaza. 

Reparacija cilindrične površine za radijalno oslanjanje radnog 

kola na telo pumpe sa strane usisnika, ostvarena je primenom 

Loctite 3474 Metal Set proizvoda, koji posle očvršćavanja, pored 

odlične nosivosti na pritisak, poseduje i odlična svojstva samopodmazivanja. 

Pre nanošenja je izvršena dodatna priprema, tako 

što je pomoću struga narezana fina zavojnica dubine 0.5mm. U 

istom stezanju je izvršeno nanošenje Loctite 3474 Metal Set, 

postepenim utiskivanjem špahtlom. Posle očvršćavanja, izvršena 

je obrada reparirane površine struganjem na zadatu meru d=210 

-0.6/-0.7. Da bi se ostvarila zahtevana hrapavost od 1.6 µm, izvedena 

je operacija završnog finog brušenja. 

Balansiranje radnog kola. 

Završna operacija kod revitalizacije obrtnih delova je balansiranje. 

Merenjem je utvrđen značajan debalans radnog kola pumpe od 

150gr. Debalans je kompenzovan dodavanjem potrebne količine 

kompozitnog materijala u vidu tankog sloja, kako bi se zadržala 

osnovna geometrija radnog kola. 

Hen kel Sr bi ja d.o.o. 

AG Ge ne ral In du stry 

Bu le var Oslo bo đe nja 383, Be o grad 

Tel: +381 11 2072 242 

Fax: +381 11 2072 273 

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com 

Web: www.loc ti te.rs; www.360bonding.com 

Revitalizovano radno kolo i paleta upotrebljenih Loctite 

proizvoda. 

Hen kel Sr bi ja d.o.o, Bu le var Oslo bo đe nja 383, 11000 Be o grad 

Tel: +381 11 2072 242, Fax: +381 11 2072 273 

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com 

www.loctite.rs 

56 



agroindustrija 


Izvoz poljoprivrednih proizvoda 

veći za 33,7% 

Za prvih šest meseci ove godine Srbija je izvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti 

od milijardu i 131,5 miliona dolara, što je za 33,7% više nego u istom periodu prošle godine. 

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije 

Srbije s inostranstvom u periodu januar-jun 2011. godine 

pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.131,5 

miliona dolara, što predstavlja rast od 33,7% u odnosu 

na rezultate iz perioda januar-jun 2010. godine, sa učešćem u 

ukupnom robnom izvozu od 19,6%. Istovremeno, vrednost uvoza 

u visini od 561,1 milion dolara je za 18,7% veća od ostvarenog u 

periodu januar-jun 2010. godini, sa učešćem u ukupnom robnom 

uvozu od 5,7%. 

Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih 

proizvoda u periodu januar-jun 2011. godine, takođe ima 

rast od 52,7% i iznosi 570,4 miliona dolara, a stopa pokrivenosti 

uvoza izvozom je 201,7%. 

Prema rečima Vojislava Stankovića, saradnika Centra za naučnoistraživački 

rad PKS, povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj 

razmeni ostvareni su zahvaljujući pogodnostima 

koje ona ima u preaferencijalnom sistemu na tržištu EU, zatim 

ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana 

po CEFTA sporazumu, i konjunkturi, koja se i dalje održava na 

svetskom tržištu. 

Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, u periodu januar-jun 

2011. godine su: 

• kukuruz žuti u vrednosti od 240,1 milion dolara, 

• šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 53,5 miliona 

dolara, 

• malina roland, smrznuta u vrednosti od 52,7 miliona dolara, 

• jestivo ulje od suncokreta u vrednosti od 42,8 miliona dolara, 

• pšenica merkantilna u vrednosti od 30,1 milion dolara, 

• malina griz, smrznuta u vrednosti od 28,7 miliona dolara, 

• pivo od slada u bocama od 1l u vrednosti od 26,7 miliona dolara, 

• jabuke sveže u vrednosti od 23,8 miliona dolara 

• pšenično brašno u vrednosti od 20,4 miliona dolara. 

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: 

• žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 378 miliona dolara, sa 

učešćem od 6,5% u ukupnom robnom izvozu 

• voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 257,5 

miliona dolara i sa učešćem od 4,4% u ukupnom robnom izvozu. 

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno 

grupa ‘’nekonkurentnih’’ proizvoda: 

• sirova kafa (44,9 miliona dolara), 

• banane sveže ostale (25,2 miliona dolara) 

• pomorandže slatke, sveže (20,5 miliona dolara). 

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: 

• voće i povrće sa vrednošću uvoza od 163,5 miliona dolara (učešće 

u ukupnom uvozu od 1,7%) 

• kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 89,9 miliona dolara 

(učešće u ukupnom uvozu od 0,9%). 

58 


60 

autoindustrija 


Baterija električnih automobila kao 

napajanje za domaćinstvo? 

Micubiši Motors Korporacija namerava da do kraja godine na tržište izbaci uređaj koji će 

omogućiti da električni automobil i-MiEV obezbedi napajanje za aparate za domaćinstvo 

kao što su kuvala za pirinač u slučaju nužde. 

Ovaj uređaj, koji će omogućiti upotrebu i-MiEV-e litijum-jonske 

baterije kao sredstva napajanja za električne 

aparate, verovatno će privući pažnju ljudi kao 

mobilni izvor energije visokog kapaciteta, u senci 

velikog zemljotresa u istočnom Japanu koji je mnoge domove 

odsekao od napajanja električnom energijom. 

Kompanija je za lokalnu administraciju u razorenim oblastima 

obezbedila oko 80 električnih automobila. U odgovoru na anketu 

koju je kompanija sprovela, mnogi ispitanici odgovorili su da bi 

voleli da imaju mogućnost da “skuvaju pirinač”... 

Trenutno, i-MiEV može da obezbedi energiju za napajanje mobilnog 

telefona i laptopa preko adaptera koji se uklapa u automobilski 

upaljač za paljenje cigareta. Ipak, automobil ne može da napaja 

električne uređaje za domaćinstvo jer je za to potrebno više 

energije. Kako bi odgovorili na trenutnu situaciju, kompanija je 

odlučila da predstavi uređaj koji obezbeđuje priključak od 100V 

u toku godine, godinu dana pre nego što je prvobitno planirano. 

Kompanija planira da postavi limit za potrošnju energije od 

1500W, što će potrošačimma omogućiti da napajaju većinu kućnih 

aparata kao što su kuvala za pirinač ili veš mašine. 

Micubišijev i-MiEV opremljen je litijum-jonskom baterijom kapaciteta 

16 kW/h što je jednako prosečnoj potrošnji domaćinstva 

za 1,5 dana. 

Da podsetimo, nakon zemljotresa i cunamija od 11. marta došlo 

je do velike nestašice benzina, dok je snabdevanje električnom 

energijom uspostavljeno relativno brzo u područjima na višoj 

nadmorskoj visini. 


MMC objavila predviđanja za fiskalnu 2011. godinu 

Micubiši Motors Korporacija objavila je sredinom juna svoja 

predviđanja za fiskalnu 2011. godinu koja se završava 31. marta 

2012. Tako, Micubiši Motors Korporacija predviđa globalni 

obim prodaje od 1.075.000 vozila u fiskalnoj 2011. godini - 9% ili 

88.000 komada više nego u 2010. 

Za domaće tržište Micubiši Motors Korporacija očekuje da će 

zadržati nivo prodaje iz 2010. uprkos prekidu subvencija za eko 

automobile, kao i neizvesnoj bliskoj budućnosti ekonomskog 

okruženja. Ipak, za inostrano tržište Micubiši Motors Korporacija 

očekuje povećanje prodaje u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu, 

najviše zahvaljujući porastu na novim tržištima, kao i oporavku 

potražnje u zemljama kao što je SAD, postignutom dobrom 

prodajom kompaktnog SUV-a koje je Micubiši počeo da plasira u 

fazama tokom protekle fiskalne godine. 

Naravno, data predviđanja bazirana su na trenutnim prognozama 

Micubiši Motors Korporacije, očekivanjima, ciljevima, planovima 

i procenama. Sve predviđane vrednosti izračunate su na osnovu 

određenih pretpostavki. Predviđanja podrazumevaju rizik i 

nepouzdanost. Mnoštvo značajnih faktora stoga može uzrokovati 

rezultate drugačije od predviđenih, ističu u Micubiši Motors Korporaciji. 

Otuda i poruka opreznosti iz MMC-a: “Ako ste zainteresovani 

da investirate u Micubiši Motors, potrebno je da doneste 

odluku o investiranje na sopstevni rizik uzevši gore navedeno u 

obzir. Imajte u vidu da niti MMC niti bilo koja treća strana koje 

obezbeđuje informacije neće biti odgovorna za štetu koju možete 

pretrpeti zbog investiranje u MMC baziranog na informacijama 

u ovde objavljenim vestima.” 

U 

skladu sa principom ‘‘razmišljajte globalno, delujte 

lokalno’’, mnoge kompanije su počele da vode računa 

da se ponašaju odgovorno sa stanovišta ekologije i 

zaštite životne sredine, kao i smanjenja emisije CO 2 

. 

Demag Cranes & Components se pridružio ovom trendu, projektovanjem 

i izradom specijalnog krana, koji služi za manipulaciju 

senom koje se koristi kao ulazna sirovina za proizvodnju peleta, 

za potrebe termoelektrane Drax Power Ltd. koja spada u red najvećih 

termoelektrana u Velikoj Britaniji. 

Termoelektrana koja kao bazično pokretačko gorivo koristi ugalj, 

jeste najnovija, najčistija i energetski najefikasnija termoelektrana 

u Velikoj Britaniji. Sa godišnjom proizvodnjom od 4.000 MW iz 

šest generatora, ova termoelektrana obezbeđuje oko 7% potreba 

cele Velike Britanije. 

Kako bi se obezbedio maksimalan učinak termoelektrane, 

napravljeno je prototipsko postrojenje koje procesuira slamu 

pšenice, ječma i hmelja. Ovo postrojenje je nastalo kao rezultat 

pokretanja posebnog programa za procesiranje biomase u CO 2 

neutralne pelete. Pelete se koriste u procesu proizvodnje električne 

energije, kao dodatak uglju. 

Da bi bile zadovoljene potrebe za preradom sirove slame, Demag 

Cranes & Components je konstruisao, proizveo i instalirao specijalan 

sistem za automatsku manipulaciju u okviru skladišta površine 

1700m 2 . Kapacitet skladišta je 936 bala slame, dimenzija 

2500x1300x1200mm, koji mogu da se slože u piramidu visine 8m. 

mehanizacija 

Demag Cranes & Components 

Specijalni kran za manipulaciju senom 

– ekonomično, adekvatno i ekološko rešenje 

Primena kranova je moguća u svim segmentima industrije. Investitori u nekim situacijama, 

kao najekonomičnije i najadekvatnije rešenje često vide neke druge vidove transporta (poput 

viljuškara), koji su sa stanovišta industrijske logistike često usko grlo u sistemu. Primera radi, 

predstavljamo vam specijalno rešenje koje je Demag Cranes primenio u Engleskoj, u procesu 

prerade sena u pelete... 

Specijalna grabilica sa sofisticiranim 

senzorskim sistemom 

Proizvodnja koja se odvija 24 sata, podrazumeva da je potrebno 

preraditi oko 400t. Slama se dovozi kamionima do mesta za 

istovar, na kojima je preuzima automatski kran. Sistem za prihvat 

slame se sastoji od 6 grabilica koje mogu da u jednom hodu prihvate 

i transportuju do 12 bala slame. 

Prednost ovakvog rešenja grabilice, podeljene u dva segmenta, 

jeste u tome što može da se podešava radi optimalnog prihvatanja 

bala sena. Kada je teret prihvaćen, senzori automatski proveravaju 

količinu vlage u senu, kako bi se obezbedilo da vlaga bude 

u prihvatljivim granicama. 

Kada je teret prihvaćen, kran se prebacuje u automatski mod i 

transportuje bale sena na lokaciju za odlaganje, sa preciznošću 

od 15mm. Frekventna kontrola svih kretanja omogućava da se 

teret precizno pozicionira na tačno određeno mesto. 

Kada senzor u proizvodnji alarmira sistem da je potrebno ubaciti 

dopunsku količnu sena, kran se automatski aktivira i po utvrđenom 

algoritmu prihvata određenu količinu sena i dostavlja ga 

do trakastog transportera, koji seno dalje odvozi do pogona za 

peletiranje. 

Precizna manipulacija 

Nominalna nosivost krana je 22t, na rasponu 

od 22,28 m i visine dizanja od 11,26 m. Brzina 

kretanja krana je frekventno regulisana i kreće 

se od 3 do 40 m/min. Kretanje kolica sa dizalicom 

je takođe frekventno regulisano i kreće se od 2 do 40 m/ 

min. Zbog lakše manipulacije i održavanja, kao i velike frekvencije 

rada ugrađeno je specijalno otvoreno vitlo, čiji režim rada 

zavisi od opterećenja. Kada je sistem maksimalno opterećen sa 

22t tereta (12 bala slame), brzina dizanja je 16 m/min. Kada je 

sistem opterećen sa 50% nomilane nosivosti (11t i manje), brzina 

dizanja je 24 m/min. Dopunsku pouzdanost sistemu daje sistem 

za digitalno merenje i kontrolu preopterećenja. 

Ekološki doprinos sistema 

Planirana proizvodnja oko 100.000t peleta, zameniće oko 

60.000t uglja, u procesu proizvodnje električne energije. Na 

ovaj način emisija ugljen dioksida na godišnjem nivou je smanjena 

za oko 120.000t, što je veliki doprinos zaštiti životne 

sredine. 

Mali, ali veoma značajan doprinos dao je Demag Cranes & 

Components svojim tehničkim rešenjem automatskog skladišta 

za bale sena. 

Detaljnije informacije o ovom i drugim rešenjima 

kompanije Demag Cranes & Components 

u Srbiji možete da dobijete na: 

TE CON Si stem d.o.o. 

An ti fa ši stič ke bor be 21 b 

11070 N. Be o grad, Sr bi ja 

tel/fax: + 381 11 301 78 74, 311 66 50 

e-mail: office@tecon.rs 

www.tecon.rs 


eciklaža 

tigar AD 

GUMENI RECIKLAT 

- NOVI MATERIJAL U 

GRAĐEVINARSTVU! 

Upotreba ekoloških materijala, koji su adekvatna zamena 

za klasične proizvode, a pri tome donose dodatne kvalitete 

i doprinose zaštiti životne sredine danas je imperativ u savremenom 

građevinarstvu. 

Među brojnim inovacijama koje su u poslednje vreme 

lansirane na domaćem tržištu, posebno se 

izdvajaju proizvodi od reciklirane gume pirotske 

kompanije Tigar koji su otvorili nove pristupe gradnji 

i trendovima, odavno prihvaćenim u svetu. 

U okviru priprema za pokretanje ove vrste proizvodnje, Tigar je 

realizovao akviziciju danske kompanije „Bilgutex“, stičući vlasništvo 

nad proizvodnim linijama, tehnologijom, brendovima i međunarodnim 

sertifikatima za ovaj asortiman. 

Stotinak različitih proizvoda od reciklirane 

gume 

Program, koji razvojni timovi u Tigru u kontinuitetu dopunjuju, 

obuhvata stotinak različitih proizvoda od reciklirane gume, uključujući 

i ekološka dečija igrališta, atletske staze i sportske terene, 

gumenu matu koja ima široku primenu kao podloga za teretane, 

igraonice i druge slične prostore. 

Veliki broj proizvoda namenjen je putogradnji i putnoj signalizaciji, 

od fleksibilnih stubića za uređenje parkinga, do postolja za 

prenosive saobraćajne znake, a posebnu grupu čine proizvodi za 

opremanje parkova, vrtova i okućnica, ali i velikih javnih površina. 

Od pokretanja fabrike u martu 2010. godine, najveći deo proizvodnje 

plasiran je na inostranim tržištima, pre svega kupcima u 

Švedskoj i drugim skandinavskim zemljama. S obzirom na kvalitet 

i usaglašenost sa standardima Evropske unije, intenziviraju se 

aktivnosti u okviru širenja poslovanja na nova tržišta, ali i edukovanja 

javnosti i daljeg rasta prisustva u zemlji i regionu. 

Dobra svojstva, široka upotreba 

Tokom ove građevinske sezone, na lokacijama širom Srbije, od 

Bačke Palanke, preko Beograda, Užica, Kragujevca i Niške Banje, 

do Dimitrovgrada postavljeno je više hiljada kvadrata sportskih 

terena. Podove od reciklirane gume karakteriše visok nivo 

elastičnosti i mogućnost regulisanja tvrdoće, čime se smanjuju 

opterećenja koštanog sklopa i zglobova, a samim tim i rizici od 

povreda. Ovi podovi su izuzetno vodopropusni i bez straha od 

klizanja mogu se koristiti odmah nakon padavina. 

Posebnu prednost predstavljaju dobra termo i zvučna izolaciona 

svojstva, otpornost na magnetna i druga zračenja, kao i na 

vremenske uticaje. Podovi od gumenog reciklata izrađuju se u 

širokoj paleti atraktivnih boja i dobro uklapaju u svaki ambijent. 

Ključna prednost celokupnog programa je u 

reciklibilnosti! 

Svi ovi proizvodi izrađuju se od najfinijeg granulata koji nastaje 

reciklažom otpadnih guma. Na ovaj način dotrajalim pneumaticima 

daje se nova upotrebna vrednost, a u proizvodnom procesu 

ostvaruje značajna ušteda energije. Ceo asortiman ima veoma 

dug vek trajanja, a svi proizvodi se nakon upotrebe i sami mogu 

dalje reciklirati. 

Ulaskom i razvojem ove vrste proizvodnje kompanija Tigar, u 

skladu sa svojom vizijom i strateškim opredeljenjima, nastoji da 

pruži istinski doprinos rešavanju vitalnih ekoloških problema i 

održivom razvoju. 

Detaljnije o ovom i drugim proizvodima pirotskog Tigra, 

obavestite se na sledećoj adresi: 

Tigar AD 

Nikole Pašića 213 

18300 Pirot 

Tel: 010/304-000 

Fax: 010/313-141 

www.tigar.com 


64 

intervju 

Tomislav Jovanović, predsednik Kluba privrednika opštine Palilula 

Preduzetnik je čovek koji daje nove 

poslovne ideje i koji preuzima 

odgovornost na sebe! 

Razgovor vodio: Boris Gajić 

Centar za preduzetništvo 

Opštine Palilula 

osnovan je radi 

unapređenja privrednog 

sektora na opštini, 

kako bi se uz pomoć 

opštinske samouprave 

i samih privrednih subjekata, 

a uz koordinaciju Centra poboljšala 

komunikacija i saradnja kao i razvoj malih i 

srednjih preduzeća i preduzetnika, i pomoglo 

pri pronalaženju slobodnih radnih mesta za 

mlade. Opština Palilula je najveća beogradska 

opština i ima preko 12.000 privrednih subjekata, 

zapošljava nekoliko desetine hiljada lica i ima 

stalnu tendenciju širenja privrednog sektora. 

Palilula ima industrijsku zonu i Luku “Beograd”, 

kao i čuveni PKB koji odnedavno beleži 

novi šočetak sa preuzimanjem od strane Grada 

Beorgada... 

Sve su to podaci koje možete čuti i od predsednika 

ovog centra, Tomislava Jovanovića, koji 

ovo neprofitno udruženje predstavlja u javnosti 

i kao Klub privrednika opštine Palilula. No, 

nedavno je ova organizacija zaslužila zbog 

svojih rezultata jedno među privrednicima u 

Srbiji značajno priznanje - Nagradu Kapetan 

Miša Anastasijević, za najbolje preduzetničko 

udruženje u Beogradu za 2010. godinu, koja 

je dodeljena od strane Privredne komore Beograda, 

Tehničkog fakulteta iz Novog Sada 

i Medijainventa. Sa nedavnim pristupanjem 

međunarodnoj konfederaciji mladih preduzetnika 

YES, iz Brisela, pomenuto priznanje čini 

dovoljnim razlog da potražimo i porazgovaramo 

sa Tomislavom Jovanovićem, predsednikom 

Kluba privrednika opštine Palilula, inače diplomiranim 

inženjerom poljoprivrede i preduzetnikom 

više od 20 godina... 

INDUSTRIJA: Da odmah na početku ovog razgovora razjasnimo 

jednu nedoumicu koja je istovremeno i terminološko-konceptualna 

greška na žalost podignuta na nivo pa skoro državne ekonomske 

politike i zakonodavstva. Radi se o pojmu, shvatanju, 

mestu i ulozi preduzetnika u ekonomiji svih pa i zemlje kao što 

je Srbija. Ovo Vas pitam i kao preduzetnika sa iskustvom od preko 

20 godina rada i poslovanja... 

Tomislav Jovanović: Nešto na čemu insistiram nekoliko godina 

je upravo izmena samog termina PREDUZETNIK! Ovaj pojam se 

svuda u svetu koristi kao pojam o čoveku koji daje nove poslovne 

ideje, koristi svaki momenat koji bi mogao da doprinese razvoju 

njegovog poslovanja, čoveku koji se ne predaje u poslovnom 

smislu, čoveku koji je preduzimljiv i koji preuzima odgovornost 

na sebe. Nije bitno da li se radi o osobi koja ima malo preduzeće 

ili kompaniju, već se radi o istim poduhvatima, namerama i 

naporima. 

Privrednike niko ne može lagati i zato je spoznaja našeg privrednog 

kluba bila dobar primer kako se može relativno brzo podići 

neko privredno udruženje. Ide izborna godina, političari će se 

boriti za njihove rezultate, a mi ćemo se uvek boriti za bolje privredno 

uređenu Srbiju i za modernizaciju privrednih subjekata 

koja je na realno niskom rejtingu. 

Kod nas u pravnom smislu preduzetnik je vlasnik radnje, ali se 

polako sve više koristi termin preduzetnik upravo onako kako 

sam to istakao. 

Ukoliko želimo da istaknemo procentualno mali broj ljudi koji 

imaju preduzetnički duh i energiju, moramo im dati adekvatnu 

definiciju i mesto u društvu. U suprotnom, imaćemo demotivaciju 

i onemogućavanje ljudi koji mogu pružiti privredni napredak. 

INDUSTRIJA: Na tragu prethodnog, da li je dobar pristup koji 

vlada u domaćem politčkom shvatanju ekonomskog razvoja i 

posebno prevazilaženja krize i povrh toga tranzicije - da su MSP 

to rešenje kojim treba premostiti jaz i prazninu nastalu urušavanjem 

velikih proizvodnih, dakle, industrijskih sistema? Čini se 

da je to odgovor koji izostaje poslednjih deset godina otkako je 

npr. Biznis Baze... 

Jovanović: Podatak koji je poznat svima da je u Srbiji broj MSP 

98% jeste samo broj o kome se godinama piše i priča da je upravo 

perspektiva Srbije u stvaranju ambijenta za MSP, a činjenično stanje 

je drugačije. MSP nemaju pravi poslovni ni zakonodavni ambijent. 

Glas MSP nije jak da bi mogao da sprovodi realne promene 

koje su nam neophodne kako bi se na adekvatan način stvarao 

razvoj i prosperitet MSP i uposlio mnogo veći broj ljudi. 

Takozvane velike firme su motor u svim državama i moje mišljenje 

je takođe da Srbija mora voditi još više računa o velikim kompanijama. 

Ali, kod nas su pojedine velike kompanije - institucije 

koje kontrolišu celokupno tržište, koje su ubile male dobavljače i 

MSP nemaju pravi poslovni ni zakonodavni ambijent. Glas MSP 

nije jak da bi mogao da sprovodi realne promene koje su nam 

neophodne kako bi se na adekvatan način stvarao razvoj i prosperitet 

MSP i uposlio mnogo veći broj ljudi. 

Da nemam pozitivan stav i veru u bolje dane ne bih sve 

ovo radio... 

kooperante, i koje daju nerealno male plate zaposlenim radnicima 

jer, drže monopol na domaćem tržištu. 

Da udruženja MSP imaju jedinstvo i snagu, siguran sam da bi 

98% MSP bila ta snaga i lokomotiva Srbije koja bi stavrala profit, 

zapošljavala ljude, izvozila proizvode u inostranstvo i ne bi bila 

potčinjena monopolistima. 

Samo da podsetim da su najveći izvoznici upravo MSP preduzeća, 

da zapošljavaju najveći broj ljudi, da su najprilagodljivija svim privrednim 

i društvenim turbulencijama, da su uvek ona na udaru 

svih inspekcijskih pretresa, da su najredovnije platiše poreza i sl. 

Sve ovo ukazuje da MSP mnogo daju, a ne dobijaju adekvatno od 

države - a to je da se prema privrednim normama ne usklađuju 

zakoni od kojih bi imali svi mnogo više koristi. 

Setimo se da izglasavanje nekog zakona koji je štetan po privredu 

ima mnogo teže posledice nego što se može i zamisliti. Da bi se 

loši zakoni promenili, potrebno je da prođu godine i godine, a za 

to vreme se beleže posledice koje se mogu meriti u milionima 

dinara gubitaka za privrednike i otkazivanjem i gašenjem firmi. 

Upravo zato moramo imati i u lokalnim i u gradskim i republičkim 

strukturama predstavnike koji će kreirati poslovni zakonodavni 

sistem. Ne sme se dozvoliti izglasavanje ni jednog privrednog 

Ukoliko želimo da istaknemo procentualno mali broj ljudi koji 

imaju preduzetnički duh i energiju, moramo im dati adekvatnu 

definiciju i mesto u društvu. U suprotnom, imaćemo demotivaciju 

i onemogućavanje ljudi koji mogu pružiti privredni 

napredak. 

zakona, a da se prethodno ne vodi debata u komorama i udruženjima 

privrednika. I kada se dobije zeleno svetlo od strane stručnih 

službi, tek onda se zakon daje na izglasavanje. 

INDUSTRIJA: Čime ste zaslužili kao Klub privrednika opštine 

Palilula da ponesete priznanje da ste najbolje lokalno privredno 

udruženje, a koje vam je nedavno uručeno na svečanosti u 

Kapetan Mišinom zdanju? Kako na osnovu toga treba tumačiti 

mesto i ulogu ovakvih vidova i nivoa privrednih organizovanja 

u Srbiji u doba tranzicije? Koliki je zaista njihov značaj i uticaj? 

Jovanović: Upornim radom, iskrenom verom u ono što radimo, 

iskrenim nastupima sa privrednicima i velikoj pomoći GO Palilula. 

Da je sreća da svaka opština ima jak privredni klub kao što 

je na Paliluli, mi bismo danas imali jak lobi MSP i siguran sam 

Da je sreća da svaka opština ima jak privredni klub kao što je 

na Paliluli, mi bismo danas imali jak lobi MSP i siguran sam da 

bi mnoge stvari bile drugačije. Za snagu privrednih udruženja 

potrebno je ozbiljno članstvo, sa jasnim programom i ciljem! 

intervju 

da bi mnoge stvari bile drugačije. Za snagu privrednih udruženja 

potrebno je ozbiljno članstvo, sa jasnim programom i ciljem! 

INDUSTRIJA: Započeo Vam je drugi četvorogodišnji mandat 

na mestu predsednika Kluba privrednika opštine Palilula. Neki 

zlobnici bi prokomentarisali da nema ništa bez politike... Kako 

se opirete političkom i stranačkom uticaju u vođenju jednog 

čisto privrednog udruženja? I kako će vam biti u toku ovog mandata? 

Ide izborna godina... 

Jovanović: Drugi mandat koji sam dobio je posledica mog prethodnog 

rada i rezultata koje sam uvek želeo da istaknem kroz 

konkretne zadatke koje smo svi sprovodili, a oni su bili uvek 

usmereni u privrednom pravcu. Privrednike niko ne može lagati 

i zato je spoznaja našeg privrednog kluba bila dobar primer kako 

se može relativno brzo podići neko privredno udruženje. Ide 

izborna godina, političari će se boriti za njihove rezultate, a mi 

ćemo se uvek boriti za bolje privredno uređenu Srbiju i za modernizaciju 

privrednih subjekata koja je na realno niskom rejtingu. 

INDUSTRIJA: Kada smo već kod izborne godine, i ovaj put se očekuje 

nepovoljan, najblaže rečeno, uticaj politike na ekonomski 

sektor. Da li su za tu i takvu situaciju zaslužni samo političari i 

stranke, ili i sami privrednici, svojim “hodom niz dlaku”? 

Jovanović: Politika će uvek biti deo ekonomije bilo koje zemlje i 

to je sastavni deo funkcionisanja države. Ali, političari moraju da 

shvate da je mandat političara prolazan, da je naš život prolazan, 

da ostaju uvek iza nas mlađi kojima treba da ostavimo što bolje 

uslove za život, kao što se roditelji zalažu da svojoj deci ostave 

kuću, neke novčane zalihe, tradiciju i sve što je dobro. 

INDUSTRIJA: Kako vidite Srbiju u predstojećem periodu, posebno 

ako se uzme u obzir najavljivana Strategija 2020 i slične 

projekcije domaćeg ekonomskog razvoja? I gde u svemu tome 

treba da budu preduzetnici i sam sektor MSP? 

Jovanović: Da nemam pozitivan stav i veru u bolje dane ne bih 

sve ovo radio. Ne treba Srbiji puno da odskoči sa sadašnje pozicije. 

Očekujem kompletno podizanje svesti i od strane privrednika 

i države. Svi smo svesni sadašnje situacije i čisto sumnjam da bilo 

ko veruje da ćemo da doživimo totalni krah. Ipak, sve je u našim 

rukama! 


eflektor plus 

„Mali“ presek stanja 

Srbija je u prvih pet meseci 2011. izvezla usluge vredne 1,55 

milijardi dolara i tako, nasuprot deficitu u spoljotrgovinskoj 

razmeni robe, ostvarila pozitivan bilans razmene usluga sa 

inostranstvom od 64,6 miliona dolara. Istovremeno, izvoz 

usluga je uvećan za 20,7% u odnosu na isti period prošle godine, 

kada je zabeležen “minus” od 7,5 miliona dolara u razmeni. 

Poslovne, profesionalne i tehničke usluge, drumski saobraćaj, usluge 

za lične potrebe i rekreaciju, investicioni radovi kao i usluge u oblasti 

komunikacije, oblasti su u kojima je ostvaren najveći suficit od januara 

do maja ove godine. Najpovoljnija pokrivenost izvoza uvozom 

ostvarena je kod usluga za lične potrebe i rekreaciju - nešto više od 

215%, i kod drumskog saobraćaja – 210%. 

U Privrednoj komori Srbije navode da je u ukupnom izvozu iz Srbije 

najveći udeo usluga koje pripadaju kategoriji “ostalo”. To su finansijske 

usluge, osiguranje, računarske i informatičke usluge, posredovanje 

u trgovini, operativni zakup, autorska prava, naknade i licence, 

poslovne, profesionalne i tehničke usluge, kao i usluge za lične 

potrebe i rekreaciju, i usluge državnih institucija. 

„Ova grupa čini skoro polovinu ukupnog izvoza usluga naše zemlje, 

čak 45,5% u posmatranom periodu. Najznačajnija stavka grupe su 

svakako profesionalne, poslovne i tehničke usluge, sa učešćem u 

ukupnom izvozu usluga Srbije od 22,2%, i pozitivnim bilansom u 

razmeni od 82,921 milion dolara“, objašnjavaju u PKS. U ukupnom 

učešću izvezenih usluga sledi saobraćaj - 23,6%, turizam - 20,1%, 

zatim investicioni radovi u inostranstvu - 6% i usluge u oblasti komunikacija 

- 4%. 

U poslednje vreme u svetu se dovodi u pitanje značaj industrije za 

rast, izvoz i zapošljavanje. Deo američkih ekonomista smatra da 

treba demistifikovati verovanje da je industrija tehnološki dinamičnija 

nego usluge. Kao primere, oni navode kompanije za logistiku, 

mobilne telekomunikacije, maloprodaju i razvoj genetski modifikovane 

hrane. Takođe, važno je napomenuti da rast proizvodnje razmenljivih 

proizvoda, ne mora više da znači samo rast proizvodnje 

industrijskih roba, već i nekih usluga, kao što su finansije i usluge IT 

sektora. Na taj način se “razbija” mit o uslugama kao samo i isključivo 

nerazmenljivom sektoru, gde je neminovno da se najveći deo 

proizvedenog potroši lokalno. 

„Pretpostavka da će globalna tražnja za uslugama stagnirati je pogrešna“, 

objašnjava ekonomista Goran Nikolić. „Naime, kako zemlje u 

razvoju postaju bogatije, one će želeti sve više vrsta usluga, uključujući 

i one najsofisticiranije gde razvijene zemlje imaju komparativne 

prednosti. Često se ignoriše činjenica da je rastući broj usluga razmenjiv 

i da bogate zemlje ostvaruju suficite upravo tu“, kaže Nikolić. 

Iako ne postoje uverljivi dokazi da stanje ekonomije zemlje zavisi od 

stanja njene industrije, postavlja se pitanje jesu li ova gledišta i za 

Srbiju validna? Na prvi pogled, naša zemlja prati svetske trendove 

udeo industrije konstantno opada, dok učešće usluga raste (udeo 

industrije je sa 29% u BDP pre deset godina pao na samo 19% prethodne 

godine). Osim toga, rast usluga u ukupnom izvozu se povećava. 

I dalje dominantan deo izvoza čini njegovo robni deo, sa 73,5% (u 

2010), dok je ostatak izvoz usluga. Ipak, Goran Nikolić je mišljenja da 

uluge i njihov izvoz još uvek ne mogu biti oslonac budućeg privrednog 

rasta Srbije. 

„U Srbiji su finansijsko posredovanje, trgovina, saobračaj i telekomunikacije 

od 2002. do 2008. prosečno rasle čak 15,4%. Ostali sektori 

privrede rasli su po prosečnoj stopi od svega 2,3%, a prerađivačka 

industrija za promil više“, objašnjava Nikolić. 

Tri četvrtine rasta privrede Srbije, a slično je i sa Hrvatskom, bila su 

zasnovana na sektorima iz nerazmenljivog dela privrede. Nikolić 

smatra da je ovaj trend neodrživ, i da će u narednom periodu rast 

privrede Srbije morati da se mnogo više zasniva na razmenjivom 

delu privrede tj. industrijskoj proizvodnji. 

„Trgovina uslugama i dalje ostaje ograničena, i to ne samo u ekonomijama 

u razvoju. Indikativno je da i u Evropskoj uniji samo petina 

usluga imaju prekograničnu komponentu“, smatra Nikolić. On kaže 

da bi naša zemlja komparativnu prednost mogla imati u IT sektoru 

i možda saobraćaju, ali da je još uvek rano očekivati da izvoz usluga 

preuzme značajnu ulogu u privrednom razvoju zemlje. 

„Srbija prvo mora proći kroz industrijsku fazu koja bi bila kraća nego 

uobičajeno, pa tek onda početi da razmišlja o izvozu baziranom na 

uslugama. Iako usluge nisu manje tehnološki napredne od industrije, 

teško je verovati da bi one uskoro mogle postati nosilac privredne i 

izvozne ekspanzije Srbije“, mišljenja je Nikolić. 




Bezbednost i zdravlje i zdravlje 

na radu 

Bezbednost i zdravlje i zdravlje na radu 

Uticaj radne na 

stanje životne sredine 

Poznato je da su za bezbednost i zdravlje na 

radu odgovorni svi subjekti koji učestvuju u 

procesu rada, što znači zaposleni na svim nivoima, 

ali je najodgovorniji poslodavac. Iskustvo 

je pokazalo da poslodavci, posebno kada su u 

pitanju srednje i male radne organizacije, kao i 

preduzetnici, iako su najodgovorniji za bezbednost 

i zdravlje na radu, kako zaposlenih tako 

i njih samih, nedovoljno poznaju ovu oblast. 

Stoga smo obnovili istoimenu rubriku u kojoj u 

ovom broju Industrije skrećemo pažnju na neka 

važna pitanja u odnosu radne i životne sredine. 

Tekst pred vama je zasnovan na knjizi „Poslodavac 

i bezbednost i zdravlje na radu“ prim. dr 

sci Jelene Paunović Pfaf, koja je ujedno stručni 

konsultant ove rubrike. 

mogu i u životnoj sredini dugo da opstanu bilo u vazduhu, vodi ili 

da se namogilavaju u biljkama i životinjama. Dalje, putem udisanja 

zagađenog vazduha, upotrebe zagađene vode, ili putem lanca 

ishrane, dospevaju u organizam čoveka, gde ispoljavaju otrovna 

svojstva čiji je rezultat oštećenje zdravlja stanovništva. 

Boravak čoveka u tako zagađenoj životnoj sredini direktno utiče 

na kvalitet njegovog života. 

Koja je uloga poslodavca? 

Verovatno ćete postaviti pitanje zašto je ovo za mene bitno? 

Odgovor je jasan. Vi, kao poslodavac koji proizvodi “zagađivače”, 

obavezni ste i da zaštitite životnu sredinu od tih proizvoda. 

Kada ste se upoznavali sa zakonskim propisima, videli ste da su 

vaše obaveze kao poslodavca u odnosu na zaštitu životne sredine 

ugrađene u sistem upravljanja životnom sredinom koji proističe 

iz ISO 14001, kao i u našu zakonsku regulativu. 

Nacionalni standard SRPS ISO 14000:1997 definiše sistem upravljanja 

životnom sredinom (Enviromental Management Sistem 

- EMS) kao deo ukupnog sistema upravljanja, koji obuhvata organizacionu 

strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, 

postupke, procese i resurse za razvoj, uvođenje, postizanje, preispitivanje 

i održavanje politike zaštite životne sredine. 

Propisano je da se svaka aktivnost u odnosu na životnu sredinu 

sprovodi na mestu zagađenja i na teret zagađivača, bilo da se radi 

o preventivnim aktivnostima ili nadoknadi zbog štetnih efekata. 

Prema Zakonu o zaštiti životne sredine (2004. i dopuna 2009.) 

i Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima 

merenja i evidentiranja podataka, zagađivači su dužni da vode 

podatke o vrsti i količini štetnih i opasnih materija koje ispuštaju 

u vazduh, moraju da obezbede merenja (bilo da ih vrše sami ili 

preko ovlašćenih organizacija). 

Očuvanje životne sredine danas je jedan od najvažnijih zahteva 

koji se postavlja pred proizvođače, posebno različitih hemijskih 

proizvoda. Ovi se odnose na smanjenje emisije otrovnih gasova, 

prečišćavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u otvorene 

vodotokove, skladištenje određenih hemijskih međuprodukata i 

hemijskog otpada koji ne mogu biti prerađeni, kao i na njihovo 

uklanjanje mehaničkom, hemijskom ili termičkom razgradnjom. 

Najznačajniji i izuzetno opasni zagađivači su sintetski materijali, 

posebno plastične materije, koji se bacaju u okolinu i sintetska 

ulja kao što je piralen, a koji se koriste za hlađenje električnih 

transformatora i kao maziva u nekim zatvorenim sistemima. 

Iskustva stečena u ugradnji sistema upravljanja zaštitom životne 

sredine upućuju na konstataciju da se zaštita radne sredine ne 

može posmatrati nezavisno od kvaliteta zaštite životne okoline. 

Zato se istovremeno može govoriti o zaštiti radne sredine kao 

podsistema zaštite životne sredine i obrnuto. Činjenica je da se 

ova dva sistema međusobno prožimaju, pri čemu i pored dosta 

zajedničkih elemenata svaki poseduje svoje specifičnosti. 

Zdrava životna sredina je bitna kako bi bio zadovoljavajući kvalitet 

života ljudi, i da je vaš udeo u tome kao poslodavca veoma 

odgovoran i značajan. Naravno, u svemu tome, poslodavci nisu 

prepušteni samima sebi, već imaju i svoje pomoćnike. O tome u 

sledećem broju časopisa Industrija. 

Poznato je da su promene u životnoj sredini velikim 

delom posledica neodgovornog ponašanja u radnoj sredini. 

Zna se i to da kako svakodnevne aktivnosti tako i 

povremene akcidentalne situacije u proizvodnim procesima, 

najčešće hemijske ili radiološke prirode, mogu da utiču na 

kvalitet životne sredine. 

Podaci ukazuju da najveći deo zagađenja dolazi od industrije, 

zatim poljoprivrede i saobraćaja. Kao posledica velikog tehničkog 

progresa i razvoja industrije dolazi do sve većeg, na žalost 

štetnog, uticaja čoveka na sredinu koja ga okružuje. Ovaj uticaj je 

posledica prelaska štetnosti koje nastaju u toku proizvodnog procesa 

u životnu sredinu (ukoliko nisu preduzete adekvatne mere 

zaštite), a koje uslovljavaju zagađenje vazduha, vode i zemljišta. 

To je bio razlog da se u svetu paralelno sa prioritetnim ciljevima 

i aktivnostima, kao što su mir, ekonomski razvoj, socijalna pravda 

i demokratija poslednjih godina 20. veka ustanovi još jedan, 

možda najznačajniji sa aspekta opstanka ljudske vrste - zaštita 

i unapređivanje životne sredine. Kontrola ekoloških rizika kao 

dominantnog faktora poslovnih rizika, omogućuje upravljanje 

zaštitom životne sredine. 

Kako nastaje zagađenje životne sredine? 

Zagađenje zemljišta je najčešće posledica odlaganja industrijskog 

i komunalnog otpada koji čine kako organske tako i neorganske 

materije. Zbog toga je površinski sloj zemlje često zagađen ne 

samo hemijskim materijama, već i parazitima i mikroorganizmima, 

te može da bude izvor ne samo trovanja već i zaraznih oboljenja. 

Voda se najčešće zagađuje otpadnim vodama koje se direktno 

izlivaju u vodotokove ili indirektno dospevaju do izvorišta i bunara 

a sadrže metale, štetne mikroorganizme, hemijske ili radioaktivne 

materije, i kao takva postaje izvor trovanja i oboljenja. 

Vazduh biva zagađen hemijskim elementima, jedinjenjima, aerosolima, 

dimovima i parama koje se direktno ispuštaju u spoljnu 

sredinu. 

Osim hemijskih materija kao zagađivači životne sredine pojavljuju 

se i: 

• zračenja koja dolaze od izvora kao što su električna pražnjenja, 

fluoroscentne sijalice, radarski sistemi, radio i TV odašiljači, 

satelitske komunikacije, predajne antene, nadzemni i podzemni 

vodovi visokog napona, trafostanice, postrojenja za proizvodnju 

prenos i distribuciju električne energije i drugo; 

• buka, posebno komunalna buka, čiji su izvori prvenstveno 

saobraćaj i građevinski radovi; 

• svetlost kao zagađenje životne sredine (čije se posledice tek 

sagledavaju), rezultat je loših projekata rasvete koji dopuštaju 

veštačkoj svetlosti da sija na sve strane, umesto da se usmerava 

na dole, gde je potrebna. Ako znamo da je mrak potreban za bioritam 

ne samo ljudi već svih živih organizama, onda je jasno da se 

mogu očekivati štete za organizam zbog njegovog narušavanja. 

Zavisno od fizičko-hemijskih svojstava materije iz radne sredine 

mogu vrlo brzo da se razgrade i da ne ostavljaju posledice, ali 

O knjizi 

U knjizi prim. dr sci Jelene Paunović Pfaf „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“ na 129 strana obrađene su sve oblasti i pitanja 

u vezi sa bezbednošću i zdravlju na radu, i to u formi pitanja i odgovora. „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“ izdao je 

Tehpro d.o.o. Obaveštavamo čitaoce da ukoliko su zainteresovani za ovaj naslov, mogu da se jave redakciji časopisa Industrija, na 

mejl: office@industrija.rs. 

68 



farmaceutska industrija industrija 

bioinformatika 

Upotreba kompjuterskih tehnika 

u istraživačkim procesima 

farmaceutska industrija 

bioinformatika 

70 

Nije bilo tako davno kada su naučnici u analizama dobijenih 

rezultata istraživanja koristili samo nekoliko 

grafikona i tabela, dok se tek nedavno započelo sa 

upotrebom standardnih komercijalnih baza podataka. 

No, novi procesi u istraživanjima u oblasti biologije omogućili su 

toliko mnogo podataka da je došlo do razvoja sasvim nove discipline 

- bioinformatike. Ova disciplina se koristi da bi se lakše 

baratalo sa ovim podacima... 

Najveći deo priliva ovih podataka stiže iz istraživanja u kojima se 

koriste mikro nizovi DNK u eksperimentima profajlinga genskih 

prikaza, gde se ti prikazi hiljada gena istovremeno prate radi beleženja 

promena koje prouzrokuju bolesti ili sam postupak lečenja. 

Jedan niz može da proizvede 20.000 informativnih objekata, gde 

se svaki ažurira s vremena na vreme. Zatim se ceo eksperiment 

može da ponovi na drugoj ćeliji, organizmu ili u promenjenim 

uslovima. Velika komercijalna baza podataka može da obuhvati 

20.000 oblasti, jednu za svaki proizvod kompanijskog skladišta, ali 

ne treba očekivati da se svi ti podaci ažuriraju u toku nekoliko 

sekundi, niti da se upoređuju sa sličnim velikim setovima podataka 

koji se traže u paralelnim eksperimentima, kako bi se isporučila 

nova informacija. 


Brzi razvoj u oblasti 

genomskog i molekularnog 

istraživanja usmerilo je 

veliku pažnju ka oblasti bioinformatike. 

Tako, već sada 

se beleže slučajevi gde su 

naučnici korišćenjem komjutera 

pronašli nove pristupe i 

otkrili nove procese u potrazi 

za temeljno drugačijim 

načinima korišćenja lekova. 

Oruđa bioinformatike 

Odseci za bioinformatiku na univerzitetima najčešće rade na bazi 

interfejsa između biologičara i kompjuterske nauke upotrebom 

tehnika koje su razvili kompjuteristi radi baratanja sa podacima 

koje prinose biologičari. Sam saobraćaj nije uvek težak u jednom 

smeru. biologija sada ispostavlja zahteve koje ne mogu da predvide 

IT istraživači, čime se tera kompjuterska nauka da razvija nove 

pravce. 

Razvoj novih softvera radi sprovođenja istraživanja uslovljen je 

rokovima i skup tako da na nivou osnovnih istraživanja razmena 

tehnika ima smisla. Softver „Open Source“ ovde je od koristi 

otkako je dostupan svakom istraživaču koji može da ga razvija u 

skladu sa potrebama rada, čime se nova verzija čini dostupnom 

drugim istraživačima. Čak i jedan Majkrosoft, koji nije bio poznat 

kao ljubitelj „open source“ filozofije, pristupio je stvaranju Microsoft 

Biology Fondacije – MBF, koja obezbeđuje besplatne alatke 

po principu „open source“-a za potrebe bioinformatičkih istraživača. 

MBF je programski neutralan bioinformatički komplet alatki 

napravljenih kao ekstenzija za Microsoft .NET Framework da bi 

se koristila biblioteka za često korišćene bioinformatičke funkcije. 

Biologičari se susreću sa brojnim problemima danas, kao što je 

određivanje korelacija između sekvenciranja ljudskog genoma ili 

identifikovanje verovatnoća kod pacijenata koji su skloni određenim 

bolestima. Stoga MBF ima za cilj da zdravstvenim istraživačkim 

ustanovama pruži sredstva koja su potrebna da bi se naučnicima 

pomoglo da napreduju u svojim istraživanjima i obezbede 

tačnost podataka. 

Tako je Informatička Grupa u okviru farmaceutskog istraživačkog 

i razvojnog sektora korporacije „Johnson & Johnson“ upotrebila 

MBF da bi proširila svoju informatičku platformu Unapređenog 

biološkog i hemijskog razvojnog sektora, kako bi bez problema 

integrisala podatke dobijene u istraživanju malih i velikih molekula. 

„Bioinformatičke karakteristike i funkcionalnost kod MBF omogućavaju 

prethodne funkcije što nama istraživačima olakšava 

poziciju kako ne bismo morali ponovo da izmišljamo točak“, kaže 

Džeremi Kolpak, viši analitičar u faramceutskom istraživačkom i 

razvojnom sektoru korporacije „Johnson & Johnson“. “Konačno, 

to nam je uštedelo puno vremena, omogućavajući nam da se 

usmerimo na razvoj viših nivoa u analizi i mogućnosti vizuelizacije, 

i da ih isporučimo u kraćem roku našim naučnicima, unapređujući 

tako njihovu mogućnost da pruže otkrića zasnovana na ovim 

podacima i da daju dijagnoze od kritičnog značaja“, ističe Kolpak. 

Pletenje mreže podataka 

Endrju Bras, profesor Bioinformatike na Univerzitetu Mančester, 

jednom od vodećih centara za ovu vrstu rada u Velikoj Britaniji, 

kaže da se oni razvijaju u saradnji sa istraživačima iz celog sveta. 

Sada se nalaze u fazi kada prerađuju njihove tehnike dok sprovode 

dragocena istraživanja u oblasti zdravlja životinja, gde su se 

istraživačke metode u potpunosti potvrdile i koje će se potom 

moći da primene u rešavanju zdravstvenih problema kod ljudi. 

Projekat na kome sada rade tiče se bolesti spavanja kod afričke 

stoke koji vode zajedno stručnjaci iz Kenije iz oblasti genetike 

i zdravlja stoke, naučnici iz Instituta Roslin sa Univerziteta iz 

Edinburga i Australije sa uzgajivačima stoke u Irskoj. Svi zajedno 

daju ogromne količine podataka. 

Kerol Grobl, profesor kompjuterskih nauka iz Mančestera ističe 

kako imaju oko hiljadu baza podataka od biološkog istraživanja, 

kao i stotine raznih analiza i vizuelnih alatki. Prema njenom svedočenju, 

bioinformatika uvezuje sve te podatke. Kada bi se to 

radilo ručno, oduzelo bi mnogo vremena, a javile bi se i greške... 

Imajući u vidu ogromnu količinu podataka, sasvim je ljudski da se 

nađe način kako da se sve pojednostavi. Uobičajen odgovor bio 

bi da se upotrebi pristup na osnovu hipoteze, kojim se usmerava 

pažnja na delove podataka iz istraživanja koji su već navedeni u 

prethodnom istraživanju, ili koji su u vezi sa sličnim uslovima, gde 

bi temeljnija analiza svih podataka verovatno dovela do sasvim 

novog otkrića. Postoji i problem gde većina podataka pristiže od 

ostalih projekata koji su u toku, i koji su podložni promenama. 

Razne alatke zasnovane na umrežavanju i neformalne veze za razmenu 

podataka između istraživača uspostavljane su u prošlosti. 

Ali, sada, sa projektom Taverna koji vodi prof. Grobl, omogućava 

se mnogo više strukturalniji pristup u upoređivanju različitih 

informacija. Taverna omogućava istraživačima da definišu pravce 

rada, metodologije za sprovođenje istraživanja, a koje mogu da 

se sačuvaju i ponovo pokrenu i urede po potrebi. 

U slučaju kenijske stoke, istraživač Pol Fišer iz Mančestera upotrebio 

je podatke iz dva seta genetičkih informacija kako bi odredio 

koji geni mogu da pruže otpor uzroku bolesti spavanja. 

Taverna ima i neke usluge prethodno definisanih pravaca rada, 

kako bi se odradili obični zadaci, dok drugi mogu da se naprave ili 

importuju. Karakteristika importovanja može biti od značaja jer 

omogućava istraživačima da publikuju svoje pravce rada zajedno 

sa otkrićima u istraživanju, što olakšava kolegama da izvrše pregled 

upotrebljenih procesa. To takođe znači da usluge korisnih 

tokova rada mogu biti pristupačne i ostalim naučnicima što im 

štedi napore i vreme potrebno za određivanje svake usluge od 

početka. 

Tim projekta Taverna je vrlo brzo uočio da tok rada koji se razmenjuje 

putem elektronske pošte, društvenih mreža i ostalih načina 

umrežavanja, postaje široko prisutan, ali to sa sobom nosi i određenu 

opasnost. Stoga su razvili i postavli sajt „MyExperiment“ 

gde naučnici mogu da razmenjuju svoje postupke u radu. 


vremeplov 

vojna industrija u Srbiji 

Krenulo je sa 

„hajduk“ topovima... 

Turski teror dovodi do izbijanja Prvog srpskog 

ustanka. Ustanici se suočavaju sa nedostatkom 

oružja, municije i ostalih „potrepština“ za 

ratovanje. Zbog toga vođe ustanka, na čelu sa 

Karađorđem, kao svoj prvi zadatak postavljaju 

organizovanje vojske i snabdevanje oružjem. 

Stoga, već 1808. godine, u arsenalu u Donjem 

gradu beogradske tvrđave sa uspehom su livena 

laka, mobilna oruđa autohtone konstrukcije, tzv. 

„Hajduk” topovi... Zapravo, istorija industrije i 

posebno vojne jeste priča o Zavodima i o industrijskom 

razvoju Kragujevca. 

Krajem 1832. godine završena je „Državna voena radionica” 

u kojoj je vršeno sklapanje oružja od delova 

proizvedenih na manufakturan način, sa podelom 

rada po specijalizaciji zanatlija. Ubrzo je u Kragujevcu 

izgrađen i „Arsenal za opravku ručnog oružja”, a potom i barutni 

magacin, kovačnica i bravarnica. Čitav ovaj kompleks reorganizovan 

je 1847. godine u „Fabriku za voenu spremu”. 

Kragujevac - sedište Topolivnice 

Svestan specifičnog međunarodnog položaja Kneževine Srbije, 

Ilija Garašanin je 1848. obnovio ideju o samostalnoj izradi topova. 

Krajem 1849. godine je za potrebe Topolivnce u belgijskoj 

firmi Lašose naručena i prva parna mašina snage 15 kW. Turska i 

Austrija energično protestuju zbog rada Topolivnice, pa je „Popečiteljstvo 

vnutreni dela” početkom marta 1851. predložilo Kragujevac 

za sedište Topolivnice, da bi odmah potom knez Aleksandar 

Karađorđević Popečiteljstvu finansija obrazložio razloge izbora 

ove lokacije. Sve instalacije Topolivnice do kraja istog meseca 

prenete su u Kragujevac. 

Konstantin Magazinović i Ilija Garašanin uspeli su da izdejstvuju 

saglasnost cara Napoleona III o angažmanu kontrolora privatne 

livnice iz Duea, Šarla Lubrija. Lubri je u Beograd stigao krajem 

januara 1853. godine. Četiri dana po dolasku potpisao je ugovor 

o angažmanu za upravnika Topolivnice u izgradnji i odmah se 

uputio u Kragujevac. 

Osnovano Zastava oružje i započela vojna i 

uopšte industrijalizacija u Srbiji 

Prvo uspešno livenje topova u kragujevačkoj Topolivnici izvedeno 

je oktobra 1853. i tada je zvanično i osnovano Zastava oružje i 

započela vojna i uopšte industrijalizacija u Srbiji. Tada su izlivena 

četiri topa od po četiri funte i dve kratke haubice. 

Naredne godine pri Topolivnici su osnovane Zanatlijska škola 

i pirotehnika, a formirana je i Bolesnička kasa, ustanova zdravstvenog 

osiguranja radnika Topolivnice, preteča socijalnog osiguranja 

u Srbiji. U septembru te 1854. godine Šarl Lubri dužnost 

upravnika Topolivnice predaje poručniku Petru Protiću i vraća se 

u Francusku. 

U maju 1855. iz Belgije je dobavljena prva mašina za hladno 

presovanje i obrezivanje olovnih zrna. Uz mašinu su dobijene i 4 

matrice čijom izmenom su se mogla izrađivati sferična ali i cilindrična 

zrna ekspanzivnog i kompresivnog tipa Mini i Lorenc. 

Već 1857. dovršena je gradnja i montaža prve domaće Kovačnice 

za kovanje u kalupima, čime su mogućnosti Topolivnice znatno 

proširene. Dalji razvoj fabrike se odvija u dva pravca: najpre je 

1860. osnovana Puškarnica, u okviru koje je 1863. podignuta parna 

sušnica za sušenje drvene građe, a iste godine osvojena je i 

proizvodnja izolučenih »spredapunećih« topova La Itovog sistema. 

Na bazi La It sistema 1865. osvojena je proizvodnja M.1858, 

kalibra 4 funte (85,6 mm) i sa autohtonim lafetima koje je razvio 

Milivoje Petrović-Blaznavac za sve tipove oruđa. Poslednja baterija 

topova La It izlivena je 1886. godine. 

Prvo konstruktivno odeljenje formirano je 1866, dok je radionica 

fišečnih čaura 1871. prerasla u odeljenje uprave i nazvana Čaurnicom. 

Po idejama Koke Milovanovića izrađen je prototip prve domaće 

brzometke, 1880. godine. Tada je to bila najbolja puška u svetskoj 

konkurenciji! 

Prvo industrijsko električno osvetljenje uvedeno je 1884. u novoj 

zgradi čaurnice. Ova prva dinamo mašina bila je jačine 5 KS i 

imala je kapacitet od 30 sijalica i 2 lučne lampe. Ovo se dogodilo 

u vreme kada u Srbiji, čak ni na kraljevom dvoru, takvo što nije 

postojalo, a i u Evropi se još uvek o električnom osvetljenju pričalo 

kao o čudu koje je dve godine pre toga prvi put bilo prikazano 

u Parizu... 

Prve međunarodne nagrade 

U Parizu je 24. aprila 1889. otvorena svetska privredna izložba. 

Zavodi su bili zastupljeni sa 42 proizvoda, među kojima je bilo i 

pet mašina alatljika. Dobijeno je pet srebrnih i jedna bronzana 

medalja. 

Električni motor kao pogonsko sredstvo u radionicama kragujevačke 

fabrike uveden je 1890. dok je proizvodnja ručnih bombi 

sistema »Kragujevac« konstruktora pukovnika Miodraga Vasića 

otpočela 1898. 

Na svetskom sajmu privrede u Londonu 1907. fabrika je osvojila 

srebrnu medalju. Prva avionska bomba proizvedena je 1913. 

godine. 

I svetski rat 

Početkom novembra 1914. radionice vojnotehničkog zavoda evakuisane 

su u Nišku tvrđavu. Podvodne mine su proizvedene 1915. 

godine. Na Kragujevac su 17. septembra 1915. godine bačene 43 

bombe, uglavnom na Vojnotehnički zavod. Tom prilikom oboren 

je jedan avion iz poljskog topa sa Metinog brda iznad Vojnotehničkog 

zavoda. 

Srpska vojska povlačila se preko Albanije u Grčku, zajedno sa 

vojskom povlačili su se i radnici Vojnotehničkog zavoda. Grupa 

od 400 radnika Vojnotehničkih zavoda iz Kragujevca je 11. januara 

1916. iz Drača ukrcana u savezničke brodove i prema planu 

Antante prebačena u francuske vojne fabrike. 

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji u januaru 1919. godine iznet 

je podatak da je šteta koju su Zavodi pretrpeli tokom rata 70% 

predratne vrednosti. Iz francuskih vojnih fabrika u Kragujevac se 

istog meseca vratilo 400 radnika, a prve obnovljene radionice su 

puštene u rad u julu 1920... 

vremeplov 

vojna industrija u Srbiji 

Između dva rata - Artiljerijsko tehnički 

zavod, najvažniji centar vojne industrije u 

Jugoslaviji 

Vojnotehnički zavod je promenio ime u Artiljerijsko tehnički 

zavod (ATZ) 30. novembra 1923. Tokom 1924. i 1925. godine 

Ministarstvo je sa ,,FN” (Fabric nacionale, Herštal, Belgija) potpisalo 

ugovor o otkupu licence za proizvodnju pušaka 7.9 mm M 

24 i municije 7,9x57mm. Paralelno su započeti radovi na izgradnji 

fabrike pušaka i fabrike pešadijske municije. 

Fabrika pešadijske municije puštena je u rad 22. marta 1928. 

godine, a svečano puštanje u pogon fabrike pušaka i municije 

bilo je 15. oktobra (na dan 75-godišnjice prvog livenja topova u 

Kragujevcu). Kapacitet novih pogona bio je 200 pušaka i 200.000 

metaka dnevno. Fabrika pušaka je imala 1250 mašina. 

Iste godine za potrebe zaposlenih završeno je radničko naselje 

Stara radnička kolonija i sklopljen ugovor sa opštinom o zajedničkom 

finansiranju izgradnje vodovoda. 

Ovo je period brzog uspona fabrike pa je u okviru ATZ 1929. 

godine završena i nova fabrika fulminata u kojoj su izrađivane 

sve vrste inicijalnih i detonatorskih kapisli. Tokom 1930. godine 

na bazi čehoslovačke licence osvojena je proizvodnja signalnih 

pištolja 26 mm M 1929, a tradicionalni naziv, Vojnotehnički zavod, 

čitavoj instituciji vraćen je 4. marta 1931. 

Na sednici Ministarskog saveta, 9. avgusta 1933. zaključeno da 

je Vojnotehnički zavod u Kragujevcu najvažniji centar vojne industrije 

u Jugoslaviji. 

Od čehoslovačke „Zbrojovke” iz Brna u julu mesecu 1936. godine 

dobijena je licenca za puškomitraljeze 7,9 mm M 1937. U martu 

1938. urađen je i pušten u rad vodovod, finansiran sredstvima 

Vojnotehničkog zavoda. 

Na bazi patenta br. 12.939 od 1. maja 1935. za „Malokalibarski 

streljački uređaj Lazara Jovanovića” 1939. godine osvojena je i 

proizvodnja „malokalibarske puške 5,6 mm” (u suštini, umetnute 

cevi sa adapterom 5,6 mm za standardnu vojničku pušku 7,9 mm 

M.24). Po idejama istog konstruktora, VTZ je izradio nultu seriju 

streljačke takmičarske puške „Model L. J.” i prototip pištolja 

‘380ACP sistema Jovanović M 1931. 

Fabrikacije puškomitraljeza po češkoj licenci Zbrojovka osvojena 

je 1940. godine. Fabrika je dočekla II svetski rat kao evropski 

gigant sa 12.000 zaposlenih i 10.000 mašina. 

Okupacija, raseljavanje 

Nemačka je okupirala Kragujevac i VTZ 11. aprila 1941. godine. 

Uprava za privredu i naoružanje Vrhovne komande Vermahta, 4. 

juna, donela zaključak da se u Kragujevcu puste u rad najvažnija 

industrijska postrojenja radi snabdevanja nemačke vojske. 

Nemačka komanda, 22. jula, odlučuje da se fabrika potpuno evakuiše, 

a radnici odvedu u Rajh, budući da su se radnici suprostavljali 

izvršavanju postavljenih zadataka od strane Vermahta. 

I posle oslobođenja, VTZ rasadnik 

jugoslovenske industrije 

Kragujevac i VTZ oslobođeni su 21. oktobra 1944. VTZ je tokom II 

svetskog rata potpuno porušen. Zavod ponovo počinje sa radom 

26. oktobra, a u fabriku se od 12.000 radnika, koliko ih je bilo pre 

rata vraća 670 zaposlenih. Iste godine izrađen je automat kalibra 

9 mm M 1944 B2. 

Nakon jednog veka, 16. marta 1945. godine, proizvodnja municije 

izmeštena je iz Kragujevca odlukom Državne uprave narodnim 

dobrima. Ovim činom zapocinje proces raseljavanja kadrova i 

opreme iz VTZ-a u ostale delove tadašnje Jugoslavije, s namerom 

da se pomogne razvoj cele zemlje, jer je u to vreme ova fabrika 

posedovala najveće kapacitete stručnih kadrova i tehnologije, pa 

je na taj način postala rasadnik jugoslovenske industrije... 

72 



posetili smo 

OMO 2011 

Nastavak duge 

tradicije 

U 

saradnji sa Društvom održavalaca tehničkih 

sistema DOTS, institut IIPP je nastavio 

tridesetšestogodišnju tradiciju organizovanja naučno 

stručnog skupa OMO. 

Skup se svake godine održava radi unapređenja funkcije održavanja 

tehničkih sistema u svim granama privrede i promovisanja značaja 

sektora održavanja. OMO 2011, XXXVI naučno stručni skup “Održavanje 

mašina i opreme”, održan je 16. juna 2011. godine na Mašinskom 

fakultetu u Beogradu. Kao i prethodnih godina i ove godine održan je 

pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. U ime 

instituta IIPP moderator konferencije bila je dipl. inž. Nada Stanojević. 

Predavanja po pozivu održao je prof. dr Gradimir Danon, vodeći stručnjak u 

oblasti održavanja i eksploatacije pneumatika sa 30 godina iskustva (Šumarski 

fakutet, Beograd), koji je ovaj put govorio o “Proaktivnom održavanju 

pneumatika“, kao i Miloš Tucaković, vodeći stručnjak u HR oblasti i direktor 

Beogradske kancelarije jedne od 10 najuticajnijih svetskih kompanija 

„Stanton Chase“, koji je izlagao o upravljanju ljudskim potencijalima – HR 

menadžment. 

Tokom predavanja, a u skladu sa dobrom tradicijom skupova OMO, uručene 

su diplome najboljim polaznicima kurseva za interne provere prema standardu 

ISO 9000 i Škole kvaliteta. Na pratećoj izložbi predstavilo se nekoliko 

domaćih i stranih firmi, a zabeleženo je bilo i prisustvo časopisa Industrija.

www.staxtechnologies.com 

STAX has participated in one of the most 

famous trade fairs in this part of the 

world: 

- TISSUEWORLD - Nice, France, 

March, 19th -21st 

We proudly invite you to visit us at the 

following fairs: 

- PAPER MIDDLE EAST - Cairo, Egypt 

September, 15th – 17th 2011 

- MIAC - Lucca, Italy, 

October 12th – 14th 2011 

- DRUPPA – Dusseldorf Germany, 

May, 3rd -16th 2012 

unaslov 

STAX company was founded on February 

naslov naslov 

18th 2002, in Cacak, SERBIA. It is 

Kompanija STAX bavi se proizvodnjom mašina 

za pakovanje u papirnoj industriji. 

U periodu od postanka firme (2002) pa do specialized in developing, designing and 

ovde ide naslov danas uspeli smo ovde da se probijemo ide na naslov 

rusko, production of the packaging machines 

azijsko, afričko, evropsko pa čak i na američko 

tržište. 

Kvalitetom i cenom parirali smo najvećima... 

Detalje o našim proizvodima, servisu i usluzi 

saznajte više na stranama našeg sajta: 

www.staxtechnologies.com 

used in tissue industries. In order to reach that 

level of competence and quality, the company 

constantly grows, keeps up with the latest 

world trends in paper industry business, works 

on the modernization of the technologies and 

their swift implementation in the ongoing 

production process. The company mission is to 

foster its dominance in the world market. We 

are proud to confirm that the company has 

reached a high level of flexibility in working 

with clients so that it can meet the clients 

demands in a short period. 

Mašina za pakovanje rolni toalet 

papira i ubrusa - tip RW3-2480. 

Ako izuzmemo nemačke i italijanske 

proizvođače mašina za pakovanje, 

onda je ovaj tip daleko najmoderniji i to je 

najbrža mašina tog tipa na svetu! 

Može da pakuje pakete od 2 do 24 rolnice! 

Mašina je kontrolisana pomoću 14 servo 

motora što omogućuje izuzetno brz prelazak 

sa jednog formata na drugi! 

U normalnom radnom režimu može da 

spakuje i do 15 tona papira za 8h! 

Po potrošnji električne energije (20kW 

instalisane snage!) daleko je ekonomičnija od 

konkurencije! 

Machine for packing rolls of toilet paper 

and towels - type RW3-2480. 

With the exception of German and Italian 

manufacturers of machines for packaging, then 

this type of machine is by far the most modern 

and the fastest machine of its kind in the world! 

It can pack packages from 2 to 24 rolls! 

The machine is controlled by 14 servo motors 

which enable extremely rapid shift from one 

format to another! 

In normal operating mode it can pack up to 15 

tons of paper per 8h! 

By consumption of electricity (20kW installed 

capacity!) this machine is far more economical 

than the competition! 

77 


SZR STAX 

Konjevići, 32000 Čačak, Srbija 

+381 60 0772777 - mob 

+381 65 8782570 - mob 

+381 32 351 428 - tel/fax 

office@staxtechnologies.com 

www.staxtechnologies.com

sajamska sajamska industrija 

izbor sajmova u zemlji i regionu 

10. PACKTECH EXPO BALKAN 2011, 21-24. 

09. 2011. - mašine i oprema za pakovanje, 

ambalaža... 

7. CONBAK EXPO BALKAN 2011, 21-24. 09. 

2011. - mašine, oprema, sirovine, aditivi i 

začini za pekare, konditore i ugostiteljstvo. 

4. HIGIJENA U INDUSTRIJI EXPO 2011, 

21-24. 09. 2011. - oprema i materijali 

za higijenu u industriji, međunarodni 

poslovni sajam 

3. FRUVEG EXPO BALKAN 2011, 

21-24. 09. 2011. - međunarodni specijalizovani 

sajam tehnologije za preradu i 

skladištenje voća i povrća. 

33. MEĐUNARODNI SAJAM GRAFIČKE I 

PAPIRNE INDUSTRIJE, 28.09-01. 10. 2011. 

- sirovine i pomoćni materijali za grafičku 

industriju, grafička oprema, rezervni 

delovi, gotovi grafički proizvodi, grafičke 

usluge. 

7. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE, 

12-14. 10. 2011. - električna energija, 

kogeneracija, ugalj, gas i nafta, obnovljivi 

izvori energije, energetska efikasnost. 

8. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE ŽIVOT- 

NE SREDINE – ECO FAIR, 12-14. 10. 2011. 

6. BEL RE - MEĐUNARODNI SAJAM 

NEKRETNINA I INVESTICIJA, 02-04. 11. 

2011. 

49. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, 

OPREME I UNUTRAŠNJE DEKORACIJE, 

14-20. 11. 2011. 

49. MEĐUNARODNA IZLOŽBA MAŠINA, 

ALATA I REPROMATERIJALA ZA DRVNU 

INDUSTRIJU, 14-20. 11. 2011. 

10. MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZET- 

NIŠTVA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA, 

01-03. 12. 2011. 

Međunarodni sajam za obnovljive izvore energije BIoMAsA, 

14-16. 09. 2011. 

Međunarodni sajam drvne industrije IEt, 14-16. 09. 2011. 

20. međunarodni sajam “Eko-svet”, 28.09-04. 10. 2011 

INVESTEXPO, 

25-27. 10. 2011: 

• 6. Međunarodni sajam investicija 

• Kongres Energetike 

Sajmovi u organizaciji ICM International, od 14. do 16. septembra 

2011, u prostoru Master hale Novosadskog sajma: 

- Međunarodni stručni B2B Sajam za biomasu 

- Međunarodni stručni B2B Sajam drvne industrije 

- Međunarodni stručni B2B Sajam za industriju nameštaja i 

unutrašnji dizajn 

Za sve dodatne informacije molimo da nas kontaktirate: 

- e-mail: sandra@icm.si ili 

- tel: +381 60 66 88 611 

- Sandra Kolarević 

Dobro nam došli! 

Niški sajam 

VIII Sajam građevine i opremanja, 14-17. 09. 2011. 

14. SAJAM AUTOMOBILA, 

05-09. 10. 2011. 

Sajam biznisa, 

26-28. oktobar 2011. 

86. JESENSKI MEĐUNARODNI ZAGREBAČKI 

VELESAJAM, 

22-26. 09. 2011. 

6. EMAT, 

27-30. 09. 2011. - specijalizovani poslovni sajam zaštite 

životne sredine, namenjen proizvođačima i ponuđačima 

opreme za upravljanje otpadom i vodama, zaštitom 

zemljišta i vazduha, kao i komunalnih vozila i opreme. 

9. međunarodni sajam energetike i elektronike – 

ENERGETIKA, 

27-30. 09. 2011. 

10. međunarodni sajam zaštite ljudi i imovine – 

INTERPROTEX, 

27-30. 09. 2011. 


industrijski web adresar web adresar 

ABB – www.abb.rs 

Aleksandar Inženjering d.o.o. - www.merniinstrumenti.com 

Avalon – www.avalon.rs 

CIRA d.o.o. - www.ciraheat.com 

Drakulić d.o.o. - drakulic@hemo.net 

Eaton electric - www.eaton.eu/sr/brandchange 

e-kapija – www.ekapija.com 

Eko-metal d.o.o. – www.ekometal.com 

ELDI – www.eldi-nis.co.rs 

Festo – www.festo.rs 

Grundfos - www.grundfos.rs 

Henkel – www.loctite.rs; www.360bonding.com 

ICM – www.icm.si 

INDAS - www.indas/shop/ 

Infokod – www.INFO-KOD.rs 

Informatika – www.informatika.com 

Instalacije inženjering - www.instainz.co.rs 

Lenze - www.lenze.com 

MAGNAT – www.magnat-alati.rs 

Marble Team – www.marbleteam.rs 

Mikro PC - www.mikro.rs 

Packteh – www.sajam.rs; www.alexpo.co.rs 

PelCer d.o.o. - www.pelcer.info 

Sajam Energetike - energetika@sajam.rs 

SCA – www.sca.rs 

Schneider Electric - www.schneider-electric.rs 

Schrack Technik - www.schrack.co.rs 

Servoteh – www.servoteh.rs 

Stax Technologies - www.staxtechnologies.com 

Tagor electronic - www.tagor.rs 

Tecon – www.tecon.rs 

Tehnomatik - www.tehnomatik.com 

Tigar AD - www.tigar.com 

Top Teh - www.topteh.si 

TrcPro – www.trcpro.rs 

ZEPS - www.zeps.com 

80

Casopis Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?