Ma kiÅ¡ 2 - Industrija

uvodnik 

Broj 21 

Po što va ni či ta o ci, 

industrija 

Izdavač 

“Ob ra đuj svoj vrt”, re kao je Fran soa Vol ter, ko ji je, pri 

tom, bio iz u zet no us pe šan, ka ko na po lju fi lo zo fi je ta ko i 

na po lju fi nan si ja. U toj re če ni ci, na gla sak se obič no stavlja 

na ono “svoj”. Ja bih, za ovu pri li ku, na gla si la ipak i 

ono “obrađuj”. 

U pro šlom bro ju či ta li ste o to me ka ko smo ne ka da 

ima li pr vi di na mič ki di gi tal ni ra ču nar u Evro pi. U ovom bro ju či taćete, između 

osta log, o naj kva litetnijem mleku u svetu koje se, verovali ili ne, proizvodi baš 

kod nas. O ro bo ti ma ko ji mo gu da pe ku ro štilj, to če pi vo, i de le da ma ma cve će. 

I oni se pro iz vo de baš kod nas. 

Ima još mno go to ga što se pro iz vo di, i što bi mo glo da se pro iz vo di, baš kod 

nas. 

Ako je ta ko, za što on da ni smo ne ka bo ga ta i be ri ćet na ze mlja? Za što nam je 

sje nič ki sir i po red sve svo je sla ve ostao ne pro dat (i o to me će te či ta ti u ovom 

bro ju)? 

Bi će da, po red na ših (to li ko pu ta po mi nja nih) ogrom nih po ten ci ja la, i bez 

ob zi ra na (još če šće po mi nja ne) ozbilj ne pro ble me sa ko ji ma se su o ča va mo, 

mo žda ipak ni smo svi do volj no za su ka li ru kave. 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Lazara Kujundžića 88 

11000 Beograd 

Tel/Fax: +381 11 357 27 34 

E-mail: office@industrija.rs 

Generalni menadžer 

Nikola Mirković 

Tel: +381 63 814 28 09 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

REDAKCIJA 

Glavna i odgovorna urednica 

Jasmina Orelj 

E-mail: jorelj@industrija.rs 

Tehnički urednik 

Miloš Jarić 

E-mail: mjaric@industrija.rs 

Uređivački odbor: 

prof. dr Vukašin Masnikosa, počasni član 

Siniša Despot, dipl. inž. 

Dejan Dotlić, dipl. inž, LOOS International 

Maja Gambiroža, dipl. inž. 

Saradnici: 

Saša Jakšić 

Vladimir Madić 

Zoran Majdin 

Dragana Mirković 

Marko Mirković 

Ivana Petrić 

Biljana Stoilković 

Marketing 

IndMedia d.o.o. 

Do du še, znam da je ova kav uvod pot pu no po gre šan za jul ski broj, ka da 

već svi razmišljaju o dugo oče ki va nom od mo ru, pal ma ma, sun cu i kok te li ma 

po red ne ke pla že. Znam i da je taj od mor za slu žen, jer da ni je, či ta li bi ste 

ve ro vat no ne ko dru go šti vo, a ne In dustriju. Zbog toga neću dalje razvijati 

za po če tu te mu. Ne ka ovo osta ne sa mo pod sti caj za raz mi šlja nje o to me šta 

sve mo že mo, a šta sve, još uvek, ni smo. 

Že lim vam da le po is ko ri sti te pred sto je će od mo re i da se do bro pri pre mi te 

za no ve po slov ne iza zo ve. A u sep tem bru, u no voj In du stri ji, či ta će te, na dam 

se, još in te re sant ni je i bo lje član ke, s ob zi rom da će ih pri pre ma ti od mor na i 

sve ža re dak ci ja. 

Srdačan pozdrav, 

Jasmina Orelj, glavna i odgovorna urednica 

Štampa 

Tekom d.o.o, Cerska 95, Beograd 

Distribucija 

Famous d.o.o. 

Web 

www.industrija.rs 

Naslovna strana: 

KVT BIELEFELD GMBH 

Časopis izlazi dvomesečno 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 21 / juli 2009.

sadržaj 

Broj 1/2005 Broj 21 

U fokusu: Tehnologije u 

prehrambenoj industriji 

DA POTENCIJALI NE 

OSTANU U POTENCIJALU 8 

“Poljoprivredu Srbije karakteriše usitnjenost poljoprivrednih 

gazdinstava, nedovoljna opremljenost poljoprivrednom mehanizacijom, 

koja je tehnološki zastarela i prevaziđena, niska produktivnost 

i spor obrt kapitala. Osnovni pravci razvoja buduće poljoprivredne i 

prehrambene industrije su optimalno korišćenje i očuvanje raspoloživih 

proizvodnih kapaciteta, povećanje obima poljoprivredne proizvodnje 

i proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda, odnosno povećanje 

proizvodnje intenzivnih poljoprivrednih kultura, čime bi se podmirila 

domaća tražnja i značajno unapredio izvoz.” 

Mr Dragan Lukač, predsednik Regionalne privredne komore Novi Sad 

Okrugli sto: 

ZAKON O POPISU 

POLJOPRIVREDE 2011. GODINE 

Ekskluzivno iz Srbije 

UMETNOST PRETOČENA U ČAŠU 

20 

24 

REFLEKTOR 

Pregled događaja • 6, 7 

U FOKUSU: TEHNOLOGIJE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI 

BD Agro: Najbolji u agrobiznisu • 10 

Kolumna: Tajna sjeničkog sira • 13 

Berze poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i inostranstvu • 14 

Intervju: mr Dragan Lukač, predsednik Regionalne privredne 

komore Novi Sad • 18 

Okrugli sto “Zakon o popisu poljoprivrede 2011. godine": 

Pravo stanje domaćih resursa • 20 

Messer Tehnogas: Primene gasova u industriji i pakovanju 

hrane • 22 

Ekskluzivno iz Srbije: Umetnost pretočena u čašu • 24 

ENERGETIKA 

Montavar Lola: Novi izazovi za Montavar Lolu • 25 

AUTOMATIZACIJA 

ABB d.o.o: Industrijski roboti • 26 

PREDSTAVLJAMO 

KVT Bi e le feld GmbH: Vi so ke teh no lo gi je u za va ri va nju • 28 

DELTA AIR ENGINEERING doo: Ventilacija drumskih tunela 

u Srbiji • 30 

EKOLOGIJA 

Simprolit: Sistemi termoizolacije građevinskih objekata • 31 

Endemit: Zajedno ka Rezervatu Biosfere na području 

Đerdapa • 42 

IN DU STRIJ SKA RAZ GLED NI CA 

Opština Čukarica: Povoljan investicioni ambijent • 44 

AUTO-IN DU STRI JA 

Ključni izazovi evropske auto-industrije • 46 

IT IN DU STRI JA 

IT industrija: Aktuelno • 50 

GRA FIČ KA IN DU STRI JA 

GrafoCentar: Štamparski valjak - srce štamparskog 

procesa • 52 

SA JAM SKI GRAD 

Keln: Spoj tradicije i savremenih tokova • 54 

PO SE TI LI SMO 

53. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća 

u Beogradu • 56 

76. Međunarodni poljoprivredni sajam u 

Novom Sadu • 57 

VO DIČ 

Izbor sajamskih događaja • 58 

Spisak oglašivača • 58

eflek 

Pregled događaja 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Raspisan poziv za prekograničnu saradnju 

između Srbije i Bosne i Hercegovine 

Evrop ska uni ja izdvojila 

je 3,24 miliona 

evra za projekte 

prekogranične saradnje 

iz me đu Sr bi je i 

Bo sne i Her ce go vi ne, 

sa op šti lo je Mi ni starstvo 

finansija Srbije. 

Ministarstvo finansija 

Srbije i Direkcija za 

evrop ske in te gra ci je 

Bosne i Hercegovine 

objavili su prvi poziv za 

dostavljanje predloga, 

ko ji tra je do 6. ok to bra 

2010. go di ne, a pro jekti 

će se fi nan si ra ti iz 

pretpristupnih fondova 

Evrop ske uni je (IPA) za 2007. i 2008. 

godinu. 

Pro jek ti ma pre ko gra nič ne sa rad nje 

mogu biti obuhvaćeni Sremski, Mačvanski, 

Kolubarski i Zlatiborski okrug u 

Srbiji i Sarajevski i Severoistočni region u 

Ob ja vljen jav ni po ziv za za kup 

ze mlji šta u In du strij skoj zo ni 

“Še pak” u Lo zni ci 

Grad Loznica je objavio javni poziv za 

prikupljanje ponuda radi davanja u 

zakup na 99 godina neizgrađenog građevinskog 

zemljišta u Industrijskoj zo ni 

Šepak. 

Ze mlji šte u toj zo ni je kompletno in frastrukturno 

opremljeno. Industrijska zona 

na la zi se na 1,5 km od cen tra Lo zni ce, 

100 m od gra nič nog pre la za sa BiH, 

između dva magistralna puta M-19 i M-4. 

Uda lje nost od “Ko ri do ra 10” je 80 km, od 

Beograda 130, a od Aerodroma “Nikola 

Te sla” 110 km. 

U Loznici je trenutno oko 12.000 nezaposlenih 

lica, tako da postoji veliki izbor 

radne snage. 

Bosni i Hercegovini. Vrednost 

donacije je između 

20.000 i 30.000 evra, 

a projekti mogu trajati 

iz me đu šest me se ci i 

Sarajevo dve godine. 

Cilj pro gra ma je po vezi 

va nje lju di, za jed ni ca 

i privreda pograničnih 

regiona Srbije i Bosne i 

Hercegovine, kao i povećanje 

konkurentnosti pri- 

Beograd 

vre de i kul tur nih i pri rodnih 

resursa i poboljšanje 

saradnje stručne javnosti 

i ci vil nog dru štva. 

Banjaluka In for ma ci je o uslo vima 

uče stvo va nja i do kumen 

ta ci ja mo gu se na ći na In ter net 

adre sa ma: 

www.evropa.gov.rs 

www.dei.gov.ba 

http://ec.euro pa.eu/euro pe aid/work/ 

funding/index_en.htm 

irma KVT Bielefeld razvila je postupak 

F zavarivanja toplim vazduhom kako bi 

se na pravi način ispunili zahtevi automobilske 

industrije. Ovaj termički postupak 

zavarivanja, koji je KVT Bielefeld patentirao, 

od vi ja se bez bi lo ka kvog kon tak ta u 

atmosferi inertnog gasa. 

Pri optimalnoj čvrstoći zavara ne nastaju 

čvrste čestice u toku procesa zavarivanja, 

kao što je to slu čaj 

pri mehaničkom postupku 

za va ri va nja. Ma ši ne 

se sto ga mo gu ko ri sti ti 

i u či stim pro sto ri ja ma. 

Ko ri šće njem inert nog 

gasa je, takođe, isključeno 

bilo kakvo termičko 

oštećenje plastične materije. 

Ovaj postupak zavarivanja 

nalazi, pre svega, 

primenu pri zavarivanju 

komponenti koje dovode 

i u ko ji ma se sku plja ju me di ji u odelj ku za 

motor. 

Pored komponenti sa dvodimenzionalnim 

putanjama zavara ovim postupkom 

je moguće spojiti i komponente sa trodimenzionalnom 

putanjom zavara. Moguće 

je, takođe, i stvaranje prikrivenog spoja, u 

cilju prekrivanja zavara. 

Opre ma nje in fra struk tu re 

Teh no lo škog par ka u Vr šcu 

industrijskoj zoni Vršca su počeli 

U radovi na izgradnji komunalne infrastrukture 

u Teh no lo škom par ku. Ova in vesticija 

koja će biti okončana u narednih 

18 meseci, omogućiće industrijski razvoj 

opštine Vršac i šireg regiona, kao i izgradnju 

fabrike nemačke kompanije “Fresenius 

Medical Care”, hrvatske “Atlantik 

grupe” i italijanske IMA. Za investiranje 

su zainteresovane i kanadske i francuske 

kompanije, kao i domaći investito ri. Teh nolo 

ški park, ko ji se pro sti re na 10 hek ta ra 

sledeće godine bi trebalo da se proširi na 

još 20 hek ta ra. Kroz če ti ri go di ne bi tre balo 

da počnu da rade industrijski kapaciteti 

u ko ji ma će po sao na ći oko 1.000 rad ni ka 

iz čitave vršačke regije. 

Za va ri va nje ter mo pla sta vi so ke teh no lo gi je 

pri ko me ne na sta ju čvr ste če sti ce 

Tandem-Mašina za zavarivanje 

G1200-HGS-5NC za naizmenično 

spajanje dvaju delova uz pomoć 

istog grejnog elementa 

Trenutno se ovim postupkom zavaruju 

se rijski proizvodi čija se debljina zida 

zavara kre će od 1 mm do 18 mm. Osim 

zavarivanja poluproizvoda, načinjenih od 

PA, PAA, PBT, PPS i dru gih po li mer nih 

plastičnih materija, postupak zavarivanja 

to plim va zdu hom se sve vi še uvo di u 

upotrebu i za za va ri va nje “me kih” po luproizvoda 

načinjenih od TPA, TPE, TPU ili 

TE EE, ka ko su ovi po če li 

da se, na pri mer, ko ri ste 

za iz ra du si ste ma ce vovo 

da i po klop ce ku ti ja 

vazdušnih jastuka. Upravo 

pri proizvodnji delova 

en te ri je ra auto mo bi la, 

uvo đe njem po stup ka 

zavarivanja toplim vazduhom 

otva ra ju se pot puno 

nove mogućnosti. 

Za ovaj po stu pak za varivanja 

KVT Bielefeld je 

početkom ove godine razvio Tandem mašinu 

za zavarivanje, koja raspolaže sa dve 

radnim stanicama. Obe radne stanice 

koriste isti grejni element i komponente 

se u njih ulažu naizmenično. Postrojenje 

je predviđeno za automatsko punjenje 

(ulaganje). Ručno punjenje je, međutim, 

takođe mo gu će. 


eflektor 

Pregled događaja 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Di rek tor ka “In fo stu da” me đu 50 naj u spe šni jih 

poslovnih žena Srbije 

ranislava Gajić, direktorka subotičke 

B kompanije “Infostud”, proglašena je 

jednom od najuspešnijh poslovnih žena 

našavši se u monografiji “Najuspešnije 

poslovne žene Srbije-prvih 50”, kao je di na 

menadžerka kompanije koja se bavi isključivo 

Internet poslovanjem, saopšteno je iz 

“Infostuda”. 

- Ula skom ADSL-a, elek tron sko po slo vanje 

u Srbiji je konačno počelo da dobija 

potrebnu Internet infrastruk tu ru i po la ko, 

ali stalno raste broj korisnika Interneta. 

Sledeća bitna stvar treba da bude zaživlja- 

vanje plaćanja preko Interneta i, kada se 

to desi, elektronsko poslovanje će imati 

još plod ni je tlo za raz voj. Ono što je sa da 

po treb no je ste da se po kre ne ve ći broj 

dobrih sajtova, koji će, osim visoke posete, 

ima ti i iz gra đen po slov ni si stem i bi ti sa moodrživi. 

Dobra stvar elektronskog poslovanja 

je ste i to što ono u do broj me ri mo že da 

se vodi i iz manjih gradova i time doprinosi 

decentralizaciji privrede - komentariše razvoj 

domaćeg Internet sektora Branislava 

Gajić u monografiji “Najuspešnije poslovne 

že ne Sr bi je - pr vih 50”. 

388 miliona USD Sr bi ji 

za “Ko ri dor 10” 

dbor izvršnih direktora Svetske banke 

odo brio je kre dit od 388 mil USD 

O 

Srbiji za projekat autoputa “Koridor 10”, 

što je do sa da naj ve ći za jam te me đunarodne 

finansijske institucije odobren 

Srbiji, kojim će se finansirati izgradnja tri 

deonice na Panevropskom koridoru. 

Pro je kat ima če ti ri kom po nen te: iz gradnju 

dve sek ci je auto pu ta M1 pre ma 

Makedoniji u dužini od 31,6 km između 

Grabovnice i Grdelice (5,6 km), i između 

Vladičinog Hana i Donjih Neredovaca 

(26,4 km), za tim de o ni ce auto pu ta M1 

ka Bugarskoj od Niša do Dimitrovgrada, 

kao i iz grad nju 8,67 km auto pu ta oko 

Dimitrovgrada. 

Šved ska fir ma “Mars” 

gra di fa bri ku u Be o či nu 

vedska firma “Mars”, ko ja se sa 

Š jednim pogonom već pozicionirala 

u Petrovardinu, želi da, u “Beočin biznis 

parku”, sa gra di no vu fa bri ku za pro izvodnju 

komponenti za mobilne telefone 

i rend gen apa ra te. Ceo pro gram bi se 

ra dio za iz voz. Ka ko ka žu u op šti ni Be o- 

čin, grad nja ha le od 4.000 m 2 trebalo bi 

usko ro da poč ne. 

Firma NOVAMAT Industriewarenhandels 

gmbH, Beč, po slu je na pro storima 

bivše Jugoslavije 25 godina, kao 

zastupnik vodećih nemačkih firmi iz 

oblasti industrijske armature, merenja i 

regulacije: 

• STAHL-ARMATUIREN PERSTA - zaporna 

ar ma tu ra 

• ARCA REGLER- re gu la ci o na ar ma tu ra, 

pneumatski aktuatori, pozicioneri 

• AR TES - hlad nja ci pa re, re gu la ci o ne 

ku gla ste sla vi ne... 

• JGE MA - merno regulaciona tehnika 

(nivokazi, pretvarači, nivo prekidači...) 

• AL BRECHT AUTO MA TIK - si gur no sna 

ar ma tu ra za gas i naf tu 

• Ge br. Groh man - spe ci jal ni za vrt nji i 

de lo vi 

• GWC valve international-ANSI armatura 

Reference: Elek tro pri vre da Sr bi je, 

Crne Gore, Republike Srpske, US Steel, 

Messer Tehnogas, MSK Kikinda, REIK 

Kolubara... 

industrija 21 / juli 2009. 7

Teh no lo gi je u pre hram be noj in du stri ji 

DA PO TEN CI JA LI 

NE OSTA NU U 

PO TEN CI JA LU 


Teh no lo gi je u pre hram be noj in du stri ji 

N 

acrt zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine, prvi je koji će 

nakon 1960. omogućiti sveobuhvatan popis domaćeg agrara. U 

nje mu je na ve de no da će, po red ostalog, popisom biti prikupljeni podaci 

o struk tu ri po ljo pri vred nih ga zdin sta va, lo ka ciji, zemljišnom fondu 

i kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta, po vr ši na ma pod 

usevima, bro ju sta ba la vo ća i čo kota vinove loze. Biće, takođe, prikupljeni 

podaci o navodnjavanju, upotrebi mineralnih đubriva i sredstava 

za za šti tu bi lja, bro ju sto ke po vr sta ma i ka te go ri ja ma, po ljoprivrednoj 

mehanizaciji i objektima, radnoj snazi, prodaji poljoprivrednih proizvoda, 

organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i podaci o ribnjacima i 

površinama pod šumama. 


ufo u fokusu 

BD "Agro", Do ba nov ci 

NAJ BO LJI U 

NAJ BO LJI U 

AGRO BI ZNI SU 

Kompanija BD Agro je na 

76. Međunarodnom sajmu 

poljoprivrede u Novom Sadu 

osvojila diplomu sa velikim 

šampionskim peharom kao 

najbolja kompanija u oblasti 

primarne proizvodnje. 

u ta kvom sta nju da ni ko ni je hteo da je 

ku pi: na auk ci ji smo bi li je di ni", dodaje 

Obradović. 

Cilj - naj ve ći u Evro pi 

poljoprivredna mehanizacija najmodernijim 

mašinama reno mi ra nog pro iz vo đa ča 

John De er. Adap ti ra na je uprav na zgra da, 

menza za ishranu rad ni ka i sve dru go što 

je po treb no za si gur ne i zdra ve uslo ve ra da 

zaposlenih, rekonstruisana je kompletna 

infrastruktura, sanirani su irigacioni kanali, 

uređene su zelene površine. Uporedo 

TEKST: ZO RAN MAJ DIN 

P 

red u ze će BD Agro A.D. osno vano 

je 1947. go di ne, u po čet ku 

kao Seljačka radna zadruga, koja 

je kasnije transformisana u Proizvođačku 

zadrugu pod nazivom Zemljoradnička 

zadruga "Budućnost". Sedamdesetih godina 

pro šlog ve ka, ulaganjem značajnih 

sredstava iz Zelenog plana, prerasla je u 

farmu kapaciteta 2.100 krava muzara, u 

to vreme najveća i najmodernija farma za 

proizvodnju mleka u Jugoslaviji. 

Posle decenije uspešnog poslovanja, 

već sle de će je far ma po la ko ali ne u mitno 

pro pa da la, kao uosta lom i sve ostalo 

tokom sumornih devedesetih, da bi 

2005. aukcijskom prodajom promenjena 

vlasnička struktura: većinski vlasnik firme 

BD Agro a.d. Đu ra Ob ra do vić sa 70, a u 

vlasništvu manjinskih akcionara je 30% 

kapitala. 

"Ka da smo do šli, preuzeli smo oko 

1.000 krava, od kojih je 70% bilo leukozno. 

Uginuće teladi bilo je svakodnevna 

pojava, zemlja je bila zakorovljena, objekti 

prokišnjavali i zarasli u šiblje... najblaže 

rečeno haos", pri se ća se Lju bi ša Jo vanović, 

generalni direktor. "Far ma je bi la 

Uspostavljanjem nove uprave otpočela 

je realizacija vizije novog vlasnika - revitalizacija 

i modernizacija 

far me za pro iz vod nju 

visokokvalitetnog mleka 

velikog kapaciteta. "Naš 

cilj je da do stig ne mo 

godišnju proizvodnju od 

23.000.000 li ta ra si rovog 

mle ka kon tro li sanog 

kva li te ta go di šnje, 

čime stičemo status najvećeg 

pojedinačnog proizvođača mleka u 

Evropi", objašnjava Jovanović. 

Prve investicije su bile usmerene na 

Sektor biljne proizvodnje i mehanizacije: 

u se me, mi ne ral na đu bri va, agro he mijska 

sredstva, u potpunosti je obnovljenja 

sa tim, stado je sukcesivno smanjivano 

dok i poslednja leukozna krava nije otišla 

sa far me. 

Inače, leukoza je hronična infektivna 

bolest tumoroznog karaktera, u svetu je 

registrovana pre sto godina, a u Srbiju je 


u fokusu 


"došla" polovinom sedamdesetih prošlog 

veka sa prvim kontigentom goveda za 

pri plod uve ze nih iz Dan ske, uglavnom za 

oplemenjivanje domaće rase na farmama 

PKB-a. Kako ima sve karakteristike 

lančane zaraze, infekcija se prenosi i na 

po tom stvo, ne mo že se le či ti i je di no re šenje 

je ukla nja nje obo le lih go ve da. U pr voj 

fazi investicionog ciklusa, koja je uspešno 

realizovana u prvih 10 meseci, završena 

je i sertifikacija po standardu kvaliteta 

ISO 9001:2000: po slo va nje se na svim 

nivoima obavlja prema precizno postavljenim 

procedurama, a značajna sredstva 

su izdvojena i za uspostavljanje sistema 

zaštite na radu i zaštite životne sredine, a 

sanirani su i nasleđeni dugovi i "skinuta" 

dugogodišnja blokada računa. 

U drugoj fazi obnovljeni su ekonomski 

objek ti: šta le su te melj no rekonstruisane, 

opremljene "ligeboxovima" sa dušecima 

za svako grlo, sistemom za napajanje 

ži vo ti nja, si ste mom za ven ti la ci ju i automatizovanim 

sistemom za izđubravanje i 

lagerovanje stajnjaka u lagune. 

Automatizovano 

iz mu zi šte 

U sistemu slobodnog držanja krava 

muža se odvija u centralnom izmuzištu: 

iz gra đen je no vi, sa vre me ni ro ta ci o ni 

muzni centar nove generacije AutoRotor 

Global 90 sa 60 mu znih me sta, ne mačkog 

proizvođača WestfaliaSurge i ma li 

mu zni cen tar ti pa ri blja kost sa 16 mu znih 

mesta. 

Muža u izmuzištu ovog tipa omogućava 

permanentnu kontrolu zdravstvenog 

stanja grla, kontrolu toka muže, kontrolu 

produktivnosti grla i održivost bakterijskohemijskog 

kvaliteta mleka. Rad izmuzišta 

je automatizovan i podržan informacionim 

sistemom, gde se generišu parametri 

mlečnosti svake krave pojedinačno, koji 

se oči ta va ju pre ko "tran spon de ra" na ogrlicama 

krava. Na svakom muznom mestu 

je obezbeđen lak pristup 

vimenu, što omogućava pravilnu 

i dobru higijenu, oprema 

je izrađena od pocinkova 

nog če li ka, la ka za pra nje. 

U sklopu izmuzišta u posebnoj 

prostoriji smeštena su tri 

laktorfriza ukupnog kapaciteta 

75.000 litara, u kojima 

se mle ko sa bi ra i hla di na 

+4 0 C, oda kle se da lje is poručuje 

prerađivačima. Mali 

mu zni cen tar iz gra đen je u ne po sred noj 

blizini bolnice i porodilišta. Namenjen je 

muži krava sa zdravstvenim problemima 

i porodilja, čime se izbegava mogućnost 

mešanja mleka zdravih i bolesnih krava. 

Svi objekti su povezani međusobno i sa 

centralnim izmuzištem precizno osmišljenim 

koridorima, čime je osiguran organizovan 

od la zak i po vra tak kra va sa mu že bez 

ukrštanje puteva. 

Formiranje novog 

ma tič nog sta da 

Na kra ju, na red je sti glo i for mi ra nje 

matičnog stada. "Sve sna ge usme ri li smo 

ka formiranju potpuno novog matičnog 

stada, prema visoko postavljanim kriterijuma. 

Opredelili smo se za Holštajn-frizijsku 

ra su go ve da, jer se od li ku je se vi so kom 

mlečnošću, snažnom i čvrstom konstitu- 

Rotacioni muzni centar nove 

generacije AutoRotor Global 90 


u fokusu 


ci jom i svr sta na je u red naj bo ljih go ve da 

mleč nog ti pa", ob ja šnja va Jo va no vić. Ideja 

je bi la, ve li, da se ve ći na, tri če tvr ti ne 

planiranog broja junica kupi u Holandiji, 

Ne mač koj i Austri ji, a ma nji u Ka na di. 

Međutim, posle prvog kontigenta junica 

ku plje nih u tim evrop skim ze mlja ma, plan 

je pri nud no pro me njen: u Evro pi se "do godio" 

Plavi jezik, virusno oboljenje goveda 

i sva ki tran sfer ži ve sto ke iz evrop skih 

ze ma lja ni je vi še bio mo guć. Na ras po laganju 

su ostale samo junice iz Kanade. 

"Zbog novonastale situacije, cena junica 

je na glo po ra sla, čak tri pu ta, pa je i na ša 

kalkulacija probijena. To nas, međutim, 

ni je spre či lo, da sa po slom na sta vi mo", 

kaže Jovanović. 

biramo najkvalitetnije i to isporučujemo 

far mi BD ’Agro’. Pro seč na mleč nost u 

tim sta dima je 9650 kilograma mleka 

godišnje, a od ove selekcije očekujemo 

12, 13 pa i 14 hi lja da ki lo gra ma mle ka 

po gr lu go di šnje. Reč je, da kle, o ge netskom 

materijalu vrhunskog kvaliteta koji 

će na do bro vo đe noj far mi da ti vr hun ske 

re zul ta te, po put onih u Ka na di", ka zao 

je vašem reporteru Pjer Trudo. "Bolje od 

onih u Ka na di", do pu nio ga je Jo va no vić. 

"Već sa da, u pr voj lak ta ci ji ju ni ca iz ra ni jih 

kontigenata, sada već krava, postižemo 

bolje rezultate." 

I bo lji od Ka na đa na 

Ta ko je po čeo je "ve li ki tran sport" preko 

Atlan skog oke a na: na sva kih me sec 

i de set da na, na be o grad ski aero drom 

Nikola Tesla, sletao je po jedan teretni 

Boing 747 natovaren steonim junicama. 

Deveti po redu sleteo je u noći između 6. 

i 7, ju la. Istim avi o nom je do šao i Pjer Trudo, 

potpredsednik kanadske kompanije 

koja nosi ime po njegovom prezimenu, 

a trgovina "genetskim materijalom" joj 

je osnovna delatnost. "Na raspolaganju 

nam je 14.000 kr da go ve da u Kve be ku i 

Ontariu, gde se inače uzgajaju najkvalitetnija 

goveda u Kanadi, od najkvalitetnijeg 

Istovar steonih junica iz 

teretnog aviona Boing 747 

Po is te ku 30 da na bo ravka 

u ka ran ti nu, kra ve se 

smeštaju u rekonstruisane 

šta le, opre mlje ne no vom 

opre mom. No vo sta do, 

oda bra no pre ma vi so ko 

postavljenim kriterijumima 

mlečnosti, kondicije i zdravstve 

nog sta nja, ima adekvat 

nu ne gu, is hra nu i pod 

struč nim je nad zo rom mladog 

tima veterinara i inženjera 

stočarstva. Sam način 

držanja krava u slobodnom 

si ste mu, br za i la ka mu ža 

sa svim pri ku plje nim po dacima 

osigurava maksimalnu proizvodnju 

kao i kvalitetan finalni proizvod. 

Ame ri ka, Sa u dij ska Ara bi ja 

i Do ba nov ci 

"U sve tu po sto je sve ga tri ova kve far me: 

jedna u Americi, jedna u Saudijskoj Arabiji 

i ova ov de, u Do ba nov ci ma", 

sa ponosom ističe Jovanović. 

"Mle ko ko je mi pro iz vo di mo 

je sa mno go ma nje bak te ri ja 

i so mat skih će li ja, a sa vi še 

mlečne masti i proteina nego 

što je Evrop ska uni ja pro pi sa la 

za eks tra kva li tet. Sve ga ne koli 

ko far mi u Evro pi uspe va da 

proizvede mleko kvaliteta kao 

što je na še, a u Sr bi ji ni ko." 

Ali, zaključuje Jovanović, primarna po ljoprivredna 

proizvodnja nije ni na koji način 

podržana od strane države. Naprotiv, 

izuzeta je iz svih državnih modela finansi 

ra nja, a ono što je i opre de li la svo jom 

strategijom pre ko fon do va za raz voj i Mi nistarstva 

poljoprivrede odnosi se na pojedinačne 

proizvođače i to u iznosima koji su i 

za njih neo set ni u od no su na tro ško ve proizvodnje 

i otkupne cene, koje su u stalnom 

padu. "Ako smo sve uradili da racionalizujemo 

troškove, ako smo ogroman kapital 

uložili u najmoderniju opremu i najkvalitetniji 

genetski materijal, ne možemo sebi da 

dozvolimo luksuz da proizvodimo gubitke, 

ali ni da pod le že mo uce na ma. Dr žava je 

svojim nečinjenjem umnogome doprinela 

ovakvom stanju u mlekarstvu kakvo je. 

Šta više, na uvoz genetskog materijala 

– visokosteonih junica, koje su osnov 

produktivnosti u mlekarstvu, naplaćuje 

ca ri nu i po rez na do da tu vred nost kao i na 

bilo koju drugu robu". 

BD Agro AD 

Lole Ribara b.b. 

11272 Do ba nov ci, Be ograd 

Tel: +381 11 8465 400 

Fax: +381 11 8465 270 

E-mail: of fi ce@b da gro.com 

www.bda gro.com 


Ko o če mu, ja o ovo me 

TAJ NA SJENIKOG SIRA 

Nedavno je u svim medijima 

osva nu la vest da su se sto ča ri 

sa Peštarske visoravni našli 

u bezizlazu: mlekari i vajati 

prepuni su kvalitetnog i nadaleko 

čuvenog Sjeničkog sira, 

a ku pa ca ni od ko ro va. 

S 

a mo u jed nom se lu od de se tak 

do ma ćin sta va, pre no se no vi na ri, 

60 tona sira čeka kupce, koji nikako 

da do đu. Pro šle go di ne pro da van je po 

dva evra za ki lo gram i išao je "kao hal va", 

sada ga proizvođači nude upola jeftinije, 

ali opet zainteresovanih ne ma. Si ru ina če 

ni šta ne fa li: spra vljen je od pla nin skog 

mleka vrhunskog kvaliteta, jer krave su 

pa sle tra vu o ko joj ni zij ske sa mo mo gu da 

sanjaju, nije prokisao, bakteriološki i hemijski 

je is pra van, ama sve je ka ko tre ba, ali 

ni ko ne će da ga ku pi. Pro past pe šter skog 

stočarstva, propast još jednog srpskog 

brenda, uopšte uzev propast, konstatovaše 

novinari i okrenuše se drugim temama, 

propasti nečeg dugog, a da ne ispuniše 

najvažniji segment novinarskog zadatka. 

Naime, alfa i omega novinarstva je odgovor 

na šest pi ta nja: šta(?), ko(?), gde(?), 

ka da(?), ka ko(?) i za što(?). Bez od go vo ra 

na bi lo ko je od njih vest či ni bez vred nom. 

I šta smo ima li: sa zna li smo šta – ve li ke 

rezerve neprodatog sira, saznali smo ko 

– sto ča ri, sa zna li smo gde – na Pe šte ru, 

saznali smo kada – ove godine, saznali 

smo i ka ko – ne ma ku pa ca, sa mo još da 

saznamo zašto. Šta se, dakle, to dogodilo 

za svega godinu dana? 

" 

Za početak, nije se ništa dogodilo za 

godinu dana već se dešava godinama unazad 

- mic po mic pri bli ža va nje Evrop skoj 

uniji država Zapadnog Balkana, a svaki 

ko rak, ko li ko god ma li bio, pred sta vlja 

prihvatanje i primenjivanje sa naglaskom 

na "primenjivanje" nekog novog propisa, 

razume se strožeg od prethodnog. Jer, 

Evrop ska Uni ja ni je skup bo ga tih i vi so ko 

industrijalizovanih zemalja, već skup propisa, 

kako onih o ljudskim pravima, tako 

i onih o gajenju šargarepe. I proizvodnje 

sira dakako. 

Elem, još 2004. go di ne Mi ni star stvo 

poljoprivrede je u skladu sa preporukama 

Evropske komisije uredbom regulisala 

koje sve uslove mali proizvođači mlečnih 

proizvoda moraju da ispune da bi mogli da 

ih prodaju na pijacama: kako treba da izgleda 

mlekar, kako prostorija za sirenje, kako 

skla di šte, šta je do volj no da bu de sa mo 

okre če no u be lo, gde mo ra da se "uda re" 

keramičke pločice, itd, a ispunjenje uslova 

overavala je lokalna 

veterinarska služba. Sledeće 

godine dodato je još 

nešto, sledeće takođe... 

Pro iz vo đa či be log mr sa 

su gun đa li, ali i či ni li šta 

je mo ra lo. Me đu tim, na 

Pešteru je to prilagođavanje 

"išlo" znat no spo ri je, 

jer iona ko Pe šter ci ni su 

prodavali svoje proizvode 

na pijacama, već naveliko, nakupcima, 

prekupcima i sličnim egzotičnim likovima 

ko ji su da lje sir "te ra li" u Bo snu, Cr nu 

Go ru i na Ko so vo i Me to hi ju. No, i u ove tri, 

hajde da kažemo teritorije bivše SFRJ isti 

pro pi si su do ne ti kad i kod nas. Do du še, 

implementacija je potrajala, mnogo je 

ru pa bi lo ku da je sir mo gao da "pro cu ri" 

sa jed ne na dru gu stra nu gra ni ce, ali ni to 

ni je mo glo ve či to da tra je. Kad je us po stavljena 

carina na administrativnoj granici 

sa južnom srpskom pokrajinom, "igra" je 

završena: i nakupci/prekupci/šverceri, najžilaviji, 

najuporniji i najdovitljiviji balkanski 

trgovci su posustali. Eto, u tome je "gvint" 

– u traženju rupa u propisima, dečjoj bolesti 

sva ke tran zi ci je. I kao što obič no bi va, 

pešterski kravari će sad morati da urade 

sve ono što za po sled njih ne ko li ko go di na 

ni su, s tim što će ih na knad no pri la go đavanje 

koštati više nego da su to uradili na 

vre me, a šta će sa ne pro da tim si rom sam 

Naj bo lji me đu lo ši ma 

ni je nu žno i do bar, mo že 

bi ti sa mo ma lo ma nje 

loš, ali ostva re ni su fi cit 

ka zu je, jer reč je o 600 

mi li o na evra ne to iz vo za 

godišnje, da je srpska 

po ljo pri vre da uspe šna 

Zo ran 

Maj din 

" 

Bog zna: ne mo gu ga ni ba ci ti, jer ni to po 

upravo usvojenim zakonima ne može tek 

tako, nego mora da se "bezbedno uništi", 

što opet ko šta. 

Poljoprivreda je najuspešnija srpska 

privredna grana, jedina koja i uvoznoizvoznom 

bilansu beleži suficit. Čudna mi 

ču da, re ći će ne ko: ni je bog-zna-šta bi ti 

naj u spe šni ji me đu ne u spe šni ma. Isti na 

je, naj bo lji me đu lo ši ma ni je nu žno i do bar, 

može biti samo malo manje loš, ali ostvareni 

suficit kazuje, jer reč 

je o 600 mi li o na evra 

neto izvoza godišnje, da 

je srp ska po ljo pri vre da 

uspe šna, na ro či to ako 

se upo re di sa su sed nim 

zemljama, bivšim republikama 

zajedničke nam 

države. Međutim, taj suficit, 

ko ji je za sva ku hva lu, 

ni je ni de se ti deo ono ga 

što bi mo glo da se ostva ri. Sa dru ge stra ne, 

mo že da bu de i ma nji, mo že da se do go di i 

da ga ne ma, da po sta ne de fi cit, jer sve što 

je snašlo pešterske proizvođače sira, 

može da zadesi i druge. Nije ovo 

izrečeno tek onako, samo da 

bi se reklo. Ministarstvo poljoprivrede 

je prošle godine obavezalo 

sve klanice i prerađivače mesa, 

ma le i ve li ke, da do pr vog da na ove 

godine svoju proizvodnju usklade sa 

HCCP pra vil ni kom, kod nas po znat 

kao "ha sap". I šta se do go di lo? 

Sve ga osam kla ni ca je ovaj zah tev 

ispunilo, mnogo njih "na tome još 

ra di", a ne ke ni su pro ces pri la go đavanja 

ni započele. Šta reći: gro onog 

suficita se ostvaruje prevashodno u trgovini 

sa susednim zemljama koje (još) nisu 

čla ni ce EU, a sve one ima ju sa Evro pom 

usklađene zakone o bezbednosti hrane. I 

kod njih je "ha sap" oba ve zan. in 


ufo u fokusu 

Berze 

Ber ze poljoprivrednih proiz vo da 

u Sr bi ji i ino stran stvu 

TEKST: MAR KO 

MIR KO VIĆ, MBA 

OPRAV DA NOST 

CE NOV NIH TREN DO VA 

Tržište na kome se prometuje najviše određene robe ili usluge, 

koje može poslužiti kao marker za sveopšte prihvatljivu cenu kao 

rezultirajuću iz tih trgovina, jeste tekovina moderne ekonomije i 

potreba društva za vrednovanjem određenog proizvoda na što preci 

zni ji način. U sve tu i kod nas, ta ulo ga je pripala berzama, u svim 

situacijama gde standardizovan ugovor može biti istrgovan u maksimalnim 

količinama a gde je cena najrevnosniji signal odnosa 

ponude i tražnje, pa samim tim i transparentni odraz realne vrednosti 

tog proizvoda. 

I 

dok su berze uglavnom povezivane sa 

finansijskim uslugama i instrumentima 

vezanim za sam novac, produktne 

ber ze su i sta ri je i da le ko ja sni je jer se 

trguje ugovorima o kupoprodaji određene 

ro be ko ja je u bu kval nom smi slu pred met 

fizičke isporuke između prodavca i kupca. 

U slučaju naše zemlje i poljoprivrednih 

proizvoda kojima se trguje, sve je dominantnija 

uloga Pro duktne Berze u No vom 

Sa du, ro ba i pro me ta ko ji se na njoj nu de 

i tr gu ju, kao i ce ne ko ja pred sta vlja tre nut- 

ne odnose i očekivanja najvećih kupaca i 

prodavaca u zemlji. 

Ovaj tekst će ukratko ispitati prednosti 

i mane praćenja indeksa cena Produktne 

Ber ze po na či nu na ko ji se taj po ka za telj 

for mi ra, kao i ose tlji vost ce na ro be na 

srpskoj berzi u odnosu na fundamentalne 

uti ca je iz okru že nja u kom ber za ra di. 

Takođe, uporedna analiza naše berze i 

berzi koje bi obimima na međunarodnom 

ni vou tre ba lo da ima ju uti caj na kre ta nja 

cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, 

po ku ša će da po ka že u kom obi mu srpska 

berzanska trgovina ovim proizvodima 

stvar no pra ti ce nov ne tren do ve ko je dik tira 

ju stra na tržišta. 

Formiranje indeksa cena 

Prevashodno je potrebno obratiti pažnju 

na in deks ce na Pro dukt ne Ber ze u No vom 

Sadu i njegovo formiranje. Kao i kod ostalih 

berzanskih indeksa, i ovaj teži da predstavi 

jednu veličinu koja će prikazati kretanje što 

većeg broja cena proizvoda kojima se trguje, 

ali u jednoj veličini koja je sveobuhvatna 

jer predstavlja zbir cena predmeta trgovine 

ponderisanih proizvoda prema udelu pojedinačnih 

proizvoda u ukupnom prometu 

(koliko se određeni tip ugovora više razmenju 

je, ce na tog ugo vo ra će vi še uti ca ti svojim 

pon de rom na uku pan in deks). In deks 

tako predstavlja transparentnu veličinu 

za praćenje performansi cele berze, a ne 

samo nekog njenog dela. 

PRO DEX – in deks No vo sad ske Pro duktne 

Ber ze, vo di se tim na če li ma, i slo vi za 


u fokusuBerze 

ponderisane cene ratarskih kultura po 

obimu proizvodnje na nivou zemlje, po 

mogućnosti da se određena kultura u svakom 

tre nut ku ku pi ili pro da, od no sno po 

njenoj utrživosti kao i učestalosti trgovanja 

na sa moj Pro dukt noj Ber zi, i, ko nač no, 

po stepenu u kom je data kultura jedinstven 

pro iz vod u po ku ša ju da se iz beg nu 

kulture koje imaju jaku substituciju u 

nekom netrgovanom proizvodu. 

Tako se došlo do pšenice, kukuruza 

u zr nu, ječ ma (stoč nog), sun co kre to ve 

sačme i sojine sačme; kao proizvoda koji 

se, po proizvodnji prisutnih prodavaca i 

Gra fi kon 1 

interesovanju kupaca na berzi, izdvajaju 

kao reprezentativni proizvodi čiji se obimi 

trgovine mogu uzeti u neki zbirni koeficijent 

koji će kao pomenuti indeks biti referentan 

za ukupne trendove samog tržišta. 

Pored navedenih neophodnih osobina 

koje učesnici u indeksu ispunjavaju, treba 

napomenuti da se same kulture dalje 

detaljnije definišu u pogledu kvaliteta, kao 

i da se sama trgovina ograničava cenovno 

tj. da ce ne ko je se uzi ma ju u in deks iz ra žene 

sa PDV-om, pod ra zu me va ju avan sno 

plaćanje robe, način i datum isporuke u 

odnosu na datum ugovora. 

Svi preduslovi, ostavljaju utisak da se 

PRO DEX kao in deks ce na ja sno de fi niše 

i odnosi na trgovine sklopljene pod određenim 

uslovima koji su potrebni kako bi i 

ma nje upu ćen i is ku san uče snik na tr ži štu 

mogao sa sigurnošću da identifikuje koji 

su ugovori u takozvanoj indeksnoj korpi, 

kako bi se izbegla šarolikost u pokušajima 

da se tržišna kretanja prate. Ugovori 

o kupoprodaji koji ne potpadaju pod 

da te uslo ve mo gu se skla pa ti na sa moj 

berzi, kod učesnika kojima je potrebna 

određena sloboda kod nekih od uslova 

sklapanja trgovine (poseban datum isporuke, 

kvalitet proizvoda koji odstupa od 

predefinisanog u indeksnoj ceni), ali je 

po sa moj ana li zi Ber ze ja sno da je broj 

ta kvih in stan ci do volj no ma li da bi se na 

tome bazirao pregled ukupnih događanja 

u formi indeksa. 

Tr ži šte, ta ko đe, ne mo ra da se sve de na 

ponuđače i kupce na samoj berzi, gde se, 

na primer, otkup poljoprivrednog proizvoda 

dogovara između zadruga i prerađivača 

u direktnoj trgovini, ma da efi ka snost 

sa me ber ze i njen pro met tre ba da bu de 

taj ko ji će u ova kve ugo vo re do ne ti pre sudni 

uti caj ber zan ski po stig nu te ce ne kao 

najbitnijeg faktora u određivanju nadoknade 

proizvođaču za isporučenu robu, odnosno 

postignute "vanberzanske cene". 

No vosadska berza 

Da ti Gra fi kon 1, kao svo ju po čet nu 

tač ku ima da tum sa po čet ka 2007. go dine, 

kada je fiksirana indeksna veličina 

Gra fi kon 2 

Iz vor: www.pro ber za.com 

od 100, od ko je su ce ne ko je for mi ra ju 

indeks svojim fluktuacijama i obimima 

dalje uticale na njegovo kretanje. 

Za sada je nedostatak berzanskog web 

sajta, kao mesta oglašavanja, taj što podaci 

o cenama po proizvodima, kao ni podaci 

o pro me tu, u okvi ru ovog gra fi ko na ni su 

dostupni. Nedeljni prometi se ipak prate, 

i za obime trgovanja na novosadskoj berzi 

nedeljni pregledi su prava mera kako se 

ne bi do šlo do be zna čaj nih a pre če stih 

informacija koje bi dale analize na dnevnom 

ni vou. 

Tehnički gledano, promet na ovakvim 

berzama, što će pokazati dalji primer, izuzet 

no je va žan po da tak za sa mo kre ta nje 

cene, jer diskvalifikuje manje bitne periode 

gde je cena stagnirala ili fluktuirala na 

obimima trgovanja za koje se može reći 

da su ja ko ma li. Ta kav po da tak je ja sni ji 

kad se uzme određena veličina kao što je 

prosečan promet u nedelji, mesecu, ali i u 

dužim periodima, kako bi se jednostavno 

do šlo do za ključ ka o to me ko ji je deo se zone 

"miran" i bez velikog interesa bitnih 

učesnika na tržištu. 

Budimpeštanska berza 

Gra fikon 2, preuzet sa Budimpeštanske 

Ber ze daje potpuno drugačiju sliku i 

predstavu daleko razvijenijeg tržišta. Ne 

Iz vor: www.bse.hu 

tro še ći re či da je u slu ča ju stan dard nog 

ugovora koji je grafički predstavljen, a to je 

"Euro pše ni ca" (ISIN: EUBU0908 – pše nica 

sa is po ru kom u av gu stu 2009. go di ne) 

predefinisan svaki detalj o fizičkom obliku 

i hemijskoj sadržini dozvoljenih sastojaka 

i primesa u zrnu, mora se zapaziti da je 

ovo tržište ipak daleko razvijenije jer, dok 


u fokusu 

Berze 

se u srp skim sta ti sti ka ma pro met vo di u 

tonama, minimalni količinski iznos na ugovo 

ru ovog pro iz vo da je 100t, dok je ce na 

izražena u HUF/t. 

no duge kišne periode od kraja juna, gde 

ponovo kreće rast cena, koji redovno prati 

nedoumice oko snabdevenosti tržišta letnjim 

ro dom. 

Na Gra fi ko nu 3 pri ka zan je Standard & 

Po or - ov indeks poljoprivrednih proizvoda, 

koji na globalnom nivou predstavlja odabra 

ne cene najtrgovanijih artikala uzetih 

sa ber zi ko je S&P smatra repernim za 

ukupna kretanja na ovom polju. Primetno 

je da se i na ova ko ši ro ko po sta vlje nom 

indeksu, cene koje on predstavlja kreću 

u skladu sa ekonomskim uslovima, ali i 

sa ostalim uticajima iz neposrednog okruže 

nja sa mih tr ži šta, pa je kraj pret hod ne 

go di ne be le žio pad ce na i pre la zak iz ro be 

u go to vi nu, dok su po volj ne vre men ske 

pri li ke sa kra ja pr vog kvar ta la ove go di ne, 

Uporedna analiza 

Ono što, sva ka ko, mo že da se uoči iz 

tren do va ko je pra te dva do sa da pred stavljena 

grafikona jeste činjenica da su obe 

berze slično reagovale (jedna kroz ukupan 

indeks a druga kroz jedan od najzastupljenijih 

instrumenata trgovine) na početak 

finansijske krize sa kraja prošle godine, 

ka da je ose tan bio ma njak li kvid no sti i 

konzervativnost kreditora, što je uslovilo 

prodavce da prazne magacine i konvertuju 

svo ju imo vi nu u naj li kvid ni je ob li ke go tovine 

u bankama radi njene mobilnosti. 

Gra fi kon 3 

Konačno, treba obratiti pažnju i na 

nekoliko velikih berzanskih indeksa, koji 

najbolje predstavljaju uticaj koji svetska 

eko nomska kretanja imaju na produktne 

ber ze, ali i da ti pri kaz o to me ko li ko su 

Iz vor: Blo om berg 

u kom bi na ci ji sa pri ma mlji vim ce na ma 

za ve li ke kup ce i sve jef ti ni jim nov cem 

koje su nudile centralne banke razvijenih 

zemalja, doprineli da nivo indeksa ipak 

doživi određeni oporavak. 

Kupci, takođe, što je najbolje vidljivo iz 

mađarskog tržišta, nisu previše reagovali 

na inicijalne padove cena, nego su tek kod 

cenovnih nivoa koji su delovali kao dugoročni 

minimum kretali u kupovine i ozbiljnije 

tražnjom korigovali cenu na gore. 

Po me nut je bla go tvo ran uti caj na raz u- 

me va nje tr ži šnih kre ta nja kod pro dukt nih 

berzi u situacijama kada se grafički sa 

ce nom pri ka že i ostva ren obim, što je slučaj 

sa dru gim gra fi konom. Ova tržišta naime 

nose ograničen obim proizvodnje koji 

mo že bi ti iz net u tr go vi nu, ta ko da je ja ko 

bitan momenat istrošenosti kapaciteta 

ko ji sto ji iza pro da va ca, ali i ja sno de fi nisanje 

realnih trendova na osnovu stvarno 

istrgovanih ugovora. 

Sa tog aspek ta, de ša va nja sa kra ja prošle 

go di ne teh nič ki se pre mo gu sma tra ti 

volatilnim tržištem sa osetnim padom prometa, 

nego začetkom ozbiljnijeg trenda 

pada cena, što pšenica na drugom grafiko 

nu i do ka zu je ra stom ce ne u poslednja 

dva me se ca. 

Po no vo, a na osno vu ce ne ko ja je ostvare 

na u po sled njih par ne de lja, na oba grafikona 

možemo zaključiti da oba tržišta 

reaguju na neizvesnu žetvu i nepredviđe- 

Gra fi kon 4 

ber ze kod nas u ras ko ra ku - ge o graf ski ili 

po finansijskom kapacitetu ekonomije da 

is pra ti agrar ni raz voj i tren do ve. 

Veliki berzanski indeksi 

Iz vor: Blo om berg 

Grafikon 4 prikazuje ponovo jedan 

"kompozitni" indeks cena sa najtrgovanijih 

berzi kukuruza koji objedinjuje investiciona 

banka Merill Lynch, a ko ji da je 

mogućnost uzgajivačima da se upoznaju 

sa glo bal nom tra žnjom i kretanjima u 

pogledu određene kulture. 

Treba naznačiti da se posmatranje ovako 

obimno pripremljenih podataka mora 

uzimati sa rezervom i da regionalne prilike 

poput vremenskih nepogoda, ili promena 

u poreskom sistemu određene države, 

mogu cenu određenog proizvoda pokrenuti 

u stra nu su prot nu od svet skih tren do va. 

U dugom roku, međutim, prognoze bazirane 

samo prema istorijskom kretanju 


u fokusuBerze 

indeksa mogu ukazati na nivoe koji se 

ciklično ponavljaju i od kojih se cena vraća 

nekoj prosečnoj vrednosti za period. 

U praksi to znači da trgovci vode računa 

o istorijskom proseku za određeni broj 

perioda (dana, nedelja, meseci) i odstupanji 

ma u ce ni od tog pro se ka sa osvr tom 

na in fla ci ju za od re đe ni pe riod, a sa na ročitom 

pažnjom na istorijski interesantne 

cenovne nivoe koji nisu probijeni, kao na 

primer novembarski nivo na Merill-ovom 

grafiku od 30 indeksnih poena, kod koga 

će postojati špekulacije da je to ponovo 

naj ni ža ce na ko ja mo že bi ti po stig nu ta i 

da tu tr ži šte ne ma ka pa ci tet da po is toj 

ceni zadovolji tražnju. 

Iskoristiti povoljan signal 

samih postignutih cena privlačenjem što 

ve ćeg broja učesnika i rezultirajućeg prometa, 

ali i definisanjem ugovora kojima se 

trguje, po uzoru na razvijene berze u okruže 

nju, jer se sa mo na taj na čin ga ran tu je 

podjednak kvalitet i podjednak tretman 

država, koje značajne budžetske fondove 

usmeravaju ka stabilnosti prehrambene 

industrije, osetila i kod zemalja u razvoju 

čije su osetljive ekonomije i politička 

okruženja upravo pod najvećim negativnim 

uticajem fluktuacija prehrambenih 

proizvoda. 

Pro dukt na Ber za, za sa da spo sob na da 

podmiri potrebe nerazvijenog tržišta poljoprovrednih 

kultura, mora imati uzore kojima 

će težiti u pogledu efikasnosti, kako 

nalaže proizvodni potencijal i povoljan 

geografski položaj podneblja koje snabdeva 

tr žište. Pokazano je da se dejstva fundamentalnih 

uticaja na cenu, ali i većih 

berzi sa međunarodne scene, zajedno 

sa ekonomskim uticajima koje donosi globalno 

ekonomsko okruženje, ose ća ju i na 

berzi koja jako malim obimom prati trendo 

ve ko ji se ne mo gu ig no ri sa ti od stra ne 

njenih učesnika. 

Ta kav povoljan signal se mora iskoristiti. 

Tr žištu se, dodatnom institucionalizacijom 

nje go vog uče šća u ukup nim eko nom skim 

kretanjima, treba dati podstrek kako bi 

se razvilo i postalo glavni snabdevač svih 

zainteresovanih strana realnom cenom 

proizvoda, na kojoj će se bazirati veća stabilnost 

u daljem lancu proizvodnje. 

Za klju čak ova kve ana li ze pro dukt nih 

berzi i osvrt na predstavljenu Mađarsku, 

ali i na još ber zi u re gi o nu ko je tre ba po menuti 

u okviru velikog tržišta poljoprivrednim 

proizvodima EU (Austrija, Nemačka), 

je ste, da se ure đe nost ovih tr ži šta me ri jedna 

kim, ako ne i stro žim ar ši ni ma u od no su 

na finansijska tržišta. 

Tendencija razvoja domaćeg tržišta stoga 

treba biti, podjednako u referentnosti 

postojećih i zainteresovanih učesnika u 

tr go vi ni, pri če mu se mi sli i na ino stra ne 

robne fondove i na državne organe poput 

Direkcije za robne rezerve koji su u dosta 

slučajeva glavni kontributori likvidnosti na 

ovakvim tržištima. 

Svet ska eko nom ska kri za je ste i ovim 

tr žištima donela nestabilnost cene i probleme 

sa likvidnošću finansijera poljoprivredne 

trgovine, ali se promptna reakcija 

in 

industrija 21 / juli 2009. 

XX

ufo u fokusu 

Intervju: mr Dra gan Lu kač, pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad 

LI DER STVO, INO VA TIV NOST 

I PRED U ZET NIČ KA KUL TU RA 

u ci lju osva ja nja no vih tr ži šta 

Privredne komore u zapadnoj Evropi spadaju među najvažnije 

institucije kada je privreda jedne zemlje u pitanju. U 

inostranstvu komorski sistem predstavlja funkcionalnu vezu 

između države i privrede, pogotovo kada je reč o malim i srednjim 

preduzećima. 

U 

zemljama EU je definisano funkci 

o ni sa nje ko mor skog si ste ma 

na različite načine, od zemlje do 

zemlje. Neke od njih predviđaju obavezno 

član stvo u Pri vred nim ko mo ra ma, dok je u 

drugima ostavljena sloboda izbora. Kako 

god, suština komorskog sistema odnosi 

se na podsticanje i unapređivanje poslovanja 

preduzeća, putem edukacija, promocija 

na domaćem i stranom tržištu, na 

širenje poslovnih kontakata, podsticanje 

povoljne poslovne atmosfere, inicijative, 

uticanje na donosioce odluka na nivou 

dr ža ve, i dr. 13. ma ja ove go di ne, par lament 

Srbije usvojio je Izmene i dopune 

Zakona o Privrednim komorama, koje su 

unele neke od većih promena u funkcionisanje 

komorskog sistema Srbije. Zamolili 

smo mr Dragana Lukača, predsednika 

Regionalne privredne komore Novi Sad, 

da po de li sa na ma svo je sta vo ve o šan sama 

i preprekama domaće privrede i značaju 

komorskog sistema za pospešivanje 

nje nog raz vo ja i ra sta. 

Ko je su ak tiv no sti RPK No vi Sad i ka kve 

benefite imaju vaši članovi? 

Područje RPK Novi Sad je najrazvijenije i 

naj per spek tiv ni je pod ruč je u AP Voj vo di ni, 

čije su aktivne članice veoma značajne i 

uspešne kompanije ovog regiona. Komora 

je mesto poslovnih susreta privrednika 

koje im omogućava da ojačaju odnose sa 

postojećim klijentima, uoče nove prilike, 

pronađu poslovne partnere, povećaju prisutnost 

kao i potražnju za svojim proizvodima 

i uslugama, na domaćem i na međunarodnom 

tržištu. Pratimo privredna kreta 

nja i raz voj u ze mlji i ino stran stvu i sa rađujemo 

sa državnim organima i drugim 

organizacijama od lokalnog, regionalnog, 

pokrajinskog i republičkog značaja, podstičemo 

razvoj i unapređenje preduzetništva 

i menadžmenta, organizujemo seminare, 

predavanja i druge oblike edukacije. 

mr Dra gan Lu kač, pred sed nik 

Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad 

RPK Novi Sad organizuje posete sajmovima 

i drugim manifestacijama od privrednog 

znača ja i na taj na čin pro mo vi še 

privredu Regiona, čime stvaramo priliku 

da za jed no ura dimo nešto konkretno za 

bolji imidž Regiona i Srbije, kao i viši standard 

gra đa na. 

Kakve promene u praksi donose nedavno 

usvojene Izmene i dopune Zakona o 

Privrednim komorama? 

Izmenama i dopunama Zakona o Privrednim 

komorama predviđeno je više 

izmena među kojima su svakako najznačaj 

ni je one ko je se od no se na član stvo 

ko je od 01.01.2013. vi še ni je oba ve zno. 

Značajno je i to da, po novom zakonu, 

Ko mo ru mo že osno va ti naj manje 100 

kompanija i osnivanje Registra komora će 

voditi Agencija za privredne registre. Ono 

što je naj va žni je jeste činjenica da privrednici, 

kojih se ovaj Zakon najviše tiče, nisu 

konsultovani, kao ni predstavnici Komora 

u Republici Srbiji ko ji su najkompetentniji 

da ka žu ka ko za kon tre ba da iz gle da. 

Koliki je uticaj Komore na 

iz vr šnu vlast i na ko ji na čin 

se sve mo že uti ca ti? 

Uticaj Privredne komore 

na iz vr šnu vlast je na ža lost 

ve oma mali. Međutim snagom 

argumenata koje privreda 

poseduje i sinergetskim 

delovanjem kroz zaključke i 

predloge koji se sublimiraju 

u komorskom sistemu, možemo 

poboljšati međusobnu 

saradnju. 

Koje privredne grane biste 

izdvojili kao ključne za opora 

vak i da lji raz voj na še privrede? 

Fak to ri ko ji su bi li od presudnog 

značaja za visok privred 

ni rast pojedinih zemalja 

u tranziciji jesu rastuća trgovina, 

bolja investiciona klima, i poboljšanje 

izvoznih performansi. Ovi aspekti razvoja 

privrede značajno doprinose ekonomskom 

razvoju i suzbijanju siromaštva. 

U tom smislu, među granama - liderima 

u Regionu apostrofiran je značaj energetike, 

trgovine, finansijskog sektora, prehrambene 

industrije, građevinske, drvne 

i tekstilne industrije, kao i informacionih 

tehnologija. 

Uspešnim integrisanjem u međunarodno 

okruženje, rastućom tražnjom za našim 

proizvodima i uslugama kao i razvojem tržišnog 

sistema privređivanja, uspećemo da 


u fokusu 

Intervju: mr Dra gan Lu kač, pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad 

iskoristimo svoje potencijale i ostvarimo 

dinamičan rast srpske privrede. 

Šta su šan se a šta pre pre ke ka da je 

u pitanju naša prehrambena industrija i 

koji su ključni koraci koje treba preduzeti 

kako bi se maksimalno iskoristili potencijali 

koje imamo? 

Poljoprivredu Srbije ka - 

rakteriše usitnjenost poljopri 

vred nih ga zdin sta va, 

ne do volj na opre mlje nost 

poljoprivrednom mehanizaci 

jom, ko ja je teh no lo ški 

zastarela i pre va zi đe na, 

niska produktivnost i spor 

obrt kapitala. Osnov ni pravci 

razvoja buduće poljoprivrede 

i prehrambene industrije 

su optimalno korišćenje 

i očuvanje raspoloživih proizvodnih 

kapaciteta, povećanje obima poljoprivredne 

proizvodnje i proizvodnja visokokvalitetnih 

proizvoda, odnosno povećanje 

proizvodnje intenzivnih poljoprivrednih 

kultura, čime bi se podmirila domaća tražnja 

i značajno unapredio izvoz. Prepreke 

ko je su evi dent ne su skro man agrar ni 

bu džet od sa mo 2,8%, ko li ko je pred vi đe- 

no za 2009. godinu, zastarela tehnologija 

u proizvodnji, nedostatak finansijskih 

sred sta va pri uvo đe nju HACCP i HA LAL 

standarda, i druge. 

Imamo usvojene Nacionalnu strategiju 

pri vred nog raz vo ja do 2012. go di ne, 

Stra te gi ju raz vo ja kon ku rent nih i inova 

tiv nih ma lih i sred njih pred u ze ća do 

2013, kao i Stra te gi ju po ve ća nja iz vo za 

Republike Srbije do 2011. godine. Šta 

danas možete reći o njihovoj implementa 

ci ji? 

Ove strategije nažalost nisu zaživele 

u prak si i pred sta vlja ju mr tvo slo vo na 

pa pi ru, ima ju ći u vi du da su u od no su 

na pe riod u kom su Stra te gi je na sta le, 

iz me nje ni uslo vi u svet skom, evrop skom i 

domaćem načinu poslovanja. Mi insistiramo 

na afirmisanju strategija razvoja privrede, 

ali na ža lost, u ne do volj noj me ri iz vr šna 

vlast spro vo di u de lo na še pred lo ge. 

Na ko ji na čin se, po Va šem mi šlje nju 

može podići konkurentnost privrede kada 

je reč kon kret no o re gi o nu u ko me je 

ak tiv na Re gi o nal na pri vred na ko mo ra 

Novi Sad? 

Unapređenje konkurentnosti preduzeća 

u Srbiji mora se zasnivati na razvoju kompetencija, 

inovativnosti, preduzetničke kulture, 

jakoj tržišnoj orijentaciji i razvijenom 

liderstvu i menadžmentu. 

Trend u savremenom privređivanju i 

važan izvor za povećanje konkurentnosti 

u Srbiji predstavlja kooperacija preduzeća, 

odnosno kompanijska saradnja i integraci 

je. Činjenica je da kompanije u Srbiji prepoznaju 

šansu u otvaranju pre ma ne kim 

dru gim tržištima, razvoju strategija saradnje 

i aktivnijem učešću na regionalnom i 

međunarodnom planu. Smatram da je to 

dobro i podsticajno merilo u razvoju njihove 

konkurentnosti. in

ufo u fokusu 

Okru gli sto "Za kon o po pi su po ljo pri vre de 2011. go di ne" 

Pra vo sta nje 

do ma ih re sur sa 

Poslednji sveobuhvatni popis poljoprivrede u Republici Srbiji, sprove 

den je 1960. go dine. Od tada popis poljoprivrede nije bio sprovođen 

samostalno, već su, u okviru popisa stanov ništva, prikupljani 

samo osnovni podaci o domaćinstvima koja imaju poljopri vred nu 

proizvodnju. 

18. ju na, 2009, u Pri vred noj komori Beograda, održan je okrugli sto 

na kome su predstavnici Republičkog zavoda za statistiku predstavili 

nacrt Zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine. 

N 

acrt zakona o popisu poljoprivrede 

2011. go di ne, pr vi je ko ji će 

nakon 1960. omogućiti sveobuhva 

tan po pis do ma ćeg agra ra. U nje mu je 

na ve de no da će, po red osta log, po pi som 

biti prikupljeni podaci o strukturi poljoprivrednih 

gazdinstava, lokaciji, zemljišnom 

fondu i kategorijama korišćenja poljoprivrednog 

zemljišta, površinama pod usevima, 

broju stabala voća i čokota vinove 

loze. Biće, takođe, prikupljeni podaci o 

navodnjavanju, upotrebi mineralnih đubriva 

i sredstava za zaštitu bilja, broju stoke 

po vrstama i kategorijama, poljoprivrednoj 

mehanizaciji i objektima, radnoj snazi, prodaji 

poljoprivrednih proizvoda, organskoj 

poljoprivrednoj proizvodnji, kao i podaci o 

ribnjacima i površinama pod šumama. 

Učesnici okruglog stola su se saglasili 

da je zbog tro ško va za spro vo đe nje po pisa, 

specifičnih uslova u ko ji ma će se po pis 

spro vo di ti, te ško ća u obez be đi va nju tačnih 

podataka, kao i značaja rezultata popisa 

za vođenje agrarne politike, neophodno 

da se popis poljoprivrede uredi zakonom, 

a svi uče sni ci na po pi su da se bla go vre- 

Uskla đi va nje sa Evrop skom uni jom 

Popis poljoprivrede je još jedan od uslova 

ko ji Sr bi ja mo ra da is pu ni na svom 

pu tu ka Evrop skoj uni ji. To, me đu tim, ni je 

samo formalni birokratski zahtev, već 

uslov za pri stu pa nje evrop skim fon do vima 

i na čin da se do đe do pre ko po treb nih 

podataka za ozbiljno planiranje razvoja 

domaće poljoprivrede. 

"Spro vo đe nje po pi sa po ljo pri vre de je 

preduslov za korišćenje sredstava iz strukturnih 

fondova, ali tek pošto Srbija postane 

član Evrop ske uni je. Naš agrar će mo ći 

da koristi sredstva iz programa predpristupne 

pomoć pre nego što postanemo 

član EU, sprovođenjem Sporazuma o stabilizaciji 

i pridruživanju", objašnjava go spodin 

Nikola Latinović, pomoćnik direktora 

sektora za zajedničke poslove Republičkog 

zavoda za statistiku, koji je pristao da 

u krat kom in ter vjuu za naš ča so pis bli že 

predstavi ciljeve i značaj koji predstojeći 

popis ima za domaću poljoprivredu. 

meno obuče i pripreme u cilju dobijanja 

validnih rezultata. 

Svi su se slo ži li da po seb nu pa žnju tre ba 

posveti radu sa predstavnicima lokalne 

samouprave, edukaciji anketara i informisanju 

poljoprivrednih proizvođača. Proizvođači 

moraju biti blagovremeno upoznati 

sa značajem, ciljevima i načinom sprovođenja 

popisa, jer će njihova kooperativnost 

direktno uticati na uspešnost popisa. 

Po ljo pri vred ni ci ma je, ta ko đe, po treb no 

naglasiti da će dobijeni podaci biti korišćeni 

isključivo u svrhu popisa, ukazati im na 

značaj i neophodnost popisa, a posebno 

na ko rist ko ju mo gu ima ti od nje ga. 

Eventualni problemi koji se mogu očeki 

va ti u re a li za ci ji ovog pro jek ta mo gu se 

ticati određenog broja napuštenih domaćinstava 

u devastiranim područjima kao i 

zadruga koje nisu regulisale status svoje 

imovine. 

Sa okru glog sto la upu ćen je po ziv svim 

institucijama koje će biti uključene u postupak 

donošenja Zakona o popisu poljoprivre 

de 2011. go di ne i u sam po pis, da da ju 

pun do pri nos ovom po slu (iz vr še do bru 

podelu poslova, kvalitetnu pripremu i obuku), 

kako bi bio uspešno realizovan. 

Kako je najavljeno na skupu, probni 

popis poljoprivrede, radi pripreme metodologije 

popisivanja, obaviće se od 1. do 15. 

decembra ove godine. 

Neo p hod no uvo đe nje re da 

Se kre tar Od bo ra za po ljo pri vre du Privredne 

komore Srbije Milan Prostran, ocenio 

je da je po sled nji tre nu tak da se za kon 


u fokusu 

Okru gli sto "Za kon o po pi su po ljo pri vre de 2011. go di ne" 

usvo ji i po pis oba vi, jer su po da ci ko ji ma 

raspolažu različite institucije u koliziji i 

dovode u nedoumicu potencijalne korisnike, 

i is ta kao je da će po pis omo gu ći ti uvid 

u pravo stanje poljoprivrednih potencijala 

Srbije, čime će se izbeći potcenjivanje 

domaćih resursa, ali i njihovo precenjivanje, 

a omogućiće državi lakše planiranje 

razvojne agrarne politike. 

Međunarodno uporediva 

baza podataka 

Pomoćnica direktora RZS Sonja Jovanović 

is ta kla je da su, iz me đu osta log, ci lje vi 

popisa da omogući sveobuhvatan pre gled 

strukturalnih karakteristika nacionalne 

poljoprivrede i formiranje statističkog registra 

poljoprivrednih gazdinstava, kojim 

će bi ti obez be đen okvir za po ljo pri vredna 

is tra ži va nja. Cilj je i da se obez be de 

statistički podaci potrebni za razvoj održive 

nacionalne agrarne politike i izradi 

međunarodno uporediva baza podataka, 

zasnovana na ključnim poljoprivrednim 

obeležjima. 

Prema rečima Jovanovićeve, popis poljopri 

vre de nu žno je ura di ti po pre po ru ci 

svetskog Programa za hranu (FAO), od 

2006. do 2012. go di ne, ka ko bi po da ci bi li 

međunarodno uporedivi, ali i zbog pristupanja 

Srbije EU. 

Okrugli sto "Zakon o popisu poljoprivrede 

2011. godine" organizovan od 

strane Privredne komore Beograda u 

sa rad nji sa Udru že njem po ljo pri vre de 

i pre hram be ne in du stri je i Za dru žnim 

savezom, ča so pis In du stri ja je, u sa radnji 

sa PRA agencijom, propratio kao 

medijski sponzor događaja. 

Po rečima gospodina Latinovića, podaci 

dobijeni popisom biće polazna osnova 

naše zemlje u dugotrajnom procesu prila- 

gođavanja poljoprivrede procesima integra 

ci ja u Evrop sku uni ju. 

"Proširenje EU prijemom novih članica 

podrazumeva obavezno sprovođenje 

kompletnog popisa poljoprivrede, 

uz poštovanje 

metodoloških preporuka 

Svet skog pro gra ma po pisa 

poljoprivrede. Zemlje 

čla ni ce EU u go di šnjoj 

periodici dostavljaju detaljne 

podatke o poljoprivred 

noj pro iz vod nji na 

svojoj teritoriji. 

Razni su primeri zemalja 

u okru že nju u ko ri šćenju 

sred sta va iz cen tralnog 

agrarnog budžeta EU. 

Ne ke is toč no e vrop ske 

ze mlje su povukle značajna sredstva, ima 

primera da neke zemlje tre ba da vra te deo 

već dobijenih sredstava, a ima i zemalja 

koje su primljene u poslednjem proširenju 

a ko je još ni su ko ri sti le sred stva iz agrarnog 

budžeta", kaže gospodin Latinović. 

Po ljo pri vred na po li ti ka 

građena na činjenicama 

Spro vo đe njem po pi sa po ljo pri vre de 

obezbediće se detaljni podaci o strukturi 

poljoprivrednih gazdinstava. Obradom 

tih podataka dobiće se pregledi stanja 

poljoprivrede na nacionalnom i lokalnom 

nivou. 

"Po pis će, po završenoj kompletnoj obradi 

dati detaljnu sliku u poljoprivredi. Nosioci 

poljoprivredne politike i politike ruralnog 

razvoja imaće na raspolaganju sve potrebne 

informacije za preduzimanje mera i 

aktivnosti u cilju razvoja poljoprivrede i 

nacionalnog ruralnog razvoja. S obzirom 

da će se popisom snimiti stanje nacionalne 

po ljo pri vre de, a da će se kroz go di šnje 

planove statističkih istraživanja ažurirati 

podaci o najvažnijim indikatorima u ovoj 

oblasti, biće uvek raspoloživi podaci neophodni 

za sprovođenje mera i aktivnosti 

u oblasti poljoprivredne politike i ruralnog 

razvoja, kao i za potrebe regionalnog razvoja", 

kaže gospodin Latinović 

Re al no sa gle da va nje po ten ci ja la 

Gospodin Latinović ističe da je u pripremama 

za popis obaveza nadležnih državnih 

organa, jedinica lokalne samouprave, 

privrednih komora, zadružnih saveza i 

opštinskih popisnih komisija, da objasne 

važnost njegovog sprovođenja, jer od kvaliteta 

obuhvata i tačnosti podataka najveću 

korist će imati poljoprivredna gazdinstva. 

Za ko nom je utvr đe no da se po pi som 

ob u hva ta ju po ro dič na po ljo pri vred na 

gazdinstva koja imaju najmanje pola hekta 

ra po ljo pri vred nog ze mlji šta i ona ko ja 

ima ju ma nje od po la hek ta ra, a ba ve se 

poljoprivrednom proizvodnjom za tržište, 

kao i privredna društva, zadruge, preduzetnici 

i drugi oblici organizovanja koji obavljaju 

poljoprivrednu proizvodnju. 

"U pro ce su pri stu pa nja EU i us po sta vljanju 

tržišne ekonomije najveće posledice 

će verovatno osetiti porodična poljoprivredna 

ga zdin stva, ko ja će u no vim uslo vi ma 

biti u poziciji da sagledaju svoj interes, 

sposobnost, potencijal i iskustvo - koliko 

su sprem ni da u tim uslo vi ma za svo ju po rodi 

cu pre u zmu ri zik: šta pro iz vo di ti, ka kvo 

je tr ži šte, ka kve će bi ti me re dr ža ve, da li 

će bi ti bespovratnih sredstava, kredita, 

sub ven ci ja i pod ko jim uslo vi ma - da bi se 

gazdinstvo na osnovu toga opredelilo šta 

da proizvodi", ističe naš sagovornik. 

Otvorena laboratorija za 

se lek ci ju em bri o na bi ko va 

U 

me stu De ro nje pu šte na je u rad 

savremena laboratorija za identi 

fi ka ci ju i se lek ci ju em bri o na pri plodnih 

bikova preduzeća "Lu čar Hol stein 

farms". La bo ra to ri ja će omo gu ći ti 

da Cen tar za ve štač ko ose me nja vanje 

go ve da i em bri o teh no lo gi ju tog 

preduzeća, "Re pro link", proizvodi seme 

bi ko va za do ma će tr ži šte, kao i za iz voz 

u ze mlje u okru že nju. 

Kapacitet proizvodnje je oko 150.000 

doza duboko smrznutog semena priplodnih 

bikova godišnje. 


Mes ser Teh no gas AD Be o grad 

Primene ga sova u in dustriji 

i pa kovanju hra ne 

Messer Tehnogas AD Beograd je 

vodeće preduzeće na Balkanu u 

oblasti proizvodnje i distribucije tehnič 

kih i me dicinskih gasova (azota, 

ugljendioksida, acetilena, vodonika, 

kiseonika i azotsuboksida) sa 

tradicijom od 111 godina. 

Najznačajnije oblasti primene gasova su: 

- proizvodnja životnih namirnica, 

- obrada vode i ekologija, 

- hemija, metalurgija, metaloprerađivačka industrija, 

medicina i proizvodnja specijalnih gasova. 

Messer Tehnogas AD raspolaže širokim 

asortimanom gasova, znanjem i sredstvima 

za uvođenje primena u proizvodnji, 

čuvanju, pakovanju i transportu prehrambenih 

proizvoda. 

Tehnički gasovi, po novoj evropskoj terminologiji: 

GASOVI ZA INDUSTRIJU HRANE (ugljen di - 

oksid, azot, kiseonik...) najveću primenu nalaze u 

prehrambenoj industriji u sledećim tehnologijama: 

• brzo smrzavanje životnih namirnica - oču vanje 

dobrog kvaliteta, 

• gajenje i transport žive ribe - ubr zan rast, 

efi kasnija ishrana, 

• pakovanje životnih namirnica u atmosferi 

inert nih ga so va MAP (Mo di fied At mosp he re 

Packaging) – sprečava oksidaciju, održava svežinu, 

obezbeđuje duži rok trajanja proizvoda bez 

promene boje, 

• hlađenje proizvoda u transportu – teč ni azot, 

suvi led, kao klasične sisteme "termo king" i sl., 

mala investiciona ulaganja, 

• gaziranje napitaka – dodavanje gasovitog 

ugljen di ok si da da je pri ja tan ukus, omo gu ća va 

održavanje arome i boje, smanjuje mikrobiološki 

uti caj, sta bi li zu je pe nu kod pi va, itd, 

• ču va nje vi na i voć nih so ko va pri skla di štenju 

i pretakanju "sparging sistem" - gasovitim 

azo tom u re zer voarima i cevovodu usporava se 

oksidacija, povećava trajnost proizvoda, održava 

se aroma i boja i smanjuje mikrobiološki uticaj; 

pri pretakanju azotom ne dolazi do vezivanja kiseonika, 


Mes ser Teh no gas AD Be o grad 

• pakovanje vode, negaziranih pića i 

ulja – ukapavanjem tečnog azota u limenke 

i PET ambalažu, radi stabilizacije pakovanja 

ostvaruje se nadpritisak u ambalaži 

i održava zaštitna atmosfera čime se izbegava 

oksidacija proizvoda, obezbeđuje 

nepromenjeni kvalitet proizvoda, 

• skla di šte nje vo ća CA (Con trol led 

Atmosphere) – uba ci va njem ga so vi tog 

azo ta uz ni ske kon cen tra ci je ki se o ni ka 

i ugljen di ok si da uspo ra va se me ta bo lizam 

ču va nog vo ća, uz do dat no hla đe nje 

i kon stant no vla že nje vo će me se ci ma 

osta je sve že. Pri me nom "ba na na ga sa" 

(sme ša azo ta i eti le na) za do zre va nje 

ba na na re gu li še se po nu da zre lih pro iz voda 

na tr ži štu. 

• usitnjavanje (kriogeno mlevenje) 

– primenom tečnog azota sprečava se 

gubitak arome, povećava se efekat mleve 

nja i zadržava kvalitet proizvoda (začini, 

ka kao, ka fa, itd...), sta kle ne ba šte – pri menom 

ugljendioksida povećava se prinos 

poljoprivrednih proizvoda. 

Kontakt osoba: 

Siniša Drobnjak, dipl. inž. 

Rukovodilac primena gasova u 

industriji hrane 

Tel: 011 35 37 277 

Fax: 011 3537 291 

E-mail: sinisa.drobnjak @messer.rs 

www.messer.rs 


Eks klu ziv no iz Sr bi je 

Umet nost pre to če na u ča šu 

Po zna ti no vo sad ski teh no log Vla dislav 

Slav nić, svo jim pi ći ma vr hunskog 

kva li te ta us peo je da za in teresuje 

i elitnu evropsku kli jen te lu. 

Iz njegove pecare, pod obroncima 

Fru ške go re, na sta je se dam vr sta 

ra ki ja: šlji vo vi ca, lo za, vi li ja mov ka, 

kajsija i dunja. Posebno mesto 

zauzimaju kalvados i kastrum koji 

se ne prodaju pre odležanih 15 

go di na u spe ci jal nim bu ra di ma. 

Ako osta ne vre me na, ovoj le pe zi 

pi ća, pri klju če se me do vi na, hamburg 

i pro bus. Ova troj ka pri prema 

se sa ve li kom pa žnjom jer je 

namenjena lepšem polu. 

S 

lavnić je svoju veštinu usavršavao 

go di na ma ali ne mo že knji ga 

baš sve mu da nas na u či. Lju bav 

i poseban osećaj za kvalitet pića prenosi 

se "sa ko le na na ko le no". Sve je po čeo još 

deda Lazar, nastavio 

nje gov sin Đorđe, 

a sa da je red 

na unu ka Vla di slava. 

Nje go va pi ća 

su doputovala na 

sva ki kon ti nent, 

bez ne ke po seb ne 

reklame, sem one 

Vla di slav Slav nić 

najbitnije "od usta 

do usta". Od ne dav no je do stu pan i web 

sajt na kojem se posetioci mogu informisati 

ili ostaviti svoje utiske. 

Primenjuju ći ono što je na u čio na po ljoprivrednom 

fakultetu u Zemunu, Vladislav 

je us peo da osvo ji ve li ki broj lju di ko ji ne 

žale da plate za kvalitet. Njegovi klijenti 

su mahom vlasnici jakih firmi koji žele 

da poslovnim partnerima poklone 100% 

kva li tet i je dinstvenost ostavljajući tako 

vrlo impresivan utisak. Naravno tu su 

i vrsni poznavaoci "dobre 

ča ši ce" ko ji Slav ni će ve proizvode 

tretiraju kao melem. 

Cene belih rakija kreću se 

od 20, pa do ne kih 130 

evra, koliko košta kastrum, 

mada cena varira u zavisnosti 

od godine proizvodnje. 

Ve šti pro da va či u Sr bi ji ali 

i iz van gra ni ca, kal va dos 

i kastrum preprodaju i po 

cenama od 400 evra! 

Ručno rađena 

am ba la ža - 

umet nost za se be 

Ambalažu u koju se odlažu 

pro iz vo di či ne ita li jan ske 

ke ra mič ke bo ce ili bo ce 

od duvanog stakla. Tu su 

i one posebno peskirane 

sa neizbežnim grbom Vrdnika 

koji je svaki ponaosob 

oslikala Slavnićeva ruka. 

Svaka boca je zalivena prirodnim 

pčelinjim voskom i 

dodatno se pakuje u kutije 

od ko že ili plu te na ko ji ma 

se pojavljuje i uti snu ti ili 

reljefni logo firme, po želji 

kupca. 

Za one sa ve ćim prohtevima 

tu su i specijalni 

sanduci izrađeni od orahovine, hrastovine, 

pa re ne bu ko vi ne ili ru ži nog dr ve ta, ukrašeni 

srebrnim i zlatnim vezom tehnikom 

uku ca va nja. San duk mo že da no si u se bi 

i do kilogram ovih plemenitih materijala. 

Unutrašnjost je ispunjena svilom i kožom 

a tu su i pli ša ni ja stu či ći ko ji ču va ju umet nikove 

mezimice. Ručni rad rezbarenja predstavlja 

vrhunac izrade san du ka ko ji mo gu 

da sa dr že jed nu ili 12 bo ca. 

Za san du ke tre ba vre me na ali i in spira 

ci je, ta ko da se krat ko za dr žavaju kod 

stvaraoca i brzo nalaze one koji će ih uneti 

u svoj ili dom dra gih pri jatelja. Materijali se 

pažljivo biraju u zavisnosti od vrste i veličine 

sanduka, Za izradu velikog sanduka, po 

na rudž bi ni sa 12 bo ca pi ća, po treb no je od 

4 do 6 meseci. Cene variraju u zavisnosti 

od veličine, kompleksnosti izrade, vrste 

drveta kao i dodatno utrošenih materijala. 

Zbog sve veće tendencije interesovanja 

za kvalitetom Vladislavljevih pića u 

planu je blago povećanje proizvodnje i 

iz voz u Evro pu. Za dr ža vajući 

dosadašnje postignute 

kvalitete iskreno se nadamo 

da će ova eks klu ziv na 

pića pronaći svoje mesto u 

ekskluzivnim restoranima 

i rafovima širom Evrope sa 

du go iščekivanim i po nosno 

propraćenim natpisom, 

made in Serbia. 

Po uzo ru na 

renesansne slikare 

Vla di slav je u po sled njih 

pet na est go di na na pi sao 

i tri rukopisne knjige. Ove 

knjige su kaligrafski prepisi 

i heraldički su oslikane tempera 

bojama koje sadrže, po 

uzo ru na ne ke re ne san sne 

slikare i Vladislavljevu krv. 

One su uko ri če ne ko žom 

ili dr ve tom a kop če su od 

najčistijeg srebra, takođe 

ručne izrade. Sadržaj knjiga 

čine prepisi na ćiriličnom i 

staroslovenskom pismu najznačajnijih 

i manje poznatih 

do ku men ta i ma pa iz 

srpske nacionalne istorije, 

skoro kompletan kosovski 

opus ep skih na rod nih pe sama, 

zna tan deo lir ske po e zije, 

rodoslov dinastije Nemanjića, Njegošev 

"Gorski vijenac" i sva četiri jevanđeljska 

pevanja, po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. 

I šta re ći po sle sve ga ovo ga... Zna mo šta 

bi vam re kao ovaj skrom ni čo vek ko ji se 

tru di da sa ču va tra di ci ju: "U zdra vlje i ži veli" 

I to je za i sta do volj no ka da su u pi ta nju 

ovakva pića. 

Kon takt: 

Vla di slav Slav nić 

Tel: 021 / 6 616 - 493 

In fo@vs-ex clu si ve.com 

www.vs-exclusive.com 


energetika 

g 

er 

a 

Montavar Lola d.o.o. 

No vi iza zo vi za 

MON TA VAR LO LU 

Po sle dve go dine uspešnog 

poslovanja na teritoriji Srbije, 

preduzeće za proizvodnju alatnih 

mašina i metalnih konstrukcija 

MONTAVAR LOLA d.o.o., 

ćerka kompanija MONTAVAR 

METALNA NOVE iz Maribora, od 

ove godine proširuje svoj program 

i na oblast ener ge ti ke. 

O 

slanjajući se s jedne strane na 

transfer znanja i tehnologija od 

strane matične kompanije iz Slovenije 

koja ima dugogodišnje iskustvo i 

zna čaj ne re fe ren ce ka da je u pi ta nju program 

opre me za ener get ske objek te, a s 

Gradska toplana u Novom Sadu 

dru ge stra ne na svo je za vid ne pro iz vod ne 

kapacitete, Montavar Lola je s raz lo gom 

za je dan od svo jih po slov nih ci lje va po stavila 

i dostizanje liderske pozicije u oblasti 

remonta i montaže energetskih objekata 

kako u Srbiji tako i u regionu. 

Iako relativno mlado preduzeće, Monta 

var Lo la je za dve go di ne us pe la da 

dokaže pouzdanost i kvalitet 

na nekoliko velikih projekata, 

me đu ko ji ma iz dva ja mo 

izgradnju potpuno automati 

zo va nog ko tla to pla ne u 

No vom Sa du kao i kom pletno 

izvođenje radova na toplani 

u Čačku. Prethodno pomenuti 

projekat u Novom Sadu 

za vr šen je u re kord nom ro ku 

a ne po sred no pred po če tak 

grej ne se zo ne. Ovaj projekat, oce njen 

najvišim ocenama od strane naručioca i 

krajnjeg korisnika, postavio je Montavar 

Lolu na mapu kompanija na koje se, kada 

je u pitanju oblast energetike, u budućnosti 

mora najozbiljnije računati. 

Montavar Lola je trenutno angažovana 

na izvođenju radova na toplovodu u Banjaluci, 

kao i na kapitalnom projektu izgradnje 

termoelektrane "AES-3C Ma ri ca East" 

Termoelektrana "AES-3C 

Ma ri ca East" u Bu gar skoj 

za AL STOM u Bu gar skoj. U to ku 

su i pri pre me za uče stvo va nje 

na tenderu za remont hidroelektrane 

"Đerdap 1". 

Po oceni gospodina Miodraga 

Zdjelara, rukovodioca sekto 

ra ko mer ci ja le, pred u ze će 

Mon ta var Lo la spe ci fič no je 

po to me što mo že da iza đe u 

Gradska toplana u Novom Sadu 

"Stra te ško okre ta nje ka ob no vlji vim 

iz vo ri ma ener gi je ul ti ma tum je ko ji 

budućnost postavlja celom svetu. U skladu 

sa tim, gra di se i du go roč na stra te gi ja 

našeg preduzeća. Kada je u pitanju projektovanje, 

na tržištu postoje velike kuće 

poput Energoprojekta, međutim, kada 

se uzmu u obzir proizvodni potencijali, 

spremnost i stručnost kadrova za izvođenje 

ra do va u ovoj obla sti, te ško da Monta 

var Lo la ima adekvatnu konkurenciju", 

ističe gospodin Zdjelar. 

susret i najsloženijim spe ci fič nim zah tevi 

ma kli je na ta. 

"Mi smo kom pa ni ja ko ja je okre nu ta 

bu duć no sti. S tim u ve zi je i plan mo der nizacije 

jednog dela proizvodnih kapaciteta 

koji bi našoj kompaniji omogućili proizvodnju 

tj. mašinsku obradu delova izuzetno 

velikih gabarita kakvi su u velikoj meri 

zastupljeni u hidroenergetskim postrojenji 

ma. Na po re do sa ovim, od vi ja se i pro cedura 

za dobijanje "Velike licence", Ministarstva 

za zaštitu životne sredine i prostorno 

planiranje, za rad na hidroenergetskim 

postrojenjima. S obzirom na dinamiku ovih 

aktivnosti i zavidne kapacitete Montavar 

Lole, kako proizvodne tako i kadrovske, 

ne ma raz lo ga za sum nju u uspeh", ka že 

gospodin Zdjelar. 


ABB teh no lo gi je me nja ju svet 

In du strij ski ro bo ti 

Kada je 1974. godine švedska kompanija ASEA (danas u 

sastavu ABB-a) lansirala prvi robot u svetu kompletno pogonjen 

elektromotorima, IRB 6, mikroprocesorski upravljan, 

industrijski roboti su ušli u novu dimenziju brzine, preciznosti 

i fleksibilnosti. Ovi roboti sa električnim pogonom otvorili su 

mogućnost primene u mnogim oblastima u kojima razne 

hi dra u lič ne ma ši ne ni su ima le uspe ha. 

Mul ti Mo ve funk ci ja - 

Tim ski rad ro bo ta 

Timski rad robota je od početka primene 

robota bio izazov za inženjere koji su radili 

na razvoju aplikacija. To je značilo omogućiti 

istovremeni i sinhronizovani rad više 

robota koji obavljaju različite operacije na 

istom radnom predmetu. 

ABB je, pre sko ro 40 go di na, pro kr čio put 

industrijske robotike konstrukcijom prvog 

ro bo ta sa pot pu nim elek trič nim po go nom i 

mikroprocesorskim upravljanjem. 

Uticaj ovih robota na proizvodne procese 

i produktivnost u industriji bio je 

ništa manje nego revolucionaran. Njihova 

mogućnost da izvršavaju određene operacije 

i zadatke brzinom i preciznošću koja 

višestruko prevazilazi ljudske, u uslovima 

koji su nemogući za ljude, radikalno su 

promenili pristup i organizaciju proizvodnih 

pro ce sa. 

Zahvaljujući konstantnim inovacijama, 

velikom iskustvu i stručnosti, sa više od 

170.000 isporučenih robota - što je sigurno 

najveća instalisana baza od svih proizvo 

đa ča ro bo ta, ABB je da nas naj ve ći is poručilac 

robota na svetu. Roboti se odlikuju 

preciznošću pozicioniranja koja je poboljša 

na od 1mm do 1 mi kro na, in ter fej som 

koji je unapređen od četvorocifrenog LED 

displeja do kompletnog Windows touch 

screen displeja, i snage procesora koja je 

povećana sa 8KB na 20GB. 

Povećanje fleksibilnosti 

proizvodnje 

Ro bo ti obez be đu ju po ve ća nu flek sibil 

nost pro iz vod ne li ni je. Ka da se pro- 

gra mi raz li či tih 

pro ce sa une su 

u kon tro ler ro bota, 

la ko se vr ši 

pre ba ci va nje sa 

jed nog pro ce sa 

na drugi. Roboti 

se pri la go đa va ju 

različitim varijanta 

ma pro iz vo da 

ili ve ćem bro ju 

pro ce sa omo guća 

va ju ći mak simi 

za ci ju in ve stici 

je i ade kva tan od go vor na ko ri snič ke 

zah te ve ko ji se br zo me nja ju. 

Klijent: 

Unilever, An sbah, Ne mač ka 

Primena: 

Odabir i pakovanje kobasica velikom brzinom, 

u kompletno automatizovanoj proizvodnoj 

liniji. 

Prednosti: 

• proizvodnja povećana za 25% 

• veća efikasnost 

Pri mer do bre prak se 

Mul ti Mo ve 

funkcija uvodi 

ro bo te u no vu 

sfe ru ro bot skih 

aplikacija. ABB je prvi razvio i 

ugradio MultiMove funk ci ju u ro botske 

kontrolere koja omogućava istovremeni 

rad do če ti ri ro bo ta na istom rad nom 

predmetu što je doprinelo višestrukom 

skraćenju vremena obrade. 

• moguća proizvodnja 6 različitih proizvoda 

• flek si bi lan si stem, za hva lju ju ći apli kativ 

nom soft ve ru 

• nije potrebno prethodno nameštanje ili 

raspoređivanje proizvoda 

Karim Gad, Unilever: "Sa no vim si stemom, 

ma ši na za pa ko va nje ra di pu nim 

kapacitetom, obezbeđujući 25% povećanja 

performansi u poređenju sa ručnim 

utovarivanjem." 


ABB teh no lo gi je me nja ju svet 

Ro bo ti spe ci ja li sti 

Roboti su uglavnom multitalenti. Konstruisani 

su da obavljaju veliki broj različi 

tih ope ra ci ja iz u zet nom br zi nom i pre ciznošću, 

bilo da imaju memorisan veći broj 

ope ra ci ja što omo gu ća va brz i lak pre laz, 

bilo da se programira potpuno nova operacija. 

Kada se, međutim, postavlja specifičan 

za da tak - i sa mo taj za da tak - on da ima 

opravdanja da se primeni posebno konstruisana 

verzija robota. 

ABB FlexPicker je pri mer ta kvog jed nog 

visoko specijalizovanog "ekspert 

robota" dizajniranog za 

sortiranje i pakovanje 

ra znih pro iz vo da. Ovaj 

ro bot ima po seb no 

ve li ku pri me nu 

u prehrambenoj 

industriji. 

Dru gi pri mer je 

tačkasto zavarivane u 

automobilskoj industriji 

gde ovi "talentovani profesionalci" 

takođe imaju važnu 

ulogu. 

FlexPicker, takozvani Paralelni 

Ki ne ma tič ki Ro bot, za raz li ku od 

konvencionalnog robota čiji se pokreti 

odvijaju serijski duž jedne ruke, ima tri 

ili više paralelnih ruku koje istovremeno 

podržavaju manipulator i tako omogućava- 

ABB nudi kompletna rešenja u robotici: 

robote, kontrolere, softver, konfiguraciju, 

alate za razne aplikacije, robotske ćelije, 

mon ta žu, pu šta nje u rad i ser vi snu 

podršku. 

Teško da postoji dan u kome ljudi 

ni su bi li u kon tak tu sa ne kim pro izvo 

dom ili pred me tom ko ji ni je pro izve 

den i/ili upa ko van po mo ću ABB 

robota. 

• ABB roboti sortiraju, pakuju i pale 

ti ra ju hra nu, pi će i slat ki še za kompanije 

kao što su Nestle, Unilever, 

Cad bury i sl. 

• Proizvode, farbaju i pakuju nameštaj 

za Ikeu, Tar kett i dr. 

• Zavaruju, poliraju, farbaju računare, 

laptopove, mobilne telefone, kamere, 

za gi gan te kao što su Ap ple, Dell, HP, 

Motorola, Nokia i mnoge druge. 

• Ka da smo bo le sni, ta ble te i dru gi 

lekovi koje uzimamo, upakovali su ABB 

ro bo ti za fir me Astra Ze ne ca, Gla xo 

Smith Kli ne, Johnson & Johnson, i dr. 

• Iznad svega, automobili, autobusi i 

10 do brih raz lo ga za in ve sti ra nje u ro bo te 

1. Smanjenje operativnih troškova 

2. Po bolj ša nje kva li te ta i kon zi stent no - 

sti pro iz vo da 

3. Po bolj ša nje kva li te ta ra da za posle 

nih 

4. Povećanje proizvodnih kapaciteta 

5. Povećanje fleksibilnosti proizvodnje 

6. Sma nje nje škar ta 

ju pokrete sa ubrzanjem iznad 

10g i br zi nu sor ti ra nja pre ko 

120 pozicija u minuti. 

Pic kMa ster soft ver, uz po moć 

ugrađene kamere, omogućava robotu 

da iden ti fi ku je i "uzme" pred me te ko ji 

su ne pra vil no po re đa ni ili ima ju nepravilan 

oblik. 

Ne za me nlji vi deo sva ko dnev ni ce 

7. Ispunjenje sigurnosnih pravila i pobolj 

ša nje zdrav stve nih i si gur no snih uslo - 

va rad nog me sta 

8. Smanjenje fluktuacije radne snage 

i te ško ća pri na la že nju i za po šlja va nju 

no vih rad ni ka. 

9. Smanjenje kapitalnih troškova 

10. Ušteda u proizvodnom prostoru 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235 

11000 Beograd 

Tel. 011/3094 300 

www.abb.rs 

kamioni koje koristimo, kompanija Volvo, 

Re no, GM, Opel, Audi i mno gih dru gih, proizvedeni 

su delom ili u potpunosti pomoću 

ABB robota. 


KVT Bi e le feld GmbH 

Vi so ke teh no lo gi je 

u za va ri va nju 

Preduzeće KVT Bielefeld GmbH 

je osnovano 1981. godine. Sve 

veća primena termoplastičnih 

materijala u svim granama industrije 

zahteva stalno nova rešenja 

tehničkih zadataka spojeva. 

Ovim zah tevima KVT Bielefeld 

pristupa kroz razvojni rad na 

poznatim i novim postupcima 

zavarivanja. Danas se u KVT Biele 

feld ra di sa sedam različitih 

postupaka zavarivanja. 

M 

noštvom varijacija KVT Bielefeld 

ispunjava sve zahteve ekonomičnosti, 

sigurnosti procesa, pouzdanosti 

i sigurnosti kvaliteta. Praksa na kraju 

dostavlja dokaz o pravilnoj obradi procesa. 

Ovde se pokazuje efektivna proizvodnost 

mašina za zavarivanje i njihova pouzdanost. 

Mašine koje ne zahtevaju posebno 

održavanje u kombinaciji sa inovativnim 

konceptima upravljanja svode troškove 

opsluživanja na mi ni mum. 

Broj saradnika sa sve većim iskustvom 

raste neprekidno od 1981. godine. Pri 

tom se ograničenja postupaka svesno 

pre va zi la ze, ta ko da je da nas u za seb nim 

odeljenjima prisutna primenjivačko-tehnička 

kompetencija. Timski rad, koji dobro 

funkcioniše, omogućuje spontane reakcije 

na želje klijenata i izvršenje narudžbina 

u krat kom ro ku. 

Pored ispitivanja zavarivačkih tehnika, 

u saradnji sa Odeljenjem za konstrukcije, 

radi se na razvoju i oblikovanju geometrije 

zona spajanja delova koji se zavaruju. Pri 

tom se, takođe, određuju značajni parametri 

za kasnije serijske alatke i mašinskotehničke 

uslove. Ova služba stvara čvrstu 

osnovu za kasnije pokretanje proizvodnje i 

serijsku izradu. 

Određivanjem tehničkih zadataka spoja 

započinje intenzivna saradnja između 

preduzeća KVT Bielefeld i klijenata. Pri 

tom se raz ma tra ju sva pi ta nja u ve zi sa 

oblikovanjem modela i izborom materijala 

i iznalaze se rešenja. Uzimaju se u obzir 

proizvodno-tehnički parametri i predlaže 

se prikladan nacrt mašine. Uz pomoć ispitivanja 

tehničkog postupka i postavljanja 

konstrukcije razrađuje se konkretno rešenje 

problema, čijom se implementacijom 

u proizvodnju dobija sigurno proizvodno 

sredstvo. 

Po stup ci za va ri va nja 

EOZ Elektrootporsko zavarivanje 

Primena: 

• Posude za izravnavanje (nivoa) tečnosti; 

• Usisne cevi; 

• Kućišta mobilnih telefona; 

• Kućišta ventila; 

• Kućišta pumpi; 

• Baterije; 

• Primena u medicinskoj tehnici. 

Posebne odlike: 

• Zavarivanje termoplastičnih materijala. 

• Indirektna plastifikacija zona spajanja 

kroz elektromagnetsko zagrevanje metalne 

komponente. 

• Smanjivanje zatezanja zavarenog sastavnog 

elementa kroz zaostalu toplotu u 

insert-grejnom elementu. 

• Ne dolazi do mehaničkog opterećenja 

sastavnog elementa ili osetljivih delova 

sastavnih elemenata u unutrašnjosti zavarivanog 

proizvoda. 

• Po godan za zavarivanje plastičnih 

sastavnih delova. 

• Optimalan za naknadnu ugradnju metalnih 

sastavnih delova u plastične elemente, 

u vremenski ekstremno kratkom trajanju 

ciklusa i nenadmašivoj tačnosti ugradnje. 

Naknadna ugradnja metalnih sastavnih 

delova sa zaptivnim elementima bez 

njihovog oštećenja. 

Cev za punjenje rezervoara 

ZNK Zavarivanje na kontakt 

Primena: 

• Zadnja svetla motornih vozila; 

• Aparati za domaćinstvo (bela tehnika); 

• Re zer voari za kočionu tečnost; 

• Kućišta usisivača za prašinu; 

• Ku ći šta za pum pe; 

• Medicinsko-tehnički artikli; 

Cevovod za vodeno napajanje 

• Sanitarije; 

• Poklopci za komore za ručnu manipulaciju 

u rukavicama(ugrađenim u zid 

ko mo re). 


KVT Bi e le feld GmbH 


• Pogodan za gotovo sve termoplastične 

materijale. 

• Postupak sa dvofaznim (dvostepenim) 

tokom procesa: 

- Faza 1: Plastifikacija 

- Faza 2: Proces spajanja 

• Apsolutno siguran postupak zavarivanja 

za postizanje visoko otpornih zavarenih 

spojeva. 


sastavnih elemenata. 

Kućište za VW-regulatora visokih tonova 

ZTV Zavarivanje toplim vazduhom 

Primena: 

• Rezervoari ulja za servo upravljače; 

• Regulacioni rezervoari rashladne vode; 

• Sudovi pod pritiskom; 

• Šine za vođenje; 

• Rezervoari hidrauličnog ulja. 


• Postupak je posebno razvijen za zavariva 

nje PA, PBT, PPO, POM i dru gih, na ro či to 

onih koji se smatraju teško zavarljivima, 

ter mo pla stič nih ma te ri ja la. 

Poklopac za airbag Mercedes-a 

• Po stu pak za va ri va nja pri ko me ne 

na sta ju čvr ste če sti ce, za za va ri va nje 

poliamida i postizanje visoko otpornih 

za va re nih spo je va. 

• Ne do la zi do ok si da ci je u obla sti va ra 

kroz uvođenje inertnog gasa. 

• Ne do la zi do do di ra sa grej nim ele mentom. 

• Ne do la zi do me ha nič kog op te re će nja 

dru gog (part ner skog) ele men ta za va riva 

nja. 

• Pogodan za sve termoplaste. 

ZRT Zavarivanje rotacionim trenjem 

Primena: 

• Posude za začine; 

• Šipke za ubrizgavanje goriva u 

mo tor nim vo zi li ma; 

• Odvajači uljne magle; 

• Kućišta za prečistače; 

• Ventili po principu sile teže za tečno 

go ri vo; 

• Vakuumske posude/vakuumske komore; 

• Konektori. 


• Stvaranje toplote topljenja kroz trenje. 

• Potrebno je da elementi koji se zavaruju 

imaju rotaciono-simetrične (kružno-simetrične) 

zone spajanja. 

Element ručice/izgled pozadi 

• Moguće je realizovati u stepen tačno 

ugaono pozicioniranje. 

• Zbog vremenski kratkog trajanja ciklusa, 

postupak je veoma ekonomičan. 

• Pogodan za sve termoplastične materi 

jale. 

TF Termoformiranje 

Primena: 

• Kućišta mobilnih telefona; 

• Membrane brojila kućne potrošnje gasa; 

• Odbojnici vazdušnih jastuka; 

• Ugradni delovi aparata za brijanje; 

• Elementi za uključivanje motornih vozila; 

• Elementi sistema za vođenje vazduha 

mo tor nih vo zi la; 

• Delovi enterijera putničkih vozila. 


• Spajanje ugradnih elemenata putem 

spoja sa zakivcima. 

• Do stva ra nja spo ja sa za kiv ci ma do lazi 

kroz ter mič ko pre o bli ko va nje kli na 

za kiv ka. 

• Visoko otporna mesta spajanja. 

• Moguće je realizovati spojeve plastika/ 

plastika i plastika/metal. 

• Spajanje različitih vrsta plastičnih materi 

jala. 


sastavnih elemenata kroz postupak zakivanja. 

UZZ Ul tra zvučno zavarivanje 

Primena: 

• Igrač ke za de cu; 

• Me di cin sko-teh nič ki apa ra ti; 

• Apa ra ti za do ma ćin stvo; 

Nožni Izlaz vazduha 

• Artikli za poklanjanje; 

• Materijali za pakovanje; 

• Ar ti kli za oba vlja nje kan ce la rij skih 

po slo va; 

• Otvarači flaša; 

• Tu be; 

• Olov ke. 


• Zone spajanja plastičnih elemenata, 

nalegle jedna na drugu, počinju da vibriraju 

usled de lo va nja ultrazvuka, zatim dolazi 

do njihove plastifikacije usled trenja graničnih 

površina i njihovog spajanja za vreme 

hlađenja uz pomoć pritiska spajanja. 

• Ekstremno kratko trajanje ciklusa zavarivanja 

i stoga veoma ekonomičan postupak. 

• Mala potrošnja energije. 

Kontakt: 

Valentin Đujić 

Todora Jovanovica 11, 

21000 Novi Sad 

Tel/fax: 021/417-935 

Mob: 061/204-3277 

E-mail: info@vdkonstruktion.de 

www.vdkonstruktion.de 

KVT Bielefeld GmbH 

Werkering 6, 33609 Bielefeld 

Nemačka 

Tel.: +49 521 932070 

Fax: +49 521 9320711 

E-mail: info@kvt-bielefeld.de 

www.kvt-bielefeld.de 


a 

DEL TA AIR EN GI NE E RING d.o.o. 

Ven ti la ci ja drum skih 

tu ne la u Sr bi ji 

Kao odgovor na rastući intenzitet drumskog saobraćaja, razvoj 

putne mreže u Srbiji praćen je izgradnjom novih i revitalizacijom 

postojećih drumskih tunela. Opremanje drumskih tunela sistemima 

za mehaničku ventilaciju uslovljeno je mera ma bez bednosti 

kako u redovnim režimima saobraćaja tako i vanrednim 

situacija nastalim pri pojavi požara ili sudara vo zi la u tunelima. 

M 

e ha nič ka ven ti la ci ja tre ba da 

obezbedi kontrolisan nivo štetnih 

ga so va, pre sve ga CO, u 

tu nel skom va zdu hu, da spre či re duk ci ju 

vi dlji vo sti usled emi si je ga re ži i di ma 

na sta lih pr ven stve no ra dom di zel mo tora, 

kao i da redukuje rizike i štetu pri 

po ja vi po ža ra. 

U našoj zemlji ne postoje određeni 

propisi koji jednoznačno definišu ovu 

oblast, a primećena je i velika šarolikost 

u pro pi si ma mno gih ze ma lja u sve tu, što 

je rezultat intenzivnog razvoja drumskog 

saobraćaja i potrebe usavršavanja ovih 

sistema koji značajno utiču na bezbednost 

saobraćaja. 

Direktiva EU 

Te ra zij ski tu nel 

još uvek bez ven ti la ci je 

Imajući u vidu ove činjenice i 

uzevši u obzir intenzitet saobraća 

ja, kao i struk tu ru i sta rost 

motornih vozila koja se kreću 

našim drumovima, mehanička 

ventilacija predstavlja obavezu 

za sve grad ske tu ne le, kao i za 

sve tunele izvan gradova koji su 

du ži od 400m. 

Na pri mer, Te ra zij ski tu nel u Be o- 

gradu koji je dug oko 250m i ima 

ma li po preč ni pre sek za dvo smer ni 

sa o bra ćaj sa po dve tra ke u oba sme ra, 

nema mehaničku ventilaciju. To sve rezultira 

povremenom koncentracijom CO u 

nje mu i pre ko 700ppm. 

Sa dru ge stra ne, tu nel u Ov čar Ba nji 

opremljen je mehaničkom ventilacijom 

koja u celini ispunjava sve norme iz direktive 

2004/54/EC. Ostali tuneli (Lipak, 

Železnik, Grdelica, Straževica i Šargan) u 

nekoj su od faza opremanja mehaničkom 

ventilacijom. 

Ventilatori po standardu 

Parlament EU usvojio je, 29.04.2004. 

obavezujuću direktivu 2004/54/ 

EC, koja projektantima i službama 

nad le žnim za bez bed nost 

Snaga 

Broj 

obrtaja Potisak 

saobraćaja definiše glavne parametre 

koje treba da ispuni sva- 

u kW 

Tip ventilatora motora 

u u N 

minuti 

ki drumski tunel. Opremanjem 

tunela u skladu sa ovom direktivom 

obezbediće se koncentraci 

ja CO u gra ni ca ma od 100 do 

150 ppm, po treb na vi dlji vost, 

AVT-450 

AVT-520 

4,5 

5,5 

7,5 

7,5 

2.910 

2.910 

2.910 

2.930 

160 

200 

240 

270 

60 

62 

65 

75 

kao i neophodne sigurnosne 

18,5 2.930 530 75 

mere pri pojavi požara. 

AVT-650 

30 2.930 730 75 

AVT-1200 

AVT-1400 

AVT-1600 

AVT-2200 

(za transverzalnu 

ventilaciju tunela 

dužih od 3.000m) 

18,5 

30 

30 

45 

30 

55 

37 

55 

1.470 

982 

1.470 

1.470 

980 

980 

725 

725 

315 980 

800 

1.130 

1.100 

1.450 

1.200 

1.760 

1.420 

1.980 

6.500 

(pri protoku 

vazduha od 

180m 3 /s) 

Na bazi višegodišnjeg iskustva 

u industrijskoj ventilaciji, a pre svega 

u ventilaciji rudnika sa podzemnom 

eksplo a ta ci jom, na še pred u ze će 

razvilo je familiju od sedam osnovnih tipova 

tunelskih ventilatora koji pokrivaju sve 

potrebe postojećih i projektovanih drumskih 

tunela u našoj zemlji. Jet ventilatori 

od AVT-450 do AVT-1600, podesni su za 

longitudinalnu ventilaciju tunela dužine do 

3000 m, sa jed no smer nim i dvo smer nim 

saobraćajem, dok je ventilator AVT-2200 

razvijen za potrebe transverzalne ventilacije 

tu ne la du žih od 3000 m. 

Nivo 

buke 

dB(A) 

75 

75 

80 

80 

75 

80 

75 

75 

95 

TUNELSKI JET VENTILATOR AVT-650 

TUNELSKI JET 

VENTILATOR AVT-520 

TUNELSKI JET 

VENTILATOR AVT-1200 

TUNELSKI 

VENTILATOR 

AVT-2200 

Kontakt: 

DEL TA AIR EN GINEERING d.o.o. 

Beograd 

Tel. 011 / 311-99-36 

E-mail: del tar @eunet.rs 

www.del tar.rs 


SIM PRO LIT ® SI STEM 

SI STE MI 

TER MO I ZO LA CI JE 

GRA ĐE VIN SKIH OBJE KA TA 

Pi še: DTech Mi lan De vić, D.Civ.Eng. 

Autor Simprolit ® sistema 

Akademik Akademije tehnoloških 

nauka Ruske Federacije 

Akademik Međunarodne Akademije 

tehnoloških nauka 

Aka demik Srpske akademije 

inovacionih nauka 

Doktor tehnologije građenja i 

inženjeringa u građevinarstvu 

Ono što je me di ci na za 

čo ve ka, to je gra đe vin ska 

fi zi ka za gra đe vin ske objek te, 

jer je stam be ni obje kat kao 

živo biće – rađa se, vremenom 

sta ri, zna da bo lu je i na kra ju 

umire. 

S to ga, ne po štovanje osnovnih 

zah te va gra đe vin ske fi zi ke 

iza zi va traj ne po sle di ce po 

du go več nost i eko lo gi ju ži votnog 

pro sto ra, iz gra đe nog da u 

njemu žive pokolenja. 

Uvođenje u svakodnevnu građevinsku 

praksu različitih sistema termoizolacije 

objekata izazvano oštrim 

poskupljenjem energetskih resursa na 

svetskom tržištu i, kao rezultat toga, neophodnost 

značajnog umanjenja utroška 

energije tokom eksploatacije građevinskih 

objekata, realizuje se, po pravilu, primenom 

više ili manje efektivnih sistema 

uma nje nja to plot nih gu bi ta ka kroz spo ljašnje 

zidove u zimskom periodu, dok se 

letnji period skoro i zanemaruje. 

Pri to me, če sto se ne obra ća pa žnja na 

činjenicu da se opšti toplotni gubici građe- 

PA RO NE PRO PU SNA TER MO I ZO LA CI JA 

"Poštujući redukciju ugljendioksida u 

atmosferu, odlučio sam se za maksimalnu 

termoizolaciju!" 

"Za buđ u ta ko uto plje nom prosto 

ru kli ma je dra ma tič no po boljša 

na!" 

vinskog objekta javljaju kao rezultat pojedinačnih 

gubitaka (kroz svaki građevinski 

elemenat pojedinačno), koji u procentima 

od opštih toplotnih gubitaka neutopljenog 

objekta, u različitim klimatskim uslovima, 

iznose: kroz podove između 5-10%, kroz 

spoljašnje zidove između 30-35%, kroz 

po drum ske, ta van ske i krov ne plo če iz među 

15-20%, kroz ven ti la ci ju 15-20% i kroz 

prozore od 35-40% 

Parcijalno rešavanje problema gubitaka 

toplote građevinskih objekata, zavisno od 

klimatskih uslova, izolacijom samo fasadnih 

zidova u svim slučajevima donosi 

manju ukupnu uštedu energije u odnosu 

na mo gu ću. A po da tak da je obim utro ška 

elektroenergije na hlađenje prostorija u 

letnjem periodu letos skoro izazvao raspad 

si ste ma zbog vršnog opterećenja ravnog 

onom pri naj hlad ni jim zim skim uslo vima, 

go to vo da se i ne uzi ma u ob zir! 

U savremenoj građevinskoj praksi termo 

i zo la ci ja obje ka ta svo di se uglav nom 

(po red za me ne fa sad nih pro zo ra sa jedno 

stru kim sta kli ma no vim pro zo ri ma sa 

dobrim zaptivanjem i dvostrukim ili trostrukim 

termopan-staklima) i u najvećoj 

me ri na uto plja va nje fa sad nih zi do va 

obje ka ta. 

U po sled nje vre me, sve ši ru pri me nu 

imaju višeslojne fasadne konstrukcije, 

sastavljene iz nosećih delova (betonski 

zidovi, zidovi od opeke, penobetona, 

gasbetona) i termoizolacionih slojeva 

od materijala sa koeficijentom toploprovodljivosti 

manjem od 0,10 Wt/m 0 C. 


SIMPROLIT ® SISTEM 

Pri to me, če sto se ne vo di ra ču na i o 

či nje ni ci da se kod iz vo đe nja mno gosloj 

nih fa sad nih kon struk ci ja do bi ja 

kompozitni presek heterogenih materi 

ja la, sa raz li či tim fi zič ko me ha nič kim 

svojstvima: 

• različiti koeficijenati širenja i skupljanja 

• različite čvrstoće na pritisak i zatezanje 

• različita atheziona svojstava 

• različito ponašanje na sišuće, sušeće 

i abraziono dejstvo vetra 

• različito ponašanje na dejstvo ultravioletnih 

zraka 

• raz li či te de for ma ci je pri zna čaj nim 

tem pe ra tur nim raz li ka ma zi do va ko ji 

se su če lja va ju pri is toj spolj noj tempe 

ra tu ri va zdu ha, za vi sno od nji ho ve 

osun ča no sti i bo je za vr šnog fa sad nog 

pre ma za 

• raz li či te ka rak te ri sti ka sta re nja to - 

kom eks plo a ta ci je sva kog od kom po zi ta 

po na o sob 

• raz li či ti ko e fi ci jen ti va zdu ho pro pustljivosti 

i paropropustljivosti. 

SI STE MI TER MO I ZO LA CI JE ZI DO VA 

Sve sno ili ne, naj če šće se u sred stvi ma 

masovnih informacija, popularnoj, pa 

i struč noj literaturi pojam termoizolacija 

zamenjuje pojmom utopljavanje 

građevinskih obje ka ta i na taj na čin 

zanemaruje veoma bitan zahtev da termoizolovan 

zid mora da štiti ne sa mo 

od hlad no će zi mi, već i od pre ko mer ne 

to plo te le ti, a što da nas, u uslo vi ma globalnog 

otopljavanja, postaje imperativ. 

Nažalost, u takvu zamku lobija proizvođača 

raznih termoizolacionih sistema 

upadaju neretko i veoma kreativni stvaraoci 

i poznate arhitekte. 

Osim Simprolit ® sistema i Durisol sistema 

kao je din stve nih jed no sloj nih 

termoizolovanih paropropusnih fasadnih 

zidova na svetskom tržištu, svi ostali sistemi 

termoizolacije fasadnih zidova svode 

se na nji ho vo uto plja vanje formiranjem 

dvoslojnih ili višeslojnih sistema. 

Pri tome su vrlo prisutne agresivne marketinške 

poruke raznih proizvođača tipa 

- "spoljašnji zidovi od našeg materijala 

po svom koeficijentu toplotne provodljivosti 

zadovoljavaju termičke zahteve Vašeg 

regiona" i sl, koje zanemaruju osnovne 

zahteve građevinske fizike i koje manipulišu 

podacima dobijenim u laboratorijskim 

uslovima za materijal u potpuno suvom 

sta nju, sve sno za ne ma ru ju ći to plot ne 

gubitke ukupnog izidanog fasadnog zida 

(kao što su ter mič ki mo sto vi na me sti ma 

horizontalnih i vertikalnih spojnica elemena 

ta, otvo ri za pro zo re ili bal kon ska vra ta 

na fasadi, vlažnost klimatskog područja u 

kojem se objekti grade, smanjena termoizolaciona 

sposobnost fasadnog zida za 

vreme isušivanje nakupljene vla ge to kom 

go di ne i dr.) usled če ga se ta kvi "za do vo ljavajući" 

zidovi neizostavno moraju dodatno 

izolovati. 

Po te ži ni po sle di ca ko je iza zi va pre 

sve ga po zdra vlje lju di, ali i po ma teri 

jal nim gu bi ci ma to kom eks plo a taci 

je obje ka ta, pri me na si ste ma gradnje 

pro tiv nih zah te vi ma gra đe vin ske 

fi zi ke pred sta vlja ju mno go vi še od 

obič nog pre kr ša ja pro jek tan ta ili 

in ve sti to ra jer se nji ma ugro ža vaju 

po ko le nja, nji ho vo zdrav stve no i 

ma te ri jal no bla go sta nje. 

Stoga je sveobuhvatan i stručan 

izbor optimalnog sistema termoizolacije 

objekata, kako sa ekološke, tako 

i sa teh nič ke i eko nom ske tač ke gledišta, 

jedan od najvažnijih zadataka 

projektanata i investitora. 



MNO GO SLOJ NI "SEN DVIČ" ZI DO VI 

Izgradnja mnogoslojnih fasadnih zidova 

na samom gradilištu pretpostavlja 

znat no vi še tak to va u iz vo đe nju ra do va, 

veći broj specijalista za izvođenje svake 

pozicije ponaosob, dodatne troškove 

za sredstva veze (ankeri, tiplovi, potkonstrukcije), 

za razne podloge i tehnološke 

posrednike (armaturne i rabic mreže za 

nošenje maltera, mreže od staklenih ili 

plastičnih vlakana za prijem i nošenje lepkova, 

paropropusne a vodonepropusne 

folije tipa Tyvek ili, obrnuto, parnu branu 

za sprečavanje prodora pare u srednje slojeve 

konstrukcije i sl.). 

Sve to, sa aspek ta slo že no sti i br zi ne 

izvođenja radova, u sumarnom koštanju 

pri me nje nih ma te ri ja la, te ko nač no, i u 

ukupnom koštanju ovakvih fasadnih konstrukcija, 

jeste i razlog što je udeo troškova 

fasadnih konstrukcija i utopljenih krovnih 

konstrukcija kao pete fasade u opštoj 

ceni koštanja dostigao nivo, zavisno od 

klimatskog područja, od 15-25% ukupne 

cene koštanja građevinskih radova. 

U poslednje vreme, sve je masovnija 

primena ovakvih zidova koji, po preporuka 

ma trgovaca nekretninama garantuju 

visok kvalitet, pa otuda i visoka cena! 

Međutim, krilatica da visoka cena ne 

garantuje i visok kvalitet upravo je primenljiva 

kod ovakvih tipova zidova, a rezultati 

su dijametralno suprotni, pa čak idu i do 

poražavajućih. 

Najčešće se sendvič zidovi izvode sa 

unu tra šnjim no si vim ili sa mo no si vim 

zidom (betonski zidovi, blokovi od opeke, 

keramzitobetona, te penobetona ili gasbe 

tona zapreminske težine iznad 800 

kg/m 3 ) i spo lja šnjim slo jem od fa sad ne 

ili malterisane opeke, a u srednjem sloju 

(između spoljašnje obloge i unutrašnjeg 

zida - kao u sendviču) postavljaju se 

efektivni pločasti termoizolacioni materijali 

(mineralna vuna, staklena vuna, ploče 

eks pandiranog ili ekstrudiranog polistirena 

i slični izolacioni materijali). 

Za visno od rešenja eliminacije vodene 

pare iz srednjeg sloja za utopljavanje, primenjuju 

se dve varijante sendvič zidova 

– sa vazdušnim slojem za otparivanje 

sloja za utopljavanje debljine 10-30mm 

po sta vlje nim od slo ja za uto pljavanje ka 

spo lja, ili pak sa par nom bra nom po stavlje 

nom ispred sloja za utopljavanje (ka 

unutrašnjosti objekta) koji treba da spreči 

pro dor pa re u sred nji sloj za uto plja vanje. 

Evidentna je, međutim, činjenica da se 

upravo kod ovakvih zidova javljaju najbrojni 

ji nedostaci - počev od projektovanja, 

pre ko iz vo đe nja, pa sve do eks plo a ta ci je 

obje ka ta - ko ji mo gu do ve sti i do dra stičnih 

po sle di ca u vi du ru še nja de la ili ce lih 

zidova ili zidnih panela (prema podacima 

Centralnog biroa naučno-tehničkih informacija 

ROSSTROY-a i Akademije komunalnog 

ga zdo va nja RF iz Mo skve). 

U Mo skov skoj obla sti od apri la 2008, a u sa moj Mo skvi od 2009. go di ne 

ZA BRA NJE NI su tro sloj ni zi do vi od ope ke sa uto plji va čem iz me đu njih! 

Edu ard Kop sov: "Trosloj 

ni zi do vi su kri mi nalne 

kon struk ci je, a ži ve ti 

u nji ma po sta je opa sno 

za na ša po ko le nja. Pro dužavanjem 

građenja po toj 

tehnologiji, mi stvaramo 

do sta ozbi ljan pro blem 

u ne ta ko da le koj bu ducno 

sti" 



DVO SLOJ NI "UTO PLJE NI" ZI DO VI 

UTO PLJA VA NJE SI STE MI MA 

SA MI NE RAL NOM VU NOM 

Utopljavanje sistemima sa mineralnom 

vunom zahteva da zidovi objekta koji 

se utopljavaju budu idealno ravni (npr. pri 

utopljavanju objekata mineralnom vunom 

neretko se potroši i 300% više lepka na 

rav na nje po sto je ćih zi do va ne go što je 

normirano, jer mineralna vuna zahteva 

idealno ravnu podlogu) i posebne mere 

zaštite na radu, jer mineralna vuna štetno 

deluje na organe vida i organe disanja radni 

ka pri mon ta ži. 

Sa dru ge stra ne, tre ba is ta ći da je 

mineralna vuna male zapreminske gustine 

pa ro pro pu sna, ali i da se, zbog na gle 

pro me ne pri ti ska vo de ne pa re is pod 

za vr šnog slo ja fa sa de na ne se nog na 

mineralnu vunu, posebno zimi, formira 

kon cen tro va na vla ga ko ja se za dr ža va 

u slo ju za uto plja va nje. Ka ko sa mo 1% 

vi ška vla žno sti u mi ne ral noj vu ni za preko 

20% sma nju je nje ne ter mo i zo la cij ske 

spo sob no sti i isto to li ko nje nu du go večnost, 

ja sni su raz lo zi za što ta kve fa sa de 

po sle de se tak go di na pr ska ju, a mi ne ralna 

vu na sle že i ot pa da. 

Rešenje ovog problema postavljanjem 

parne brane ispred ovih utopljivača reša- 

va je dan, ali stva ra dru gi, no vi pro blem 

– zidovi prestaju da dišu i potreban je kompletan 

ventilacioni sistem za sve prostorije, 

što je opet pri me nji vo u ad mi ni stra tivnim 

objektima i porodičnim kućama, ali je 

vr lo opa sno kod obje ka ta sa vi še sta no va, 

zbog mogućnosti prenošenja virusa kroz 

ventilacioni sistem. 

Spo sob nost ma te ri ja la da po sle od ređe 

nog vre me na i pod od re đe nim kli matskim 

uslo vi ma za dr ži svo je pr vo bit ne 

ka rakteristike definiše se kao njegova 

dugovečnost. Dobra i neometana paropro 

pu stlji vost, od su stvo kon den za, 

homogenost materijala i njegova unutrašnja 

struk tu ra, ka rak te ri sti ke ve ziv nih 

sred sta va sa mog ma te ri ja la, ot por nost 

na vi so ke i ni ske tem pe ra tu re pri pro menlji 

voj vla žno sti i dr. di rekt no uti ču na njegovu 

dugovečnost. U Ruskoj Federaciji 

dugovečnost mineralne vune definiše se 

- ne vi še od 15 go di na. 

Poseban je problem protivpožarnost 

sistema ventilisane fasade sa mineralnom 

vunom i tome se mora posvetiti 

posebna pažnja. Iako nije svaka vrsta 

mineralne vune otporna na dejstvo požara, 

većina sama za sebe poseduje otpornost 

na dej stvo po ža ra. 

Op šte je po zna to i sta renje mineralne vune, usled prisustva zarobljene vlage ili 

oksidacionih procesa sa naizmeničnim promenama vlažnosti sredine, pri čemu 

tokom vremena slepljena vlakna mineralne vune prelaze u igličastu prašinu, na 

šta treba obratiti pažnju, posebno kod slojeva za utopljava nje man sar di kao i svuda 

gde dolazi do direktnog kontakta životnog prostora i termoizolacije. 

Mineralna vuna posle požara 



Problem, međutim, nastaje kada se u 

konstrukciji ventilisane fasade mineralna 

vuna zaštiti paropropusnom a vodonepropu 

snom fo li jom – npr. Tyvek i sl., ko ja ne 

sa mo da go ri, već i ras prostranjuje požar 

po fasadi, uz sadejstvo "cuga" sloja vazduha 

uz završne panele ventilisane fasade. 

UTO PLJA VA NJE SI STE MI MA 

SA STI RO PO ROM 

Sa pločama ekspandiranog ili ekstrudiranog 

polistirola situacija je još slože 

ni ja – pro me na pri ti ska pa re ne iz be žno 

iza zi va ili kon denz, ko ji se po sle vra ća u 

zid (izazivajući već posle 7-10 godina gljivi 

ce i buđ na spo je vi ma zi do va i pla fo na, 

pa pro sto ri je u sta nu poč nu da mi ri šu na 

vlažni podrum) ili pukotine na fasadi, kroz 

ko je to kom vre me na ula zi vo da, što ne retko 

do vo di do de gra da ci je, pa i ru še nja, ne 

samo sloja za utopljavanje, već i čitavih 

zidnih panela. 

Fasada od stiropora 

posle 10 godina 

Kod ovog si ste ma uto plja va nja, kao 

i kod uto plja va nja mi ne ral nom vu nom, 

do la zi do for mi ra nja par ne bra ne na 

naj ne po volj ni jem me stu na iz la zu pa re 

iz kon struk ci je. Ma da je kon denz ko ji se 

po ja vlju je iz me đu za vr šnog slo ja fa sa de 

i sti ro po ra u do zvo lje nim gra ni ca ma 

ko je omo gu ća va ju nje go vo isu ši va nje, 

vi še stru ki ci klu si za mr za va nja - oto pljava 

nja znat no sma nju ju nje go vu du goveč 

nost. 

Kod utopljavanja fasadnih zidova stiroporom 

zanemaruje se činjenica da tempera 

tura na samoj površini zida, zavisno od 

orijentacije zida prema stranama sveta 

i iza bra nog kolorita fasade, može preći i 

pre ko 80 C 0 , što veoma nepovoljno utiče 

na raznorodne sisteme za utopljavanje 

fasada, a vrlo često i na stabilnost primenjenih 

slojeva za utopljava nje. To je po sebno 

izraženo kod utopljavanja fasada ekspandiranim 

polistirolom (stiroporom), koji 

pri tem pe ra tu ri ve ćoj od 75 C 0 počinje da 

se sta nju je i da la pi, mre ži ca sa po vr šinskim 

slojem lepka se odvaja od površine 

i posle par ciklusa zamrzavanja puca (sa 

posledičnim propuštanjem atmosferilija 

u sloj za uto plja va nje), a na spo je vi ma sa 

protivpožarnim razdelnicama, po pravilu, 

pojavljuju se pukotine. 

Za klimatske uslove u Ruskoj Federaci 

ji dugovečnost ploča ekspandiranog 

polistirola (stiropora), u zavisnosti od 

mesta i načina ugradnje, izloženosti 

temperaturnim promenama i agresivnosti 

vazdušne sredine, definiše se ne više 

od 12 godina. Posle tog perioda stiropor 

gubi od 15%-20% svojih termotehničkih 

karakteristika, pa postoji opšta preporuka 

NIISF RAASN da projektanti u startu 

za preko 20% uvećaju debljine projektovanih 

slojeva stiropora u odnosu na 

ra čunski potrebne. 

Pojava ekološke nečistoće zidova utopljenih 

stiroporom posledica je naglog 

povećanja otpora prolasku vodene pare 

na pre la sku iz me đu osnov nog zi da i sti ropo 

ra, ta ko da pa ra, pra te ći to plot ni fluks, 

sa sobom povlači štetne materije i mirise 

iz vazduha prostorije i sakuplja ih u srednjem 

sloju zida, akumulirajući ih daleko 

iznad nivoa dozvoljene koncentracije, a 

što direktno utiče na pad higijensko-tehničkog 

kvaliteta takvih zidova i od njih 

stvara potencijalnu opasnost po ekološko 

okruženje stanara. 

Povratak na jednoslojne paropropusne 

zidove nije samo ekonomski, već i 

ekološki zahtev. Naime, pored toga što 

su dvoslojni i višeslojni paronepropusni 

zidovi skuplji i komplikovaniji za izvođenje, 

kod njih se sva is pa re nja iz objek ta 

i če sti ce ko je sa so bom no se, aku muliraju, 

bilo na kontaktu sa utopljivačem 

(stiropor) bilo u samom utopljivaču 

(mineralna vuna), odakle, kada pređu 

maksimalno dozvoljenu koncentraciju, 

postaju i uzročnik pojave raznih ne pri jatnih 

mirisa, gljiva, bakterija, alergija... 



Konačno, kod sistema 

utopljavanja objekata pločama 

stiropora posebno 

je izražen problem ispunja 

va nja pro tiv po žar nih 

zahteva. Rešenje da se 

ovakva vrsta termoizolatora 

zbog svoje gorivosti u konstrukcijama 

fasadnih i stepenišnih zidova zaštićuje 

sa 3,0cm rabic-cementnog maltera, 

ne sa mo da ne ma ni ka kvog teh nič kog 

oprav da nja i re zul ta ta, već i di rekt no 

umanjuje dugovečnost tako izvedenog 

sistema. Naime, takva obloga je ispitivanjima 

pokazala svoju protivpožarnu 

efektivnost isključivo 

kod konstrukcija kod ko jih je 

mogla da primljenu temperaturu 

pri požarnom opterećenju 

(900-1100 0 C) prenese na podlo 

gu na ko joj se na la zi - tj. ka da 

postoji mogućnost temperaturnog 

rasterećenja. 

Efe kat je upra vo obr nut – 

već po sle de se tak mi nu ta dejstva 

po žar nog op te re će nja na 

ra bic-ce ment ni mal ter, usled 

na glog po ra sta ter mo-di la taci 

o nih na pre za nja, do la zi do 

pu ca nja, odva ja nja ovog slo ja 

od pod lo ge i nje go vog, uz jak 

tre sak, pa da unu tar pe ći za 

is pi ti va nje. 

Kod podloge od stiropora i u slučaju da je rabic mreza čeličnim, a ne plastičnim 

tiplovima pričvršćena za osnovni zid, već kod temperature preko 600 C 0 dolazi do 

samozapaljenja stiropora, čak i bez prisustva plamena. 

Stoga se u Ruskoj Federaciji, u odnosu na navedeni sistem PP zaštite, imajući 

u vi du i da se na no še njem de be log slo ja maltera drastično povećava mogućnost 

kondenza ispod završnog sloja rabic-maltera i time di rektno smanjuje efektivnost i 

dugovečnost ovakvog sistema, insistira na prime ni pro tiv po žar nih raz del ni ca, ko je 

spre ča va ju pre no še nje po ža ra po fa sa di, pri čemu se još i ogra ni ča va sprat nost 

obje ka ta ko ji se uop šte mo gu uto plja va ti na taj na čin. 

A o po ja vi da je u ne kim 

manjim sredinama, pa čak i u 

Beogradu, dovoljno za tehnički 

prijem da izvođač potpiše izjavu 

da je pre ko sti ro po ra na net 

sloj 3,0cm rabic-maltera (iako 

to ni je slu čaj i čak se go lim 

okom vide spojevi ploča stiropo 

ra na fa sa di) te da je ista proglašena 

tabu-temom i ne sme 

se o njoj pi sa ti – o to me će se 

nažalost pisati u izveštajima kriminalističke 

policije tek kada 

neko nastrada. 

SIM PRO LIT ® SI STEM 

ZA UTO PLJA VA NJE PO STO JE ĆIH 

OBJE KA TA I OBJE KA TA U IZ GRAD NJI 

Zaštita građevinskog objekta, bilo 

od niskih ili visokih temperatura, 

veoma je kompleksan problem. 

Popularno rečeno, građevinski 

objekat ne može leti skinuti zimski 

ka put i za me ni ti ga la ganom 

pamučnom majicom, niti može bar 

jednom u nekoliko godina me nja ti 

garderobu. 

Ne sum nji vo je da je iz grad nja objeka 

ta pri me nom Simprolit ® blo ko va 

naj e ko no mič ni je, naj du go več ni je i ekolo 

ški naj o prav da ni je re še nje. Me đu tim, 

za slu ča je ve gde to iz ra znih raz lo ga 

ni je mo gu će (ar mi ra no-be ton ski zi do vi, 

po sto je ći sta ri ili već za po če ti no vi objekti 

u dru gim si ste mi ma i sl.), Simprolit ® 

si stem ima re še nje u vi du jed no sloj nih 

Simprolit ® SOP plo ča za uto plja va nje, 

u pot pu no sti iz ra đe nih od Simprolit ® 

sme se. 

Simprolit ® SOP plo če se pri me nju ju i za 

uto plja va nje so kli obje ka ta, ste pe ni šnog 

negrejanog prostora, na uglovima objekata, 

oko otvo ra na fa sa di za pro zo re i vra ta i 

na osta lim me sti ma gde je po treb na po većana 

vatrootpornost, čvrstoća na udar, 

paropropusnost. 



Kao samostalni element u građevinarstvu, 

Simprolit ® SOP plo če se ko ri ste i 

za protivpožarne pregrade (pregradni zid 

od Simprolit ® 2xSOP5 plo ča na me talnoj 

pot kon struk ci ji u IMS-u Be o grad i 

pre grad ni zid od SOP8 plo ča na dr ve noj 

potkonstrukciji u Moskvi dobili su sertifi 

kat na vatrootpornost EI120 – dejstvo 

požara od dva časa, pri temperaturi od 

preko 1.100°C), kao zidovi za liftovska 

okna izvedena u metalnoj konstrukciji, 

za or na men te fa sa da, mon ta žne pod ne 

plo če itd. Simprolit ® ploče ubedljivo su 

najčvršće od svih konkurentnih proizvoda 

za utopljavanje. 

Jedino utopljavanje paropropusnih 

zidova Simprolit ® SOP (D160) plo ča ma 

ili pločama od tvrdo presovane mineralne 

vune kod takvih sistema omogućava 

da se sva pa ra ko ja uđe iz pro sto ri je u 

zid nesmetano evakuiše u spoljašnju 

sredinu, bez pojave kondenza ili uvlažnjavanja 

zidova, čime se znatno povećava 

njihova dugovečnost i obezbeđuje ekološka 

podobnost stambenog prostora. 

No vi pro iz vod Simprolit ® si ste ma 

– Simprolit ® SOP (D160) plo če – jed nosloj 

ne pa ro pro pu sne plo če sa či nje ne 

od Simprolit ® mase zapreminske težine 

160kg/m 3 , sa koeficijentom toplotne provodljivosti 

u suvom stanju =0.044W/mK 

(IMS), od no sno =0.047W/mK (NI ISF 

RAASN), maksimalno zadovoljavaju ekološke, 

termotehničke i protivpožarne zahteve, 

ne upijaju vlagu i najdugovečniji su termoizolacioni 

materijal po rezultatima ispitivanja u 

Ruskoj Federaciji. 

Posebno treba istaći činjenicu da njihova 

primena pri utopljavanju spoljašnji 

zidova izidanih od paropropusnog građevinskog 

materijala (opeke, gasbetona i 

sl.) omogućava da zidovi nastavljaju da 

"di šu", te se znat no po ve ća va i du go večnost 

ta ko uto pljenog zida. 

Simprolit ® jed no sloj ne SOP (D160) plo če 

je din stve no su eko lo ško re še nje uto pljava 

nja pa ro pro pu snih zi do va od ope ke i 

blo ko va ti pa Xel la, Ytong, Si po rex, Du ri sol i 

sl. Naime, kod tih zidova koeficijent paropropusnosti 

se krece od μ=7 (za blokove tipa 

Xel la, Ytong, Si po rex) do μ=12 (za zi dove od 

su plje ope ke), te je oci gled no da će se, ka da 

se ti zidovi utople ekspandiranim stiroporom 

(do μ=38) ili ekstrudiranim stiroporom 

(do μ=50), para zadrzati u zidovima, sto 

opet neizostavno stvara vlagu u tim zidovima, 

posledica čega je pojava buđi, gljivica i 

gubitak fizičko-mehaničkih svojstava. 



U sva kom slu ča ju, 

primenom Simprolit ® 

blo ko va pri iz grad nji 

objek ta ili Simprolit ® 

pt plo ča kod uto pljava 

nja fa sa da do bi ja 

se eko lo ški ži vot ni 

pro stor, sa vre me ni 

dom ostaje komforan i 

bezopasan po zdravlje 

čoveka. 

PRED NO STI SIMPROLIT ® 

SI STE MA ZA UTO PLJA VA NJE 

Paropropusna termoizolacija 

fasadnih zidova je osnovna 

pretpostavka i najekonomičniji 

način poboljšanja ekoloških uslova 

stambenog prostora. 

Simprolit ® si stem za uto plja va nje 

po sto je ćih i obje ka ta u iz grad nji je ho mogen 

si stem isto rod nih ma te ri ja la sa svim 

pred no sti ma ko je iz to ga pro is ti ču (iste 

di la ta ci je, ista ko lor na osno va, bez po java 

pu ko ti na na spo ju osnov nog uto pljivača 

i protivpožarnih razdelnica itd.) i 

ko ji za do vo lja va či tav spek tar zah te va 

građevinske fizike, kao što su: termoizolacija, 

paropropusnost, otpornost na požar, 

otpornost na udar, čvrstoća, otpornost 

na eks trem ne at mos fer ske uti ca je i ima 

naj ve ći vek tra ja nja (du go več nost) me đu 

ana lo zi ma. 

U poređenju sa široko rasprostranjenim 

višeslojnim panelima za utopljavanje 

objekata sa tzv. "efektivnim" pločama 

za uto plja vanje (ploče od stiropora, ploče 

od mineralne vune i sl.) utopljavanje 

Simprolit ® sistemom ima više prednosti, 

kao što su: 

• jed no stav nost i br zi na 

mon ta že – Simprolit ® ploče 

su, i po di men zi ja ma i 

po težini, veoma udobne za 

mon ta žu – u njih se ru pe za 

šešire tiplova frezenkuju bez 

te škoća (što omogućava da 

se ti plo vi uop šte ne vi de na 

površini ploča), posle monta 

že se finim rendisanjem 

mo gu do ve sti u ide al nu 

ra van, zbog sop stve ne čvr sto će i auto stabilnosti 

ne zahtevaju da zidovi objekta koji 

se utopljavaju budu idealno ravni. 

• bezbednost pri radu – Simprolit ® 

plo če pri mon ta ži ne zah te va ju po seb ne 

me re za šti te na ra du, jer ne iza zi va ju 

nikakva štetna dejstva po organe vida i 

disanja radnika. 



• pa ro pro pu snost – zid uto pljen 

Simprolit® si ste mom di še, što u pot puno 

sti za do vo lja va sa ni tar no-hi gi jen ske 

uslove eksploatacije životnog prostora. 

Koeficijent otpora difuziji vodene pare je 

μ=2.5 dok je kod 15-to gram skog sti ropora 

μ=36. 

• izuzetno dobra termoizolacija - prime 

nom Simprolit ® plo ča SOP-D160 ne 

sa mo da je omo gu će na mno go stru ko 

ve ća pa ro pro pu snost u od no su na ekspan 

di ra ne ili eks tru di ra ne po li sti ro le 

(prema ispitivanjima u IMS-u Simprolit ® 

plo če SOP - D160 

imaju veću paropropu 

stlji vost vi še od 

10 pu ta) već je ko e- 

fi cijent termičke provo 

dlji vo sti u su vom 

sta nju =0.044W/ 

mK sko ro jed nak 

od go va ra ju ćim ko e- 

fi cijentima stiropora 

(=0.04W/mK). 

• po sto ja nost 

pri eks plo a ta ci ji – 

ele men ti Simprolit ® 

sistema postojani su 

pri eksploataciji, ne 

upi jaju vlagu, otporni su na biološku 

i he mij sku agresiju iz 

vazduha, nisi radioaktivni 

i nemaju kapacitet 

za zadržavanje radioaktivnosti, 

otporni su 

na eks trem no vi so ke i 

niske temperature. 

• du go več nost 

– Simprolit ® je, sa preko 

100 ci klu sa za mrza 

va nja i ota pa nja, pri 

iz la ga nju vla gi od 0% 

do 100% i dejstvu sunčeve radijacije i UV 

zra ka, uspe šno pro šao is pi ti va nja du goveč 

no sti na 50 go di na (sa pre ko 100 

ci klu sa za mr za va nja-oto plja va nja), a u 

to ku su i is pi ti va nja na pre ko 100 go di na, 

što za ana lo ge pred sta vlja ne do sti žan 

re zul tat (na pri mer, u Evro pi je pro pi sa na 

du go več nost 25 go di na). 

Ko nač no, Simprolit® si stem za utoplja 

va nje po sto je ćih, i obje ka ta u iz gradnji, 

pru ža neo gra ni če ne mo guć no sti 

ar hi tek ton ske iz ra žaj no sti obje ka ta i 

nji ho vu eg zi sten ci ju u pu noj har mo ni ji 

sa pri ro dom i u skla du sa osnov nim princi 

pi ma grad nje bu duć no sti – eko lo ške 

gradnje. 



• čvrstoća i otpornost na 

udar – Simprolit ® si stem je 

ubedljivo najčvršći sistem za 

utopljavanje fasada. Ova osobina 

je posebno važna kod 

utopljavanja objekta u područji 

ma gde je grad če sta po java, 

kod utopljavanja prizemlja 

obje ka ta kao an ti van dal ska 

obloga, na uglovima objekta, 

za utopljavanje pasaža, garaža 

i dr. Jed no sloj ne SOP (D350) 

ploče sa visokom otpornošću 

na pri ti sak od pre ko 3.5t/m 2 , 

pri deformaciji manjoj od milimetar, 

bez konkurencije su kod 

utopljavanja podova hala, garaža, 

temeljnih ploča, mostova, 

donjeg stroja puteva i pruga. 

• vatrootpornost – Simprolit 

® SOP plo če ima ju ser ti fikovanu 

vatrootpornost preko 

120min (EI120), čak i pod uslovom 

da požar dejstvuje izvana 

na ceo obje kat! Is ti če se pri mena 

ovih plo ča kod uto plja va nja 

objekata od izuzetnog značaja 

(škole, bolnice, javne i komandne 

usta no ve i sl). 


Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak 

časopisa Industrija? 

Da 

Potpis 

Datum 

Ime i prezime: 

Ne 

Pozicija u okviru kompanije: 

Kompanija: 

Adresa: 

Poštanski broj i mesto: 

Tel. 

E-mail: 

Kog tipa je organizacija u kojoj radite? 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Zastupnik/distributer 

Proizvođač 

Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina 

Konsultantska kompanija 

Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti 

Drugo (molimo vas navedite) 

Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti 

organizacije u kojoj radite: 

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju 

bile zainteresovane da dobijaju naš 

časopis: 

PRIJAVA ZA 

BESPLATNE 

PRIMERKE ČASOPISA 

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak 

časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite 

ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki 

od sledećih načina: 

1. faksom na broj +381 (0)11 357-2734 

2. poštom na sledeću adresu: 

IND MEDIA 

Lazara Kujundžića 88, 11000 Beograd 

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web 

adresi www.industrija.rs. 

Država: 

Fax. 

Internet adresa: 

Ind Media nudi svojim klijentima kvalitetne 

i profesionalne usluge iz specijalizovanih 

oblasti kao što su: 

• Lektura, korektura i prelom teksta 

• Prevođenje 

• Izrada grafičkih i tekstualnih rešenja 

za štampani promotivni materijal (katalozi, 

brošure, publikacije, panoi, pamfleti…) 

• Dizajn logotipa, memoranduma, vizit karti 

• Web dizajn 

• Izrada multimedijalnih prezentacija 

Da li želite da dobijete dodatne informacije o 

ovoj ponudi? 

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA 

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.industrija.rs 

Da 

Ne 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da 

primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama koje 

ispunjavaju preduslove definisane izdavačkom politikom. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije. 

IND MEDIA d.o.o, Lazara Kujundžića 88, 11000 Beograd, Srbija

Re zer vat bi os fe re 

ZA JED NO KA RE ZER VA TU BI OS FE RE 

NA POD RUČ JU ĐER DA PA 

U okviru projekta "Angažovanje 

organizacija civilnog 

društva na polju ekološke 

ekonomije", koji finansira 

Evropska komisija (u okviru 

tzv. FP7 še me), čla no vi 

Ekološkog društva Endemit 

su uradili studiju slučaja na 

području Nacionalnog parka 

Đerdap. 

TEKST: IVANA PETRIĆ, BI LJA NA STOILKOVIĆ 

FOTO: MILOŠ JARIĆ 

O 

vom studijom slučaja ispitani 

su prirodni potencijali tog regiona 

ka ko bi se da le su ge sti je za 

po bolj ša nje uslo va i ži vot nog stan dar da 

lokalnog stanovništva, oslanjajući se na 

održivi turizam i ekološke servise koje pruža 

Du nav, a da ti su i pred lo zi za po bolj ša- 

nje gazdovanja tim zaštićenim prirodnim 

područjem. 

Na osnovu podataka dobijenih ovim 

istraživanjem, kao i u konsultaciji sa Upravom 

Nacionalnog parka "Đerdap", sa Zavodom 

za za šti tu pri ro de Sr bi je i sa predstavnikom 

UNESCO-a Đorđiom Adrianom 

(Gi or gio Adrian), do šlo se do za ključ ka da 

bi se naj bo lji raz voj ovog pod ruč ja po stigao 

uključivanjem u program UNESCO-a 

"Čovek i biosfera" i osnivanjem Rezervata 

biosfere zajedno sa rumunskom stranom 

Đerdapa. 

Ideja o zajedničkom srpsko–rumunskom 

zaštićenom prirodnom dobru nije 

no va - ona po sto ji još od 60-tih go di na 

dvadesetog veka, kada je bila uspostavljena 

saradnja sa Komisijom za zaštitu 

prirode Akademije nauka NR Rumunije. 

Sa predstavnikom ove Akademije, prof. 

dr Valeriu Puškariumom, bio je postignut 

na če lan spo ra zum o pro gla še nju či ta vog 

područja Đerdapske klisure sa obe strane 

Dunava za nacionalni park. Načelno je 

dogovoreno da ovako zaštićena površina 

sa obe strane Dunava treba da obuhvati 

oko 116.000 hek ta ra i da bu de po de lje na 

na nekoliko zona sa različitim režimom 

zaštite, odnosno kontrole. Ovaj predlog o 

proglašenju Đerdapa za nacionalni park 

prihvatila je i Evropska radna komisija za 

nacionalne parkove, na čije je razmatranje 

u Luk sem bur gu isti bio pod net od stra ne 

predstavnika obeju zemalja. 

Iznad političkih granica 

Danas, skoro pedeset godina kasnije, 

ponovo se pokreće ova ideja o međunarodnom 

zaštićenom prirodnom dobru, ali sa 

nadom i većom izvesnošću da će ovakvo 

zaštićeno prirodno dobro sada zaista biti 

formirano. S obzirom da su granice između 

država političke, a ne ekološke, ekosistemi 

se prostiru duž nacionalnih granica i podležu 

raz li či tim, če sto su prot sta vlje nim, praksama 

upravljanja i korišćenja zemljišta. 

Prekogranični rezervati biosfere predsta- 


Re zer vat bi os fe re 

Ka ko bi ovaj i slič ne pro jek te što bo lje 

pripremilo, Ekološko društvo Endemit 

po bolj ša va svoje kapacitete usavršavanjem 

svojih članova, kao i saradnjom sa 

drugim nevladinim organizacijama. 

En de mit se pri klju čio mre ži 

nevladinih organizacija "NATU- 

RA 2000 Re surs ni cen tar Sr bije", 

ko ja se u na šoj ze mlji osni va 

sa ciljem povezivanja, podrške i 

razvoja organizacija koje bi kao 

ravnopravni partneri, u saradnji 

sa drugim institucijama, učestvovale u 

uspostavljanju ove mreže. 

NATURA 2000 je evropska mreža zaštićenih 

predela koji imaju veliku vrednost 

kao prirodna staništa mnogih biljaka i 

životinja koje spadaju u retke, ugrožene 

ili ranjive vrste. Područje Đerdapa prepoznato 

je kao jedno od potencijalnih NATU- 

RA staništa. 

NA TU RA 2000 

Osni va nje ove mre že po kre nu li su Mladi 

istraživači Srbije u saradnji sa Medite 

ran skim pro gra mom WWF-a (World 

Wildlife Fund). Jed na od ak tiv no sti u 

okvi ru N2000 je tre ning o di zajnu 

i me nadž men tu pro je ka ta 

ži vot ne sre di ne, ko ji je odr žao 

WWF u okvi ru svog pro gra ma 

za jačanje kapacieteta nazvan 

ATW (Ac ross the Wa ters), od 

25. do 27. ma ja 2009. go di ne 

na Fru škoj Go ri, a ko me je pri sustvo 

va la Bi lja na Sto il ko vić, du go go di šnji 

član En de mi ta. Tre ning je vo dio Kri stof 

Stejn (Christoph Stein) iz mediteranskog 

ogranka WWF-a. 

Po la zni ci ovog tre nin ga su bi li čla novi 

dvadeset nevladinih organizacija iz 

Sr bi je i iz Cr ne Go re, pa je skup ujed no 

i dao pri li ku za raz me nu is ku stva u NVO 

sektoru. 

vljaju instrument zajedničkog upravljanja 

i omogućavaju da se sprovede saradnja u 

oblasti očuvanja i održivog korišćenja kroz 

zajedničko upravljanje ekosistemima. 

Projekat "Zajedno ka Rezervatu Biosfere" 

koji pokreće Ekološko društvo En demit 

ima za osnov ni cilj us po sta vlja nje 

saradnje sa "Parco Naturale Porte di 

Ferro" u Rumuniji, radi pripreme područja 

Đerdapa za nominaciju i formiranje budućeg 

međunarodnog zaštićenog prirodnog 

dobra. Nosilac projekta je JP "Nacionalni 

park Đer dap", a osim Eko loškog društva 

Endemit u pro je kat će bi ti uklju če ni Zavod 

za zaštitu prirode Srbije kao vodeća institucija 

u zaštiti prirode Srbije i Društvo mladih 

istraživača iz Bo ra. 

Ovim projektom planira se izrada Informacione 

baze podataka koja će biti zajednič 

ka za na šu i ru mun sku stra nu, a ko ja će 

objediniti sve komponente biodiverziteta, 

kako bi se omogućilo prikupljanje podata 

ka o mo ni to rin gu i za šti ti ugro že nih 

bilj nih i ži vo tinj skih vr sta, kao i svih osta lih 

podataka bitnih za razvoj ovog područja. 

Deo podataka će se prikazivati preko web 

saj ta, ta ko da će i ši ra jav nost bi ti upo znata 

sa vrednostima i potencijalima ovog 

područja. 

Zna ča jan deo pro jek ta bi će i rad sa 

lokalnom zajednicom i iznalaženje mogućnosti 

za razvoj područja i poboljšanje standarda 

njegovog stanovništva. S obzirom 

da je održivi turizam osnovna privredna 

grana u zaštićenim područjima, posebna 

pažnja će biti posvećena mogućnostima za 

njegov razvoj. Korišćenje obnovljivih izvora 

energije, razvoj održivog transporta, promoci 

ja bi ci kli zma, sa mo su ne ke od obla sti 

koje će biti obuhvaćene ovim projektom. 

Eko lo ško dru štvo 

endemit 

Orač ka 42, 11080 Be o grad 

Tel/fax: +381 (0)11 218-3651 

Tel: +381 (0)64 2082-900 

E-mail: office @endemit.org.rs 

www.endemit.org.rs 

U 

Zaštita životne sredine uz pomoć TAM pro gra ma 

okviru aktuelne treće faze TAM programa 

Evropske banke za obnovu 

i raz voj, deset domaćih malih i srednjih 

preduzeća je uz pomoć stranih konsultanata 

intenzivno radilo na primenjivanju 

standarda neophodnih za zaštitu životne 

sredine. 

"PKB Imes" je u sa rad nji sa TAM programom 

unapredio tehnologiju u proizvodnji, 

smanjio troškove energenata, 

dok usko ro tre ba da usle di do bi ja nje 

standarda integrisanog sistema kvaliteta 

(HCCP/ISO). Osim to ga, ura đe na je ana liza 

ko ja će pred u ze ću "Imes" po mo ći da 

obnove postrojenje za preradu otpadnih 

vo da ana e rob nim vre njem (bi o gas) za či ju 

rekonstrukciju je neophodno izdvojiti oko 

milion evra. 

Fabrici maziva FAM AD iz Kruševca je 

bila potrebna pomoć u vezi sa tretiranjem 

i uklanjanjem emulzija koje 

dolaze i iz postrojenja za 

blending i od industrijskih 

korisnika, odnosno tretiranje 

ot pad nih ulja i vo da. 

Uz po moć TAM struč njaka 

formulisani su ključni ekološki ciljevi 

TAM projekta koji su neophodni za primenu 

tehnologija u oblasti zaštite životne sredine 

i upravljanju otpadnim materijama 

koje nastaju kao rezultat primene proizvoda 

FAM-a, a to su: rad sa emul zi jama i rad 

sa rabljenim uljima. 

"Struč nja ci TAM Pro gra ma obez be di li 

su nam i veći broj značajnih informacija 

ko je tre ba da po slu že za 

do no še nje od lu ke o iz bo ru 

teh no lo gi je i na či nu pri mene 

oda bra nih teh nič ko – tehnoloških 

rešenja u FAM-u, a 

po mo gli su i u pro na la že nju 

firmi iz Evrope koje nude tehnologije za 

tretman otpadnih emulzija koje se pojavlju 

ju kod na ših ko ri sni ka", ob ja sni la je 

Lji lja na Ko stić, ge ne ral ni di rek tor FAM-a. 


Opština Ču ka ri ca 

Po vo ljan 

in ve sti ci o ni am bi jent 

Iako od naj u žeg cen tra Be o gra da uda lje na sa mo šest ki lo me ta ra, 

pre oko sto ti nak go di na Ču ka ri ca je bi la ma lo na se lje sa oko 800 

sta nov ni ka ko je je pri pa da lo Žar ko vač koj op šti ni. Da nas se Ču kari 

ca pro sti re na 15.650 hek ta ra ukup ne po vr ši ne, a u njoj ži vi 

pre ko 180 hi lja da sta nov ni ka. Isto ri jat ove, de ve te po po vr ši ni od 

še sna est be o grad skih op šti na, pra vi je pri mer po ve za no sti in dustrij 

skog raz vo ja sa raz vo jem na se lja i stan dar dom sta nov ni štva 

ko je u nji ma ži vi. 

N 

astanak Čukarice, kao gradskog 

na se lja ve zan je za raz voj in dustrije 

u Beogradu krajem 19. i 

početkom 20. veka. Industrijski razvoj 

uticao je na sve masovniji odlazak seljaka 

u gradove, a strani i domaći 

ka pi tal se sve vi še ula gao ne 

samo u trgovinu i zanatstvo, 

već i u in du stri ju. Već ta da 

se Beograd planski razvijao 

i vo dio ra ču na da se fa bri ke 

podižu po određenom planu, 

da bu du van cen tra gra da i da 

udovoljavaju potrebnim sanitar 

nim i urbanističkim zah te vi ma. Uglavnom 

su fabrike podizane blizu reka zbog 

Pr ve ču ka rič ke fa bri ke 

Pr va fa bri ka po dig nu ta na teritoriji 

današnje opštine Ču ka ri ca bi la 

je fa bri ka si ro vih ko ža 1884. go di ne, 

a 1885. go di ne na nju je pre se lje na 

sa ušća Save i radionica Srpskog brodar 

skog dru štva. 1898. go di ne gru pa 

nemačkih industrijalaca počela je izgradnju 

fa bri ke še će ra, ko ja je po če la sa 

radom dve godine kasnije. Krajem veka 

sa radom počinje i Prva srpska fabrika 

šećera "Di mi tri je Tu co vić", kao i fa bri ka 

obu će, ko ja za sa mo go di nu da na pre rasta 

u in du strij sko pred u ze će. 

korišćenja vode za njihov rad i radi lakšeg 

transporta sirovina i robe. Teren na kome 

se danas nalazi Čukarica odgovarao je 

ve ći ni ova kvih zah te va. 

Op šti na Ču ka ri ca ima iz u zet no po voljan 

in ve sti ci o ni am bi jent, pre 

sve ga zbog svog ge o graf skog 

položaja. U središnjem delu 

opštine nalazi se jedna od 

naj ve ćih ras kr sni ca pu te va u 

Sr bi ji. Na njoj se ukr šta ju: 

auto-put od Voj vo di ne ka Ni šu 

i Skoplju, magistralni put Beograd-Obrenovac-Šabac-Republika 

Srpska i "Ibarska magistrala" od Beogra 

da ka Ra škoj obla sti i Cr noj Go ri. Tu se 

Sa industrijskim razvojem Čukarice 

me nja se i iz gled ovog na se lja na pe ri fe ri ji 

Beograda. Pored stambenih zgrada podižu 

se škole, uslužne radionice i trgovačke 

rad nje. Već 1904. go di ne Ču ka ri ca ima 6 

fabrika, 35 samostalnih radionica i 8 javnih 

građevina. Između dva svetska rata na 

Čukarici je podignuto više važnih objekata 

kao sto su: Fa bri ka ko že i obu će (1939. 

god.), Fa bri ka mo to ra (1927. god.), Fa brika 

kartona "Umka" (1939. god.) i mno gi 

drugi. Posle drugog svetskog rata, industrijski 

raz voj se na sta vlja u istom prav cu. 

nalaze i dva velika mosta 

na re ci Sa vi – i drum ski i 

železnički. 

Po rečima gospodina 

Marka Rackova, 

čla na op štinskog 

ve ća op štine 

Ču ka ri ca, 

u na red nom 

periodu očekuje 

se ve ći pri liv 

investicija, pojačana 

izgradnja 

i otva ra nje ve likog 

bro ja no vih 

Položaj opštine Čukarica u 

okviru teritorije Beograda 

rad nih me sta na ovoj op šti ni. Osno va za 

ovakva očekivanja, po njegovim rečima, 

leži u tome što je zemljište u pojasu Ibarske 

magistrale i novootvorene deonice 

obi la zni ce oko Be o gra da od Ostru žni ce 

do Orlovače postalo veoma atraktivno za 

in ve sti to re. 

Pogled na Čukaričku padinu noću 

"Zemljište je uglavnom u vlasništvu građa 

na ali i u vla sni štvu prav nih li ca, od nosno 

budućih investitora, pa sada predstoji 

otvorena tržišna utakmica za formiranje 

cena i njegovu kupovinu. Otklonjen je i 

doskorašnji nedostatak tih lokacija, a to 

je bila loša saobraćajna povezanost što 

je presudan faktor prilikom izbora lokacije 

za sva kog in ve sti to ra. To smo naj bo lje 

mogli videti na primeru Inđije, Pećinaca, 

Rume, Šimanovaca, Dobanovaca i drugih 


Opština Ču ka ri ca 

mesta koja su poslednjih godina primile 

mnoge investitore. Kada je u pitanju Čukarica 

to se odnosi najviše na završetak 

obilaznice. Dok će se završetkom mosta 

preko Save, i izgradnjom nadvožnjaka 

preko "Careve ćuprije" olakšati pre svega 

život građanima ali i funkcionisanje privredi", 

ističe gospodin Rackov. 

U skladu sa geostrateškim položajem 

Čukarice i generalnim pravcima razvoja 

Beograda očekuje se značajna promenu 

in du strij ske sli ke ove op šti ne. 

"Ve li ki si ste mi, te ška in du stri ja, pa i 

poljoprivreda biće sve manje zastupljeni 

u privrednoj slici Čukarice. Tržiste će 

diktirati delatnost. Veliki rast se očekuje 

u sektoru usluga, distributivnih centara, 

malih proizvodnih pogona i trgovine", 

kaže gospodin Rackov. 

Jedno od najatraktivnijih zemljišta za 

in ve sti to re u Be o gra du, a i ši re, je ste 

ogromna površina zemljišta sa leve i sa 

Ma kiš 2 - postrojenje za budućnost 

Na području opštine Čukarica nalaze 

se glav ni pro iz vod ni po go ni za 

snabdevanje Beograda vodom. Izgradnjom 

po stro je nja u Be lim vo da ma 11. 

jula 1892. počela je istorija modernog 

beogradskog vodovoda. Danas se ovde 

nalazi centar Beogradskog vodovoda - 

postrojenje za prečišćavanje rečne vode 

u Makišu. 

2007. godine započeta je izgradnja 

postrojenja za preradu vode Ma kiš 2, za 

koje se predviđa da će biti završeno do 

kraja godine. Okončanjem ovog projekta 

in sta li sa ni ka pa ci tet Be o grad skog vo dovo 

da bi će ve ći za 20%, od ko jih će 10% 

po ljo pri vre du. Na nje mu je pred vi đe no 

for mi ra nje in du strij ske zo ne, me đu tim, 

ono ob u hva ta i oko 100 ha za šti će ne 

vodoizvorišne zone, pa gradnja još uvek 

ni je mo gu ća. 

"To je tre nut no i naj ve ća pre preka. 

Grad Beograd prepoznao je, 

međutim, ovaj potencijal i očekujemo 

da se pojas vodoizvorišne 

biti korišćeno za planiranu veću potrošnju, 

a 10% za re zer vu. Pro ce ne su da će 

ovim pro jek tom pro ble mi vo do snab de vanja 

u Beogradu biće rešeni za narednih 

50 go di na. 

Bo ga to ar he o lo ško na sle đe 

Ve li ka re ka, plod ne ni zi ne uz nje nu 

obalu i blago zatalasano zaleđe Čukarice 

oduvek su bili pogodni za staništa ljudi. 

Počev od paleolita, starijeg kamenog 

doba, postoje materijalni dokazi da je na 

čukaričkom tlu čovek neprestano osvajao 

pri ro du i pri la go đa vao je svo jim sve 

većim potrebama. Pretpostavke arheologa 

da su u mlađem paleolitu ljudi živeli u 

kraju koji će desetak hiljada godina kasnije 

biti poznat kao Banovo brdo potvrđuju 

predmeti otkriveni u blizini Save. 

U vreme vinčanske kulture i čukaričko 

područje bilo je za ono vreme veoma 

Moderan enterijer Uslužnog 

centra opštine Čukarica 

de sne stra ne obre no vač kog auto-pu ta. 

Taj potez, odlično povezan sa centrom 

gra da, uda ljen je sa mo 5km od "Ga ze le", 

a pomoću obilaznice brzo se može stići do 

aerodroma, Ibarske magistrale, auto-puta 

za Za greb ili Su bo ti cu. Ovo ze mlji šte, ko je 

predstavlja najveći potencijal za razvoj 

Čukarice, sada se uglavnom koristi za 

zo ne su zi i da se ti me na me na do brog 

dela ovog zemljišta promeni u komercijalnu 

zonu. Inovacione tehnologije u preradi 

vode tako nešto omogućuju, pa sužavanje 

ovog pojasa neće doneti smetnje", ka že 

gospodin Rackov. 

naseljeno. Rt u Železniku, a posebno 

lo ka li tet u Žar ko vu, iz uzetno su značajni 

za rekonstrukciju života u ovom praistorijskom 

do bu. 

Na Čukarici se nalaze i brojna nalazišta 

ko ja se ve zu ju za rim ski pe riod isto rije. 

Naučnici posebno izdvajaju nalazište 

na lokalitetu Kalemi u Železniku, gde se 

nalazila vila rustika istaknutog rimskog 

građanina Klaudija Valentinijana. in 


a 

Ključ ni iza zo vi evrop ske auto-in du stri je 

KON CEPT 

KON KU RENT NO STI 

Auto-proizvođač budućnosti mora imati snažnu strategiju, snažnu 

mar ku i sna žne fa bri ke u isto vre me. To je jedini način da preživi 

u obla sti auto-in du stri je XXI ve ka. Neredovna tražnja, izmenjene 

potrebe kupaca, raznovrsna ponuda modela koji se proizvode u 

manjim serijama i njihov kratak život ni vek, kao i te žnja ku pa ca da 

po nižoj ceni dobijaju sve više i više od automobila, predstavljaju 

samo neke izazo ve sa ko ji ma se su sre ću evrop ski auto-proizvođači. 

TEKST: MR VLA DAN MA DIĆ 

P 

utem izgradnje konkurentske sposobnosti 

u globalnim razmerama 

auto-proizvođači se širom sveta 

tak mi če ne sa mo po pi ta nju ce ne i proizvoda 

koje kupci direktno opažaju, već, 

takođe, i po pitanju produktivnosti, kvaliteta, 

vremena trajanja razvoja, proizvodnih 

procesa i procesnih sposobnosti koje 

se na la ze na du bljem ni vou ope ra ci ja u 

auto-kompanijama. Postoje tri dimenzije 

performansi firme: finansijska dimenzija, 

proizvod (površinski nivo) i proces (dublji 

nivo). 

Velike promene u finansijskim performansama 

često su viđene iz kvartala u 

kvartal, dok su promene u performansi 

proizvoda obično umerenije jer proizvodi prolaze 

kroz planske periode koji traju najmanje 

ne ko li ko go di na. Per for man se na 

du bljem pro iz vod nom ni vou (npr. vre me 

od početka do kraja nekog procesa, produktivnost, 

koeficijent defekta na proizvodnom 

radnom mestu, koeficijent obrta 

zaliha itd.) teže da budu stabilnije pošto je 

ovaj nivo konkurencije neposrednije povezan 

sa posebnim organizacionim sposobnostima 

firme. 

Pošto je teško obuhvatiti i imitirati 

organizacione sposobnosti na kratak rok, 

su sti za nje kon ku ren ci je na ovom du bljem 

nivou performansi može ponekad trajati 

decenijama i to objašnjava zašto je ovako 

velika pažnja posvećena proizvodnim sposobnostima 

auto-proizvođača. 

Američkim proizvođačima trebalo je 

10-15 godina da dostignu nivoe produktivnosti 

koje su imali japanski rivali. Pošto 

se fir me tak mi če na ovom du bljem ni vou, 

mo že se re ći da se ba zi ra ju na iz grad nji 

konkurentske sposobnosti, koja je nužno 

dinamičnija i dugoročnija u odnosu na 

konkurenciju između firmi u oblasti finansijske 

dimenzije i samog proizvoda. 

Konkurentnost se može definisati kao 

snaga nekog proizvoda ili grupe proizvoda 

koje nudi određena kompanija zadovoljavajući 

potrebe postojećih kupaca i 

privlačeći potencijalne kupce na kupovinu. 

Konkurentnost je dinamički koncept, 

a faktori konkurentnosti mogu biti "površinski" 

i "dubinski". Površinski nivo konkurentnosti 

odnosi se na sam proizvod i to 

je spoj onoga što kupci direktno opažaju 

i snage informacije koju im kompanija 

ša lje. Za pra vo ra di se o 4 P u mar ke tin gu 

(Pro duct, Pri ce, Pla ce (di stri bu tion), Promotion). 

Dubinski nivo konkurentnosti 

od no si se na ono što kup ci ne opa ža ju, 

a to je pro ces tj. pro iz vod ne per for man se 

kompanije. Faktori konkurentnosti na 

dubinskom nivou su: troškovi proizvodnje, 

kvalitet, isporuka (period isporuke i 

proizvodni kapacitet) i fleksibilnost. 

Izazovi pred evropskom 

auto-industrijom 

Evropska auto-industrija suočava se 

sa mnogim izazovima u godinama koje 

dolaze – od promenjene uloge dobavljača 

do fragmentisanih tržišta i od viška kapa- 



citeta do novih konkurenata iz zemalja u 

razvoju. Dalje, krize pogubno utiču na dalji 

razvoj svetske auto-industrije zbog narušavanja 

poverenja kupaca, gubitaka radnih 

mesta, manje kreditne sposobnosti i nedostatka 

povoljnih kreditnih aranžmana za 

kupovinu novih vozila, što drastično smanjuje 

tražnju za novim vozilima i vrši pritisak 

na optimizaciju proizvodnog procesa. 

Azijski i istočnoevropski auto-proizvođači 

imaju bolje proizvodne performanse od 

zapadnoevropskih rivala, niže troškove 

proizvodnje i niže cene automobila, pa se 

bore sve agresivnije za poziciju na evropskom 

tržištu. 

Smanjiti troškove - 

povećati kreativnost 

Sve veći pritisak državne regulative u 

oblasti zaštite životne sredine (emisija 

CO 2 ) i bezbednosti vozila, primorava autoproizvođače 

da budu više društveno odgovor 

ni kao i da ula žu ogrom na sred stva u 

istraživačko-razvojne aktivnosti i nove tehnologije 

radi usaglašavanja sa rigoroznim 

propisima, ali i radi održavanja/poboljšava 

nja svo je kon ku rent no sti. Ino va ci ja i 

kre a tiv na pri me na no vih teh no lo gi ja bi će 

karakteristične za one kompanije i dobavljače 

koji prosperiraju. Auto-industrija, 

pod velikim pritiskom da poveća produktivnost, 

na la zi se iz me đu zah te va da raz vi je i 

po nu di no ve bez bed no sne i ko ri sne oso bine 

automobila sa jedne strane, i potrebe 

da sma nji tro ško ve sa dru ge. Pre ma to me, 

pro iz vo đač mo že da od lu či da li da lan sira 

nove tehnologije i inovacije (dugoročna 

konkurentnost) ili da odloži uvođenje 

novih osobina vozila i koncentriše se na 

smanjenje cene postojećeg proizvodnog 

programa putem optimizacije procesa i 

restrukturiranjem aktivnosti u nabavci 

(kratkoročna konkurentnost). Kompanije 

koje izaberu ovaj put rizikuju da izostave 

i pro pu ste va žne ino va cije. Izostavljanje 

važnih inovacija moglo bi ozbiljno da ugrozi 

performanse poslovanja kompanije na 

dugi rok. 

Auto-kompanije u osnovi imaju dve 

poluge na raspolaganju kako bi se uspešno 

bavile ovim izazovima i kako bi nastavile 

da posluju sa profitom: operativna 

nadmoćnost – preduslov za olakšavanje 

pritisaka na cenu i porast produktivnosti 

– i inovativne strategije – naj moć ni ji iz vor 

profitabilnog rasta. Zbog napredovanja 

tehnologije u protekloj dekadi, inovatori 

su zaradili najviše i postigli najbrže godišnje 

sto pe ra sta. 

Inovacije u proizvodnim procesima su 

važne jer nude troškovne prednosti, dok 

ino va ci je na pro iz vo du sa dru ge stra ne, ne 

smeju povećati samo zadovoljstvo kupca 

putem isporučivanja veće vrednosti, već 

moraju povećati i profitabilnost. 

Repriza osamdesetih 

To kom 1980. go di ne, evrop ska autoindustrija 

je pretrpela veliki udar japanskih 

proizvođača. Ipak, ona je pronašla 

način da ostane konkurentna putem razvoja 

velikog portfolia atraktivnih, novih 

mo de la auto mo bi la, dok je ame rič ka 

auto-industrija uvela koncept mini vanova 

i SUV vo zi la (dži po va). Ova kvi po te zi su bi li 

re la tiv no efi ka sni pro tiv ja pan skih proizvođača, 

ali na kratak rok. Danas, Japanci 

i dalje prate put kontinualnog poboljšanja 

(kaizen), sa kompanijama kao što je 

Toyota ko ja je pri lič no uspe šna 

u tome. Dalje, Japanci 

i Korejanci su brzo 

odgovorili sa ponudom 

no vih mo dela 

ko je su ra ni je 

ponudili Evropljani. 

Evrop ski pro iz vođači 

imaju nove modele 

(derivate-crossovers), ali i dalje 

imaju problem sa troškovima, jer je većina 

proizvođača stvorila puno složenosti sa 

kojom nisu uspešno upravljali. 

Prema tome, evropske auto-kompanije 

su da nas u osno vi u is toj po zi ci ji u ko joj 

su bi li to kom 1980-tih. Ka ko se mo gu 

suprotstaviti Japancima, koji očigledno 

po sta ju sve bo lji i bo lji? Za pad no-evropski 

proizvođači su pokazali da imaju muke da 

dostignu Japance po pitanju "lean" (re sursno-štedljive) 

proizvodnje i stalni razvoj 

proizvodnih segmenata bez odgovarajućih 

procesa za upravljanje složenošću bio bi 

koban. Japanci su jaki u operativnim procesima 

(proizvodne performanse), Amerikanci 

imaju snažnu strategiju i strateški 

menadžment, a Evropljani dosta inoviraju 

(npr. dizel motori), razvijaju vozila derivate 

i ima ju sna žne mar ke što je nji ho vo glav no 

oruž je ko je im omo gu ća va da bar de li mično 

savladaju visoku strukturu troškova. 

Jedino moguće rešenje za ove probleme 

jeste biti inovativniji od Japanaca, ali 

mo ra se vo di ti ra ču na da se ne ide pre ko 

gornje granice i potrebno je uvoditi samo 

one izume koje kupac želi. 

Smart revolution 

Tehnološke promene se opisuju kao treća 

revolucija – "smart revolution" – ko ja 

će uslediti posle koncepta fordističke 

masovne proizvodnje i Toyotine, resursno 

štedljive, "lean" pro iz vod nje. U ovoj re voluciji 

– revolucija više malih, postepenih 

koraka koji će dovesti do glavnog razvojnog 

skoka – uspeh auto-proizvođača i 

dobavljača će sve više zavisiti od njihovog 

strateškog predviđanja i potpune stručnosti 

u oda bra nim seg men ti ma. 

Tran zi ci ja u in du strij skoj 

orijentaciji od funkcije 

ka zna nju, tre ba lo 

bi da po nu di pri li ke 

svim učesnicima da 

ostvare uštede. Relativan 

uspeh pojedinačne 

kompanije će zavisiti od 

njenih veština i znanja u oblasti 

inovacija proizvoda i među industrijskoj 

saradnji. 

Proizvođači će morati da se koncentrišu 

vi še ne go ika da na glav ne ve šti ne u 

konstrukciji (dizajn), sistemskoj integraciji 

i upra vlja nju mar kom. Ode lje nja za raz voj 

proizvoda moraće da se fokusiraju na 

inovacije koje imaju direktan uticaj na 

pravljenje razlike i diferenciranje njihovih 

marki u odnosu na konkurente. Pomeranje 

sa na gla skom na "sa mo glav ne ve štine" 

dalje će smanjiti učešće proizvođača 



u ukupnoj dodatoj vrednosti u automobilu 

i ima će za re zul tat stva ra nje no vih for mi 

među industrijske i unutar industrijske 

saradnje. 

Predviđa se da će najvažnija promena 

biti porast saradnje između auto-proizvođača, 

na primer, u razvoju motora, gde 

velike troškove razvoja moraju da snose 

proizvodne platforme vozila sa više od 

milion jedinica. Saradnja sa dobavljačima 

će ta ko đe bi ti in ten zi vi ra na, po što pro iz vođači 

tragaju za inovacijama koje oni više 

ne mo gu ili ne že le da raz vi ja ju u svo jim 

kom pa ni ja ma. 

Za do ba vlja če, to će bi ti era stro gog 

fokusa na specifične strategije rasta. 

Integracija, inovacija i specijalizacija su 

tri glavna puta koje autori identifikuju kao 

potencijalne načine za dobavljače da slede, 

povećaju ili prosto održe postojeći nivo 

prodaje. Prema tome, dobavljači mogu 

očekivati ne samo preuzimanje većeg 

učešća u dodatoj vrednosti u automobilu, 

da razviju snažnije veštine u oblasti elektronike 

i kompjuterskog programiranja, ali 

takođe i da smanje njihovu zavisnost od 

pojedinačnih auto-proizvođača. Prvi ko rak 

za mno ge do ba vlja če u do no še nju od lu ke 

o primarnoj strategiji rasta treba verovatno 

da bude da ponovo procene svoju konkurentsku 

poziciju i upravljaju zalihama 

u svo jim spo sob no sti ma u po re đe nju sa 

idealnim profilom veština u oblastima u 

kojima žele da se takmiče. 

Međutim, dostizanje operativne nadmoćnosti 

ostaje osnova profitabilnog 

ra sta bez obzira na razlike u portfoliju proizvoda, 

razvojnim veštinama ili ugovornim 

odnosima. Glavne oblasti za optimizaciju 

operativne nadmoćnosti su produktivnost 

rad ne sna ge i kva li tet pro iz vo da. Osta li 

preduslovi za uspešnu strategi ju ra sta 

postoje i uključuju efikasne procese, upravljanje 

složenošću, profesionalno upravljanje 

do ba vlja či ma i op ti mi zo va nu or ga ni zaciona 

struktura. 

Dru gim re či ma, ako ste bo lji od svo jih 

ri va la u sva če ti ri aspek ta - iz grad nja sposob 

no sti, pro iz vod ne, tr ži šne i pro fit ne 

performanse, onda sledi uspeh. S druge 

strane, ako ne postoji uravnoteženost, 

nastaju problemi i performanse će doživeti 

kolaps. Ako postoje uravnotežene 

performanse i ako performanse opadaju 

u sa mo jed noj obla sti, i da lje se mo že za drža 

ti sna ga u osta lim obla sti ma. 

Dakle, svako ima svoje jake strane i 

sla bo sti. Toyota je ne ka da ima la ve o ma 

snažne fabrike, ali to sada nije dovoljno. 

Auto proizvođač budućnosti mora imati 

snažnu strategi ju, sna žnu mar ku i sna žne 

fa bri ke u isto vre me i to je je di ni na čin da 

se pre ži vi u 21. ve ku u obla sti auto in du strije 

pre sve ga. in

IZ VOR: WWW.MIKRO.RS 

Aktuelno 

Sve mirs ki in ter net 

Na konferenciji za korisnike održanoj 

2. ju li 2009. u San Fran ci sku, Cisco 

Systems je go vo rio o 30 no vih po slovnih 

projekta na kojima radi. 

Kompanija koja je odigrala pionirsku 

ulogu u stvaranju usmerivača mrežnog 

saobraćaja (rutera) uskoro će zakoračiti 

u novo područje - poslaće jedan 

primerak rutera u geostacionarnu orbitu 

da kru ži kao sa te lit. 

Ovo je prvi veliki korak u projektu američkog 

ministarstva odbrane nazvanom 

"Internet ruteri u svemiru" (In ter net Ro u- 

Ro bot ko ji gri ze 

u na uč ne svr he 

Poput mehanizovanih vilica i novi 

robot koji žvaće služiće da se ispita 

kakav danak griženju plaćaju najnovi 

ji materijali za veštačke zube. 

Mašina projektovana na Univerzitetu 

u Bristolu ima šest stepeni slobode 

kretanja. Time je postala mnogo 

sličnija našim vilicama i 

zubima u odnosu na prethodne 

simulatore žvakanja. 

Den to-Munch ("zu bo griz") 

kao vo dič za svo je kret nje 

koristi informacije dobijene 

snimanjem stvarnog ljudskog 

grickanja. 

Ovo je izuzetno važno, jer iako zubari 

ko ri ste raz ne vr ste ma te ri ja la za kru ni ce, 

Ša hov ski kom plet 

za Te slu 

Neobičan šahovski komplet u kome se kao figure koriste 

elektronske lampe, delo umetnika Pola Frajera, u 

kutiji ispod šahovske table ima elektriku koja napaja lampe 

ta ko da sve tle dok sto je i pre me šta ju se po ša hov skim 

poljima. Nazvao ga je "Šahovski komplet za Teslu" (Chess 

Set for Te sla) i prošle godine je napravio sedam ovakvih 

kom ple ta. 

Boje figura slede konvenciju dobra i zla koju je uspostavila 

serija Ratovi zvezda: Crveno je zlo (crne figure), a plavo 

je do bro (be le fi gu re). Naj vi ša fi gu ra vi so ka je 15 cm a najni 

ža 10, dok su di men zi je ku ti je 17 x 48 x 50 cm. 

ters In Spa ce, IRIS), ko ji tre ba da olak ša i 

učini jeftinijim brz pristup internetu tamo 

gde ži ce i ka blo vi ne mo gu da do pru. 

veštačke zube i mostove, teško je simulirati 

složena naprezanja kojima su izloženi 

dok se hra na žva će. 

Den to-Munch ima šest po kre ta ča ko ji 

mu omo gu ća va ju da iz vo di re a li stič ne 

po kre te žva ka nja. Što je još bo lje, ima i 

ko mo ru s ve štač kom plju vač kom da bi 

što bo lje si mu li rao "ljud sko 

oralno okruženje". Pošto to 

okru že nje ne bi bi lo kom pletno 

bez osnov nog raz lo ga 

zbog ko jeg lju di žva ću, a to 

je hrana, robot prihvata razli 

či te vr ste ma te ri ja la ko je 

će da krc ka i me lje. Či me 

će se hraniti zavisi od toga 

za kakva su sve habanja istraživači zainte 

re so va ni. 

Upra vlja nje in va lid skim 

ko li ci ma po mo ću mi sli 

Japanski istraživači razvili su sistem 

za vezu između mozga i mašine koji 

omogućava da se invalidskim kolicima 

upra vlja mi sli ma. 

Sistem obrađuje moždane aktivnosti 

i pretvara ih u komande za kretanje 

kolica ulevo, udesno i napred, s kašnjenjem 

od svega jedne hiljaditinke. To je 

ogromno unapređenje u odnosu na druge 

sisteme kojima za reakciju na misli korisnika 

tre ba i po ne ko li ko se kun di. 

Razvili su ga naučnici u Tojotinom kolaboracionom 

centru za interfejs mozga i 

mašine. 

Sistem meri električnu aktivnost mozga 

koristeći elektroencefalografske podatke 

prikupljene pomoću pet senzora postavljenih 

iznad moždanih područja koja 

upravljaju pokretima. Interpretiranjem tih 

merenja postiže se upravljanje kolicima. 

Pri la go đa va njem si ste ma mi sa o nim 

šablonima konkretnog korisnika tačnost 

upravljanja može dostići 95%, kažu istraživači. 

Sistem se obučava po tri sata dnevno 

ne de lju da na da bi se fi no pri la go dio 

korisnikovim misaonim procesima vezanim 

za upra vlja nje. 


No va ti tu la - "Ci sco-ov osve do če ni ar hi tek ta" 

Godinama je zvanje "Cisco-ov osvedočeni 

mrežni stručnjak" (Cisco Certified 

Internetwork Expert, CCIE) bio 

najviši i najteže dostižan rang koji je 

mogao da stekne mrežni profesionalac. 

To od nedavno vi še ne va ži. 

Ci sco je de fi ni sao još vi ši rang "Ci sco-ov 

osvedočeni arhitekta" (Ci sco Cer tified 

Architect, CCA). Ovom ti tu lom kompanija 

nastoji da objedini mrežno umeće 

CCIE stručnjaka s poslovnom pronicljivošću 

mastera za poslovnu administraciju 

(MBA). 

CCA zva nje će, kao naj vi ši ni vo akre dita 

ci je ko ji nu di Ci sco, ob u či ti kan di da te 

da ra de s po slov nim iz vr ši o ci ma ranga 

di rek to ra ka ko bi po slov ne po tre be 

pre ve li u efek tiv ne IT si ste me. Ci sco va 

is tra ži va nja po ka zu ju da će kom pa ni je 

iz gu bi ti 100 mi li jar di do la ra ku po vi nom 

po gre šne teh no lo gi je i uslu ga. Iz vor ovakvog 

tro ška je jaz ko ji po sto ji iz me đu 

onih ko ji od lič no raz u me ju po slov ne zahte 

ve i onih ko ji raz u me ju IT ar hi tek tu ru. 

Ovo struč no usa vr ša va nje, mo de lo va no 

po uzo ru na tra di ci o nal ni dok to rat, omogu 

ći će CCIE struč nja ci ma da pre mo ste 

taj jaz. 

Ti tu la CCA ne će se sti ca ti la ko, a ne će 

bi ti ni jef ti na, jer će do bi janje svedočanstva 

ko šta ti 15.000 do la ra. Pred u slov je 

da se već ima ti tu la CCIE ili CCDE (Ci sco 

Cer ti fied De sign Ex pert). i naj ma nje de set 

godina iskustva u stru ci. 

Ova titula treba da ohrabri poslovni svet 

da mrežnu arhitekturu vidi kao zasebnu 

po slov nu funk ci ju a ne kao deo po sla. 

Ci sco oče ku je da će CCA po sta ti elit no 

zva nje i da će uku pan broj no si la ca osta ti 

ma li i ne će pre la zi ti dvo ci fren broj u pr ve 

dve go di ne. Ci sco će po če ti da pri ma prija 

ve ove je se ni, a pr vi kan di da ti bra ni će 

svoje predloge u januaru 2010. 

Aktuelno 

Novi Internet parkovi 

u Beogradu 

Posle parka kod Vukovog spomenika, 

park "Proleće" na Topličinom vencu 

i par ka "Skejt" na No vom Be o gra du 

dobili su besplatan Telenor Internet, 

koji će posetioci moći da koriste tokom 

naredne dve godine. 

Ove godine otvoreni su Internet parkovi 

i u No vom Sa du, Ni šu i Kra gu jev cu, 

a Telenor planira da otvori još nekoliko 

Internet parkova u Beogradu, a i u unutra 

šnjo sti Sr bi je, sa ci ljem da pod stak ne 

razvoj informatičke pismenosti i dostupnost 

In ter ne ta što ve ćem bro ju gra đana. 

In ter net u parko 

vi ma pod sti če 

i razvoj turističke 

ponude grada jer 

posetiocima Beograda omogućava da 

se ose ća ju kao i u sva koj dru goj svet skoj 

metropoli gde mogu u realnom vremenu 

da budu informisani o dešavanjima u 

svo joj ze mlji, kao i da na naj br ži na čin 

saznaju sve o gradu u kome borave. 

IZ VOR: WWW.MIKRO.RS

Oprema 

Grafikum je član 

udruženja grafičara 

ŠTAM PAR SKI VA LJAK 

sr ce štam par skog pro ce sa 

TEKST: GRAF. INŽ. SA ŠA JAK ŠIĆ, 

WWW.GRA FI KUM.RS 

Usled zah teva u pogledu štampe 

koji se konstantno povećavaju uvođenjem 

novih tehnologija i nametanjem 

sve kra ćih ro ko va za iz radu, 

povećava se i priti sak na gra fič ke 

radnike u štamparskim pogonima, 

koji moraju voditi kontinualan proces 

kako bi minimizovali broj zastoja 

i problema. Česte promene poslova 

zahtevaju različite parametre štampe 

– for mat pa pi ra, tip gra fič ke bo je 

i pod lo ge za štam pu, pa je neo p hodno 

skra ti ti vre me pri pre me i odr ža vanja 

štam par ske mašine. 

S 

amo primenom kvalitetnih štamparskih 

valjaka može se omogućiti 

pravilan transfer boje i neprekidan 

rad ma ši ne bez za sto ja. Na ovaj na čin 

otklanjaju se i problemi koji se javljaju 

usled neadekvatno nalivenih 

valjaka (kvalitet sastava 

gu me, neo d go va ra ju ća 

dokumentacija i nepotpune 

specifikacije valjaka spremnih 

za na li va nje), a sa osnovnim 

ci ljem – op ti mi za ci je 

kvaliteta u procesu štampanja. 

Svi vodeći proizvođači 

štam par skih ma ši na, kao 

što su He i del berg, KBA, Man Ro land, 

Komori, Miller, Sakurai, prepoznali su kvalitet 

kompanije Bottcher, li de ra u pro iz vod- 

nji štam par skih va lja ka, of set gu ma i he mika 

li ja za of set štam pu, oda brav ši ga iz tog 

razloga za svog strateškog partnera. 

Bottcher konstantno razvija posebne 

sastave gumiranih bojnih valjaka i valjaka 

za vlaženje za sve tipove postojećih grafičkih 

boja u ofset štampi. Sastavi gumiranih 

valjaka za boju u potpunosti odgovaraju 

standardima proizvođača mašina i visokim 

zah te vi ma štam par skih pro ce sa. U 

ponudi su, takođe, i kvalitetni gumirani valjci 

za vla že nje ka ko za pro ces štam pa nja 

izo pro pil al ko ho lom, ta ko i za štam pa nje 

sa sma nje nim sa dr žajem alkohola kao i za 

al co hol-free pro ces štam pa nja. Pri sut ni su 

i valj ci za štam pu hi brid nim i UV bo ja ma. 

Transfer boje u ofset štampi izuzetno 

zavisi od kvaliteta ofset gume. Na kvalitet 

štampe posebno utiče mikropovršina 

ofset gume, njena struktura i kompresibilnost. 

Željeni kvalitet može se postići samo 

ukoliko se koristi ofset guma koja, bez 

obzira na zahtevani tiraž i brzinu štampe, 

ostvaruje konstantan kvalitet i performanse. 

Kva li tet na gu ma znat no pro du žu je 

vreme konstantnog prenosa boje i smanjuje 

vreme pripreme mašine. Bottcher-ova 

serija BöttcherTOP gu ma nu di of set gu me 

za sve tipove aplikacija. To je pouzdano 

rešenje za širok asortiman upotrebnih 

boja i tipova podloge za štampu. 

Kako su štamparski valjci 

srce štamparskog procesa, 

ta ko je sred stvo za vla ženje, 

u in terakciji sa grafičkom 

bojom njegov krvotok. 

Bottcher je raz vio sred stva 

za vla že nje za sve ti po ve 

sistema za vlaženje, pod loge 

za štam pu i raz li či te ti pove 

boja. Vrlo je važno korišće 

nje he mij skih adi ti va ko ji us po sta vlja ju 

sta bil nost štam pe bez ob zi ra na ti ra žnost 

i br zi nu štam pe. Ko ri šće njem kva li tet nih 

hemijskih sredstava obezbeđuje se ekonomičnost 

i optimalni rezultati. Sprečavaju 

se neželjene pojave kao što su toniranje, 

dimenzionalna nestabilnost podloge za 

štampu (usled previsokog sadržaja vode 

u sred stvu za vla že nje), ne a de kva tan prenos 

boje i nepravilna rasterska tačka. 

Ade kvat no odr ža va nje - 

du ži vek ma ši ne 

Adekvatno održavanje, čišćenje i preventivna 

zaštita valjaka i ofset guma možete 

znatno produžiti vek trajanja štamparskih 

mašina. Valjci mogu trajati znatno duže 

ukoliko se upotrebljavaju paste i sredstva 

koja mogu ukloniti nečistoće koje se ne 

uklanjaju klasičnim čišćenjem putem ofsetina. 

Zaostala grafička boja i formirani 

ka me nac vr lo če sto se i ne mo gu go lim 

okom primetiti, ali sasvim dovoljno mogu 

uticati na povećanu glatku strukturu valjaka 

a sa mim tim i na ne pra vila n pre nos bo je 

na ploču. Krajnja posledica je nepravilan i 

nepouzdan otisak, neprihvatljivog kvaliteta. 

Zbog toga je preporučljivo korišćenje 

specijalno dizajniranih sredstava za održavanje 

valjaka. Poseban uticaj na kvalitet 

štam pe ima ju i he mij ski agen si kao što su 

puf fer i sred stva za auto mat sko i ruč no pranje. 

Bottcher u svom programu poseduje 

Bottcher i u Beogradu 

Kom pa ni ja Gra fi kum iz Be o gra da 

postala je ekskluzivni i autorizovani diler 

proizvodnog programa Bottcher. Pomoću 

specijalnog softverskog paketa pojednostavljen 

je odabir odgovarajućih valjaka 

za konkretnu štamparsku mašinu. Grafikum 

vrši i snabdevanje sredstvima za 

održavanje valjaka i obezbeđuje tehničku 

po dr šku pri nji ho voj mon ta ži. 

hemijska sredstva koja ne sadrže otrovne 

agense, nemaju neprijatan miris i pospešuju 

tok štampe. To su visokokoncentrovani 

proizvodi koji apsolutno opravdavaju svoju 

namenu – konstantan kvalitet štampe u 

ekološki prihvatljivim uslovima, ekonomičnost 

i po u zda nost. in 


TEKST: 

Spoj tra di ci je i 

KELNsa vre me nih to ko va 

N 

a kon kom plet nog ra za ra nja u 

Dru gom svet skom ra tu, Keln je 

naj ve ćim de lom oču vao mre žu i 

nazive ulica, ali je arhitektonski gotovo u 

potpunosti izgrađen u stilu koji je dominirao 

50-im i 60-im go di na ma dva de se tog 

ve ka. Sve do 80-ih go di na sli ku gra da su 

od re đi va le zgra de sa fa sa da ma od go log 

betona. 

Ču ven je po svo joj im po zant noj Kelnskoj 

ka te dra li (Kol ner Dom), ko ja je i njegov 

ne zva nič ni sim bol, i ko ja, sva ka ko 

pred sta vlja jed nu od naj ve ćih atrak ci ja, 

ka ko Kel na ta ko i Ne mač ke. Ova got ska 

ka te dra la gra đe na u pe ri o du od 1248. 

do 1880. go di ne, naj ve ća je ka te dra la 

u Ne mač koj, a tre ća je po ve li či ni na 

ce lom sve tu. 

DRA GA NA MIR KO VIĆ 

Keln, najveći grad najmnogoljudnije 

savezne države Severne Rajne- 

Vestfalije, po površini i broju stanovnika 

četvrti je grad po veličini u 

Nemačkoj. Nalazi se na obalama 

re ke Raj ne, ko je spa ja se dam gradskih 

mo sto va. Ovaj grad osno va li 

su Rimljani 38. godine p.n.e, što ga 

svrstava među najstarije gradove 

na teritoriji Nemačke. Danas Keln 

predstavlja veliki kulturni centar 

oblasti Rajne, poznat po bo gatim 

sa dr ža ji ma me đu ko je, po red ču venih 

umetničkih i kulturnih znamenitosti 

poput Kelnske katedrale i 

jednog od najstari jih univerziteta 

na Evropi, spadaju i čuveni me đunarodni 

sajmovi koji se u njemu 

održavaju. 

Ovaj grad ko ji ima iz u zet no ži vu i razvi 

je nu umet nič ku sce nu, dom je vi še od 

trideset muzeja (među kojima i muzej 

čo ko la de!) i oko sto ti nu ga le ri ja. Te me 

izložbi koje se u njima mogu videti idu od 

lo kal nih rim skih arheoloških na la zi šta, pa 

do savremenih grafika i skulptura. 

Keln je još po znat i po Kolsch pi vu, po 

karnevalu koji se u njemu održava svake

godine u februaru, kao i po festivalu komedi 

je, ko ji se sma tra naj ve ćim u cen tral noj 

Evropi. 

Bogatstvo ukusa i kom fo ra 

U okviru sajamskog izložbenog prostora 

grada, organizuju se mnogobrojnih poznate 

međunarodne izložbe, među kojima su 

i kelnski sajam umetnosti, sajam namešta 

ja, sa jam pre hram be ne in du stri je 

(ANU GA) i mno gi dru gi. 

Kelnski sajam, "Koelnmesse", zajedno 

sa frankfurtskim sajmom, spada među 

naj ve će u sve tu. Na nje mu se sva ke 

go di ne, na ne što ma nje od 300.000 m 2 

izložbenog prostora održi oko 70 sajmova, 

sa preko 2,3 miliona posetilaca iz 218 

ze ma lja. 

ANU GA – naj ve ći me đuna 

rod ni sa jam pre hram bene 

industrije u svetu, koji 

se održava u oktobru svake 

go di ne, pred sta vlja naj u ti caj ni ju ma nife 

sta ci ju ovog ti pa na po lju ke te rin ga, 

ser vi sa i tr go vi ne hra nom. Sam kon cept 

Anu ge je je din stven - pod jed nim kro vom 

objedinjeno je deset različitih sajmova 

iz obla sti pre hram be ne in du stri je, me đu 

kojima su: sajam gurmanske hrane i 

de li ka te sa, sa jam pi ća, sa jam smr znu te 

hra ne, sa jam me sa i me snih pre ra đevi 

na, sa jam go to vih je la i ri be, sa jam 

mleč nih pro iz vo da, sa jam hle ba i pe ci va, 

sa jam or gan ske hra ne, sa jam ke te rin ga i 

opre me i sa jam opre me na po lju tr go vi ne 

hranom. 

Kao najvažniji sajam hrane i 

pića na svetu, Anuga uživa visok 

ugled kako kod posetilaca, tako 

i kod izlagača, što bi značilo da 

je ovaj sa jam ide al no me sto 

za im pre siv nu pre zen ta ci ju i 

gde na jed nom me stu mo že te 

saznati sve inovacije i naj no vi ja 

dostignuća Jedino ovaj sajam 

nudi mogućnost da se na jednom 

me stu sa sta nu svi vr hun ski 

struč nja ci iz obla sti pre hram bene 

industrije i obez be đu je razme 

nu ide ja na naj vi šem ni vou. Na saj mu 

iz la že pre ko 6.000 iz la ga ča. 

IMM - pr vi me đu na rod ni 

sajam nameštaja u kalendaru, 

održava se u januaru 

svake godine. Ovo je najveći 

međunarodni sajam nameštaja i uređenja 

enterijera. S obzirom da je prvi u godini, 

na nje mu se pri ka zu ju tren do vi i ino va ci je, 

koje svi svetski proizvođači prate u narednoj 

se zo ni. Kao po slov ni do ga đaj u ovoj 

oblasti, ovaj sajam i svi prateći događaji 

(među kojima i "Cologne Design Week"), 

pred sta vlja me sto gde se sa sta ju vo de ći 

proizvođači i dizajneri i predstavlja mogućnost 

za proširivanje potencijala i poslovnih 

partnerstava. Na njemu sajmu izlaže 

preko 1.300 izlagača iz preko 50 zemalja 

sveta. Interesantno da je domaći Simpo 

jedini proizvođač iz naše zemlje koji je izlaže 

svoj pro gram na ovom saj mu. in

53. Me đu na rod ni 

sa jam teh ni ke i teh nič kih 

do stig nu ća u Be o gra du 

Pod parolom "Prirod no je vo le ti teh ni ku", od 11. do 15. ma ja, oko 850 fir mi iz 24 ze mlje, 

na po vr ši ni ve ćoj od 20 hi lja da kva dra ta, iz lo ži lo je svo je pro gra me na 53. Me đu na rodnom 

saj mu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu. 

B 

eogradski sajam tehnike, osnovan 

još 1937. go di ne, iz ko ga 

su se vre me nom iz dvo ji li mno gi 

značajni sajmovi, vremenom je prerastao 

u naj pre sti žni ju ma ni fe sta ci ju ovog ti pa u 

zemlji i regionu. 

Sajam su, naravno, obeležile savremene 

visoke tehnologije, potpuno automatizovane 

mašine i aparati, roboti, bežične 

ko mu ni ka ci je, ob no vlji vi iz vo ri ener gi je 

i načini njene uštede. Posebna pažnja 

posvećena je klimatizaciji, grejanju i hlađenju, 

a kao važan segment bili su istaknuti i 

energetika, elektroenergetika i kućna elek- 

Ro bo ti u pre hram be noj in du stri ji 

najviše se koriste za tri aplikacije: 

pakovanje proizvoda u ambalažu, pakovanje 

ambalažnih kutija u transportne i 

paletiziranje transportnih kutija. Roboti, 

međutim, mogu da obavljaju i druge 

funk ci je po red go re na ve de nih, kao što 

su uklanjanje loših proizvoda sa trake ili 

depaletiziranje proizvoda. 

Robotske linije koje rade 

u ovim si ste mi ma su raz li čite 

ve li či ne, ali iz prak se se 

može potvrditi da linije koje 

su namenjene za pakovanja 

proizvoda u ambalažu zahtevaju 

više robotskih ruku 

od drugih aplikacija. Razlog 

ve ćeg bro ja ru ku je za to što 

izlazi veliki broj proizvoda u jedinici vremena. 

Tako na primer, ako jedan proizvođač 

proizvodi 12 proizvoda u sekundi, potrebno 

je ot pri li ke 15 ru ku da bi se ta ko li či na 

proizvoda mogla spakovati. 

Osta le apli ka ci je su obič no do sta 

manje zahtevne i ne zahtevaju veliki broj 

ruku, ali zato zahtevaju drugu mašineriju 

tronika. Kao potpune tehnološke novosti 

posebno je promovisano oko 200 različitih 

proizvoda. 

Događaj su posebno uveličale i nacionalne 

izložbe Češke, Nemačke, Ruske 

Fe de ra ci je i Slo vač ke, kao i grup ne iz lo žbe 

koje su organizovala preduzeća iz Mađarske, 

Slo ve ni je i Hr vat ske. 

"Korak u budućnost" 

Ro bo ti u pre hram be noj in du stri ji 

kako bi se proces pakovanja mogao u 

pot pu no sti auto ma ti zo va ti. Na pri mer, 

da bi se automatizovao proces pakovanja 

ka fe, po treb no je po red ro bo ta ko ji 

pa ku je ke si ce ka fe u ku ti ju, ma ši na 

za automatsko formiranje kutije, kao i 

za auto mat sko za tva ra nje iste. Ova kvi 

robotski sistemi često su projektovani da 

mogu da pakuju više različitih 

proizvoda u isto vreme, 

što nije slučaj kod mašina 

pakerica. 

U na šoj pre hram be noj 

in du stri ji, po sto ji ve li ka 

po tre ba za ro bo ti ma za 

aplikacije pakovanja. Najveća 

potreba se nalazi kod 

velikih proizvođača konditorskih 

proizvoda, proizvođača kafe, mleka, 

itd. Ali i po red ve li ke po tre be, ma lo 

domaćih proizvođača se odlučuje da 

implementira robote u svojim pogonima. 

Grand Prom, proizvođač kafe, jedna je 

od retkih fabrika koja se odlučila za ovakav 

po tez, gde dve ro bot ske li ni je, koje 

je ugradio domaći proizvođač robotskih 

Najuspešnijim izlagačima dodeljena je 

tradicionalna nagrada Beogradskog sajma, 

"Ko rak u bu duć nost". Struč ni še sto člani 

ži ri, sa sta vljen od ugled nih struč nja ka, 

pro fe so ra, na če lu sa prof. dr Mi ro sla vom 

Pilipovićem, sa Mašinskog fakulteta Uni- 

linija ICM Electronics, pakuju kesice kafe 

u transportne kutije. U proseku, jedna 

robotska linija se pokazala da je osam 

puta efikasnija od jednog čoveka. 

Iz nekoliko različitih razloga može se 

očekivati da će se roboti i robotske linije 

sve više primenjivati u prehrambenoj 

industriji. Jedan od razloga jesu pooštreni 

higijenski zakoni koji će zahtevati da 

čo vek ne do la zi u kon takt sa hra nom. 

Pored toga, po Evropskim direktivama 

čo vek ne bi smeo da po di že te ret ve ći od 

20 ki lo gra ma, a ka ko je za oče ki va ti da ta 

di rek ti va stu pi na sna gu i u na šoj ze mlji, 

ro bo ti će ima ti sve vi še pri me ne za apli kacije 

paletiziranja. 

Zakonske regulative nisu jedine koje 

će uti ca ti na ko ri šće nje ro bo ta. Po ja čana 

konkurencija i povišeni troškovi u 

proizvodnji, poboljšan kvalitet krajnjeg 

proizvoda, kao i potreba za većim kapacitetima 

primoraće domaće proizvođače 

da se sve vi še okre ću ka mo der nim automatizovanim 

rešenjima koja obezbeđuju 

povećanu konkurentnost na tržištu. 

P.R.A. 


posetili smo 

verziteta u Beogradu doneo je odluku da 

dobitnik nagrade "Korak u budućnost" za 

2009. go di nu bu de "ICM Elec tro nics" iz 

Novog Sada. Nagrada je dodeljena iz oblasti 

Integra - fleksibilna automatizacija", za 

vrhunska tehničko-tehnološka dostignuća 

za realizaciju robotske ćelije za adaptivno 

zavarivanje. 

Osim "ICM"-a, na gra de su do bi le kom panije 

"Roders", "Bosch Rex roth", Alatnica 

"Barović" i "Heboe Maschinenfabrik". 

Pred stavljanje jubilarnog 

20. bro ja In du stri je 

Go sto lju bi vi ICM-ovi ro bo ti 

Već tradicionalno organizatori sajma su 

i ove godine napravili mali spektakl u cilju 

promovisanja visokih tehnologija, predsta 

viv ši u sve ča noj sa li Saj ma ICM-ovog 

ro bo ta ko ji pe če ro štilj. Po red ovog sim patičnog 

robota-kuvara, na štandu "ICM Elektronics" 

posetiocima je bio predstavljen i 

romantični robot "džentlmen" koji je damama 

po kla njao cve će! 

Kompanija "ICM Electronics", domaći 

je lider u oblasti robotizacije i automatizacije 

proizvodnih procesa, pored prestižne 

Od 9. do 16. ma ja ove go di ne, 

u No vom Sa du, odr žan je 76. 

Međunarodni poljoprivredni 

sa jam. naj ve ća sa jam ska ma nifestacija 

ovog tipa u našoj zemlji 

i je dan od naj ve ćih u Evro pi. 

nagrade "Korak u budućnost" dobitnik je 

i još tri zna čaj ne na gra de: "Aurea za in vesticiju 

godine", nagrade Privredne komore 

Srbije za doprinos razvoju i unapređenju 

privrede Srbije i godišnje nagrade Privredne 

komore Vojvodine. 

S obzirom, da su prethodne godine na 

sajmu tehnike, roboti - šankeri, točili pivo 

go sti ma, osta je sa mo da se ma šta o to me 

kakvo iznenađenje nas očekuje na sledećem 

54. saj mu, 2010. go di ne. 

Na sajmu je učestvovalo više od 

1.600 izlagača iz Srbije, Evropske 

uni je, sa ame rič kog i azij skog 

kontinenta (a direktno su učestvovale 

firme iz: Austrije, Bosne i Hercegovine, 

Bu gar ske, Cr ne Go re, Če ške, Fran cu ske, 

Grčke, Holandije, Hrvatske, Indije, Italije, 

Kanade, Mađarske, Makedonije, Nemačke, 

Slovenije, SAD, Švajcarske, Španije, 

Poljske, Republike Srpske, Rumunije, Turske, 

sa Taj va na). 

U okviru Sajma, pored raznovrsnih 

sadržaja, predstavljena je i najveća regionalna 

izložba poljoprivredne mehanizacije, 

s učešćem domaćih preduzeća i 

najpoznatijih svetskih brendova, u okviru 

koje su premijerno predstavljeni traktori i 

kombajni napravljeni po najsavremenijim 

teh no lo gi ja ma.. 

AGRO BIZ LI DER 2009. 

Uručena su i tradicionalna priznanja 

AGRO BIZ LI DER, ko ja su pri pa la no vo sadskim 

in sti tu ti ma za ra tar stvo i po vr tar stvo 

i veterinarstvo, Institutu za ekonomiku 

poljoprivrede iz Beograda, šabačkoj Mlekari, 

"Delta Agraru" (Podunavlje iz Čelareva), 

poljoprivrednim kombinatima 7. 

Pogledajte galeriju fotografija 

na adresi www.industrija.rs/foto.html 

Posetioci sajma i naši verni čitaoci imali 

su pri li ke da u okvi ru Saj ma teh ni ke, 

po se te naš štand, po de le sa na ma ro đendansku 

atmosferu i dobiju jubilarni 20. 

primerak Industrije, ko ji je ujed no i pr vi 

pri me rak iz dat pod okri ljem no ve iz da vačke 

ku će "IndMedia". in 

76. Me đu na rod ni po ljo pri vred ni 

sa jam u No vom Sa du 

juli iz Debrca, Bečeju iz Bečeja, PKB, 

kompaniji "Nutriko" iz Vranja i Hypo-Alpe- 

Adria ban ci. 

U kategoriji malih preduzeća i gazdinstava 

priznanje je pripalo Ljiljani Jatić za 

proizvodnju jagoda, Zoranu Jadranoviću, 

za proizvodnju mleka, Slavoljubu Radosavljeviću 

za proizvodnju meda, Gradimimiru 

Đorđeviću – Buci za proizvodnju 

jagodastog voća, Mileni Tatar za proizvodnju 

organske hrane, Miri D. Stefanović 

za nisko temperaturno kondenzaciono 

sušenje hrane, Ljubici Stankov za proizvodnju 

i preradu voća i Ljiljani Kovačević 

za proizvodnju medenog voća. in 


vodič 

Izbor sajamskih događaja u 2009. 

• 5. CON BAK EX PO BAL KAN 2009 

Od 23. do 26. sep tem bra 2009. 

Mašine, oprema, sirovine, aditivi i začini za pekare, konditore i 

ugostiteljstvo. 

www.sajam.co.rs 

• 2. HIGIJENA U INDUSTRIJI EXPO 2009 


Oprema i materijali za higijenu u industriji i Međunarodni poslovni 

sa jam. 

www.alexpo.co.rs 

RID, AUSTRIJA 

MOTEK - Međunarodni sajam montažnih 

konstrukcija i tehnologije obrade 

BE O GRAD 

• 31. ME ĐU NA ROD NI SA JAM GRA FIČ KE I PA PIR NE 

IN DU STRI JE 


Sirovine i pomoćni materijali za grafičku industriju, grafička oprema, 

rezervni delovi, gotovi grafički proizvodi, grafičke usluge i još 

mno go to ga. 

www.grafima-fair.com 

• 8. PAC KTECH EX PO BAL KAN 2009 


Mašine i oprema za pakovanje, ambalaža... 

www.sajam.co.rs 

• RIEDER MESSE - EURO-AGRAR, Me đu na rod ni sa jam 

agrikulture i semena 


Poljoprivredne mašine i oprema - berači, traktori, prikolice, plugo 

vi i ora či ce... 

Uzgoj stoke, konja, ribe i malih domaćih životinja. 

www.ri e der mes se.at 

ŠTUTGART, NEMAČKA 

• MOTEK - Međunarodni sajam montažnih konstrukcija i 

teh no lo gi je ob ra de 


Najsavremenije tehnologije iz oblasti montaže, kontrole i obrade. 

Mašinska obrada, precizna mehanika, metalurgija, elektronika i 

elektrotehnika. 

www.motek-messe.com 

• F-CELL 


Savremene tehnologije, razvoj i nova tržišta iz oblasti tehnologije 

go riv nih će li ja. Te ma ma ni fe sta ci je - “Go riv ne će li je u pre vo znim 

sredstvima” 

www.f-cell.de 

Indeks oglašivača 

BD Agro a.d. 10 

Microsoft 49 

ABB 26 

Mikro PC World 51 

Aik banka 60 

Montavar Lola 25 

Delta Air Engineering 30 

Nimel 48 

eKapija 6 

NLB banka 2 

GrafoCentar 52 

Novamat 7, 17 

IndMedia 7 

Rasina 59 

KVT Bielefeld GmbH 1, 28 

Simprolit 31 

LeTrip 55 

SSAB Swedish Steel 19 

Live Company 3 

Tekom 53 

Mak Graf 7 

VS-Exclusive 24 

Messer Tehnogas 22 

www.ambalazaipakovanje.com 54

Ma kiÅ¡ 2 - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?