Sadrzaj,uvodnik 16.indd - Industrija

uvodnik 

Broj 16 

industrija 

Po što va ni či ta o ci In du stri je, 

proces tranzicije se često pominje ili kao direktan uzročnik nekih 

bolnih promena u društveno-ekonomskom životu u našoj zemlji, ili kao 

svojevrstan mizanscen drugih događaja i pojava koje, u suštini, nemaju 

mnogo zajedničkog sa nezaobilaznim procesom prelaska jednog društvenoekonomskog 

uređenja u drugog. No, mudri su davno rekli da u svakoj 

promeni ima nešto dobro. 

Kakve promene, na bolje, očekuju sektor prehrambene industrije Srbije, 

ostaje da se vidi, posebno kada novi sastav vlade Srbije zauzme svoj 

puni vladajući kapacitet. Dotle, biće u svođenju računa na duži i kraći rok 

raznih povika, kritika, saveta kako je moglo drugačije, dakle, bolje... Ali, 

svi zaboravljaju jedan od važnih zadataka tranzicije – da se već jednom 

ekonomija otkači od pogubnog uticaja politike, a pogotovo politikanata, bar 

u onoj meri koja je ne sprečava u slobodi poslovanja i razvijanja znanja. A sve 

to se reflektuje i na prehrambenu industriju Srbije koja nesumnjivo ima dobre 

predispozicije, možda mnogo jače nego što smo ih svi svesni. 

U ovom broju Industrije nastavljamo da deo prostora, dostojnog samoj 

grani, posvećujemo IT industriji. Važna industrijska grana za Srbiju, uprkos 

svim ne baš povoljnim pokazateljima aktuelnog stanja (npr. svega 25% 

stanovništva koristi se Internetom!). 

Još jedan pogled u industrijsku prošlost ovog prostora pokazuje šta smo 

imali i kako smo to izgubili... 

U skladu sa vremenom promena i jedno obaveštenje cenjenim čitaocima: 

potpisnik proteklih izdanja, samim tim i ovih uvodnih reči, odlazi sa ovog 

mesta u neke druge izazove, i prepušta drugima da osete izazove koje nosi sa 

sobom – Industrija. 

Hvala na čitanju! 

Bo ris Ga jić, glavni i odgovorni urednik 

Indeks oglašivača 

Avalon Partners ............................................................................................................... 35 

B.S.M. .................................................................................................................................... 9 

Bazis grupa ................................................................................................................... 1, 37 

Bazis Event Media............................................................................................................ 40 

eKapija ............................................................................................................................. 6, 8 

Elektrozaštita ................................................................................................................... 14 

Exor-Esi .............................................................................................................................. 30 

Gastec ................................................................................................................................ 50 

Graevinski centar Bazis ..................................................................................... 1, 20, 36 

ICM Electronics ................................................................................................................ 26 

Ikarbus ................................................................................................................................... 1 

Industrija komunalne opreme Resor .......................................................................... 45 

Intehna Beo ........................................................................................................................ 2 

Jumo ...................................................................................................................................... 7 

Messer Tehnogas AD Beograd ................................................................................ 1, 18 

Minel Elip .......................................................................................................................... 17 

MZT Pumpi AD ............................................................................................................... 34 

Nectar ................................................................................................................................ 51 

Nimel .................................................................................................................................. 24 

OBO Bettermann .......................................................................................................... 3, 27 

Panonske TE-TO ............................................................................................................... 23 

Procredit banka ............................................................................................................... 52 

SIEPA ................................................................................................................................... 13 

SV Line ............................................................................................................................... 28 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić /bgajic@bem.co.yu/ 

Tehnički urednik - design & prepress 

Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/ 

Uređivački odbor: 

• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan 

Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 

• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business 

School, Velika Britanija 

• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš. 

• Miloš Hadžić, dipl. inž. el. 

• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG 

Pisali su u ovom broju: 

Aleksandar Fragner, SECI/Nortel SE 

Branka Pešić 

dr Dragan Momirović 

Kostadin Jovanović, dipl. ecc. 

Krešimir Štajner 

Marketing 

Slobodanka Petrović, dipl. ecc. 

Goran Veselinović 

Katarina Đurić 

Dragana Bakić 

Sekretar redakcije 

Jelena Ristić 

Lektura i korektura 

Redakcija 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Izdavač 

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o. 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Za izdavača 

Predrag Pavišić 

Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ. 

Tel./faks: 

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652 

E-mail: 

industrija@bem.co.yu 

Web: 

www.bem.rs 

Ilustracija na naslovnoj strani: 

Erkin Sahin, Turska 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 4/2008

sadržaj 

Broj 1/2005 Broj 16 

U fokusu: 

Prehrambena industrija 

VITALNA GRANA 

INDUSTRIJE 10 

P 

rehram be na in du stri ja u Sr bi ji pred sta vlja ve o ma 

važan segment ukupnog privrednog razvoja i zdraviji 

ele me nat na še in du stri je. Odr ža la se i u naj te žim 

go di na ma eko nom ske i pri vred ne kri ze, da bi u od no su na 

dru ge in du strij ske gra ne, uvo đe njem no vih teh no lo gi ja i 

zna čaj nim in ve sti ci ja ma, za dr ža la vi tal nost. 

Predstavljamo: SV Line 

FIRMA STALNO ZAUZETIH 

KAPACITETA 

Posetili smo: 

75. MEĐUNARODNI 

POLJOPRIVREDNI SAJAM 

28 

46 

REFLEKTOR 

Pregled događaja • 6, 7, 8 

U FOKUSU: PREHRAMBENA INDUSTRIJA 

Vitalna grana industrije • 10 

I dalje u potencijalu • 12 

Messer Tehnogas AD: Tehnički gasovi u gajenju 

i transportu žive ribe • 18 

"Halal" sertifikat • 21 

AKTUELNO 

CEFTA • 22 

ENERGETIKA 

Panonske TE-TO: Simbol objedinjene proizvodnje • 23 

PREDSTAVLJAMO 

Nimel: Vaš pouzdan partner • 24 

ICM Electronics: Efikasnost, produktivnost, stabilnost 

kvaliteta • 26 

Obo Bettermann: Proširenje kapaciteta• 27 

SV Line: Firma stalno zauzetih kapaciteta • 28 

Exor Esi: Novi poslovi • 30 

IT INDUSTRIJA 

WiMAX - Na vratima nove ere u telekomunikaciji (2. deo) • 32 

TEŠKA INDUSTRIJA 

MZT Pumpi: Četiri pumpna agregata za US STEEL • 34 

MAŠINE I OPREMA 

Pumpex: Muljne potapajuće pumpe serije KV • 36 

REČ STRUČNJAKA 

Formiranje cena industrijskih proizvoda • 38 

VREMEPLOV 

Špiritusna fabrikacija: Nepotpomognuti 

industrijski potencijal • 41 

POSETILI SMO 

52. sajam tehnike: Nove tehnologije i dostignuća • 42 

VII Međunarodni sajam komunalne opreme: Potvrda 

kvaliteta industrije komunalne opreme • 44 

75. međunarodni poljoprivredni sajam: Jubilej za respekt, 

pokazano za pamćenje... • 46 

REČNIK 

Održivi razvoj • 48 

VODIČ 

Izbor sajamskih događaja u 2008. • 50

eflek 

Pregled događaja 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Fond SE AF tra zi preduzeća 

u ko ja će da ulaže 

Investicioni fond SEAF South Balkan 

Fund (www.se af.com) za interesovan 

je za ula ga nja u ma la i sred nja pred u- 

zeća na području Srbije, Crne Gore i 

Ma ke do ni je i spre man je da u njih ulo ži 

od 300.000 do 1,6 mi li o na EUR, is taknuto 

je prilikom prezentacije tog fonda 

u Privrednoj komori Beograda. Akcionari 

fon da su vodeće svet ske i evrop ske 

finansijske institucije poput Evropske 

ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD) (www. 

ebrd.com), USAID-a (www.usaid.gov), 

Međunarodna finansijska korporacija 

(IFC) (www.ifc.org), ali i vla de po je di nih 

zemalja, poput holandske i švajcarske, 

što dodatno doprinosi sigurnosti samog 

ulaganja. Princip rada fonda zasniva se 

na pre u zi ma nju ude la u vlasničkoj struktu 

ri preduzeća, a na kon pro te ka četiri 

do šest godina i podizanja poslovanja i 

izlazak iz firme. Prema rečima direktora 

za investicije fonda South Balkan SEAF 

Lorene Radonjić, ova investiciona kompanija 

zainteresovana je za ulaganja u kompa 

ni je sred nje veličine, sa jed no stav nom 

vlasničkom struk tu rom (je dan do tri vlasni 

ka) i da je po mogućnosti u većinskom 

domaćem vlasništvu. 

Ugo vo ri za raz voj kon ku rent no sti 

ma lih i sred njih pred u ze ća 

Re pu blič ka agen ci ja za raz voj ma lih 

i srednjih preduzeća i preduzetništva 

do de li la je ugo vo re za 306 pred u- 

ze ća u iz no su od mi lion evra, u okvi ru 

programa bespovratne finansijske podrške 

za rast i raz voj kon ku rent no sti ma lih 

i sred njih pred u ze ća. Naj vi še sred sta va 

(225) do de lje no je ma lim i sred njim 

pred u ze ći ma za uvo đe nje no vih si ste ma 

kva li te ta i ser ti fi ka ci ju, što pred sta vlja 

oko 70% sred sta va, dok je za sve ostale 

ak tiv no sti odo bren 81 zah tev ili 30% 

ukup nih sred sta va. 

Ugo vo ri su do de lje ni pred u ze ći ma ko ji 

su konkurisali za program bespovratne 

finansijske pomoći za rast i razvoj konku 

rent no sti, na kon jav nog po zi va pu tem 

jav nog kon kur sa, a iz nos ko je je do bi lo 

jed no po je di nač no pred u ze će iz no si od 

100.000 do 600.000 di na ra. 

Direktor Republičke agencije za razvoj 

ma lih i sred njih pred u ze ća i pred u zet ništva 

De jan Jo va no vić is ta kao je da je sredstva 

za uvođenje novih sistema kvaliteta 

dobilo 157 preduzeća, njih 17 dobilo je 

novac za istraživanje tržišta, 29 preduzeća 

za unapređenje procesa proizvodnje 

i poboljšanje organizacione strukture, a 

29 preduzeća za poboljšanje postojećih i 

razvoj novih proizvoda i usluga. 

Dr ža ve za pad nog Bal ka na zajednički tra že in ve sti to re 

Dr ža ve za pad nog Bal ka na po či nju sa 

za jed nič kim pro jek tom za pri vla čenje 

stranih investicija. Projekat "Part ne ri 

2" trajaće 18 meseci, a biće realizovan 

u Ma ke do ni ji, Al ba ni ji, BIH, Hr vat skoj, 

Sr bi ji i Cr noj Go ri sa ci ljem da se raz vi je 

po volj na po slov na kli ma za pri vla če nje 

direktnih stranih investicija. 

Inicijator projekta, koji vredi 1,18 milio 

na evra je "Eurochambres", a fi nansi 

je je obez be dio Re gi o nal ni CARDS 

program. Oblasti koje su određene za 

privlačenje stanih investicija su: turizam, 

prehrambena in du stri ja, in for ma tič ka 

tehnologija, obnovljiva energija i centri 

za konkurentnost. 

BESPLATNI PRIMERCI "INDUSTRIJE"! 

Uželji da časopis Industrija dođe na 

što više adresa, obaveštavamo vas 

da svoj primerak Industrije možete dobiti 

BESPLATNO! 

Formular za besplatne primerke Industri 

je na la zi se na saj tu www.bem.rs. 

Napomena: Izdavač zadržava pravo 

da primerke časopisa šalje samo onim 

preduzećima i institucijama koje ispunjavaju 

preduslove definisane politikom izdavača. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju 

Srbije. 

Fi a t potpisuje ugo vor 

o part ner stvu sa Za sta vom 

Menadžment Fiata od lu čio je da pot piše 

ugo vor o stra te škom part nerstvu 

sa Zastavom, a ta odluka je verifikovana 

na sednici Upravnog odbora italijanske 

kompanije, koja je održana 29. juna. Prema 

nezvaničnim informacijama, Fiat će tokom 

naredne godine u Zastavi početi proizvodnju 

auto mo bi la A kla se, či ji je rad ni na ziv "F 

500". Već 2010. italijanska kompanija će 

u Zastavi započeti proizvodnju još jednog 

no vog mo de la, reč je o auto mo bi lu B kla se, 

a većinu automobila proizvedenih u Kragujevcu 

Fiat će izvoziti na tržišta Evropske 

unije. Sudeći prema najavama menadžera 

Fi a ta, već u sep tem bru ove go di ne mo gla bi 

da startuje proizvodnja Fiatovih modela, i 

to intenziviranjem produkcije modela "Punto", 

koji se u Zastavi, podsetimo, sklapa 

gotovo već godinu dana. U okviru tog posla 

u Za sta vi bi mo gla da poč ne i pro iz vod nja 

modela "Grande punto". 

Far ma kom in ve sti ra 

u mo der ni za ci ju Zor ke 

om pa ni ja "Far ma kom" uložiće oko 

K mi lion evra u mo der nizaciju pogona 

"Zorke" či me će bi ti otvo re no 800 rad nih 

mesta, izjavio je ministar ekonomije Mlađan 

Dinkić koji je prisustvovao potpisivanju 

ugo vo ra te dve fir me u Šap cu. Fa bri ka 

"Zorka" i kompanija "Farmakom" potpisale 

su ugovor koji ovu kompaniju obavezuje da 

u narednih 45 dana pokrene proizvodnju 

veštačkih đu bri va, kao i pro to kol o sa rad nji 

kojim je predviđeno pokretanje proizvodnje 

u na red nih 90 da na u sek to ru "Zor ke" - obojena 

metalurgija. "Farmakom" planira proizvodnju 

50 hiljada tona veštačkog đubriva 

go di šnje i 75 do 80 to na cin ka dnev no u 

sektoru obojene metalurgije, kaže se u 

saopštenju Ministarstva ekonomije i regionalnog 

razvoja. 

6 industrija 4/2008

eflektor 


Slo ve nač ki "Šu mer" grad i 

fa bri ku u Ada šev ci ma 

Vlasnik slovenačke firme "Šumer", Uroš 

Šu mer pot pi sao je u op šti ni Šid ugo vor 

o izgradnji fabrike za proizvodnju metalne 

galanterije i opruga, vredne 3,5 miliona 

evra u Ada šev ci ma, se lu 5 km ju žno od 

Šida. 

Fa bri ka će bi ti iz gra đe na na sa mom 

izlazu, prema auto putu, kod igrališta FK 

"Gra ni čar". Uroš Šu mer ovih da na re gi struje 

svo ju fir mu u Sr bi ji sa se di štem u Ada ševci 

ma i si gur no je da će na se dam hek ta ra 

građevinskog zemljišta, po rečima njegovog 

advokata, preneti deo fabrike iz Celja. 

U ro ku od tri go di ne ov de će se sa gra di ti 

tri ha le fa bri ke "Šu mer" i u nji ma će ra di ti 

300 radnika. 

Srp sko IT tr ži šte me đu naj sla bi ji ma u Evro pi 

rpsko informatičko tržište je i dalje 

S jed no od naj sla bi jih u Evro pi što po kazu 

je po da tak da je pro šle go di ne ulo že no 

62 evra po gla vi sta nov ni ka, na su prot 

800 evra ko liko se po stanovniku ulaže 

u ze mlja ma za pad ne Evro pe. Iako je u 

2007. godini zabeležilo snažan rast od 

37%, informatičko tržište u Srbiji dostiglo 

je skrom nih 460 mi li o na evra, u po re đenju 

sa zemljama regiona, Srbija ima oko 

pet puta manja ulaganja po stanovniku od 

Sloveni je ili oko 3,5 pu ta ma nja ula ga nja 

od Ma đar ske. U od no su na svo je ma nje 

susede, Srbija ima nešto jače informatičko 

tržište, a srpska informatička industrija 

ima do bre po slov ne iz gle de u Bo sni i Hercegovini, 

Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.

eflektor 


Za fil te re u Ko lu ba ri 

13 mi li o na evra 

TE Nikola Tesla i Energoprojekt pot pisa 

li su Ugo vor o re kon strukciji elektrofiltera 

i izmene sistema za otpepeljavanje 

na TE Kolubara A, vrednosti 12,9 miliona 

EUR. Zamenik direktora TENT-a Aleksandar 

Vla ji čić ka zao je da će po lo vi nu nov ca 

za taj po sao obez be di ti Fond za za šti tu 

životne sredine Srbije, 

a polovinu će obezbediti 

Elektroprivreda Srbije 

i TENT. Pre ma nje govim 

rečima, celokupan 

po sao re kon struk ci je 

elek tro fil te ra na blo ku 

A-5 TE Ko lu ba ra A tre balo 

bi da bu de go tov do 

kraja novembra 2009. 

godine. Cilj projekta je 

sma nje nje pri mar ne 

emisije čvrstih čestica u atmosferu, odnosno 

svođenje na norme predviđene Zakonom 

o zaštiti životne sredine Srbije i regulati 

ve Evrop ske uni je, ka zao je Vla ji čić. On je 

naglasio da je ovaj posao veoma značajan 

na ro či to za okol na me sta oko TE, jer će 

nakon njegovog završetka emisija čvrstih 

čestica u atmosferi biti svedena na manje 

od 50 mg/m 3 . 

Su fi cit sa ze mlja ma CEF TA 

Od početka primene Sporazuma CEF- 

TA, oktobra 2007. godine, Srbija je 

postigla suficit u robnoj razmeni sa svim 

zemljama CEFTA regiona, rečeno je u Suboti 

ci na se mi na ru či ja 

je tema bila "Pravila 

o poreklu robe". Seminar 

je or ga ni zo va la 

Re pu blič ka upra va 

carina, a prisustvovali su privrednici, špediteri 

i carinici. Ukazano je da je CEFTA spora 

zum vr lo bi tan jer je i u di rekt noj ve zi sa 

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju 

EU, i pred sta vlja "tre ning" za bu du će čla nice 

Evrop ske uni je. 

Fak to ring po go dan za 

ma la i sred nja pred u ze ća 

Faktoring, kao finansijska usluga, 

pogodan je prvenstveno za mala i 

srednja preduzeća koja imaju kvalitetna 

potraživanja, a ni su do volj no stručna ni 

spremna, niti imaju dovoljno vremena 

da se bave njihovom naplatom, izjavila 

je sekretar Udruženja finansijskih organizacija 

u Privrednoj komori Beograda 

(www.kombeg.org.yu) Jelena Ivanković. 

Ona je objasnila da 

faktoring podrazumeva 

ot kup potraživanja, 

odnosno da firma 

koja ima kvalitetno 

potraživanje odlazi u 

agen ci ju ili ban ku ko ja 

se tim po slom ba vi, prodaje 

uz određeni diskont 

to potraživanje, ban ka 

odnosno agencija preuzima 

obavezu na plate 

tog potraživanja, a fir ma do bi ja iz nos 

potraživanja uma njen za dis kont. Fak toring, 

kao ob lik kratkoročnog fi nan si ra nja, 

Sr bi ja u STO do sre di ne 2009. go di ne 

Sr bi ja bi do sre di ne sle de će 

go di ne mo gla da pri stu pi 

Svetskoj trgovinskoj organizaciji, 

potvrdio je generalni direktor te 

organizacije Paskal Lami. "Proces 

priključenja odvija se dobro i može se 

očekivati da bude okončan 2009. godine 

ukoliko srpske vlasti nastave da ulažu 

na po re kao i do sa da ka ko bi se za vr šio 

pre o sta li po sao", ka zao je La mi po sle 

sa stan ka u Že ne vi sa srp skim mi ni strom 

ekonomije Mlađanom Dinkićem. Lami 

je ka zao da je sa sta nak sa de le ga ci jom 

iz Sr bi je do bro pro te kao, da su utvr đe ni 

koraci koje treba preduzeti i dodao da je 

prisustvo ministra Dinkića u Ženevi pokazatelj 

značaja koji Srbija pridaje članstvu 

beleži rastući trend u svetu. Prema podacima 

Međunarodnog udruženja faktoring 

kompanija (FCI) (www.fac tors-chain.com), 

promet na svetskom nivou porastao je 

sa 623,8 mi li jar di EUR u 2000. go di ni, 

na 1.134 mi li jar de EUR u 2006. go di ni, 

od če ga je 806,9 mi li jar di EUR pro me ta 

ostvareno u evropskim zemljama. Fakto 

ring u Sr bi ji je tek počeo da se raz vi ja. 

U 2006. go di ni, pre ma 

podacima FCI, ostvareno 

je 150 mi li o na EUR 

prometa, od čega 100 

miliona u domaćem 

faktoringu, a 50 miliona 

u međunarodnom 

faktoringu. Za sada se 

faktoringom bave Fond 

za osiguranje i finansiranje 

izvoza, Agencija 

za osiguranje i finansiranje 

izvoza RS, poslovne banke, a registrova 

ne su i tri pri vred na društva za oba vljanje 

faktoringa. 

u STO i da čla ni ce te me đu na rodne 

organizacije to cene. Dinkić je 

ka zao da bi Sr bi ja pre pri ključenja 

STO trebalo da izmeni približno 70 

pro pi sa i za ko na i da je plan vla de da 

sve neophodne izmene budu usvojene 

na sednici parlamenta koja bi bila samo 

tome posvećena. "Obećao sam gospodinu 

La mi ju da će no va vla da bi ti spo sob na 

to da uradi najkasnije do februara sledeće 

godine", is ta kao je on. 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Evrop ski stan dar di uslov za pri vla če nje in ve sti to ra u re gion Za pad nog Bal ka na 

Region Zapadnog Balkana ima velike 

mogućnosti (dobar geografski položaj, 

obrazovanu radnu snagu) za dalji 

raz voj, ali i po tre bu da se što pre okon ča ju 

započete institucionalne reforme, spreči 

korupcija i obnovi infrastruktura. Posle 

potpisivanja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i 

pridruživanju sa Evrop skom Uni jom od 

strane Bosne i Hercegovine, sve zemlje 

Zapadnog Balkana imaju potpisan SSP. 

To potencijalnim stranim investitorima 

šalje pozitivan signal da se ove 

ze mlje pri bli ža va ju evrop skim 

standardima. Ovo je jedan od 

zaključaka sa Međunarodne konferencije 

o ekonomskim mogućnostima 

Zapadnog Balkana, koja 

je u organizaciji Slovačke asocijacije 

za spoljnu politiku održana 

12. i 13. ju na u Bra ti sla vi. 

Prvi dan konferencije bio je 

posvećen približavanju zemalja 

re gi o na Za pad nog Bal ka na 

evropskim integracijama, kao 

i mogućnostima i odgovornostima 

ko je sa so bom no se pro mene 

uslovljene tekućim reformama 

u pomenutim zemljama. 

Tokom drugog dana, razgovara 

lo se o pri vla če nju stra nih 

in ve sti ci ja i stva ra nju uslo va za 

privređivanje u regionu Zapadnog 

Bal ka na. 

8 industrija 4/2008


Vitalna grana 

INDUSTRIJE 

10 industrija 4/2008


Prehrambena industrija u Srbiji predstavlja 

ve o ma va žan seg ment ukup nog privred 

nog raz vo ja i zdra vi ji ele me nat na še 

in du stri je. Pre hram be na in du stri ja se odr ža la i u 

naj te žim go di na ma eko nom ske i pri vred ne kri ze, 

da bi u od no su na dru ge in du strij ske gra ne, uvo đenjem 

novih tehnologija i značajnim investicijama, 

za dr ža la vi tal nost. 

Da bi se po ve ća la is ko ri šće nost ka pa ci te ta u prehram 

be noj in du stri ji, neo p hod no je pro na ći no va 

tr ži šta, pre sve ga na Is to ku, afrič ka i tr ži šta arapskih 

ze ma lja, ali po ve ća nje iz vo za mo ra mo usme riti 

i na tr ži šta SAD i Evrop ske uni je, sma tra ju u Udruže 

nju za agrar PKS. No, sve mu to me tre ba do da ti 

jedan preduslov - da bi se povećala prehrambena 

pro iz vod nja, neo p hod no je ima ti sta bil nu pri mar nu 

poljoprivrednu proizvodnju. 

Neke važne aspekte trenutnog stanja i daljeg 

razvoja prehrambene industrije u Srbiji, razmatramo 

na na red nim stra na ma ovog iz da nja ča so pi sa 

In du stri ja. 

industrija 4/2008 11


I da lje u po ten ci ja lu... 

Prehrambena industrija u Srbiji predstavlja veoma važan seg ment 

ukupnog privrednog razvoja i zdraviji elemenat naše industrije. U 

stvaranju GDP-a prehrambena industrija učestvuje sa značajnim udelom. 

Od 550 do 600 mi liona dolara, koliko godišnje Srbija zaradi od 

izvoza agrarnih proizvoda, sa 50% učestvuju primarni, a 50% proizvodi 

prehrambene industrije. Ambicije su da izvoz agrarnih proizvoda 

u narednih nekoliko godina do stig ne i vi še od ovog iz no sa, u če mu bi 

prehrambeni proizvodi učestvovali sa 60 do 70%. 

stanja uskladištene robe, ali kao rezultat 

višegodišnje eksploatacije i napretka tehni 

ke na i la zi mo na ve o ma lo šu sli ku sta nja 

i jed nog i dru gog de la opre me. Teh nič ki su 

na zadovoljavajućem nivou oni silosi koji se 

nalaze u privatnom vlasništvu. 

Ge ne ral no, pro blem je što ka pa ci te ti 

nisu u potpunosti iskorišćeni (smatra se 

ne gde oko 60%) i što ne pra te mo guć nosti 

u obla sti asor ti ma na, već se pre ra đu je 

samo osnovni proizvod. 

P 

rehrambena industrija se održala 

i u najtežim godinama ekonomske 

i pri vred ne kri ze, da bi u od no su 

na druge industrijske grane, uvođenjem 

novih tehnologija i značajnim investicijama, 

zadržala vitalnost. 

Kapaciteti prehrambene industrije koriste 

se iz me đu 10% i 80%, od če ga su najbolje 

iskorišćeni kapaciteti za proizvodnju 

mineralne vode, uljare, mlinare, preradu 

voća i povrća, konditorska proizvodnja, 

pivare, mlekare i šećerane, a najmanje 

u industriji za preradu stočne hrane i klanicama. 

Da bi se povećala iskorišćenost kapaciteta 

u prehrambenoj industriji, neophodno 

je pronaći nova tržišta, pre svega na Istoku, 

afrička i tržišta arapskih zemalja, ali povećanje 

izvoza moramo usmeriti i na tržišta 

SAD i Evrop ske Uni je, sma tra ju u Udru ženju 

za agrar PKS. No, sve mu to me tre ba 

dodati jedan preduslov - da bi se povećala 

prehrambena proizvodnja, neophodno je 

imati stabilnu primarnu poljoprivrednu proizvodnju. 

Po lo gi ci stva ri, po či nje se od pro iz vodnje 

i pre ra de ži ta, ali to ne zna či da je, na 

primer, proizvodnja voća, ili konditorskih 

proizvoda manje važna. Naprotiv... 

Prerada ži ta 

Zna čaj str nih ži ta u svetu 

je ogroman. Proizvodnja 

str nih ži ta u sve tu od vi ja 

se na oko 330 mil. ha, što 

je veća površina nego svih 

ostalih biljnih vrsta zajedno. 

Ube dlji vo naj ve će po vr ši ne 

nalaze se pod pšenicom koja 

ima stra te ški zna čaj, jer u 

ishrani ljudi imaju krucijalnu 

ulogu. Procenjuje se da oko 

70% svetske populacije svoje 

osnov ne po tre be u is hra ni 

baziraju na pšeničnom hlebu, 

pa sa mim tim pše ni ca kao 

sirovina ima veliki značaj i za 

prerađivačku industriju, naročito 

za proizvodnju hleba, peciva, 

testenina, keksa i sličnih proizvoda. Pri 

složenom mlevenju izdvajaju se iz zrna, klice 

ko je slu že za do bi ja nje ulja. Po red ovih 

najvažnijih proizvoda dobijaju se i drugi 

kao što je skrob, glu ten itd. Ni ma lo ni su 

zanemarljivi i sporedni proizvodi koji služe 

i kao stoč na hra na. 

Pše ni ca u Sr bi ji se je se na oko 500.000 

do 700.000 ha i, ge ne ral no gle da no, klimatski 

uslovi za proizvodnju u našoj zemlji 

su povoljni naročito područja u Vojvodini, 

Pomoravlju i Mačvi. Kapaciteti prerade pšenice 

iznose oko 1.200.000 

tona godišnje. Postoji dovoljan 

broj skla di šnih i prerađivačkih 

kapaciteta, ali 

su uglavnom dotrajali sa 

ni skim hi gi jen skim 

uslovima. 

U mnogim silosima 

prilikom izgradnje instalisana je oprema 

za rad si lo sa i opre ma za pra će nje 

Sektor proizvodnje voća 

Trenutno, izvoz u sektoru voća u Srbiji 

čini izvoz sokova, koncentra 

ta, pi rea, dže mo va, 

zamrznutog i sušenog voća, 

a u 2006. go di ni se za pa ža 

veliki skok u izvozu svežeg 

voća. Potražnja za voćem 

iz Srbije raste. Izvoz beleži 

po rast, ka ko kvan ti ta tiv no, 

ta ko i sa po rastom zemalja 

uvoznica proizvoda iz Srbije. 

Naj ve ći deo vo ća se iz vo zi u 

zemlje Evropske unije. 

Ka ko su stan dar di ko ji se 

odnose na bezbednost hrane 

sve stro ži ji u ze mlja ma Evrop ske 

unije, izvoznici voća i prerađevina 

od vo ća su pra te ći tren do ve 

implementirali standarde kao 

HACCP, Eurep GAP, BRC, ali i ISO 

22000. Kvalitetni proizvodi, od najfinije sirovine 

pronalaze svoje kupce u celom svetu. 

Prehrambena industrija Srbije 

Srbija je svet ski li der u pro iz vod nji 

malina, ali i značajni proizvođač ostalog 

voća: šljiva, jabuka, breskvi, šumskog 

vo ća. Ukup na proizvodnja vo ća i po vr ća 

u Sr bi ji 2006. go di ne je bi la 24,8 mi lio 

na to na. Ukup ni iz voz vo ća i po vr ća u 

Srbiji 2006. godine je bio 66 miliona 

to na. Glav ni iz vo zni pro iz vo di od vo ća, 

po prerađenim količinama su: zamrznuto 

voće, sokovi i koncentrati, prerađevine 

od voća i sušeno voće. Izvoz 

povrća po vrstama je: pečurke, grašak, 

kukuruz šećerac, paprika, krompir, luk. 

Potencijal za uzgoj organskih proizvoda 

po sto ji na vi še od 200.000 ha, gde je 

najmanji prosek korišćenja hemijskih 

sredstava za zaštitu. 



Investicije u sektoru prehrambene industrije, posebno prerade 

voća, vođene su prvenstveno mogućnošću za iskorišćenjem kvalitetne 

sirovine, ali i saradnjom sa institutima i fakultetima, kao i 

iskusnim i dobro obučenim kadrovima. U Srbiji postoji veliki broj 

proizvodnih pogona, u kojima rade obučeni stručnjaci, kao i veoma 

konkurentna radna snaga. Uz plodnu zemlju i kvalitet voća po kom 

je Srbija poznata, investirajući u modernizaciju proizvodnih kapaciteta, 

pruža se izuzetna šansa za strane investitore. 

Sektor proizvodnje povrća 

Prerada povrća, kao i izvoz svežeg povrća, predstavlja veliki 

industrijski potencijal. Kako je prosečna godišnja proizvodnja oko 

2 miliona tona, postoji višak proizvoda koji se prerađuje u prehrambenoj 

industriji. U sektoru prerade povrća u Srbiji postoji tridesetak 

kompanija koje raspolažu kapacitetima za plasman smrznutog, 

konzerviranog, sušenog povrća. Sve ove kompanije imaju implementirane 

standarde ISO i HACCP. 

Najveći proizvođači su locirani u severnom delu Srbije, kao 

i u cen tral nim i ju žnim de lo vi ma. Sr bi ja je po zna ta po po vr ću 

ko je se mo že na ći na tr pe zi to kom ce le go di ne (krom pir, pa prika, 

luk, paradajz, pečurke, kupus, šargarepa, pasulj), ali i po 

se zon skim pro iz vo di ma kao što su ze le na sa la ta, mla di luk i 

pra zi luk, per šun, pa štr nak i ce ler. U okvi ru in sti tu ta i u sa rad nji 

sa po ljo pri vred nim fa kul te ti ma, ga je se no ve sor te i pri me nju ju 

njima najprihvatljivije agrotehničke mere. Najnovija istraživanja 

se primenjuju na velikim komercijalnim farmama i odnose se na 

po ve ća nje pro duk tiv no sti. 

Organski sektor 

Proizvodnja po tzv. organik principima ima dugu tradiciju proizvodnje 

u Srbiji, posebno u sektoru proizvodnje voća i povrća. Površine 

na kojima se gaje organik proizvodi procenjuju se na 200.000 

hektara, a postoji tendencija ka povećavanju. Kako je procenjeno 

da je Srbija zemlja sa najmanjim prosekom korišćenja agrotehničkih 

he mij skih sred sta va po hek ta ru (40 kg po ha), ra zu mljiv je rast 

organske proizvodnje. 

U Srbiji se gaje organske maline, višnje, kupine, jabuke, povrće, 

pšenica, ječam, bundeve i proizvode koncentrati, sokovi, sušeno 

voće. Uz zamrznuto i sušeno voće, kao prerađevine od voća plasira 

ju se tzv. or ga nik dže mo vi i pek me zi, so ko vi, kao i hlad no ce đe no 

ulje od semena bundeve. 

U šumskim i planinskim predelima Srbije kao sa ku pljač ka de latnost 

ja vlja se sa ku plja nje šum skog vo ća i šum skih plo do va: bo rovnica, 

kupina, šumskih jagoda, šipka, zove, šumskih pečuraka. 

Veći deo organski proizvedenog voća i povrća, kao i sakupljenih i


prerađenih šumskih plodova, plasira se na 

inostranom tržištu. 

Pro iz vod nja ulja i 

pro iz vo da od ulja 

Ukup na pro iz vod nja ulja i ma sti pre ma 

RZS u Sr bi ji ima la je rast od 5,9% u to ku 

2007. god u od no su na 2006. go di nu. U 

toku 2007. god. proizvedeno je sirovog 

suncokretovog ulja u količini od 117.827 

to na što je vi še za 3,5% u od no su na isti 

period 2006. godine, sirovog sojinog ulja 

52.399 to na (-1,2%), ra fi nisanog ulja od 

suncokreta 123.386 tona (+13,7%), margarina 

23.638 tona (+1,5%) i hidrirane 

bilj ne ma sti i ma sla u ko li či ni od 19.885 

to na (+2,8%). Što se ti če ko li či na hlad no 

ceđenih ulja, koja se proizvode na teritoriji 

Srbije, Republički zavod za statistiku ne raspolaže 

tim podacima. 

Proizvodnja sirovog ulja suncokreta i soje i proizvoda 

od ulja u 2007. godini 

Sirovo 

suncokretovo 

ulje 

Sirovo 

sojino 

ulje 

Rafinisano 

suncokretovo 

ulje 

U to ku 2007. go di ne uve že no je si rovog 

ulja od sun co kre ta u vred no sti od 

5.302.472$ (7.342.280 kg), a iz veže 

no 24.513.363 kg što je vred no sno 

19.554.173$. Uvoz je sti vog ulja od sun cokre 

ta za 2007. iz no sio je ukup no 4.837.497 

kg, što vred no sno iz no si 4.555.621$, 

a izvoz jestivog ulja od suncokreta iznosio 

je 31.102.837 kg, što je vred no sno 

36.022.109$. 

Proizvodnja šećera u Srbiji 

Margarin 

Proizvodnja šećerne repe kao osnovne 

sirovine za dobijanje šećera u Republici 

Srbiji u 2007. godini iznosila je 3.207.000 

to na, na po vr ši ni od 79.000 ha što je za 

0,5% vi še u od no su na 2006. go di nu (ra čunato 

na ukupnu proizvodnju). 

Proizvodnja šećera u Republici Srbiji u 

2007. godini iznosila je prema zvaničnim 

po da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti stiku 

427.184 to na, što je za oko 0,7 % ma nje 

nego u 2006. godini. Melase je proizvedeno 

u istom pe ri o du 154.620 to na, a re za naca 

i osta lih ot pa da ka iz in du stri je še će ra u 

količini od 144.418 tona. 

Ukup na po tro šnja še će ra u RS po gla vi 

stanovnika godišnje iznosi oko 25-30 kg, 

što bi na broj sta nov ni ka, po tre ba za še ćerom 

u našoj zemlji iznosila godišnje oko 

240.000 tona godišnje, tako da značajna 

količina šećera ostaje svake godine i za 

izvoz. 

Iz voz še će ra u 2007. go di ni pre ma 

po da ci ma Upra ve ca ri na iz no sio je 

152.302.958$ ili 186.576 to na od če ga 

je 151.801.905$ (99,01%) iz ve ze no 

u ze mlje EU zbog po sto ja nja kvo te od 

180.000 to na i pre fe ren ci jal nog iz vo za 

za tu ko li či nu. Kao i pret hod nih go di na i u 

2007. godini najveća količina šećera izveze 

na je u Ita li ju (40,5%) i Grč ku (32%), kao 

ze ma lja iz ko jih su fir me vlasnice na ših 

četiri šećerane. 

Uvoz še će ra u 2007. go di ni iz no sio 

Hidrirana 

biljna mast i 

maslo 

117.827 52.399 123.386 23.638 19.885 

Izvor: Republički zavod za statistiku 

je od še ćer ne tr ske 

1.044.072$, što je 

2.595.616 kg, naj ve ća 

količina uvezenog še će ra 

bi la je iz Bra zi la 60,9% 

i iz In di je 304.743 $ što 

je 1.197.100 kg (20.2%). 

Uvoz še će ra od še ćer ne 

re pe u 2007. go di ni iz nosio 

je vred no sno 3.386.742% ili 6.497.152 

kg. Struktura zemalja uvoznica bila je sledeća: 

Moldavija (41,5%), Bra zil (24,54%), In di ja 

(12,51%), Bel gi ja (7,9%), Cr na Go ra (4,36%), 

Fran cu ska (4,18%) i osta lo 5, 31%. 

Sta nje u sve tu: Pre ma podacima Me đunarodne 

organizacije za šećer očekuje se 

svet ski de fi cit še će ra i gle da no na du ži 

vremenski period eksperti smatraju da će 

svetska proizvodnja šećerne repe u narednih 

desetak godina biti smanjena za 21% 

dok će proizvodnja šećerne trske porasti za 

7%. Najveći svetski proizvođači šećera su 

Brazil, EU (Francuska, Nemačka...) i Indija 

(uporedo i najveći potrošač). 

Proizvodnja šećerne repe u Republici Srbiji 

Godina 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 

Šećerna 

repa (ha) 64.310 60.438 64.326 71.581 79.000 

Šećerna 

repa (t) 1.738.044 2.813.972 3.101.176 3.188.905 3.207.000 

Izvor: Republički zavod za statistiku 



Kon di tor ska in du stri ja Sr bi je 

Konditorska industrija po broju privrednih 

su bje ka ta, ka pa ci te ti ma i obi mu pro izvod 

nje, kao i po bro ju rad ni ka či ni zna ča jan 

deo prehrambene industrije Srbije. Proizvodnjom 

konditorskih proizvoda u Srbiji 

se ba vi ma nji broj ve li kih i zna tno ve ći broj 

malih preduzeća. Prema statističkim podacima 

preko 100 preduzeća je registrovano 

za proizvodnju konditorskih proizvoda. 

Međutim, broj preduzeća koja se zaista 

bave ovom proizvodnjom nije precizno utvrđen, 

jer je zna ča jan broj onih ko ji su re gistrovani 

za ovu proizvodnju, ali realno nisu 

proizvodna preduzeća. Osim toga, proizvodnjom 

nekih konditorskih proizvoda (ratluk, 

žele, krem proizvodi, kolači i dr.) bave se i 

samostalne zanatske radnje koje su obično 

organizovane kao porodični posao sa 

po nekoliko zaposlenih. Može se reći da u 

oblasti konditorske industrije posluje oko 

80 preduzeća, sa 15 relativno velikih i preko 

60 sred njih i ma lih. 

Ukupni industrijski kapaciteti za proizvodnju 

konditorskih proizvoda, prema 

nezvaničnim podacima, iznose oko 180 

hiljada tona godišnje proizvodnje. Imajući 

u vidu da je u konditorskoj industriji veoma 

živa aktivnost na širenju proizvodnog progra 

ma i uvo đe nju no vih li ni ja, kao i na po dizanju 

novih fabrika, sa sigurnošću se može 

pretpostaviti da se kapaciteti konstantno 

povećavaju. 

Konditorska industrija je tehničko-tehnološki 

relativno bolje opremljena od nekih 

drugih segmenata prehrambene industrije, 

zahvaljujući tome što su ova preduzeća 

u proteklom periodu manje-više pratila 

svetski trend u razvoju i prilagođavala se 

zahtevima tržišta u meri koliko je to bilo 

moguće u uslovima u kojima je bila zemlja 

u po sled njoj de ce ni ji pret hod nog ve ka. 

Oprema potiče prvenstveno iz Italije, Austrije, 

Nemačke, Kanade, Francuske i Velike 

Britanije. 

Oštra konkurencija velikih svetskih proizvođača, 

kako na domaćem, tako i na 

izvoznim tržištima, motiviše domaće proizvođače 

za stalno unapređenja kvaliteta 

proizvoda, koji je propisan pravilnicima o 

kvalitetu, usklađenim sa evropskim direktivama 

i drugim propisima vodećih zemalja 

u ovoj industriji. 

Ve ći na kon di tor skih kom pa ni ja uve la 

je stan dar de ISO 9001 i ISO 

14000. U ci lju za dr ža va nja po zici 

ja na tr ži štu i ši re nju na no va 

tr ži šta, kon di tor ske kom pa ni je 

na vre me su shva ti le zna čaj 

upra vlja nja kva li te tom i neo p- 

hod nost pri me ne pro pi sa ko ji 

ga ran tu ju bez bed nost pro iz voda, 

ta ko da je po sled njih me se ci 

ve o ma ži va ak tiv nost na uvo đenju 

HACCP-a, a kod ma lo broj nih 

kom pa ni ja ko je ga već pri me njuju 

stalna aktivnost na proveravanju 

i una pre đe nju pri me ne ovog 

stan dar da za kon tro lu kri tič nih 

ta ča ka pro iz vod nje i ot kla nja nja 

ri zi ka. 

U pr vom kvar ta lu 2007. go dine 

ostva re na je pro iz vod nja od 

31.668 to na kon di tor skih proiz 

vo da i za 5,6% je ve ća ne go 

u istom pe ri o du 2006. go di ne (29.995 

tona). Posmatrano po grupama proizvoda, 

naj zna čaj ni ji rast je ostva ren u proiz 

vod nji bom bon skih pro iz vo da - 19,3% 

(sa 2.099 to na na 2.503 to ne), dok je 

pro iz vod nja čo ko la de i pro iz vo da na ba zi 

ka kaa ve ća za 4,8%, a kek sa, bi skvi ta i 

va fla za 4,4%. 

Pro iz vod nja me sa i mle ka 

Govedarska proizvodnja i proizvodnja 

mesa u poslednjih deset godina beleži tendenciju 

smanjenja. U 2006. godini je broj 

gr la za 19% ma nji ne go 1996. go di ne. Smanje 

nje je iz ra že no i na pri vat nom i dru štvenom 

sektoru. U govedarstvu posebno zabrinjava 

smanjenje broja krava i priplodnih 

ju ni ca, ko ji je sma njen za isti pe riod za 32%. 

U ukupnoj stočarskoj proizvodnji, govedarska 

proizvodnja učestvuje sa oko 38%, a u 

ukupnoj proizvodnji mesa sa 21,4%. 

Ukup na proizvodnja mle ka u 2006. go dini 

iz no si la je 1.601.716 hiljada li ta ra, što 

je na istom ni vou kao i prethodne 2005. 

godine. Donošenjem nove Uredbe o premiji 

za mle ko za 2008. go di nu gde je do šlo do 

sma nje nja pre mi ja sa 2,00 din/l na 1,40 

din/l za rav ni čar sko, od no sno sa 3,00 din/l 

na 2,40 din/l za brd sko pod ruč je, u od no su 

na prethodnu go di nu i ta me ra će si gur no 

dovesti do smanjenja prvo robne, a zatim 

ukupne proizvodnje mleka u narednim 

godinama koje dolaze. 

Ukoliko želimo da sistemom planiranja 

i upravljanja unapredimo resurse govedarske 

proizvodnje, radi ekonomskog napretka 

svih učesnika u proizvodnom lancu, treba 

da stvorimo i održimo interes i odanost 

svih zainteresovanih i tom smislu mogu se 

identifikovati tri ciljne grupe: 

• Stručni deo - naučne institucije, obrazovne 

institucije, poljoprivredno savetodavne 

službe, nacionalna asocijacija za 

kvalitet. 

• Interesni deo - primarni poljoprivredni 

pro iz vo đa či, pre ra đi va či, iz vo zni ci, lo kal na 

samouprava, privredne komore, bankarski 

sektor. 

• Vlast - Mi ni star stvo po ljo pri vre de. 



Pro iz vod nja svi nja i svinj skog me sa: 

proizvodnja svinjskog mesa je druga po 

vred no sti po ljo pri vred na pro iz vod nja u 

Sr bi ji. Tra di ci o nal no do mi ni ra na po ro dičnim 

posedima i pretežno je usmerena 

na pro iz vod nju za sop stve ne po tre be. 

Pre rad nih ka pa ci te ta za pro iz vo de iz proiz 

vod nje svi nja ima do volj no, me đu tim, 

is ko ri šće nost ka pa ci te ta, sta nje obje ka ta 

i opre me je ve o ma lo še i ve ći na ni je usklađe 

na sa EU stan dar di ma. Sla bo sti lan ca 

proizvodnje, prerade i marketinga u proizvod 

nji svi nja su lo ša po ve zanost 

pri mar ne pro iz vod nje i 

prerade, neorganizovanost i 

pre ki nu ti mar ke tin ški lan ci. 

Dezorganizovanost u primarnoj 

proizvodnji farmeri plaća 

ju kroz pre li va nje pro fi ta 

nakupcima i crnom tržištu. 

Po sto je će kla ni ce ne vo de 

ra ču na o kva li te tu i ne sti muli 

šu od ga ji va če, bez ob zi ra 

na kva li tet ro be i ne po sto ji 

du go roč no ugo va ra nje ko je bi uma nji lo 

tr ži šne osci la ci je. 

Proizvodnja ovaca i ovčijeg mesa: po lazeći 

od prirodnih potencijala, posebno u 

brdsko-planinskom području, ima veliku 

perspektivu razvoja u narednom periodu. 

Sadašnja proizvodnja ne može da zadovolji 

potrebe stanovništva, pa su izvozne mogućnosti 

male, posebno jagnjećeg mesa. Smanjenjem 

interesa za proizvodnjom ovaca, 

opala je i proizvodnja ovčijeg mleka. Ovčarstvo 

je ekstenzivno, zastarelo, neorganizova 

no, sma njen je fond ova ca, pa su ka pa citeti 

iskorišćeni 50 do 60%. 

Ovčarstvo je skoncentrisano u 98% na 

privatnom sektoru i zbog toga pažnju u 

programima razvoja treba posvetiti tom 

sektoru i novim tehnologijama koje se bave 

intenziviranjem proizvodnje mesa, mleka i 

vune na farmama privatnih odgajivača. 

Proizvodnja živinskog mesa i jaja: sa 

čestim oscilacijama broja živine u poslednjoj 

dekadi upućuje na za klju čak da je 

živinarstvo bilo u ozbiljnoj krizi. Broj živine u 

2006. go di ni je 16,5 mi li o na, što je za 28% 

manje nego pre deset godina. Proizvodnja 

živinskog mesa u odnosu na 1990. godinu 

sma nje na je za 48%. 

U proizvodnji živine, mogu da se identifikuju 

tri tipa proizvođača: proizvodnja 

na ma lim po ro dič nim ga zdin stvi ma za 

sopstvene potrebe ili prodaju na zelenim 

pijacama, proizvodnja na srednjim farmama 

koji često imaju svoje klanice manjeg 

kapaciteta i koje obično ne ispunjavaju 

standarde i nekoliko kompanija sa velikim 

proizvodnim i prerađivačkim kapacitetima. 

Problem u živinarskoj proizvodnji je što 

živinsko meso i jaja izlaze iz legalnih tokova. 

Siva ekonomija obezbeđuje socijalni 

mir stanovništva, ali praktično ugrožava 

proizvodnju. Direktna posledica postojanja 

sive ekonomije je i nepostojanje vertikal 

ne po ve za no sti u lan cu pro iz vod nje 

me sa i ja ja. 

Osnov na orijentacija sva kog rob nog proizvođača 

je proizvodnja za poznatog kupca. 

Dosadašnja proizvodnja mesa zadovoljava 

potrebe domaćeg tržišta, ali pre svega 

raz log je u ni skoj ku pov noj mo ći sta novništva. 

Naime, nivo i struktura potrošnje 

stočarskih proizvoda determinišu pre svega 

dohotkom i demografskim faktorima. 

Domaće tržište je snabdeveno kroz nekoliko 

trgovinskih lanaca. 

Proizvodnja mleka i mlečnih prerađevina: 

u svetskoj proizvodnji mleka Srbija 

uče stvu je sa 0,31% a evrop skoj 0,90% 

i nalazi se na relativno skromnom 22. 

mestu, s proizvodnjom većom od Litvanije, 

a manjom od Portugalije. Nosioci proizvodnje 

su porodična domaćinstva, koja daju 

92% ukupne proizvodnje. Najznačajniji proizvodni 

region jeste centralni deo Srbije, sa 

uče šćem od pre ko 60%, što je i lo gič no s 

obzirom na konfiguraciju terena. 

U Sr bi ji se uz ga ja oko 800.000 mu znih 

krava i steonih junica, što čini svega 0,5% 

ukupnog svetskog, odnosno 4,7% evropskog 

broja. Rasni sastav je relativno nezadovoljavajući 

jer preovladava simentalac, 

visoko je učešće meleza, dok rasa holštajn 

učestvuje sa svega nešto iznad 5%. 

Proizvodnja mleka po muznom grlu 

je, takođe, nezadovoljavajuća i veoma je 

niska, tako da prosečno iznosi nešto ispod 

dve hiljade litara (ovo je količina bez iste 

koju posiše podmladak), što je manje od 

svet skog pro se ka za 13%, a evrop skog čak 

za pre ko 50%. 

U isporuci mleka kapacitetima za preradu, 

veoma su izražene sezonske oscilacije, 

što znači da je isporuka neravnomerna 

na me seč nom ni vou i uslo vlje na je ka ko 

ishranom grla u zimskim mesecima, tako 

i drugim faktorima. Najveća isporuka je 

u letnjim mesecima, odnosno u trećem 

kvar ta lu, dok je naj ma nja u pr vom kvar talu. 

Apsolutno najveća isporuka mleka je u 

julu mesecu. 

Za porast konkurentnosti izvoza važno 

je usklađivanje sistema kvaliteta sa normama 

ISO 9000:2000 i tehničkim propisima 

kao i sertifikacija kvaliteta, kao i poštovanje 

međunarodnih sporazuma. Za izvozne 

proizvode namenjene EU neophodno je prihvatiti 

i njihov sistem kvaliteta mleka. Tako 

di rek ti va EU br. 92/46 tre ba da po sta ne 

standard kvaliteta za proizvodnju mleka u 

Srbiji i Crnoj Gori. 

Osim standarda, država treba da propiše 

i tačne rokove od kada pojedina pravila 

počinju da važe kako bi farmeri imali 

vremena da se prilagode, npr. obavezati 

far me re da u pe ri o du od 3 go di ne od usvajanja 

standarda ispune uslove u pogledu 

higijene i kvaliteta, a u slučaju da ne ispune 

određeni standard (ako sadržaj bakterija u 

mleku prelazi 400.000, farmeri gube pravo 

na subvenciju). Posle isteka perioda od tri 

godine, nastupila bi sledeća faza, kada bi 

farmeri u slučaju da ne ispune kriterijume 

kvaliteta gubili pravo da mleko stave u 

promet. 

U narednom koraku država bi stimulisala 

strukturne promene subvencijama koje 

se odnose na minimalni broj grla i minimalnu 

količinu proizvedenog mleka. Takvim 

merama država bi stimulisala uvođenje 

standarda kvaliteta, i jasno identifikovala 

komercijalne farmere, koji bi bili partneri 

za bu duć nost, sa jed ne stra ne, i far me re 

kojima je potrebna pomoć da prežive, sa 

dru ge stra ne, te bi po moć nji ma ima la vi še 

socijalni karakter. 

Proizvodnja pića 

Najznačajnije tržište za izvoz pića iz Srbije 

je tr ži šte Bo sne i Her ce go vi ne na ko je se 

plasira preko 80% ukupno izvezenih pića. 

Sledeće po značaju je tržište Makedonije, 

za tim tr ži šte Hrvatske, dok je iz voz u osta le 



zemlje sa kojima se primenjuju sporazumi 

o slobodnoj trgovini bez većeg značaja. 

To zna či da je iz voz pi ća usme ren go to vo 

is klju či vo na tr ži šta Bo sne i Her ce go vi ne, 

Makedonije i Hrvatske. 

Ovakva struktura izvoznog tržišta je 

karakteristična za izvoz mineralnih voda, 

OBP-a, piva i vina. Struktura izvoznih tržišta 

voćnih sokova i žestokih alkoholnih pića 

nešto je drugačija. U ukupnom izvozu voćnih 

so ko va udeo tr ži šta ze ma lja po SST (pre 

sve ga BiH i Ma ke do ni je) je oko 60%, dok se 

40% izvoza realizuje u druge zemlje - najviše 

u ze mlje EU (11,2 mi li o na USD). 

Izvoz žestokih alkoholnih pića realizuje 

se 50% na tr ži šti ma ze ma lja po SST (pre 

sve ga BiH i de lom Al ba ni je), a dru ga po lovina 

se izvozi na tržišta zemalja van zone 

slobodne trgovine, pojedinačno najviše u 

SAD (350 hi lja da USD) i oko 430 hi lja da 

USD u ze mlje EU. Naj zna čaj ni ji udeo u iz vozu 

pi ća ima pi vo. 

U Sr bi ju se go di šnje uve ze oko 40 hi lja da 

to na pi ća u vred no sti od 40 do 45 mi li o na 

USD. Iz zemalja sa kojima se primenjuju 

sporazumi o slobodnoj trgovini prosečno 

se go di šnje uve ze do 20 hi lja da to na pi ća 

u vred no sti od oko 12 mi li o na USD, što čini 

30% od ukup nog uvo za pi ća. Naj ve ći udeo 

u uvo zu pi ća iz ze ma lja po SST ima Ma kedo 

ni ja (bli zu 10 mi li o na USD) gde je do minan 

tan uvoz vi na. Po sle Ma ke do ni je sle di 

uvoz iz Hr vat ske (ne što vi še od mi lion USD) 

i uvoz iz BiH (sve ga 202 hi lja de USD). 

Posmatrano po vrstama pića, u Srbiju se 

godišnje najviše uveze voćnih sokova - oko 

12 mi li o na USD, s tim što tre ba ima ti u vi du 

da najmanje trećina ovog iznosa ide na 

uvoz koncentrisanih sokova od pomorandže 

i dru gih agru ma ko ji se uvo ze kao re promaterijal 

za dalju proizvodnju. Dalje sledi 

uvoz vina sa prosečnom vrednošću uvoza 

preko 10 miliona USD, žestokih alkoholnih 

pi ća (oko 10 mi li o na USD), pi va i OBP-a i na 

kraju mineralne vode sa vrednošću ukupnog 

uvo za do 400 hi lja da USD. 

Broj ke 

Proizvodnja prehrambenih proizvoda 

u pe ri o du ja nu ar-av gust 2007. go di ne 

za be le ži la je pad od 1,4% uz isto vre me ni 

pad za li ha od 19,4% i zna čaj ni rast re a liza 

ci je od 709,8%. U okvi ru pre hram be ne 

industrije rast proizvodnje je ostvaren 

kod ulja i ma sti od 5,8%, pre ra de i konzervisanja 

voća i povrća od 31%, prerade 

i kon zer vi sa nja mle ka 19,1%, pro iz vodnje, 

obrade i konzervisanja mesa 4,2%, 

dok je zna čaj ni ji pad za be le žen kod 

prerade i konzervisanja ribe 12,8%, proiz 

vod nje osta lih prehrambenih proizvoda 

22,9% i proizvodnje duvanskih proizvoda 

11,5%. U proizvodnji pića zabeležen je 

rast od 5,6% uz pad za li ha od 28,8% i 

rast realizacije od 770,1%. 

Proizvodnja duvanskih proizvoda je u 

istom periodu za be le ži la pad od 11,5% 

uz pad za li ha od 14,8% i rast re a li za ci je 

od 641,1%. Proizvodnja gotove hrane za 

ži vo ti nje be le ži pad od 3,2% uz pad za li ha 

od 18,7% i rast re a li za ci je od 674,1%. 

(Rubrika realizovana u saradnji sa Udruže 

njem za agrar PKS)

Mes ser Teh no gas AD 

TEHNIČKI GASOVI U GAJENJU 

I TRANSPORTU ŽIVE RIBE 

Messer Tehnogas AD Beograd 

ajznačajnije oblasti primena tehničkih 

ga so va su: 

kiseonik,...) najveću primenu nalaze u 

Tehnički gasovi (ugljendioksid, azot, 

N 

je vodeće preduzeće u Srbiji i 

• proizvodnja životnih namirnica, prehrambenoj industriji, i to naročito u 

Cr noj Go ri u obla sti proizvodnje • obrada vode i ekologija, 

oblasti gajenja i transporta ži ve ri be – 

• he mi ja, me ta lur gi ja, me ta lo pre ra đivačka 

industrija, medicina i proizvodnja u vo di omo gu ća va se ubr zan rast usled 

povećavanjem koncentracije kiseonika 

i distribucije tehničkih gasova 

(kiseonika, azota, argona, ugljendioksida, 

vodonika, acetilena i 

specijalnih gasova. 

in ten zi fi ka ci je me ta bo lič kih pro ce sa kroz 

Messer Tehnogas AD Beograd raspolaže 

širokim asortimanom gasova, znanjem menjuje sistem za kontinualno dodavanje 

efikasniju ishranu; pri transportu se pri- 

azotsuboksida) sa 75-godišnjom i sredstvima za uvođenje primena u proizvodnji, 

čuvanju, pakovanju i transportu se obezbeđuje potrebna koncentracija 

kiseonika u transportne kontejnere čime 

tradicijom. 

prehrambenih proizvoda. 

kiseonika u vodi. 

Primena kiseonika u gajenju žive ribe 

(Pastrmski ribnjak "Riboteks" Ljubovija) 


Mes ser Teh no gas AD 

Montaža i ispitivanje 

malih oksigeneratora 

Sistem za distribuciju 

gasovitog kiseonika 

• Pakovanje sveže ribe – pakovanjem sveže ribe u modifikovanim atmosferama 

(MAP) postiže se veća održivost i bolji kvalitet ribe u odnosu na klasične 

načine pakovanja. 

Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad 

Tel: 011 3537 200 

Fax: 011 3537 291 

E-mail: postoffice@mes ser.co.yu 

www.mes ser.co.yu 


"Ha lal" ser ti fi kat 

Stro ga pra vi la za ve li ko tr ži šte 

Tržište arapskih zemalja shodno potrošačkim kapacitetima je veoma 

interesantno za proizvođače hrane, a izvoz na to područ je je od ličan 

poslovni iskorak o čemu govore finansijski efekti kompanija koje 

plasiraju proiz vo de na azij ski i afrič ki kon ti nent. Ali, da bi pro iz vo de 

mogli da plasiraju na tržište arapskih zemalja proizvođači moraju da 

imaju neophodan - "Halal" sertifikat. 

Tržište "Halal" proizvoda u svetu 

se pro ce nju je na oko 

550 milijardi dolara, od 

če ga se oko 170 mi li jar di 

zarađuje samo na hrani. U 

44 ze mlje sve ta, s vi še od 

1.6 mi li jar de lju di, i sa stopom 

ra sta od pre ko 10%, 

za kon ska re gu la ti va na la že 

da prehrambeni artikli moraju 

imati "Halal" sertifikat. 

Ma li pod set nik 

Islamska zajednica Srbije izdaje poslednjih 

35 go di na "Ha lal" sertifikate, i to predu 

ze ći ma iz biv še SFRJ ko je su ne ka da, pre 

raspada države, bile značajniji izvoznici na 

tržište zemalja koje su zajedno sa bivšom 

našom zemljom činile Pokret nesvrstanih. 

Srp ska in du stri ja ko ja je ra ni je iz vo zi la 

mnogo hrane na Bliski Istok, izgubila je 

"Halal" sertifikat devedesetih godina prošlog 

ve ka. 

Sa da šnje sta nje 

Zbog razvoja tržišta interesovanje ponovo 

postoji, a Islamska zajednica u Srbiji 

obnovila je Agenciju koja se bavi izdavanjem 

sertifikata "Halal" kvaliteta. Danas 

sertifikat izdaje Agencija za "Halal" serti- 

Da bi jedan proizvođač mogao pristupiti 

procesu sertifikacije potrebno je da 

dostavi: 

1. do ku men te iz ko jih je vi dlji va ne dvosmislena 

opredeljenost menadžmenta za 

"Ha lal" kva li tet; 

2. do ku men ta ci ju ko jom se po tvr đu je 

da se u procesu proizvodnje primenjuju 

svih odredaba o zdravstvenim, higijenskim 

i sanitarnim merama propisane 

pozitivnim zakonodavstvom, uključujući i 

neke međunarodne standarde (HACCP) i 

ostale ISO standarde u zavisnosti od kategorije 

"Halal"-a; 

3. do ku men ta ci ju ko jom se po tvr đu je 

da se de lat nost oba vlja u skla du sa va žećim 

propisima. 

fikate "Halal d.o.o. Beograd" i Kompanija 

"Suolo e Salute Serbian" iz 

Velike Plane. Sertifikat je priznat 

na tr ži šti ma svih Islam skih 

ze ma lja i me đu svim mu slimanskim 

vernicima. 

U po sled njih ne ko li ko 

meseci pojačana je potražnja 

za "Halal" sertifikatima u Srbiji. 

U planu je otvaranje kancelarija 

u Ka i ru, Du ba i ju, Abu Da bi ju i Ma leziji, 

kako bi se se podstaklo predstavljanje 

srpskih kompanija tim tržištima. 

Po stu pak iz da va nja ser ti fi ka ta 

U dalj em po stup ku se utvr đu je da li je 

sirovinska osnova i proces proizvodnje 

čista od sastojaka koji su "haram", mu slimanima 

zabranjeni za upotrebu. Ukoliko 

proizvođač ispuni sve predviđene uslove 

izdaje se odgovarajući sertifikat kojim se 

potvrđuje "Halal" status proizvoda i odobrava 

upotreba znaka za "Halal" kvalitet 

na ambalaži proizvoda. 

U toku perioda važenja sertifikata vrši 

se konstantni nadzor putem kontrolora 

"Halal" kvaliteta u procesu proizvodnje, a i 

sistemom uzorkovanja sa tržišta. Na ovaj 

način se može obezbediti puna sigurnost 

da ne će do ći do "oha ra mljena" proiz vo da 

u bilo kojoj fazi proizvodnje. 

"Halal" sertifikat proizlazi iz šerijatskog 

prava, pa zainteresovana kompanija mora 

Agenciji Islamske zajednice da donese 

izjavu o opredeljenosti, koja potvrđuje 

da su joj poznati šerijatsko pravo, 

"Ha lal" stan dar di i sve za bra ne 

koje iz toga proizlaze. Nakon 

toga, ovlašćena lica pregledaju 

prostorije i proizvodne pogone 

da bi utvr di li da li se po štu ju ove 

odredbe. 

Pre po ruč lji vo je da kom pa ni je i 

preduzeća koja konkurišu za "Halal" sertifi 

kat, već ima ju ISO i HACCP stan dar de, ali 

to i nije isključivi uslov za dobijanje "Halal" 

sertifikata. Ako su zadovoljeni uslovi, Agencija 

izdaje "Halal" sertifikat, što znači dopuštanje 

proizvodnje i izvoza za arapske 

ze mlje. Sertifikat se iz da je na pe riod od 

godinu dana. 

Pra vi la u pro iz vod nji 

po "Ha lal” stan dar du 

"Halal" kvalitet se prvenstveno primenjuje 

u proizvodnji prehrambenih proizvoda, 

ali i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. 

Zahtev za "Halal" sertifikat mogu 

podneti i hoteli koji hoće da privuku goste 

iz islamskih zemalja. Da bi zadovoljili zahteve 

Islamske vere, proizvodi sa "Halal" 

sertifikatom ne smeju da imaju aditive i 

emulgatore koji su štetni po zdravlje. Takođe, 

ne sme ju da po sto je pri me se svinj skog 

porekla, a zabranjen je i emulgator E120, 

koji se koristi za pravljenje boja, a dobija se 

od insekata. 

Zabranjen je alkohol, upotreba likera 

u kon di tor skim pro iz vo di ma i svi 

aditivi koji se koriste za učvršćivanje 

proizvoda, a svinjskog su 

po re kla. U prak si to zna či da 

fabrika ne sme alkoholnim sredstvima 

da dezinfikuje pogon, a 

u proizvodnji veliku pažnju treba 

posvetiti aditivima. 

U nekim slučajevima, za proizvođače 

ovo znači korenite promene u proizvodnji. 

Tako, neke firme morale su da nadograde 

svoje pogone i odvoje skladišta i "Halal" 

pogone od ostalog dela fabrike. U drugim 

slučajevima, bilo je po treb no da se pro meni 

način proizvodnje ili sastav proizvoda, 

ka ko bi on bio "Ha lal". 

Ku ran, od no sno še ri jat pro pi su je i po seban 

na čin kla nja ži vo ti nja: "Za bra nju je 

vam se strv, i krv, i svinj sko me so, i ono 

što je za kla no u ne či je dru go, a ne u Alaho 

vo ime..." 

Muslimanima je zabranjeno da jedu 

meso od životinje kojoj nije iscurela sva 

krv, odnosno ona koja nije zaklana u Božije 

ime. Zabranjeno je jesti meso životinje koju 

je za kla la pi ja na ili lu da oso ba, ka že se u 

šerijatskom pravu, a takođe se zabranjuje 

da životinju kolje neko ko nije musliman, 

hri šća nin ili Je vre jin, jer sa mo oni zna ju šta 

znači pomen božijeg imena prilikom klanja. 


CEFTA 

Pra vi la o po re klu ro be u tr go vi ni 

Sr bi je sa EU i ze mlja ma CEF TA 

Svaki privrednik, proizvođač i izvoznik mora da zna pravi la o 

po re klu ro be, ako že li da iz vozi pod preferencijalnim uslovima 

i da ne pla ti ca ri nu pri li kom iz vo za te ro be u ze mlje sa ko ji ma 

po sto ji ugo vor o slo bod noj tr go vi ni. Na ovo je uka zao Hel mut 

Berndt, nemački ekspert za carinska pitanja koji je početkom 

mar ta u Privrednoj komori Srbije održao seminar "Pravila o poreklu 

ro be u spolj noj tr go vi ni Sr bi je sa EU i CEF TA ze mlja ma", u ci lju upo znavanje 

privrednika Srbije sa pravilima o poreklu robe, koja važe u EU. 

R 

azlozi za primenu pravila o poreklu 

ro be su raz li či ti, po čev od onih 

u vezi sa globalnim izdavanjem 

potvrda o poreklu robe, do pojednostavljivanja 

privrednih tokova na svetskom 

nivou. Prema Helmut Berndtu, 

utvrđivanje porekla 

ro be bit no je za spolj no tr govinsku 

i nacionalnu statistiku 

sva ke ze mlje, za nje nu 

centralnu banku i carinu. 

"Pošto je cirkulacija robe, 

kapitala, tehnike u današnje vreme globalnog 

karaktera, teško bi bez potvrde o 

poreklu bilo utvrditi odakle dolazi gotov 

pro iz vod i da li su njegove kom po nen te 

Seminar "Pravila o poreklu robe u 

spolj noj tr go vi ni Sr bi je sa EU i CEF TA 

ze mlja ma" or ga ni zo vao je Od bor PKS za 

eko nom ske od no se sa ino stran stvom 

u okvi ru pro jek ta "ABC-DIHK Part nerski 

pro je kat" ko je za jed nič ki spro vo de 

Aso ci ja ci ja ne mač kih ko mo ra (DIHK) i 

Asocijacija balkanskih komora (ABC). Cilj 

poreklom iz mnoštva različitih zemalja", 

is ta kao je Hel mut Berndt i do dao da se 

ekonomske prednosti primene tog pravila 

odnose na preferencijalne tarife EU i ukidanje 

carina na robu originalnog porekla koja 

ima "pečat kvaliteta". 

"Pravila o poreklu diktiraju 

način proizvodnje, proceduru 

prerade i izvoza proizvoda", 

objasnio je nemački 

struč njak i re kao da ona predvi 

đa ju od ko li ko i od ka kvog 

materijala treba da se proizvede određeni 

pro iz vod, da bi do bio pe čat kva li te ta i od govarajući 

sertifikat o poreklu. "Ukoliko proizvod 

ne poseduje takav sertifikat, klijent 

pro jek ta, za ko ji je Vla da Ne mač ke iz dvoji 

la 2,2 mi li o na evra, je ste una pre đe nje 

re gi o nal ne sa rad nje, sa rad nje sa EU i 

Ne mač kom, po di za nje ka pa ci te ta ko mora 

Balkana i prilagođavanje uslovima 

po slo va nja u EU. Pro je kat se u Ne mač koj 

sma tra naj u spe šni jim ko ji je ta ze mlja 

ika da ima la sa ino stran stvom. 

Zemlje potpisnice CEFTA sporazuma 

i vreme pristupanja sporazumu 

će izgubiti trži šte i mo ra će da pla ti ca ri nu, 

ko ju ina če ne bi pla tio u okvi ru slo bod ne 

zo ne", pod vu kao je Bernd. 

Za privrednike iz zemalja CEFTA i onih 

koje se nalaze pred potpisivanjem Sporazuma 

o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, 

bit no je da zna ju pra vi la o po re klu ro be, jer 

vlade tih zemalja, među kojima je i Srbija 

svakog trenutka mogu da potpišu taj spora 

zum. Zbog to ga je i cilj ovog se mi na ra u 

PKS bio upoznavanje privrednika iz Srbije 

sa tim pravilima i razvijanje svesti o tome 

kod predstavnika domaćih kompanija. 

U daljem obraćanju zainteresovanim privred 

ni ci ma, Berndt je na veo da su uvo znici, 

izvoznici, proizvođači i trgovci, u okviru 

pra vi la o po re klu ro be, du žni i da pra vil no 

dokumentuju kretanje robe, počev od sirovine 

do gotovog proizvoda. On je pojasnio 

da je, osim dokumentacije o celokupnom 

lan cu kre ta nja ro be, ka ko bi se tač no zna lo 

njeno poreklo, neophodno i pravilno vođenje 

knjigovodstva, sa tačno izračunatim 

vrednostima svake pojedinačne komponente 

proizvoda. 

Osnovni princip koji mo ra da se po štu je 

prilikom primene ovog pravila je ugovorna 

usaglašenost, koja podrazumeva proveru 

potpisanih ugovora sa zemljama u koje se 

namerava da izvozi, sa onim sa kojima se 

namerava da trguje i da proizvodi robu. in 


Pa non ske TE-TO 

Sim bol ob je di nje ne 

pro iz vod nje 

Panonske termoelektrane - toplane ra de i po slu ju u okvi ru 

JP Elektroprivrede Srbije i jedino su privred no dru štvo u okvi ru 

EPS-a za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije 

i tehnološke pare koje kao gorivo koriste gas i mazut. 

TE-TO Novi Sad 

TEKST: KRE ŠI MIR ŠTAJ NER 

T 

E-TO su slo že ni si ste mi sa sa vreme 

nom teh no lo gi jom ko jom se 

istovremeno proizvodi u jednom 

postrojenju i toplotna i električna energija 

sa dva režima rada (kondenzacioni i toplifikacioni). 

Osnovni proizvodi su električna 

energija, toplota za grejanje i tehnološka 

para za procesnu industriju. 

Sam iz raz Ter mo e lek tra ne-To pla ne 

(TE-TO) tehnički simbolizuje vrstu termopostrojenja 

koje objedinjuje proizvodnju 

termoelektrane i toplane, a ekonomski 

sim bo li zu je ma nje ula ga nje ka pi ta la u 

opremu i manju potrošnju goriva u odnosu 

na odvojenu proizvodnju električne i toplotne 

energije. 

TE-TO Zrenjanin 

Kada TE-TO radi kao termoelektrana, 

u kondenzacijonom režimu se proizvodi 

samo električna energija, a vodena para 

se hladi u kondenzatoru vodom Dunava, 

Save ili Begeja, a kada radi u toplifikacionom 

režimu, onda se parom koja je 

proizvela električnu energiju zagreva topla 

voda za sistem grejanja gradova Novog 

Sada, Zrenjanina i Sremske Mitrovice, što 

povećava efikasnost iskorišćenja goriva u 

odnosu na kondenzacioni režim. 

Rad pre ma svet skim stan dar di ma 

Više od 600 zaposlenih rade prema svim 

standardima prihvaćenim u svetu i EU na 

bazi integrisanog sistema menadžmenta 

IMS koji obuhvata sistem menadžmenta 

kvalitetom – QMS, si stem za za štitu životne 

sredine – EMS i si stem za bez bed nost i 

zaštitu zdravlja – OHSAS. 

TE-TO Sremska Mitrovica 

U okviru tranzicije elektroprivrednih 

delatnosti, budući razvoj ovog energetskog 

sistema prilagođava se izmenjenim uslovima 

finansiranja, izgradnje i poslovanja 

energetskih objekata po modelu "Brown 

field project" – tj. pu tem ten der skog iz bo ra 

strateškog partnera i dokapitalizacije. 

Sve zajedno, novi uslovi omogućavaju 

nastavak restrukturiranja i svojinske transfor 

ma ci je, kroz part ner stvo, po slo va nje u 

tržišnim uslovima i povećanje energetske 

efikasnosti, što treba da doprinese jeftinijoj 

proizvodnji električne i toplotne energije, 

poboljšanju snabdevanja potrošača 

energijom, profitabilnijem poslovanju kompanije 

i poboljšanju zaštite životne sredine 

i bezbednosti i zaštite zdravlja. 

Po gled u bu duć nost 

Zbog na ra slih po tre ba EPS-a za električnom 

energijom i po tre ba Gra da No vog 

Sa da za to plot nom ener gi jom, kao i zbog 

svetskog trenda za povećanjem efikasnosti 

korišćenja osnovnog goriva – prirodnog 

gasa, tehnologiju parnog ciklusa koji sada 

po sto ji u TE-TO No vi Sad tre ba una pre diti 

i zameniti savremenijom tehnologijom 

gasno-parnog ciklusa koji omogućava uštedu 

osnov nog go ri va oko 30% u od no su na 

parni ciklus. 

Nova vizija termoenergetskog postrojenja 

za kombinovanu proizvodnju podrazumeva 

da se na postojećoj lokaciji TE-TO 

Novi Sad izgradi novi gasno-parni blok visoke 

energetske efikasnosti snage oko 400 

MWe (elek trič nih) i oko 350 MWt (to plotnih) 

uz maksimalno korišćenje postojeće 

po moć ne opre me TE-TO No vi Sad. 

Izgradnja novog gasno-parnog bloka znači 

više jeftinije električne energije za EPS i 

sigurnije i jeftinije snabdevanje toplotnom 

energijom Grada Novog Sada. 

Slič ni po du hva ti se, u za vi sno sti od 

zainteresovanosti strateških partnera i 

lokalnih samouprava, mogu primeniti u 

TE-TO Zrenjanin (uz mogućnost rekonstrukcije 

turbine) i TE-TO Sremska Mitrovica (uz 

mogućnost promene vrste goriva). 

Pa non ske TE-TO d.o.o. No vi Sad 

Bulevar oslobođenja 100/IV sprat 

Tel: 021-527-785 

Fax: 021-6614-944 

E-mail: info@panonske.co.yu 

Web: www.panonske.co.yu 


p 

Nimel 

j 

Vaš po uz dan part ner 

Privredno društvo "Nimel" 

je osnovano 2001. godine, sa 

idejom da se formira kolektiv 

koji će, svojim kvalitetom proizvodnje 

razvodnih ormana 

energetike i automatike, kao 

i uslugama, zauzeti značajno 

mesto na našem tržištu. 

T 

a ambicija je bila potkrepljena 

dugogodišnjim iskustvom vlasnika 

i njegovih najbližih saradnika u ovoj 

obla sti. Str plji vo, ko rak po ko rak, uz mak simalno 

angažovanje zaposlenih, realizovali 

smo sve poverene nam poslove, maksimalno 

poštujući pravila struke i želje investitora 

i vo de ći ra ču na o este ti ci, po če mu smo 

prepoznatljivi. 

Novi poslovni prostor 

Pored usavršavanja proizvodnje i razvoja 

veleprodaje, ove godine počinje 

i izgradnja poslovnog prostora na kružnom 

putu kod Resnika. Useljenje je 

planirano za maj sledeće godine. To će 

svakako još više povećati sposobnost 

preduzeća da kvalitetom i brzinom izađe 

u su sret svim ko mi ten ti ma. 

Trudimo se da u fazi tehničke pripreme 

pred u pre di mo sve mo gu će pro ble me i 

raz ja sni mo sve even tu al ne ne ja sno će, 

ka ko naš raz vod ni or man ne bi, bez na še 

krivice, predstavljao problem pri puštanju 

objek ta. Za sa da ni smo ima li bit nih primedbi 

niti naknadnih intervencija na već 

ugrađenim ormanima. Imajući u vidu veliki 

broj isporučenih razvodnih ormana i NN 

postrojenja, kao i značaj i složenost objekata 

u kojima su ugrađeni, to smatramo 

izuzetnim uspehom naše firme. 

Široka ponuda opreme 

Na rav no da u to me ne bi smo us pe li da 

ne koristimo opremu renomiranih svetskih 

i evropskih proizvođača kao što su Schnei 

der Elec tric, Schrack, ABB, Mo el ler, 

Rehau i drugi. Našim poslovnim partnerima 

iz pomenutih kompanija dugujemo 

veliku zahvalnost jer bi bez njihovog razumevanja 

i tehničke podrške naš uspeh bio 

mnogo teži. Zbog toga želimo da istaknemo 

naše najveće dobavljače u do me nu proiz 

vod nje, a to su pre sve ga Inel, Schrack 

Tec hnik, Mo dul Prim, Be o bars, Mi nor, 

Rasina, Astaco, Tehnounion i dru gi. 

Sa rad nja sa austrij skom 

fir mom Di et zel Uni volt 

Pored proizvodnje razvodnih ormana, 

a za hva lju ju ći broj nim kon tak ti ma 

i poslovnim partnerima, naša firma je 

počela da se bavi veleprodajom elektro 

ma te ri ja la. Po red uobi ča je ne ro be 

ši ro kog asor ti mana, 

ostva ri li smo 

saradnju sa austrijskom 

fir mom Dietzel 

Uni volt, či ji smo ovla šće ni di stribu 

te ri već ne ko li ko go di na. Uni volt je 

vodeća evropska firma u proizvodnji PVC 

i halogen free programa, neophodnog 

u savremenim elektroinstalacijama. Njihovim 

proizvodima opremili smo mnoge 

značajne objekte. 


Nimel 

Vi so ko kva li tet na ku ći šta 

fir me IDE iz Špa ni je 

Ove godine smo ostvarili saradnju sa 

španskom firmom IDE, ko ja se ba vi 

proizvodnjom visokokvalitetnih ormana 

(limenih kućišta) i postali smo njihov general 

ni za stup nik za Sr bi ju. Na taj na čin smo 

zadovoljili naše potrebe za visokokvalitetnim 

kućištima i iste smo ponudili tržištu za 

dalju prodaju. 

U na me ri da bu de mo u bli skom kon taktu 

sa na šim po sto je ćim i no vim po slovnim 

partnerima, već više godina smo prisutni 

na sajmu tehnike u Beogradu, kao izlagači. 

U realizaciji svega navedenog učestvuje 

pet na est stal no za po sle nih rad ni ka raz liči 

te kva li fi ka ci o ne struk tu re. 

Preduzeće Nimel, sa svim zaposlenima, i 

dalje će ulagati napore na usavršavanju proizvodnje, 

očekujući nove korisnike, koji će u 

nama prepoznati pouzdanog saradnika. 

R E F E R E N C E 

• Zgrada vlade Republike Srbije, 

• MUP Srbije - Kneza Miloša, 

• Ministarstvo finansija Republike Srbije, 

• Narodna banka Srbije - Slavija, 

Beograd, 

• Skupština grada Beograda, 

• Direkcija za građevinsko zemljište 

Beograda, 

• Zgrada suda, Nemanjina 9, Beograd, 

• Arena - Beograd, 

• Aerodrom "Nikola Tesla" - Beograd, 

• Hotel "Metropol" - Beograd, 

• SRC "Tašmajdan" - Beograd, 

• Vojno medicinska akademija - Beograd, 

• "Delta sport" - Beograd, 

• Poslovni centar "Vektra" - Podgorica, 

• "Delta Holding" - Novi Beograd, 

• "Luk Oil" - Beograd, 

• Banke: "Hipo Alpe Adria", "Alpha", 

"Banca Intesa", "EFG", "Metals", 

"Meridian", 

• Prodajno servisni centar "Ford", 

• Toplana - Novi Beograd, 

• Predajnici RTS-a Avala i Crni vrh, 

• Telekom Srbija - veći broj baznih stanica 

u Srbiji, 

• Novi toranj na Avali. 

• KBC Bežanijska kosa, 

• Restoran "Šumatovac", 

• "Porsche" izložbeni i servisni centar 

- Beograd, 

• "Invej" - Beograd, 

• "Tanjug" - Beograd, 

• Tržni centar - "Interex", 

• Tržni centar - "Tehnomarket-Evropa", 

• Stadion Crvene zvezde, 

• Supermarketi "Maksi", 

• "Bambi" - Požarevac, 

• "Sloboda" - Čačak, 

• "Roma company"- Beograd, 

• "Tigar" - Pirot, 

• "Hemofarm" - Šabac, 

• Postrojenje za desalinizaciju - Libija, 

• Gorionici - Weishaupt, 

• Valjaonica bakra - Sevojno, 

• Poslovni centar "Belekspo" - Beograd, 

Nimel d.o.o. 

Bežanijskih ilegalaca 33, 

11077 Novi Beograd 

Tel/fax: +381 11 227 39 80 

+381 11 217 50 30 

E-mail: nimel@drenik.net 

www.nimel.net 


p 

ICM Elec tro nics 

j 

Efikasnost, produktivnost, stabilnost 

KVA LI TE TA 

Na nedavno završenom Sajmu 

tehnike u Beogradu, nastup 

ICM Elec tronics-a, preduzeća 

ko je je 1994. po če lo sa ra dom 

kao ovlašćeni sistem integrator 

i distributer za japansku korporaciju 

Omron, pri vukao je veliku 

pažnju. Devet vodećih TV kuća, 

u svojim udarnim vestima, 

pred stavilo je ro bo te ICM-a kao 

do kaz da je Sr bi ja deo Evro pe. 

tina, veoma rizičan. Praksa je pokazala da 

su roboti ekonomičniji, a otpadni materijal 

znatno manji. Robotizacijom procesa zavarivanja 

toplovodnih cevi, Izolir je povećao 

kvalitet svog rada", re či su Go ra na Ka rana, 

menadžera proizvodnje i tehnologije 

Izolira. 

Projekte automatizacije do sada je najviše 

koristila domaća prehrambena industrija 

i industrija stočne hrane. Jaffa, Bambi, 

Banat, Swisslion, Centroproizvod, Imlek, 

šećerane - samo su neki od klijenata ICM 

Electronicsa. Kompanija Grand Prom je, uz 

pomoć ICM Electronics-a, automatizovala 

Prezentacija na Sajmu 

tehnike u Beogradu 

"Dok su u razvijenim zemljama sveta 

robotika i primena robota u industriji 

re al nost, kod nas još uvek po sto ji pred rasuda 

da su roboti pretnja zaposlenima u 

proizvodnji. Da nije tako pokazuje primer 

Ja pa na. Šesde set po sto, od glo bal nih 

investiranja u razvoj robotike je u Ja pa nu, 

a pro ce nat ne za po sle no sti je sve ga tri 

po sto. Ro bo ti su za me na za te ške i zah tevne 

poslove zavarivanja metala, brušenja, 

pakovanja, paletiziranja, farbanja, koja 

ljudima omogućava prekvalifikaciju na 

bo lja i lak ša rad na me sta", ističe Dragan 

Mićić, direktor ICM Electronicsa. 

Problem zavarivanja toplovodnih cevi u 

Izoliru iz Zrenjanina na najbolji način ilustruje 

benefit primene robotskih rešenja 

u industriji. Robot je, u proseku, četiri puta 

Robotsko zavarivanje lukova 

i T-uboda, "Izolir", Zrenjanin 

efikasniji od prosečnog varioca, a u slučaju 

Izolira čak osam pu ta. 

Roboti kao rešenje za efikasnost 

ra da, ali i za za po sle ne 

"Ro bo te ICM Elek tro nic sa uve li smo 

vodeći brigu o efikasnosti i produktivnosti 

rada, ali i o zaposlenima. Posao zavarivača 

je, zbog vi so ke to plo te i mo gu ćih ope ko- 

proces pakovanja kesica kafe od 200 grama 

u kartonske kutije. Po informacijama iz 

Grand Pro ma osmoro ljudi je oslobođeno 

teškog fizičkog i monotonog posla. ICM 

je Grand Pro mu ugra dio i Fanuc ro bot LR 

Mate 200iC. Za ni mlji vo je da je ovaj ro bot 

pr vi te vr ste ko ji je ugra đen u Evro pi, šest 

me se ci pre ne go što je pu šten u pro da ju 

na evrop sko tr ži šte. 

ICM Elec tro nics re ša va i spe ci fič ne 

po tre be kli je na ta. Po li ra nje vi so ko kva litetnog 

metalnog posuđa, sečenje i bruše 

nje me tal nih pro iz vo da, sa mo su ne ke 

od njih. 

Glavna specijalnost ICM-a je auto ma tizacija 

procesa i mašina. Od pre par godina 

po stao je i ovla šće ni si stem in te gra tor 

Fanuc Robotics-a iz Ja pa na i Motomana 

iz Šved ske. 

Vi zi ja, mi si ja i od nos 

prema zaposlenima 

Vizija ICM Electronics-a je da iz grad njom 

sopstvenog brenda u oblasti robotike i 

automatizacije procesa i mašina osvoji i 

učvrsti lidersku poziciju na tržištu Srbije i 

iza đe na evrop sko i svet sko tr ži šte sa prizna 

tim, pre po zna tlji vim i kon ku rent nim 

rešenjima. ICM Electronics pru ža svo jim klijentima 

najbolja rešenja, u 

oblasti robotskog pakovanja 

i pa le ti zi ra nja, kao i u oblasti 

automatizacije procesa, 

s ci ljem da se po slo va nje 

kupca učini profitabilnijim i 

ojača njegova konkurentnost na tržištu. 

U ICM Electronics-u vode se politikom 

da kup cu pru že naj ve ću vred nost kroz rad 

uređaja bez servisa, brz povrat investicije i 

produžen međuremontni period. Njihova 

re še nja su si no nim za po u zda nost, sta bilnost 

i po no vlji vost. 

S dru ge stra ne, ICM Elec tro nics svojim 

za po sle ni ma obez be đu je ne pre kid no 

stručno usavršavanje kako bi praćenjem 

svetskih trendova i dostignuća bili konkurent 

ni na tr ži štu. Svi za po sle ni u ICM-u 

su oba ve zni da iz gra đu ju i odr ža va ju 

si stem upra vlja nja kva li te tom pre ma 

zah te vi ma stan dar da ISO 9001 i te že 

ne pre kid nom po bolj ša nju nje go ve efektiv 

no sti i efi ka sno sti. 

De talj ni je informacije o ovim kao i o 

drugim aspektima u proizvodno-poslovnoj 

ponudi ICM Elec tronics-a, kao i o mo gu ćem 

re še nju za Vaš pro blem, možete dobiti na 

adresi stručnjaka: 

ICM Elec tro nics 

Vase Miskina Crnog 4 

21000 No vi Sad, Sr bi ja 

Tel: 021 518-458; 021 518-777 

Tel/fax: 021 518-135; 021 518-253 

E-mail: office @icm.co.yu 

www.icm.co.yu 


p 

j 

OBO Bet ter mann 

ponosom ističe Klašić, uz napomenu da 

OBO Bettermann klijentima obezbeđuje i 

tehničku podršku, savete za odabir proizvoda 

u skla du sa po tre ba ma objek ta, obu ku 

i nad zor pri li kom ugrad nje. 

Novosadska kompanija 

"OBO Bettermann", ko ja po sluje 

u sastavu istoimenog nemačkog 

proizvođača elektro opreme, 

najavila je izgradnju ha le, 

vred ne 1,5 mi li o na evra u in dustrijskoj 

zoni u Staroj Pazovi. 

"Na površini od jednog hektara, u prvoj 

fa zi, bi će sa gra đen obje kat u kom će se 

na la zi ti ma ga cin od 2.000 m 2 i po slov ni 

prostor na dva nivoa, ukupne površine 

600 m 2 . U narednoj fazi, biće sagrađen još 

je dan ma ga cin iste po vr ši ne i naj ve ro vat nije 

dodatni sprat, a početak radova planiran 

je za 2009. go di nu", ka že Saša Klašić, 

direktor "OBO Bettermann" za Srbiju. 

Idejni projekat za izgradnju hale priveden 

je kraju, kompletan konsalting za 

kupovinu zemljišta uradila je renomirana 

firma "CMS Reich-Rohrwig Hasche Sigle", 

a budući izvođači radova biće odabrani 

na ten de ru. Za ni mljiv je po da tak da su u 

industrijskoj zoni u Staroj Pazovi sve parcele 

već prodate, a urađena je i celokupna 

infrastruktura, što samo potvrđuje atraktivnosti 

ovog područja. 

OBO Bettermann: profesionalcima 

od profesionalaca 

Internacionalna kompanija "OBO Betterr 

man", ko ja u po nu di ima 30.000 pro izvo 

da i vi še od 2.000 za po sle nih, jed na je 

od vodećih proizvođača elektro opreme u 

svetu. Poseduje 6 fabrika u Nemačkoj, po 

jed nu u Ma đar skoj i Bra zi lu, a od sko ra i u 

Ki ni. Fir ma "OBO Bet ter mann" u No vom 

Sadu otvorena je 1998. godine, kada i 

poslovnica u Beogradu. U prošloj godini 

ostvarena je zadovoljavajuća dobit, dok 

dnevno iz magacina u Beogradu izađe 

roba u vrednosti od milion dinara! 

U ponudi "OBO Bettermanna" u Srbiji trenutno 

se nalazi više od 2.500 proizvoda, 

uz mogućnost posebnih nabavki u skladu 

sa zahtevima kupaca. 

"Imamo sedam grupa prizvoda, od bazičnog 

instalaterskog programa i sistema 

nosača kablova do podnog razvoda i 

va trootpornih siste ma E30, E90, S90, 

S120", ističe Saša Klašić, direktor "OBO 

Bettermann" za Srbiju. "Najznačajnije je 

da sve proizvode isporučujemo odmah, 

bez če ka nja, a ta ko đe mo že mo da udo voljimo 

i specifičnim zahtevima u pogledu 

dizajna", dodaje direktor Klašić uz navođenje 

pri me ra da je ova kom pa ni ja za objekat 

"Emirates Towers" u Dubaiju ramove 

pod nih ku ti ja za raz vod ura di la u zla tu... 

Va žno je na gla si ti da "OBO Bet ter mann" 

proizvodi zadovoljavaju sve svetske standarde 

i poseduju sertifikate za elektro 

opre mu (DIN 4102, IEC 62305, VDE...), i 

da je to je dan od raz lo ga što su pro iz vo di 

ove kompanije korišćeni u realizaciji svih 

velikih projekata u Srbiji. 

"Naj ve ća po tra žnja je za OBO Bet termann 

regalima i podnim razvodima, tako 

da postajemo imperativ za modernu gradnju. 

Ra di li smo za Del ta City, Del ta Hol ding, 

PC Ušće, In vej PC, ho tel Splen did u Be či ćima, 

Narodnu banku Srbije, Novosadski 

sajam, tržni centar Zira, Tunel Sozina, Aerodrom 

Ni ko la Te sla - Be o grad, BAT Vra nje, 

Phi lip Mor ris - Niš, Por sche Cen tar, itd.", s 

Cen tar za edu ka ci ju 

Ovo je me sto u okvi ru kom pa ni je OBO 

Bettermann, u okviru koga se organizuju 

kursevi za projektante, električare i trgovce, 

nakon kojih svi učesnici dobijaju sertifikate. 

Potreba za pokretanjem Centra 

za edukaciju proistekla je iz činjenice da 

svi proizvodi kompanije OBO Bettermann 

zahtevaju stroga pravila korišćenja. No, 

to ne zna či da ona ni su jed no stav na, 

naprotiv. "Princip ugradnje je sličan lego 

kockicama", objašnjava Klašić. "Pri tom 

je neophodno znati koliko, recimo, može 

biti opterećenje ili na koliko metara treba 

postaviti oslonce. Zato smo i odlučili da 

napravimo Centar u kome ćemo edukovati 

kadar, kroz predavanja i praktičan rad", 

kaže direktor kompanije OBO Bettermann 

za Srbiju, koji na kraju ovog razgovora 

podvlači da uz moto "Profesionalcima od 

profesionalaca", OBO Bettermann nudi 

praktična i lako izvodljiva rešenja za zanatstvo 

i instalatere, kao i za najveće projekte 

u izgradnji industrijskih sistema. 

De talj ni je in for ma ci je i ob ja šnje nja 

možete potražiti na sledećim adresama 

kompanije OBO Bettermann u Srbiji: 

OBO BET TER MANN d.o.o. 

Sentandrejski put 184, 

Novi Sad 

tel/fax: +381 21 410 533 

PJ Beograd: 

Vodovodska 158/5, Beograd 

Tel: +381 11 305 2513; 

+381 11 239 7394; 

Fax: +381 11 305 2514 

E-mail: info @obo.co.yu 

www.obo.rs 


SV Li ne 

Fi rma stal no 

za u ze tih ka pa ci te ta 

Pred uzeće SV Li ne osno va no je 1992, u Be o gra du, u vre me 

tadašnje SRJ. Osnovno poslovno usmerenje jeste proizvodnja 

i prerada metala. Uska speci jal nost u širokom spektru mogućno 

sti jeste proizvodnja mehanike za elektroni ku. U ovom 

tre nutku, uzimajući u obzir ceo region, preduzeće SV Line je 

najopremljenije sa CNC mašinama za navedeni vid proizvodnje. 

Još jed na specifičnost ovog preduzeća tiče se kadrova. 

Naime, kako ističu u SV Line-u, zapošljavaju radnike svih 

pro fi la, uz stal nu te žnju ka otva ra njem no vih rad nih me sta, 

poboljšanju kvaliteta i proširenju proizvodnog programa... 

CO 2 lasersko sečenje 

Ka ko je po če lo 

Na kon pet na est go di na po sto ja nja, 

jedan od osnivača i direktor preduzeća SV 

Line, Vlada Krstić da nas ka že da bo lji tak 

ko ji je ova ku ća be le ži la i do kog je sa da 

došla, nije zavisio od nekakvih parametara 

po put okru že nja, već od njih ne ko li ko 

prijatelja i poslovnih partnera koji su uvideli 

realnu potrebu na tržištu za ovakvom 

vrstom proizvoda i proizvodne ponude, ali 

i potencijal u znanju u ovdašnjoj sredini. 

Posledica pravilnog sagledavanja i primene, 

s druge strane, spoznatog i naučenog 

da nas se oči tu je kroz bo gat stvo u po slovnim 

kontaktima ove firme. A sami kontakti 

nisu nastali kao neka investicija u marketing 

u kla sič nom smi slu, već kao mul ti le vel 

marketing zadovoljnih ljudi koji su prošli 

TruLaser 2030 

TruLaser 3030 

kroz fir mu i ra di li taj PR. Da kle, fir ma je konstant 

no išla na pred. 

"Ipak, sa da smo do šli u si tu a ci ju da smo 

se jednostavno zakočili jer neke stepenike 

ne možeš preći bez odgovarajuće pomoći", 

iskren je u ovom raz go vo ru o fir mi SV 

Line, direktor Vlada Krstić. Na žalost, iako 

ta kve po mo ći ov de mo že bi ti, ipak ona 

se prikazuje kao puna improvizacija koja 

često rezultira samo gubitkom vremena, 

bez neke realizacije... I to je situacija koju 

ose ća ju i dru ge fir me, ne sa mo SV Li ne. 

Ono što či ni po nos svih za po sle nih u 

fir mi SV Li ne je su sve stva ri ko je su ra di li 

ovih pet na est go di na, a u to me se is ti ču 

neka istinski pompezna imena u svetu 

in du stri je ko ja i da lje tra že uslu ge pred u- 

ze ća SV Li ne. "A uslu ge se ši re iz go di ne 

u go di nu", ističe naš sagovornik. 

A sam na sta nak fir me 

bio je na je dan skroz ne komercijalan 

način, priseća 

se Krstić. Početak priče 

ko ja se zo ve SV Li ne jednostavno 

je odgovor na 

pi ta nje šta će Vla da Kr stić 

da radi u životu... 

"Već sa mo jih 24 go di ne 

ži vo ta, ka da je otvo re na 

fir ma, ja ni sam do ta da 

znao s čim da se ba vim. 

A i pro blem je bio što nas 

je celo okruženje sputavalo 

u nabavci poslednje 

reči tehnike koja je potrebna 

ako že li te da pra ti te 

svet ske tren do ve, ne zbog 

sve ta ne go da bu de te najprofesionalniji 

u uslugama koje pružate", 

kaže Krstić. Kada pominje usluge, Krstić 

ih de fi ni še i kao uslu ge ra da i kao uslu ge 

znanja. 

Kon stant na za po sle nost, 

upr kos pre pre ka ma 

Naš sagovornik jednostavno priznaje da 

znaju samo ovo da rade, ne nešto drugo. 

Ali, ima ju po sla kon stant no, u tri smene. 

Da bi se mo glo iza ći u su sret svim 

zahtevima klijenata koji se zasnivaju na 

savremenim tokovima na tržištu, potrebno 

je ima ti ob u čen ka dar. No, Vla da Kr stić 

u ovom de lu pri če o SV Li ne-u is ti če bez 

pardona još jedan problem – nedostatak 

dobrih obučenih kadrova. To su stvari koje 

pa ra ma ne mo gu da se re še, "a to je ne što 

Deo proizveden na kombinovanoj mašini 

što školstvo izbacuje. Potrebno je, naime", 

nastavlja Krstić, "da taj mla di čo vek kad 

izađe iz škole zna makar nekakvu teoriju. 

A mi kad kre ne mo da for mi ra mo te mla de 

lju de ov de kod nas, kre će mo od sa mog 

početka, jer nema tog potrebnog kvaliteta 

u njima. Formiramo im tu radnu naviku, 


SV Li ne 

kao i zna nje jer su u na šoj fir mi pri sut ni 

softveri koji su poslednja reč tehnološkog 

raz vo ja. A po sle je pro blem, ka da ih ob u čimo, 

da ih za dr ži mo", ka že Kr stić, uz po novno 

is ti ca nje da je u ovom tre nut ku SV Li ne 

Po de la pro iz vod nog 

pro gra ma 

Mehanika za elektroniku: ormani 19’’ 

i ETSi; kutije za elektroniku; oprema za 

ormane; reklamne police; usluge razvoja. 

Usluge: obrade lima CNC probijanjem; 

obrade lima CNC sečenjem laserom; 

ob ra de li ma CNC i NC sa vi ja njem; 

obrade metala CNC glodanjem; bojenja 

metala elektrostatičkim postupkom. 

do šao do ne kog svog "peak"-a, i da ne znaju 

da li će pre ći na ne ki no vi ni vo i kre nu ti 

od samog početka, negde dalje. Naime, 

ka ko pri zna je Vla da Kr stić, oni su se jed nostavno 

sudarili sa realnostima koje vladaju 

tržištem zahvaljujući domaćim odnosno 

stranim bankama. U daljem pojašnjenju 

Kr stić ka že da ka da se i pod ne se zah tev 

za kredit, često se susreću sa neprofesionalnim 

pristupom samom zahtevu, do 

ekstremno skupih varijanti. "Plus što lju di 

ko ji ra de u tim ban ka ma su obič no lju di 

bez iskustva iz domena industrije i privrede 

uop šte i ne mo gu da da ju ne ke va lid ne 

početne informacije na osnovu kojih ćete 

da pravite neki biznis plan", rezignirano 

svedoči o ovoj vrsti iskustva Vlada Krstić. 

Pa i sam investicioni ciklus koji je specifičan 

za industrijsku proizvodnju, posebno 

za vr stu ko jom se ba ve u SV Li ne-u, či ni 

se nemoguć za kvalitetnu realizaciju jer 

rezultira kamatom u minimumu 70% na 

20 godina! "Ne postoji industrija na svetu 

ko ja to mo že da pod ne se, osim, na rav no, 

cigareta, alkohola ili, pak, industrije droge", 

ka že Kr stić. 

Po red ba na ka, kao mo gu ći na čin 

finansiranja industrijske proizvodnje naš 

sagovornik ističe razne fondove u koje ako 

i uđe te sa že ljom da po mog ne te se bi, če sto 

za bo ra vi te za što ste tu i do šli... I kod sa mih 

fondova se traže odgovarajuće 

garancije od strane poslovnih 

banaka, a sami garanti 

mo ra ju da ima ju u naj ma nju 

ruku dvostruku vrednost one 

sume koje tražite po osnovu 

kredita... Poslovne banke to, 

zapravo i nisu, već servisi koji 

žive od provizija prometa preko 

ra ču na, ali i od kre di ta ko ji 

su ekstremno skupi. 

Ono što se, upr kos svim preprekama 

i nedostacima sadašnjeg 

trenutka u poslovnom 

okruženju, kao pozitivno ističe u poslovanju 

preduzeća SV Line jeste da imaju 

stal no po sla, i da već re du ku ju mo guć no sti 

pru žanja usluga nekim firmama, jer su 

kapaciteti jednostavno – zauzeti. 

Po nu da 

Iz proizvodne ponude koja se odnosi 

na ormane, u preduzeću SV Line ističu 

mo de le 7-22H i 26-47H. Or ma ni ti pa 7- 

20H izrađeni su od hladnovaljanog lima 

i bojeni elektrostatičkim postupkom (plastifikacija). 

Standardne boje su RAL 7035 

i RAL 9005. Ra ster ši ne su gal van ski 

zaštićene cinkom. Staklo na vratima je termički 

obrađeno, debljine 4 mm. Nosivost 

ormana zavisi od načina postavljanja (na 

zid ili stojeći), dubine i visine. Ukoliko se 

ure đaj ve ša na je dan 

par rastera šina (standardno 

se isporučuju 

uz or man), no si vost 

je 6 kg/H (1H=44,45 

mm). Ako je ure đaj 

teži, stručnjaci preduzeća 

SV Line predlažu 

upotrebu dodatnog 

pa ra ši na. A za 

stojeće ormane predlog 

je da se upo tre be 

pod ne sto pe SLC 45- 

19" Maxline 42H 

0200 (za du bi nu 450 

mm), ili SLC 60-0200 

(za du bi nu 600 mm). Tre ba zna ti da se 

ormani isporučuju upakovani u kutije od 

petoslojne lepenke sa dodatnom zaštitom 

od ošte će nja u tran sportu. 

Ormani tipa 26-42H izrađeni su od hladnovaljanog 

lima i bojeni elektrostatičkim 

po stup kom. Ram or ma na je va ren i iz rađen 

od li ma de blji ne 2 mm. Vra ta se iz ra đuju 

od li ma (1,5 mm) i mo gu bi ti sa ka lje nim 

sta klom od 4 mm ili bez sta kla, sa ili bez 

per foracije. Bočne stranice su od lima 

1,2 mm. Pod or ma na mo že bi ti otvo ren ili 

sa demontažnim poklopcem. Gornji deo 

ormana se izrađuje iz tri ili če ti ri seg men ta 

koji, u zavisnosti od izbora, mogu biti puni 

Glava za lasersko sečenje 

(bez otvora), sa namontiranim ventilatori 

ma, 2 kom. po jed nom seg men tu, ili sa 

otvorom za prolaz kablova. Raster šine se 

isporučuju za razmak 19" ili ETSi. Izrađuju 

se u više veličina. 

Uslu ge 

Ono što od li ku je pred u ze će SV Li ne 

jeste stalno proširenje liste referenci, što 

omogućava i ponudu sledećih usluga na 

mašinama: 

• projektovanje: CAD/CAM projektovanje. 

U ovom slučaju koriste se savremeni 

programi za izradu dokumentacije i pripremu 

tehnologija; 

• CNC pro bi ja nje: ovo pod ra zu meva 

ko ri šće nje TRUMPF TRU MA TIC 5000 

(3000x1600), najbrže mašine za probijanje 

koja se može naći na svetskom tržištu, 

i Ek cen tar pre sa 40 T 

• savijanje: za ovu ope ra ci ju u SV 

Li ne-u ko ri ste CNC ap kant pre su Vi merca 

ti 2600, 80 T, kao i CNC ap kant pre su 

Vimercati 3000, 80 T 

Moderna apkant presa TruBend 5085 sa 

BendMaster robotom za savijanja 

• glodanje: ovu ope ra ci ju u SV Li ne-u 

savladavaju Daewoo vertikalnim obradnim 

cen trom NM 410 

• zavarivanje: u po nu di ove vr ste usluga 

SV Li ne-a na la zi se tač ka sto zavariva nje 

i MIG i MAG zavariva nje 

• uslu ga bo je nja: ra di kva li tet ne 

usluge ovog tipa koristi se peć veličine 

3000x2500x2000 mm, kao i elek tro statički 

pištolj za bojenje GEMA 

• makaze: tip Vimercati 3000x6 

• po vr šin sko rav na nje: ti me SA VER 

1250. 

SV Line je i ekskluzivni distributer firme 

TRUMPF za Srbiju (www.trumpf.de). 

De talj ni je o ovim, ali i o svim osta lim 

mogućnostima preduzeća SV Line, obave 

sti te se na sle de ćoj adre si: 

SV LI NE 

Batajnički put 23 (Krug Ei), 

11080 Be o grad, Ze mun 

Tel/fax: +381 11 3073 527 

+381 11 3073 528 

E-mail: svline @verat.net 

www.svli ne.co.rs 


p 

j 

Exor-Esi d.o.o. Beograd 

NOVI POSLOVI 

Exor-Esi d.o.o. (ESI - energetika, saobraćaj, industrija) je kompanija 

u Srbiji, osnovana od strane EXOR-a, internacionalne kompanije 

koja posluje širom sveta. Strategija regionalnog i globalnog širenja 

kompanije, orijentacija na visokoobrazovani kadar i vrhunska 

rešenja i proizvode koje koristi , garantuju Exor-ovim kupcima visok 

kvalitet usluge i dugoročnu podršku. Područja delatnosti obuhvataju 

automatizaciju i informatizaciju u industriji, elektroenergetici, 

saobraćaju i građevinarstvu. 

Po vr šin ski ko po vi 

Po vr šin ski kop uglja Drm no pri pada 

ba se nu TEKO Kostolac. U to ku je 

realizacija značajnog projekta u TEKO 

Kostolac "V BTO (Bager, Transporter, Odlagač) 

Si ste ma" u ko jem uz nas uče stvu ju 

sve najjače firme: Ta kraf, Thyssen Krupp, 

itd. Od po seb nog je zna ča ja to što smo u 

jakoj konkurenciji izborili i ugovorili realizaciju 

kompletnog upravljačkog sistema 

PRE 

POSLE 

za Odlagač ARs 2000, što podrazumeva 

pored baznog inženjeringa i izrade kompletnog 

projekta upravljanja 

i aplikativnog softvera, 

takođe i isporuku elektro 

opre me, nad zor nad monta 

žom, pu šta nje u rad, te 

obuku korisnika i održavanje 

u garantnom periodu. 

Sa ponosom možemo 

ustvrditi da je to najveći 

pro jekt u ovoj obla sti ko ji 

realizuje firma sa ovih prosto 

ra. A i sa ma spra va je 

ve li ka: 135 m du gač ka 

i 34 m vi so ka, dru gim 

rečima zalogaj dostojan 

reputacije ozbiljne firme. 

Po seb no nam za do voljstvo 

pred sta vlja i to što 

imamo priliku da sarađujemo 

sa čuvenim Kruppom, 

te što smo us pe li 

sa TKF-om da ugo vo ri mo 

još dva, ne što ma nja projekta, 

za Rudarski basen 

Kolubara: Bucket Wheel 

Excavator 1550 (ugo vore 

ni deo pro jek ta i opre ma već je is po ruče 

na) i deo pro jekt ne do ku men ta ci je i 

isporuka za BWE SCHRs 1600 za pro jekt 

POGONSKA STANICA B 1400 transportuje iskopani ugalj 

od bagera do termoelektrane 

Tam na va Za pad. Pri ča o EXOR ESI-ju u 

Viminacijumu se ne završava odlagačem. 

Nastavlja se kroz storiju vezanu za pogonske 

stanice T1800. 

U toku je realizacija kompletnog upravljač 

kog si ste ma za dve po gon ske sta ni ce 

(4x630 kW). Tru di mo se da za jed no sa 

partnerima ETF - Beograd, Goša FOM, ATB 

Sever, ABS Minel, ispunimo očekivanja 

investitora i pustimo postrojenja u rad 

tokom jula meseca. 

Realizacija posla je završnoj fazi, a 

osnov ni mo to na še sa rad nje je da omogu 

ći mo svim uče sni ci ma da ostva re 

maksimalne povoljnosti u realizaciji projekta. 

Očekujemo da ćemo ovakvim pristupom 

uskoro krenuti u realizaciju još 

značajnijih objekata. 


Exor-Esi d.o.o. Beograd 

Če lik 

Veliki posao u US Steel–u na postrojenju 

Visoke peći 2 je realizovan. Postrojenje 

se sastoji od nekoliko celina čiji su projekti 

funkcionalno morali da budu paralelno 

realizovani. Prvi projekt je automatska kontrola 

brzine radijalnog konti liva mašine 7 

i 8. Ra di jal ni kon ti liv je ma ši na ko ja teč ni 

metal oblikuje u slabove (paralelopipede) 

dimenzija: širina 1.500-2.000 mm, debljina 

150-250 mm, du ži ne 6.000-12.000 

mm. Ma ši na se sa sto ji iz mno štva de lo va: 

STEND pri hvat lon ca sa teč nim me ta lom 

i njegove manipulacije, kristalizatora za 

isticanje tečnog metala, sistema za hlađenje 

mašine, sistema rolni (sa hidraulikom i 

sistemom za podmazivanje reduktora) za 

formiranje slaba, sekcije za gasno sečenje 

slaba, transportne linije (rolne), kolica za 

transport odsečenog slaba do kada. Naš 

deo posla je bio rekonstruisati (zameniti) 

elektro upravljanje na svim delovima mašine 

osim na de lu za hla đenje 

i kristalizatoru. Za jednu 

mašinu isporučeno je 

montirano i pušteno u rad 

za 22 da na, 11 raz vodnih 

ormana sa najsavremenijom 

računarskom i 

po gon skom opre mom. 

Tu su još i dva upra vljačka 

pul ta sa to uch pa ne lima 

za upra vlja nje sa li ca 

mesta. Upravljački sistem je koncipiran 

na ba zi Simatic-a S7-400 (Siemens) i distribuiranog 

sistema upravljanja (ProfiBus). 

Pogonska tehnika je DC Masterdrive (Si e- 

mens) 8 DC pre tva ra ča na ProfiBus mre ži. 

Upravljačko-nadzorni sistem (SCADA) je 

razvijen na bazi Wonderware InTouch. Druga 

ma ši na je mon ti ra na u istom ro ku, ali 

sa malo opuštenijim ritmom. Drugi projekt 

jesu Rolgang kolica. Mašina koja služi za 

pri hvat od se če nog sla ba sa liv nih ma ši na 

RKL7 i RKL8 i tran sport sla ba do obrt nog 

stola koji omogućava transport slabova do 

ka da. Za ovu ma ši nu mon ti ra no je i pu šteno 

u rad za 10 da na, 5 raz vod nih or ma na 

i je dan upra vljač ki pult sa to uch pa ne lom. 

Upravljački sistem je takodje koncipiran 

na ba zi Simatic-a S7-400 (Si e mens) i di stribuiranog 

sistema upravljanja (ProfiBus). 

Pogonska tehnika je DC Masterdrive (Siemens) 

2 DC pre tva ra ča na ProfiBus mre ži. 

Upravljačko-nadzorni sistem (SCADA) je 

razvijen na bazi Wonderware InTouch. 

Sa rad nja sa US Steel-om se na sta vlja. 

Od pro iz vod ne par ce le 

do vre će na pa le ti 

Fokusiranjem na potrebe naših korisnika 

EXOR ESI re a li zu je mo der na re šenja 

na polju automatizacije postrojenja 

za pri jem, či šće nje, su še nje i do ra du svih 

vrsta žitarica. Kao lider u automatizaciji, 

EXOR ESI nudi široku lepezu projekata i 

usluga pripremljenih za specijalne potrebe 

doradnih centara, obrade semena. 

Vrši automatizaciju kompletnog postrojenja 

u koju je uključeno: implementacija 

sistema za nadzor i kontrolu upravljanja 

postrojenjem, praćenje toka materijala 

(semena), baza podataka kompletne proiz 

vod nje, po ve ća nje pro duk tiv no sti bez 

zastoja proizvodnje, ušteda energije, obuka 

ka dro va. EXOR ESI je u za vr šnoj fa zi 

realizovanja velikog projekta u Institutu 

za kukuruz Zemun Polje. Ra di se na automatizaciji 

upravljačkog sistema za prijem, 

sušenje, krunjenje, skladištenje i 

doradu semenskog kukuruza 

u Doradnom centru Instituta. 

Upravljački sistem je 

ba zi ran na Simatic S7- 

400 (Siemens) i distribuiranoj 

ProfiBus mre ži po 

lokalnim delovima postroje 

nja. Za me nje na je ce lokup 

na pri mar na opre ma 

za komandovanje 18 razvodnih 

ormana. U prijemu i prebirnici 

nalaze se 4 profibus čvora, sušari 8 

pro fibus čvorova i doradi 3 profibus čvora. 

Sistem omogućava realizaciju i praćenje 

više tehnoloških operacija (puteva) u 

isto vre me uz kon tro lu za sto ja i za vi snog 

režima rada pojedinih delova. U silosima 

se kontinuirano prati temperatura i nivo 

materijala. U sušari se mere temperatura 

i relativna vlaga na ulazu i izlazu vazduha. 

Nadzorno-upravljački sistem, na bazi Wonderware 

InTouch instaliranog u komandnoj 

so bi, upra vlja ce lim pro ce som, vr ši 

indikacije stanja opreme (spremno za rad, 

radi, kvar, struje elektromotora), aktivan 

teh no lo ški put, li sta alar ma. 

Instaliran je i Level 2 ko ji je 

integrisan u poslovni sistem 

Instituta, koji omugućava 

administraciju celokupne 

proizvodnje, daje izveštaje 

količine robe, ulaza, izlaza 

ro be, ku pa ca i dr. Ovaj 

softver omogućava uvid i praće 

nje si ro vi ne od nje nog ula ska 

(merenja na vagi) do magacina, tj. 

spakovane palete sa vrećama na odgovarajućoj 

poziciji u magacinu (od parcele do 

bar ko da na vre ći). 

"EXOR-ESI" d.o.o. 

Bulevar Mihajla Pupina 165a 

11070 Novi Beograd 

Srbija 

tel.: +381 11 301 68 81 

fax: +381 11 311 31 48 

e-mail: info@exor-esi.co.yu 

www.exor-esi.co.yu 


WiMAX 

(2. deo) 

NA VRA TI MA NO VE ERE 

U TE LE KO MUN IKA CI JI 

Neprestani zahtev za mobilnošću uvek i svuda, zajedno sa dominirajućim 

zah te vom za pre nos sli ke - vi še ne go sa mo zvu ka i sve to ostva ri vo be žičnim 

pu tem, uči nio je da je WiMAX, kao jed na od to kom pro te klih go di na 

najviše očekivanih tehnologija stigao. Napokon je to postala u potpunosti 

komercijalna tehnologija sa globalnim rasprosti ra njem. Pr vi ser ti fi ko va ni 

WiMAX proizvodi predstavljeni su 2005. dokle će podrška za mo bilnost 

biti pridodata ponudi od kraja 2008. godine. Izvesno je da postoji značajna 

doza očekivanja i uzbuđenja na tržištu kako mrežni operateri objavljuju 

"trial pe ri o de" i raz me štaj, ta ko da je i mo menat da ova tehnologija dokaže 

se be ta ko đe pri speo. 

TEKST: ALEK SAN DAR FRAG NER, 

SE CI/NOR TEL SE BU SI NESS DE VE LOP MENT 

CON SUL TANT (A.FRAG NER @ SE CI.US) 

B 

ez ob zi ra na sve ko ri sti ko je Wi MAX 

donosi mrežnim operaterima, ne 

očekuje se da zameni postojeće 

be žič ne teh no lo gi je. Cilj je da se kroz do punjavanje, 

sa njima usaglasi i nadmeće. 

Dokle god izbor tehnologije najviše zavisi 

od uslu ga ko je ope ra ter nu di, s ob zi rom 

na nje gov tr ži šni fo kus, Wi MAX je mno go 

pogodniji za obezbeđivanje visokog kapaciteta, 

pogotovo na područjima gde je gust, 

zbijen fiksni i bežični pristup (npr. gradovi). 

Pred nost Wi MAX-a je i u obez be đi va nju 

fiksnog pristupa na područjima raštrkanih 

naselja, ili u područjima gde je nemoguće 

dovesti žičnu tehnologiju. Činjenica je da 

su teritorije sa, naizgled malom, potrebom 

za pokrivenošću, najbolje podržane 

baš mobilnom tehnologijom. 

Obr nu to, kod ku će i na po slu, Wi- 

Fi je fleksibilnije i jeftinije rešenje. 2G 

Wi MAX po dr ža va Vo IP, pa 3G 

tre ba oče ki va ti da Vo IP usluge 

po sta nu va žan iz vor pri ho da 

Wi MAX ope ra te ri ma, po go to vo 

pri probijanju na tržištima u razvo 

ju gde su ce ne uslu ga fik sne 

CE 

CPE 

EV-DO 

HSPA 

IEEE 

i mo bil ne te le fo ni je još pri lič no 

vi so ke. Ta ko đe, ne tre ba oče ki vati 

da će Wi MAX pred sta vlja ti zna- 

IP 

LAN 

čajnu konkurenciju celularnim 

mrežama koje su optimalne za 

prenos govora ("voice traffic"), i 

ko je će u to me za dr ža ti ve ću po kri ve nost 

od Wi MAX-a. 

Putokaz ka dostupnosti proizvoda 

WiMAX sertifikacija je prvi korak ka 

komercijalizaciji proizvoda. Uvedena je da 

bi se osigurala interoperabilnost opreme 

različitih proizvođača. Tokom ser ti fi ka cijskog 

testiranja od strane WiMAX Forum-a, 

proizvođači moraju da dokažu da njihova 

oprema može uspešno da funkcioniše u 

mreži zajedno sa opremom drugih proizvo 

đa ča. 

Prvi sertifikovani proizvodi za fiksni 

WiMAX predstavljeni su u januaru 2006. 

Akro ni mi 

Second Generation (mobile networks) 

Third Ge ne ra tion 

Consumer Electronics 

Customer Premises Equipment 

CDMA EVo lu tion Da ta Op ti mi zed 

High Speed Pac ket Ac cess 

In sti tu te of Elec tri cal and Elec tro nics 

Engineers 

Internet Protocol 

Lo cal Area Net work 

MAN Metropolitan Area Network 

MIMO Multiple Input Multiple Output 

OFDMA Orthogonal Frequency Division 

Multiple Access 

PSTN Public Switched Telephone Network 

PCMCIA Personal Computer Memory Card 

International Association 

PDA Personal Digital Assistant 

SOFDMA Scalable Orthogonal Frequency 

Division Multiple Access 

SOHO Small Office Home Office customer, 

i.e. the Small Bu si ness Cu sto mer 

TDD 

T1/E1 

UMTS 

Time Division Duplex 

Standard aggregated (bundled) 

telephone line protocol for both wired 

and wireless (microwave connections) 

Universal Mobile Telecommunications 

System - one of the third-ge ne ra tion (3G) 

mobile phone technologies 

VoIP Voice over Internet Protocol 

WAN Wi de Area Net work 

WCDMA Wideband CDMA 

WiMAX Worldwide Interoperability for 

Microwave Access 

WISP 

Wireless Internet Service Provider 


WiMAX 

Opre ma za mo bil ni Wi MAX bi la je ser ti fi kovana 

tokom 2007. godine. 

Konkretno, mobilni WiMAX u početku će 

podržavati samo ograničenu mobilnost. 

Potpuna mobilnost je bila predstavljena 

od strane WiMAX proizvođača do kraja 

2007, a pla ni ra no je da se to kom ove i 

sledeće godine pojave mobilni uređaji 

prilagođeni masovnoj potrošnji, po vrlo pristupačnim 

cenama. 

Prednosti na tržištu 

Teh no lo ške ka rak te ri sti ke i tr ži šne 

pred no sti pre vo de WI MAX iz po lja atraktiv 

no sti ka mo guć no sti da pro vaj de ri 

po nu de uslu ge kao što je per so nal ni broad 

band, pod jed na ko sa fik snim i mo bilnim 

pri stu pom. 

Za novajlije i fiksne operatere, WiMAX 

nudi mogućnost da uđu na mobilno broadband 

tržište koje danas kontrolišu mobilni 

operateri i koji nisu bili previše agresivni 

i uspe šni u pro mo vi sa nju zah tev nih 

broadband aplikacija. Mobilnim operaterima 

WiMAX nudi veći kapacitet, malo 

kašnjenje i niže troškove koji omogućavaju 

ponudu mobilnog broadband servisa sa 

povoljnim odnosom cene i efikasnosti, kao 

i mogućnost efikasne podrške zahteva za 

velikim propusnim opsegom ("high bandwidth") 

u re al nom vremenu. 

Na osnovu sprovedenih sveobuhvatnih 

istraživanja i prognoze prihvatanja WiMAXa 

to kom na red nih pet go di na, mo že se 

ilustrovati tržišni potencijal ove tehnologije, 

ovom prilikom samo u vidu nekoliko 

prikaza: 

Oče ku je se da će do 2010. 

go di ne Wi MAX ko ri sti ti 15.4. 

mi li o na pret plat ni ka, ko ji će 

ostva ri ti pri hod od uslu ga ve ći 

od 16 mi li jar di US$. Prog noze 

ob u hva ta ju pod jed na ko fiksni 

i mo bil ni Wi MAX, pri če mu 

mo bil ni Wi MAX ob u hva ta fik sni 

i mo bil ni pri stup. U prak si, speci 

fič na raz li ka u fik snom i mo bilnom 

WiMAX-u postaće neznatna 

ka ko se mo bil ni i fik sni pri stup 

bude kombinovao i primenjivao 

u personalnoj ponudi broadband 

uslu ga. 

Trend po ra sta uka zu je na po četnu 

dominaciju fiksnog WiMAX-a, 

na osnovu njegove ranije pojave 

na tr ži štu. I u na red nim go di nama, 

fiksni WiMAX nastaviće rast 

na uskim tržišnim po lji ma, no do 

2010. godine mobilni WiMAX će 

ostvariti porast, preuzeti vodeću 

ulogu i osvojiti 57% pretplatnika. 

Ra di sti ca nja bo ljeg uvi da u 

ulo gu ko ju Wi MAX ima u raz liči 

tim re gi o ni ma, od ko ri sti je 

pri ka za ti po dat ke sa ude lom 

Wi MAX-a na tr ži štu me đu broadband 

pretplatnicima. Podaci 

uka zu ju da će tr ži šta Ju žne Ameri 

ke i Is toč ne Evro pe bi ti ona na 

ko ji ma će Wi MAX ostva ri ti naj veći 

uti caj. Ka ko ove dr ža ve ne maju 

ve li ku po pu la ci ju i/ili vi so ku 

broadband penetraciju, njihov doprinos 

glo bal noj prog no zi bro ja ko ri sni ka je 

ograničen. 

Po da ci na vo de da će, 

po seb no u ra ni jim fa za ma, 

u ko ji ma će i fik sni i mo bilni 

Wi MAX uglav nom po dr žava 

ti fik sne uslu ge, tr ži šta u 

razvoju biti najatraktivnija u 

pogledu mogućnosti za rapidni 

rast tr ži šta za ovu tehno 

lo gi ju. U ovim dr ža va ma, 

ne do sta tak iz gra đe ne ži ča ne 

infrastrukture i visoka konačna 

ce na nje ne iz grad nje či ne 

WiMAX idealnim rešenjem za 

ostva ri va nje br zog pri stu pa, 

po prihvatljivoj ceni. Na duži 

rok, tr ži šta raz vi je nih ze ma lja 

će pre u ze ti do mi nant nu po zici 

ju u tre nut ku ka da Wi MAX 

u pot pu no sti bu de po dr ža vao 

mo bil ne uslu ge. 

Za klju čak 

Tehnološke i tržišne prednosti 

čine WiMAX najpouzdanijim 

takmacem za inovativne fiksne i mobilne 

servise, kao što je personalni broadband. 

Wi MAX će se iz me sti ti iz zo ne usko pri menjene 

tehnologije ka neuporedivo većoj prihvaćenosti 

podjednako u korporativnom i 

potrošačkom segmentu. 

Porast prihvaćenosti će postupno evoluirati 

od preovlađujućeg fiksnog pristupa 

u sredinama u razvoju, ka raznolikom 

prostornom okruženju, u kome će fiksni i 

mobilni pristup koegzistirati podjednako 

u razvijenim i nerazvijenim zemljama i gde 

će mobilni WiMAX ubrzo preuzeti dominantnu 

poziciju. O globalnom značaju, 

kapacitetima i budućoj primeni WiMAX 

platforme svedoči i sporazum o strateškoj 

saradnji na razvoju WiMAX rešenja, zaključen 

između kompanija Microsoft i Nortel 

2006. go di ne. 

Napomena: pojedini opisi zasnivaju se 

na NORTEL tehničkim rešenjima. Nortel 

je vodeći član WiMAX ForumTM–a i globalni 

lider na polju WiMAX tehnologije. 

Za više informacija možete posetiti Nortel, 

na www.nortel.com ili kancelariju u 

Beogradu, Mitutina Milankovića 27, tel: 

011/ 31 32 208. in 


MZT PUM PI AD Sko pje 

j 

WWW.USS.COM 

Če ti ri pump na agre ga ta za 

US STEEL 

MZT Pum pi AD je pro iz veo, is poru 

čio i in sta lirao četiri pumpna 

agre gata (kategorija: jednostepene 

centrifugalne dvostrujne 

pumpe) namenjenih za modernizaciju 

i povećavanje kapaciteta 

visokih peći u US Steel - Sr bi ja. 

D 

va pumpna agregata (kategorija 

jednostepene centrifugalne dvostrujne 

pumpe) tipa D70-50-77 

sa duplo većim protokom u odnosu na 

postojeće, bili su proizvedeni i instalirani s 

ci ljem da se po ve ća pro tok vo de za hla đenje 

visoke peći. 

Odlike kvaliteta 

Ovi agregati imaju sledeće karakteristike: 

Q=4000 m 3 /h, 

H=80 mVs, 

p=1300 kW, 

n=1000 o/min, 

U=6000 V. 

Takođe, nova pumpna stanica za povrat 

vo de bi la je opre mlje na sa dva no va pumpna 

agregata (kategorija: jednostepena centrifugalna 

dvostrujna pumpa) tip D80-60- 

74 sa sledećim karakteristikama: 

Q=4000 m 3 /h, 

H=10 mVs, 

p=160 kW, 

n=500 o/min, 

U=4000 V. 

Pumpni agregati kompanije MZT Pumpi AD 

instalirani u fabrici US Steel - Srbija 

Zadovoljenje projektovanih 

performansi 

Po isporuci pumpnih agregata stručni 

tim fabrike je izvršio superviziju instalacije 

i pu šta nje u prob ni rad opre me. 

"Instaliranje četiri pumpna agregata u 

fabrici za čelik US Steel - Sr bi ja pridoneo 

je povećanju kapaciteta 

sistema za hlađenje visokih 

pe ći. No ve pum pe 

su sa no vim di zaj nom 

sa po bolj ša njem efi kasno 

sti a sa sma nje nom 

vibracijom. Po puštanju u 

rad potvrđeno je da one 

za do vo lja va ju pro jek tovane 

performanse", izjavio 

je Zlat ko Cvet kov ski, 

di rek tor raz vo ja fa bri ke. 

Povećanjem kapaciteta 

si ste ma za hla đe nje 

vi so ke pe ći, dra stič no 

je po ve ća na efi ka snost 

opreme što je omogućilo kontinuirani proizvodni 

proces fabrike. 

Detaljnije informacije o kompaniji 

MZT Pum pi AD mo že te do bi ti na veb 

strani: www.pum pi.com.mk 

Možda imamo re še nje i za Vas... 


Pumpex 

p 

MULJ NE PO TA PA JU ĆE PUM PE 

serije KV 

TEKST: KO STA DIN JO VA NO VIĆ, DIPL. ECC 

U ovom bro ju Industrije završavamo 

sa predstavljanjem pumpi 

renomiranog proizvođača 

PUMPEX, ko ga za tr ži šte Sr bije, 

kao i Cr ne Go re i Re pu bli ke 

Srpske zastupa beogradski 

Građevinski centar Bazis. 

Pum pex KV pum pe su projektovane 

da pumpaju prljavu vodu (bez krutih 

abrazivnih čestica), npr. blatnjavu 

vodu, kišnicu, otpadne vode iz domaćinstava, 

otpadne vode iz lakih industrijskih 

postrojenja. 

Tipovi pumpi: 

• KV 54 W i KV 55 W (monofazne), 

• KV 56 (trofazna) 

Podaci o motoru: 

- Izolacija klasa F. Zaštitna klasa IP 68. 

- Maksimalna temperatura tečnih materija 

40 o C. 

Zaštita motora: 

- Ugra đe ni ter mič ki pre ki da či šti te mo tor 

od pregrevanja. 

Zaptivanje vratila: 

- Uljno podmazivanje zaptivača vratila. 

- Me ha nič ko zap ti va nje si li ci jum kar bid 

- si li ci jum kar bid (KV 54 - KV 56). 

Radno kolo: 

- Vor tex rad no ko lo sa slo bod nim pro laskom: 

• KV 54 ............. 40 mm 

• KV 55 ............. 40 mm 

• KV 56 ............. 40 mm 

Ležajevi: 

- Gornji: jednoredi radijalni kuglični 

ležaj. 

- Do nji: jed no re di ra di jal ni ku glični 

le žaj. 

Pumpa 

Izlazni 

priključak 

P2 Nominalna 

snaga 

P1 Izlazna 

snaga 

Brzina 

(obrt/min) 

KV 54 W G 2” 1.00 kW 1.50 kW 2.900 

KV 55 W G 2” 1.50 kW 2.00 kW 2.900 

KV 56 G 2” 2.00 kW 2.60 kW 2.900 

Materijali: 

- Kućište motora: Sivo liveno gvožđe 

ISO 185 Ste pen 250 (ASTM 

A48 Kla sa 35, 40). 

- Poklopac: Nerđajući čelik ISO 

683-11 (ASTM AISI 304). 

- Vratilo rotora: Nerđajući čelik ISO 

683-4 (ASTM AISI 420). 

- Radno kolo: Poliamid. 

- Navrtke i vijci: Nerđajući čelik ISO 683-11 

(ASTM AISI 304). 

- Gumeni delovi: Ni tril gu ma. 

Pumpa 

Nominalna 

snaga 230 V 

Nominalna 

snaga 400 V 

Kabl 

Masa (kg) 

KV 54 W 6,7 - 3 x 1,0 15 

KV 55 W 9,0 - 3 x 1,0 17 

KV 56 - 4.6 4 x 1,0 20 

Za detaljnije informacije kontaktirati: 

GRA ĐE VIN SKI CEN TAR BA ZIS 

Grčića Milenka 39, Beograd 

Tel: 011/38 20 300, 38 20 301 

www.bazis.co.rs 


For mi ra nje ce na 

j 

Ko li ko tre ba da ko šta ju 

po tro šna do bra 

Po tro šna do bra ob u hva ta ju sva ona do bra ko ja se ku pu ju ra di za dovo 

lje nja od re đe nih lič nih po tre ba čo ve ka. Tra žnja za ta kvim sred stvima 

ili po tro šač ka tra žnja, pretpostavlja ši ro ke slo bo de po tro ša ča pri 

iz bo ru al ter na tiv nih kom bi na ci ja ro ba za či ju ku po vi nu po tro ša či tro še 

de lo ve svo jih do ho da ka. Ta kva do bra su eg zi sten ci jal ne pri ro de kao 

što su hra na, obu ća, ode ća i dru go. Tra žnja za ovim do bri ma ko ji ma se 

di rekt no za do vo lja va ju po tre be sa mih lju di, je ste auto nom na tra žnja 

ko ja po pri ma ka rak ter ko nač ne po tro šnje, od no sno tra žnje. 

i uslovljene pojave, utoliko značajnije za 

ekonomske analize ukoliko se radi o privredama 

i društvu višeg nivoa razvoja. 

Sa stanovišta karaktera ličnih potreba 

za zadovoljenje istih, potrošna dobra se 

mogu podeliti na: 

1. Nu žna do bra 

2. Luksuzna dobra 

3. Traj na do bra 

TEKST: DR DRA GAN MO MI RO VIĆ 

Na spram tra žnje za po tro šnim 

dobrima, uvek stoje izvesne društvene 

potrebe, za čije zadovoljenje 

je potrebna određena količina nekog 

proizvoda. Na obim i strukturu tražnje za 

po tro šnim do bri ma uti ču mno go broj ni 

faktori počev od fizičkih, bioloških, psiholoških 

i dr, pa do op štih dru štve nih i eko nomskih 

fak to ra, kao što su ce ne, do ho dak, 

kla sna pri pad nost i slič no. 

Na veličinu tražnje jednog dobra utiču 

mnogobrojni faktori ekonomskog i neekonomskog 

karaktera od kojih su sledeći 

najvažniji: 

1. Ce na potrošnog dobra 

2. Veličina realnog dohotka 

3. Cene supstituta i komplemenata 

4. Korisnost dobra 

Pred sta vlje na tra žnja za po tro šač kim 

dobrima na tržištu kvantitativno se razlikuje 

od stvarnih društvenih potreba, koje se 

na tržištu manifestuju u granicama platežno 

sposobne tražnje. Kvantitativna 

nepodudarnost između 

tra žnje i stvar nih po tre ba, 

mo gu se šematski pri ka zati 

pre ko tzv. pla na (strukture) 

potrošnje i kupovine 

domaćinstva. 

Da kle, osim po sto janja 

po tre ba neo p hod no je i 

po zna va nje svoj sta va ro ba, da 

li i ka ko mo gu za do vo lji ti te po trebe, 

pa se tek kroz splet ovih objek tiv nih i 

su bjek tiv nih ele me na ta obra zu je spi sak 

že lje nih ro ba, kva li ta tiv no i kvan ti ta tivno 

is ka za no. Isto, u do me nu de lo va nja 

ce na, osim či sto eko nom skih objek tiv nih 

fe no me na, uoča va se i pri su stvo su bjektiv 

nih či ni la ca. 

Iz svega navedenog proizlazi da su tražnja 

i životni standard ljudi usko povezane 

Nu žna do bra 

Pod nužnim dobrima podrazumevamo 

sva ona egzistencijalna dobra kojima se 

zadovoljavaju osnovne fiziološke (fundamentalne) 

potrebe stanovništva. Osnovne 

fiziološke potrebe su duboko ukorenjene 

u po tro šnji ko je se ve o ma spo ro i te ško 

menjaju. One čine životni minimum egzistencijalnih 

dobara potrebnih za reprodukciju 

radne snage. Kao takva. nužna dobra 

ni su za u vek da ta, već se me nja ju u za visnosti 

od nivoa razvoja proizvodnih snaga 

i životnog standarda. 

Ima ju ći u vi du ulo gu i zna čaj nu žnih 

dobara za egzistenciju ljudi, tražnja za 

ta kvim do bri ma je prilič no ne e la stič na. 

Ovo sto ga što se ra di o ro ba ma ši ro ke 

potrošnje, čija je tražnja relativno konstantna 

za du ži vre men ski pe riod. 

Uočljivo je da su brojčani koeficijenti 

elastičnosti tražnje u odnosu na dohodak 

veoma mali, čija vrednost se 

kreće blizu nule. Vrednost koeficijenta 

elastičnosti tražnje 

u odnosu na cene takođe je 

ma la, ali ne što vi ši od ko e fici 

jen ta do ho dov ne ela stičnosti 

tražnje; ovo uka zu je na 

specifičnost tražnje za ovim 

robama, jer su koeficijenti elastičnosti 

tražnje obe vrste brojčano 

(numerički) približno jednaki. 

Promena opšteg nivoa cena u uslovima 

konjukturnih kretanja ne odražava se bitno 

na promenu tražnje za robama široke 

po tro šnje, zbog to ga što je nji ho va ela stičnost 

tražnje veoma mala. 

Ovo sto ga što, na pri mer, po većanje 

dohotka neće bitno uticati na povećanje 

potrošnje robe široke potrošnje, jer se, 

pre samog povećanja dohotka, skoro već 


For mi ra nje ce na 

i postigao stepen zadovoljavanja potreba 

za ovim dobrima. Takođe, povećanje ili 

smanjenje cene za ovim dobrima neće bitno 

dovesti do smanjenja, odnosno povećanja 

nji ho ve po tro šnje i tra žnje, jer, kao što 

smo rekli, radi se o sredstvima egzistencijalne 

potrošnje (fundamentalne potrebe), 

bez ko jih čo vek ne mo že da ži vi (hleb, 

še ćer, mle ko i dr) i ko je mo ra sva ko dnevno 

da koristi. Zbog toga su koeficijenti elastičnosti 

slabi. 

Luksuzna dobra 

Sam pojam luksuz je teško definisati 

u ekonomskoj teoriji. Ali se može reći da 

"luksuz predstavljaju svi oni zahtevi čoveka 

koji u datim društveno-ekonomskim i 

političkim uslovima prevazilaze društvenopotrebnog 

i normalnog u zadovoljavanju 

ljudi". 

Ipak, po sta vlja se pi ta nje šta sma tra ti 

luk su zom ako se ima u vi du da od re đe ne 

robe u jednom periodu imaju tretman luksuza, 

ali sa promenom vremena i uslova 

postaju redovne, normalne i nužne potrebe 

sta nov ni štva. Ili, pak, u jed noj ze mlji jedno 

do bro se tre ti ra luk su znim, a u dru goj 

kao nu žno, itd. Zbog to ga je ve o ma te ško 

razgraničiti sam smisao luksuza, s obzirom 

na sve na pred na ve de no. Tra žnja za 

ovim do bri ma da ta je u tabeli br. 2. 

Karakteristično za tražnju ovih roba je 

u tome da pokazuju veliku elastičnost, 

posebno u odnosu na promenu veličine 

dohotka i promenu opšteg nivoa cena. 

Potrebno je takođe istaći da u konjukturnim 

situacijama, elastičnost tražnje za 

ovim robama je visoka, elastična. 

Tražnja za ovim dobrima pokazuje određeni 

klasni i socijalni status u društvu, 

karakterističan za bogate slojeve stanovništva. 

Ispitujući elastičnost tražnje navede 

nih luk su znih ro ba u ta be li, R. Stejn je 

utvrdio da promena cena ovih roba neće 

bitnije uticati na promenu tražnje, zbog 

čega je numerička vrednost koeficijenata 

cenovne elastičnosti manji od jedinice, 

a numerička vrednost koeficijenta dohodovne 

elastičnosti tražnje ve ći od je di ni ce. 

Prema tome, kupovina luksuznih roba ima 

za cilj da se is tak ne u dru štvu ko je ima 

određeno lice ili grupa ljudi, klasa, a ne 

zadovoljenje stvarnih potreba. 

Trajna dobra 

potrošnje trajnih roba, a druga 

na sam ka rak ter na bav ke 

i potrošnju. Kupovina trajnog 

po tro šnog do bra (ro ba) ne 

znači i njegovu neposrednu 

potrošnju, već potrošnju koja 

se ostva ru je u od re đe nom 

pe ri o du ko ri šće nja traj nog 

potrošnog dobra. Zbog toga, 

potrošnja i upotreba ovih roba 

predstavlja viši nivo životnog 

standarda. Ta kva do bra su 

nameštaj, radio aparat, televizor, 

automobil, itd. Tražnja 

za ovim do bri ma vr lo je elastič 

na, što se u osta lom vi di iz 

tabele br. 3. 

Visoka elastičnost tražnje 

za ovim ro ba ma, ka ko u od nosu 

na ce ne, ta ko i u od no su 

na do ho dak, le ži pre sve ga 

u či nje ni ci da su ce ne ovih 

roba visoke i zahtevaju veće 

sume novčanih sredstava za 

ku po vi nu, zbog to ga sva ka 

promena u ceni i dohotku izaziva 

veće promene u tražnji. 

Pored toga, u većini zemalja 

ove ro be još ni su pred me ti 

masovne potrošnje, jer, dobar 

deo stanovništva ne raspolaže 

dovoljno potrebnim novčanim 

sredstvima za kupovinu. 

Inferiorna dobra 

Inferiorne robe su one čije 

nabavke potrošači posle određe 

nog ni voa do hot ka smanju 

ju. Če sto je reč o ro ba ma 

koje su kvalitetnije od mogućih 

supstituta i stoga jeftinije, 

koje na višem nivou dohotka 

potrošači zamenjuju robama 

koje su kvalitetnije i skuplje. 

Na rav no da sa ovim sma njenjem 

po tro šnje in fe ri or nih 

Naziv 

dobra 

roba raste, pri porastu dohotka, potrošnja 

superiornih roba. U stvarnosti postoje tzv. 

inferiorna dobra (egzistencijalna dobra, 

dobra lošijeg kvaliteta itd.), koja čine značajne 

komponente masovne potrošnje 

i ko ja se ku pu ju ne za to što se že le, već 

zato što potrošači ne mogu nabaviti bolje 

proizvode. Porast cene inferiornih dobara, 

umesto da smanjuje njihovu potrošnju, 

utiče na njeno povećavanje, jer su ljudi 

primorani da pri istom dohotku upravo 

smanjuju nabavku skupljih proizvoda da 

bi obezbedili "golu" egzistenciju. Kakva je 

elastičnost tražnje za ovim robama vidi se 

Tabela 1. 

Koeficijenti elastičnosti tražnje nužnih dobara 

Et 

u odnosu 

na cene 

Krompir -0,57 

Et 

u odnosu 

na dohodak 

0,32 

-0,09 

Hleb -0,01 

Šećer -0,19 

Mleko -0,25 0,01 

Osnovna karakteristika inferiornih dobara 

jeste u tome što njihovi koeficijenti dohodovne 

elastičnosti tražnje imaju negativan 

znak, dok koeficijenti cenovne elastičnosti 

tražnje mogu nekad imati pozitivan znak. 

LITERATURA 

1. Zdravković, D. "Uvod u ekonomiju", 

Fi&COM, Niš 2007; 

2. Pjanić Z. "Teorija cena", Savremena 

ad mi ni stra cija, 1986; 

3. Stojanović, J. "Teorija cena", Ekonom 

ski fa kul tet, Be o grad, 1999; 

4. Momirović, D. "Elastičnost tražnje", 

Po karakteristikama proizvoda i po 

ponašanju potrošača, tražnja za trajnim 

potrošnim robama zasniva se na dvema 

osnovnim osobenostima potrošnje trajnih 

roba. Prva se odnosi na samu prirodu iz tabele br. 4. 

Fi&COM, Niš, 2007. in 

Duvan 

-0,27 

-0,27 

0,25 

0,32 

Konjukturna 

(u odnosu na 

opšti nivo cena) 

0,43 

0,27 (1) 

0,59 (1) 

Sapun -0,24 0,25 0,24 (1) 

Dopisivanje -0,26 0,21 0,21 (1) 

Obuća -0,77 0,49 0,85 (1) 

Tabela 2. 

Koeficijenti elastičnosti tražnje luksuznih dobara 

Vrsta 

dobra 

Dohodovna 

elastičnost 

Cenovna 

elastičnost 

Konjukturna 

elastičnost 

Nakit 1,15 -0,74 2,76 

Klaviri 1,6 -0,62 2,84 

Tur. avioni 3,32 -0,08 1,83 

Tabela 3. 

Koeficijenti elastičnosti tražnje trajnih dobara 

Elastičnost Elastičnost 

Vrsta trajnih 

Elastičnost 

u odnosu na u odnosu 

dobara 

konjukture 

dohodak na cene 

Nameštaj 1,62 -1,74 2,29 

Pokućstvo 1,36 -2,44 2,02 

Pisaći pribor 1,16 -2,64 2,64 

Automobili 2,93 -3,56 2,67 

Radio aparati 0,76 -1,08 5,64 

Tabela 4. 

Koeficijenti elastičnost tražnje inferiornih dobara 

Vrste 

dobara 

Elastičnost 

u odnosu na 

dohodak 

Elastičnost 

u odnosu 

na cene 

Elastičnost 

supstitucije 

Margarin -0,43 0,42 0,89 (7) 

Slanina -0,08 

-0,6 

-1,00 

-1,3 

Smrznuto 

meso 

-2,4 

Rezanci -0,5 

Mleko u prahu -0,5 

Pasulj -0,85 


Špi ri tu sna fa bri ka ci ja 

Ne pot po mog nu ti 

in du strij ski po ten ci jal 

Većina evropskih fabrika špiritusa je tokom I svetskog rata preorijentisana u fabrike ratnih potreba. 

"Posle ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca zatečena je špiritusna industrija u našoj zemlji u do sta 

do brom sta nju po što je bi la od neo ce nji ve ko ri sti za rat, pa je ra di la pu nom pa rom ce lo vre me ra ta", 

piše ekonomska štampa dvadesetih godina prošlog veka. 

Špiritus je posle rata bio veoma tražen 

i sve proizvedene količine su 

od mah ima le kup ce. U Ne mač ku 

je 1920. godine izvezeno 150 vagona 

špiritusa. 

"Zbog ovako dobrih izgleda na zaradu 

putem fabrikacije špiritusa pojavljuje se 

na sve strane volja za podizanje fabrika špiritusa 

i to mahom industrijskog karaktera. 

Tako, u kratkom vremenu posle Ujedinjenja, 

podignute su naše današnje najveće 

fabrike špiritusa industrijskog karaktera, 

koje najveći deo domaćih potreba pokrivaju", 

pi še štam pa. 

Kapaciteti su utrostručeni. Razvoj ove 

industrije je pomogla i država jer je zavođenjem 

visokih carina na uvoz špiritusa 

zaštitila domaći proizvod od strane konkurencije. 

Popravljane su stare fabrike a 

nove su "prosto iznicale". 

Posustajanje pred 

konkurencijom 

Veća proizvodnja se održavala dok je 

domaći špiritus mogao da izdrži konkurenci 

ju na svet skom tr ži štu. Ali to ni je tra ja lo 

dugo. Rusija, Nemačka, Čehoslovačka, 

Poljska, Holandija i Mađarska su brzo opo- 

ravile svoje fabrike i pojavile se sa velikim 

ko li či na ma jef ti nog špi ri tu sa na svet skom 

tržištu. Ove države su potrošnju špiritusa u 

svojim zemljama opteretile većim cenama 

da bi proizvođačima dale regres za izvoz. 

"Pred ovakvim konkurentima stajala je 

naša industrija špiritusa i ona razume se 

nepotpomognuta ni sa koje strane nije 

mogla izdržati, nego se morala povlačiti 

još u po čet ku svo ga raz vo ja u dr žav ne 

gra ni ce. Šta vi še, u me sto da se hit no 

po gle da isti ni u oči i spre či opa snost propadanja 

špiritusne industrije, nalazeći ma 

ka kav mo gu ći iz laz, išlo se još i da lje, pa su 

davate koncesije za podizanje novih i industrijskih 

i poljoprivrednih fabrika špiritusa", 

piše štampa. 

Pokušaj dogovora među 

domaćim proizvođačima 

Krajem 1924. godine fabrikanti špiritusa 

se dogovaraju da ograniče proizvodnju 

na "predvidive potrebe u zemlji, iskombinovane 

sa minimalnim izvozom". Sklopljeni 

su ugovori, razdeljeni procenti po kapacitetima 

fabrika i obrazovana zajednička 

prodajna kancelarija. Ali brzo je došlo do 

nesporazuma i nepoštovanja dogovora. 

Na kra ju, in ter ven ci ja dr ža ve... 

"Kako nisu postojale nikakve sankcije za 

izvršenje ugovora, sem privatnih međusobnih 

obaveza, to je i izvršenje ugovora bilo 

manje više neosigurano. Trebalo je da državna 

vlast in ter ve ni še, da pri zna već stvo re ni 

sindikat, pa da lakše interveniše i upravlja 

celom industrijom. Ali to nije moglo biti, jer 

se na sin di kat ni je gle da lo ni sa ko je stra ne 

pravilno, nego su ga javno nazivali kartelom, 

ko ji je po za ko nu za branjen", piše Almanah 

Saveza finansijske kontrole. 

Više reda i prve stimulacije izvoza špiritu 

sa, za vo di dr ža va av gu sta 1925. go di ne. 

Iz voz uz pra vo re gre sa bio je ogra ni čen na 

prethodnu prodaju u zemlji uz višu stopu 

trošarine. 

B. P. 


52. Sa jam teh ni ke 

No ve teh no lo gi je 

i do stig nu a 

Vi še od hiljadu izlagača potrudilo se da na 52. međunarodnom sajmu 

tehnike predstavi najsavremenija tehničko-tehnološka dostignuća 

iz 29 zemalja sveta. Ovogodišnji susret nauke i pri vre de pod 

kupolama Beogradskog sajma održan je u peri o du od 12. do 16. 

maja. Dosta izlagača, ali i posetilaca, od kojih su mnogi bili iznenađeni 

novinama, odnosno novim tehnologijama. 

S 

ve je, po obi ča ju, bi lo uve li ko spremno 

za početak 52. međunarodnog 

sajma, još nedeljama pre zvaničnog 

otva ra nja 12. ma ja. Ova naj sta ri ja 

velika priredba Beogradskog sajma koja je 

ove godine održana pod parolom "Uključi 

se u nove tehnologije", tradicionalno pokretač 

industrijskog razvoja zemlje i regiona, 

ove godine je okupila oko hiljadu izlagača 

iz 29 ze ma lja sve ta. 

Iskustvo održavanja ali i sluh za aktuelne 

potrebe daju ovoj manifestaciji i odrednicu 

da je posećuje publika koja tačno zna šta 

ho će i šta tra ži. Ak ce nat je i ove go di ne bio 

na onima koji se bave tehnološkim rešenjima 

radi dalje industrijske proizvodnje. 

Kao i svake godine, Sajam tehnike obuhva 

ta i pred sta vlja naj ra zli či ti je seg men te 

u oblasti tehnike i tehnologije, ali je, kao 

što se i očekivalo, najveću pažnju privukla 

automatizacija, eternet, "foundation fieldbus", 

bežične komunikacije, roboti, obnovljivi 

izvori energije. 

INTEGRA, kompjuterski integrisana fabri 

ka, ko ja pred sta vlja pu nu kom pju ter sku 

integraciju i automatizaciju svih procesa 

još jed nom je ima la cen tral no me sto na 

Sajmu. Pored pojedinačnih nastupa poznatih 

svetskih firmi, kroz nacionalne izložbe 

pred sta vi le su se na sajmu Če ška, Ma đarska, 

Rusija, Slovačka i Hrvatska. 

Raznovrstan stručni i prateći program 

svojevrsni je dodatak kvalitetu 52. međunarodnog 

sajma tehnike i tehničkih dostignuća. 

Eksponati koje stručni žiri svrsta u 

vrhunska tehničko-tehnološka dostignuća 

dobili su nagradu KO RAK U BU DUĆ NOST, 

a Be o grad ski sa jam je do de lio i po seb na 

priznanja. Ali, pođimo redom... 

Ro bot – bar men... 

Na konferenciji za novinare, na kojoj je 

najavljen Sajam tehnike, demonstrirane 

su i neke mogućnosti robotike. Naime, 

robot kompanije ICM Electronics novinari 

ma je to čio pi vo! To, na rav no, ni je ni ti 

najvažnija niti najkomplikovanija aktivnost 

i mo guć nost ro bo ta, ali je na atrak ti van 

način iskorišćeno za skretanje pažnje. 

Ovogodišnju smotru tehnike i tehničkih 

dostignuća otvorio je profesor Vladi- 

"KO RAK U BU DUĆ NOST" - i na gra da i stvar nost 

Jed na od do brih tra di ci ja, u okvi ru 52. me đu na rod nog saj ma 

tehnike i tehničkih dostignuća, jeste dodela velike nagrade 

"KO RAK U BU DUĆ NOST". Nagrada je ove godine dodeljena 

u četiri oblasti: IN TE GRA-FLEK SI BIL NA AUTO MA TI ZA CI JA - 

nagrađena je švajcarska firma AGIE CHAR MIL LES za petoosni 

ob rad ni cen tar UCP 600 i ICM ELEC TRO NICS iz No vog Sa da 

za flek si bil nu ro bo ti zo va nu li ni ju za pa ko va nje u kon di tor skoj 

in du stri ji; KLI MA TI ZA CI JA, GRE JA NJE I HLA ĐE NJE - za naj u- 

spešnije ove godine su proglašene tri firme - VA IL LANT GmbH 

iz Ne mač ke za to plot nu pum pu ze mlja/vo da Geo Therm VWS, 

VI ES SMANN iz Be o gra da ta ko đe za to plot nu pum pu ze mlja/ 

vo da, ali sa ozna kom Vi to cal 300 BW 116 i TO ŠI BA iz Ja pa na 

za kli ma ure đaj Su per Da i se i kai; PRO CE SNA TEH NI KA - na grada 

je do de lje na DR ŽAV NOM TEH NIČ KOM UNI VER ZI TE TU BA U- 

MAN iz Mo skve za me tal ne će lij ske fil te re; IN DU STRIJ SKA 

ELEK TRO NI KA - na gra da "KO RAK U BU DUĆ NOST" pri pa la je 

DRŽAVNOJ KORPORACIJI ROSOBORONEXPORT iz Ru si je za 

ure đaj za ot kri va nje če sti ca eks plo zi va i nar ko ti ka u tra govi 

ma, a za fi skal nu ka su sa in te gri sa nim GPRS mo de mom 

nagrađena je kruševačka firma HCP. 

Na Sajmu tehnike uručeno je i 11 posebnih priznanja 

"KORAK U BUDUĆNOST", u četiri različite oblasti: INTEGRA 

- FLEKSIBILNA AUTOMATIZACIJA - LVD COM PANY iz Bel gi je za 

CNC Panč presu, Izdavačka radnja MICRO BUSINESS iz Ni ša za 

CNC ru ter "Mic ro 1070", SZR NO VI ME TAL iz Su bo ti ce za CNC 

mašinu za plazma i gasno rezanje, užički CORUN za specijalno 

glodalo sa izmenljivim segmentima i izmenljivim pločicama od 

tvrdog metala, kao i KRAUSS MAFFEI KUNSTSTOFFTECHNIK 

GmbH iz Ne mač ke za ma ši nu za bri zga nje pla sti ke na elek tromotorni 

pogon; ELEKTOENERGETIKA - METALKA MAJUR iz 

Jagodine za modularne sklopke i priključnice "Kombo", ENER- 

GOINVEST RASKLOPNA OPREMA iz Sarajeva za rasklopnu 

aparaturu "Movis-24" i ABS MI NEL-TRA FO iz Mladenovca za 

vazdušnu prigušnicu "PKS 1000-0,44"; KLIMATIZACIJA, GRE- 

JA NJE I HLA ĐE NJE - MAX WEISHAUPT GmbH iz Ne mač ke za 

kombinovani gorionik WK 80 i ROBERT BOSCH-JUNKERS takođe 

iz Nemačke za kondenzacioni kotao sa bojlerom tople vode 

"Cerpur Acu"; PROCESNA TEHNIKA - DRŽAVNA KORPORACIJA 

ROSOBORONEXPORT iz Rusije za prečistač vode na bazi filtera 

sa nano vlaknima za individualnu upotrebu. 

Odluku o najuspešnijima doneo je žiri koji je ove godine činilo 

pet profesora sa Mašinskog fakulteta - Dragan Milutinović, 

Pavao Bojanić, Goran Jankes, Miroslav Pilipović i Branislav Živković, 

kao i profesori elektrotehničkog fakulteta - Dragan Stanković, 

Lazar Saranovac i Milan Ponjavić. 


52. Sa jam teh ni ke 

mir Milačić, predsednik Organizacionog 

odbora Međunarodnog sajma tehnike u 

vreme kada se on profilisao i razvijao. Po 

njegovom uverenju, dugom već nekoliko 

decenija, Sajam tehnike predstavlja sponu 

nauke i privrede, a značajno doprinosi 

promovisanju i primeni novih tehnologija. 

Dr Mi la čić je još jed nom na gla sio da su 

nove tehnologije one koje pokreću svet, a 

da ne mo gu uspe šno da se re a li zu ju bez 

dobre strategije razvoja. 

Sve intenzivnija privredna 

sa rad nja Če ške i Sr bi je 

U tom smi slu, ovom pri li kom je po seb no 

istaknuta činjenica da je Srbija jedna od 

osam zemalja kojima Češka pruža razvoj 

nu po moć, a za sa da pred vi đen iz nos 

premašuje 11 miliona evra. U narednom 

periodu finansiraće se projekti koji se 

bave zaštitom životne sredine, ali i različite 

aktivnosti, pored ostalog, iz ekonomskoindustrijskog 

sektora. 

Od ala ta do ro bo ta za za va ri va nje 

Multinacionalna kompanija ITW, dru ga u 

sve tu u obla sti za va rivanja, predstavila se 

na ovogodišnjem Sajmu tehnike. Reč je o 

gigantu koji objedinjuje 400 fabrika širom 

sveta i trenutno zapošljava 70 hiljada ljudi. 

U Be o gra du se na la zi pred stav ni štvo 

za ce lu jugoistočnu Evro pu, a Dra gan 

Mišković, generalni menadžer, kaže da je 

ispunjen cilj postavljen prilikom otvaranja 

predstavništva - u Srbiju su stigle vodeće 

svetske firme iz oblasti zavarivanja. U 

ponudi je najrazličitija roba - od običnih 

alata do robota za zavarivanje. Pored proizvo 

da ko ji se na la ze na la ge ru, ITW nu di trogodišnju 

garanciju, servisiranje opreme, a 

svojim klijentima obezbeđuje i besplatnu 

postprodajnu podršku. ITW se ne bavi 

samo prodajom opreme za zavarivanje, 

već saradnicima i poslovnim partnerima 

prenosi svoje znanje i iskustvo. Kompanija 

je specijalizovana za podršku u brodogradnji, 

a po seb no is ti ču sprem nost na rad u 

terenskim uslovima, "i saharskim i sibirskim", 

ka ko vo le da ka žu. 

Češka Republika već tradicionalno, 

desetu godinu za redom učestvuje na Sajmu 

tehnike u Beogradu, a ove godine najuspešnije 

firme predstavile su se u okviru 

nacionalne izložbe. Pod pokroviteljstvom 

Ministarstva industrije i trgovine Češke, 

promovisane su nove tehnologije, mašine 

i uređaji, elektronika, oprema i pribor za 

šin ska vo zi la i rud ni ke, kao i mno ge dru ge 

značajne novine. 

Zvaničnici i privrednici Češke Republike 

su na konferenciji za novinare održanoj na 

Beogradskom sajmu, predstavili rezultate 

i trendove privredne saradnje sa Srbijom. 

Tako je ambasadorka Češke u Srbiji, Hana 

Hubačkova, rekla da je ove godine na Sajmu 

teh ni ke pred sta vlje no 20 pred u ze ća, 

uglavnom iz oblasti mašinogradnje koja 

će zasigurno privući pažnju i interesovanje 

poslovne publike u Srbiji. 

"Češka se dugoročno angažuje na Balkanu, 

a Srbija spada u prioritete naše 

Za svakog ponešto 

Kompanija Siemens d.o.o. Beograd, 

lider u oblasti elektrotehnike i elektronike, 

predstavila je nove proizvode i rešenja na 

52. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih 

dostignuća, kroz grupacije Industrijska 

elektro-oprema (Automation and Drives), 

Industrijski projekti i usluge (Industrial 

Solutions & Services), Tehnička infrastruktura 

objekata (Building Technologies), Sa o- 

braćajni sistemi (Transportation Systems) 

i Ener ge ti ka (Po wer Tran smis sion and 

Di stri bu tion – Po wer Ge ne ra tion). Te ma 

nastupa je bila - energetska efikasnost. 

Dobra iskustva sa nemačkim proizvodima 

opredelila su beogradsku firmu SOBEL 

međunarodne saradnje", rekla je Hubačko 

va i do da la da oče ku je da će se ta da saradnju usmeri isključivo na kompanije 

"Baš po me ri" 

saradnja dalje intenzivirati, posebno zbog 

činjenice da Češka sledeće godine preuzima 

šestomesečno predsedavanje EU. 

"Iskoristićemo znanja i iskustva koja imamo 

ve za na za ovaj re gion i pre ne će mo ih 

na evrop ski ni vo. Mi slim da mo že mo da 

pomognemo u različitim oblastima", rekla 

je Hubačkova. 

iz ove ze mlje. SOBEL se ba vi pro me tom 

elektrotehničke robe namenjene različitim 

industrijama, a na tržištu je već uveliko 

prepoznatljiva po visokom a standardnom 

kvalitetu. Na Sajmu tehnike i tehničkih 

dostignuća, SOBEL je izložio proizvode 

svih šest fir mi ko je za stu pa. U SOBEL-u 

ka žu da su na stu pi na saj mo vi ma za njih 

in 

značajni zbog mogućnosti ostvarivanja 

kontakata sa poslovnim partnerima i zbog 

promocije novih programa, koji se stalno 

"izbacuju" na tržište. Zadovoljni su utiscima 

sa ovogodišnjeg nastupa na Sajmu 

teh ni ke, uz is ti ca nje da je već pr vog da na 

sajma bilo više konkretnih upita potencijalnih 

potrošača, a da realizaciju očekuju 

posle završetka manifestacije. 

Jedan od istaknutih izlagača koji je svoje 

me sto na Saj mu teh ni ke na šao u ha li 

14, ta mo gde je bi la iz lo že na rashladna 

oprema, kompresori, isparivači i kondenzatori, 

svakako je beogradska firma MASTER 

FRIGO. Projektovanje, inženjering, prodaja 

i ugradnja rashladne opreme osnovne 

su delatnosti firme. Pored toga, MASTER 

FRIGO klijentima pruža i tehničku podršku 

pri odabiru komponenti za rashladne 

si ste me, ser vi sne uslu ge, a ba vi se i ve leprodajom. 

Nagrade UEPS-a 

I Udruženje ekonomskih propagandista 

Sr bi je nagradilo je na Sajmu tehnike 

najuspešnije izlagače. GRAND PRIX sa 

diplomom i statuetom, dar Umetničke livnice 

"Voždovac" Braća Jeremić, nagradu 

koja se dodeljuje za najbolji promotivni 

nastup, ove godine dobila je METALKA 

MAJUR iz Jagodine. 

UEPS je za uspešan promotivni nastup 

diplomama nagradio još pet preduzeća - 

ATB SEVER iz Subotice, VAILLANT GmbH 

iz Ne mač ke, kao i tri be o grad ska pred u- 

zeća - INTERMERKUR HANDEL, ETAŽ i 

TEXIMP. 

Za Sa jam teh ni ke ka žu da je "baš po 

meri". Veliki, dobre ponude iz različitih 

obla sti i rob nih gru pa. Ali, ka ko je reč o, pre 

svega, poslovnom sajmu, gužva nikoga 

nije ometala u razgledanju eksponata. A 

posetilaca je bilo, i starih i novih. Tako će 

bi ti i do go di ne, po 53. put, na Be o gradskom 

saj mu... 


VII Me đu na rod ni sa jam ko mu nal ne opre me 

Po tvr da kva li te ta in du stri je 

ko mu nal ne opre me 

Pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, od 4. do 6. juna, održan 

je VII Međunarodni sajam komunalne opreme, dok je ne posredni 

organizator sajma Poslovno udruženje komunalnih preduzeća iz 

Srbije KOMDEL u sa rad nji sa struč nom eki pom Expo- 

Media Events-a iz Be o gra da. Or ga ni za to ri Saj ma su 

javna komunalna preduzeća, ujedno i potencijalni 

kupci i korisnici opreme i tehnologija, što daje poseban 

kvalitet ovoj manifestaciji. 

Slična sa jamska manifestacija, gde 

se mo gu vi de ti nove tehnologije, 

oprema i široka lepeza proizvoda 

potrebnih opštinskoj infrastrukturi, na 

ovim prostorima ne postoji, što je velika 

većina dosadašnjih učesnika i te kako 

prepoznala. 

Jedna od tradicija Međunarodnog sajma 

komunalne opreme jeste obeležavanje 5. 

juna, Svetskog dana zaštite životne sredine, 

ko ji "pa da", u vre me odr ža va nja "Kom- 

Iz la ga či iz Sr bi je 

Fabrika vagona iz Kraljeva, FAP korpora 

ci ja A.D. iz Pri bo ja, IMT iz Knja žev ca, 

IMT Standard iz Boljevca, Konfekcija 

Karalić iz Kruševca, MIN Holding iz 

Niša, Peštan d.o.o. iz Aranđelovca, Uno 

Martin iz Šapca, Korali iz Kraljeva, 

Kru šik DP iz Va lje va, Va tro sprem iz Be o- 

gra da, Br zan plast iz Čač ka, Im por tex 

iz Vra nja, Re sor iz Ni ša, GO ŠA iz Smederevske 

Palanke, Rumekon iz Rume, 

Ter mo me tal iz Ade, Za sta va IN PRO iz 

Kragujevca, B Soft iz Beograda, Megotex 

iz Inđije, Livnica iz Leskovca... 

del Expo"-a. U okviru sajamske postavke 

posetioci su mogli da vide raznovrsnu 

ponudu opreme i mehanizacije namenjene 

za reciklažu korisnih sastojaka izdvojenih 

iz komunalnog otpada, održavanje 

čistoće u gradovima i naseljima, vodosnabdevanje 

i prečišćavanje otpadnih voda, 

održavanje javnog zelenila i uređenje gradskih 

par ko va i tr go va, kao i opre mu na menjenu 

za gradske pijace, parking servise, 

javnu rasvetu i druge specifične proizvode 

i usluge potrebne komunalnim preduzećima... 

Jubilej 

Sed mi po re du sa jam "Kom del ex po" 

otvorila je predsednica Skupštine "Komdela" 

Radmila Vladisavljević. U cilju obeležava 

nja 10 go di na ra da KOM DEL-a, za vre me 

trajanja Sajma održana je i svečana sednica 

Skupštine "Komdela", posvećena ovom 

jubileju. Programom pratećih aktivnosti 

bilo je predviđeno održavanje tematskih 

rasprava, sednica upravnih odbora udruženja 

komunalnih delatnosti, a jedan deo 

pratećih aktivnosti odnosio se na stručne i 

komercijalne prezentacije. 

Kvalitet sajma je u 

pri vla če nju ku pa ca 

Ko mu nal na oblast ima 

i te ka kav zna čaj, po sebno 

sa sta no vi šta opre me 

i nje ne pri me ne. Iako je 

ekološka doktrina i uopšte 

prak sa u tom smi slu za če ta 

u drugoj polovini 20. veka, 

po če tak 21. ve ka sve do či o 

promenama nabolje u tehnološkim 

i funkcionalnim 

karakteristikama opreme koja služi za 

kvalitetno i efektno obavljanje poslova koji 

su u saglasnosti sa konceptom zaštite sredine 

u urbanim područjima. 

Za Međunarodni sajam komunalne 

opre me "Kom del EX PO", ove go di ne se 

prijavilo oko 40 domaćih i stranih izlagača. 

Jedan od kvaliteta ovog sajma jeste to što 

omogućava privlačenje potencijalnih kupaca 

i njihovo povezivanje sa proizvođačima 

komunalne opreme. 

Imajući u vidu ove odrednice, manifestaci 

je po put ove, ima ju, či ni se, sa mo jed nu 

dominantnu odliku – da pokažu i dokažu 

že lje i uči nje no, s jed ne stra ne, i istin sku 

vezu sa zaštitom životne sredine u urbanim 

zo na ma, s dru ge stra ne. 

Karakteristike 

Specijalna komunalna vozila sa opremom 

za tret man sme ća i re ci kla žu, i opremom 

za održavanje zelenih površina bila 


VII Me đu na rod ni sa jam ko mu nal ne opre me "Kom del EX PO" 

su dominantna u ukupnom izlagačkom 

sadržaju. Nastavljajući sa tradicijom pružanja 

uvida u najnovija tehnološka dostignuća 

u oblasti komunalnih delatnosti, 

prezentaciju savremene opreme, uz široki 

spektar proizvođača i uvoznika, VII Međunarodni 

sajam komunalne opreme imao je 

dve značajne karakteristike: Sajam je opet 

održan u Beogradu, jer glavni grad otvara 

nove mogućnosti za jačanje međunarodnog 

i re gi o nal nog zna ča ja ove ma ni fe sta cije; 

i dru go, me sto odr ža va nja je, opet, bi la 

eskluzivna, veoma komforna i tehnički potpuno 

opremljena multifunkcionalna hala 

smeštena u Novom Beogradu, kao deo 

poznatog lanca EXPO XXI, ko ja, sa mim tim, 

po svim karakteristikama, predstavlja sam 

svetski vrh sajamske ponude. Ipak, bilo je 

i komentara koji još s nevericom posmatraju 

činjenicu da se sajamske manifestacije 

ovakvog gabarita mogu održati i van prostora 

Beogradskog sajma. Štaviše, neki 

od uče sni ka i po se ti la ca ocenili su da je 

za kvalitetnije i efektnije izlaganje mašina 

za komunalne potrebe bolji otvoreni, a ne 

zatvoreni prostor, poput Expo XXI... 

Is ku stvo go vo ri da se po red uobičajenih 

kontakata sa potencijalnim kupcima kojima 

su izlagači mogli da istaknu prednosti 

Di rekt ni na stup 

ino stra nih kom pa ni ja 

• Slo ve ni ja: 

Atrik, Ljubljana; Perftech, Bled, 

Eko les, Ptuj 

• Ma đar ska: 

Uni tra de auto, Bu dim pe šta; 

• Ma ke do ni ja: 

Fu na del va, Bi to lj, 

MZT pum pi, Sko pje 

• Bosna i Hercegovina: 

Unis ko vi na, Vi so ko 

• Austri ja: 

AGRU Kun stof ftec nick GmbH 

• Hr vat ska: 

Bor pla sti ka, Kneževi vinogradi 

opreme i tehnologije koje nude, na Sajmu 

komunalne opreme ostvaruju se i mnogi 

dru gi korisni kontakti i dogovori o raznim 

oblicima saradnje i kooperacije domaćih i 

stranih proizvođača. 

Opre ma za jav nu hi gi je nu 

Poseban značaj imala je i izložena oprema 

za održavanje javne higijene u gradovima 

i naseljima, vodosnabdevanje i 

prečišćavanje otpadnih voda, oprema za 

održavanje javnog zelenila i uređenje gradskih 

par ko va i tr go va, za tim spe ci fič na 

oprema za potrebe parking servisa, gradskih 

pi ja ca, kao i opre ma za jav nu ra svetu... 

Sa jam je, da kle, bio i pred sta va no vih 

ali i proverenih načina vođenja čistoće 

grada i njegovog uređenja. in

posetili smo... 

. 

75. me đu na rod ni po ljo pri vred ni sa jam 

Ju bi lej za re spekt, 

Ju bi lej za re spekt, 

po ka za no za pam e nje... 

Za tri če tvrt veka postojanja Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu izrastao je u naj ve ću 

sajamsku priredbu u jugoistočnoj Evropi. Okuplja sve koji nešto znače ili traže u poljoprivredi, prehrambe 

noj in du stri ji, sto čar stvu i pri vred nim gra na ma ko je pro is ti ču iz agra ra ili su ve za ne za agrar. In te resovanje 

i dobre poslovne razloge da se pojave na "majskom sajmu" pokazuje više od 2.000 izlagača, 

od ko jih je če tr de set od sto iz ino stranstva, a predstavljaju proizvode iz više od 60 zemalja. 

N 

ovosadski sajam u 2008. beleži 

tri jubileja: 85 godina postojanja, 

75. održavanje međunarodnog 

poljoprivrednog sajma i pet decenija članstva 

u Međunarodnoj asocijaciji sajamske 

industrije (UFI). Veliki broj izlagača na celokupnom 

izložbenom prostoru Novosadskog 

saj ma i vi še od 600.000 po se ti la ca 

potvrđuju kvalitet Međunarodnog poljoprivrednog 

sajma. 

Međunarodni poljoprivredni sajam u 

Novom Sadu je uvek odražavao sliku ekonomskih 

i društvenih dešavanja u Srbiji i 

dru gim ze mlja ma. Ak tu el ni gi gan ti u proizvodnji 

i prometu prehrambenih artikala 

kod nas i u ze mlja ma okru že nja, po čet ne 

korake načinili su baš na Međunarodnom 

po ljo pri vred nom saj mu. To što su ga pre pozna 

le kao me sto za pred sta vlja nje jav no sti 

i započinjanje velikih integracionih procesa, 

za Novosadski sajam predstavlja veliko 

priznanje. 

Sa dr žaj 

Sedamdeset peti međunarodni poljoprivredni 

sajam bila je prava prilika da 

se upoznaju iskustva zemalja u okruženju. 

Ostvareni kontakti, čiji su rezultati 

uspostavljanje dugoročne saradnje u vidu 

razmene iskustva sa kompanijama i asoci- 

jacijama razvijenih zemalja, od neprocenjive 

su vrednosti za pozicioniranje domaće 

agroindustrije. 

Mehanizacija: Budući da su poljoprivrednim 

gazdinstvima u Srbiji i nadalje 

potrebne obnova i modernizacija mašinskog 

parka, Međunarodni poljoprivredni 

sa jam je, kao i ra ni jih go di na, bio u znaku 

izložbe poljoprivredne mehanizacije. 

Letnja suša prošle godine i njene posledice, 

još jednom su potvrdile neophodnost 

navodnjavanja većih poljoprivrednih 

površina za sigurnije prinose, ukazale na 

nedovoljno korišćenje postrne setve, kao 

i na dobre primere primene agrotehničkih 

mera, uspešno stvaranje i proizvodnju 

semenskog materijala. 

Stočarska izložba: Je dan od naj a traktivnijih 

segmenata Međunarodnog poljoprivrednog 

sajma je Izložba stoke. To je 

najveća i najbogatija stočna izložba u Srbiji 

i regionu, te svake godine posetioci Sajma 

ima ju pri li ku da vi de oko 5.000 ži vih eksponata. 

Učesnici prikazuju najbolja grla 

domaćih i stranih odgajivača. Tu se na 

jednom mestu mogu videti autohtone rase 

stoke, genofond, neophodan za očuvanje 

bi o di ver zi te ta. Po kro vi telj Iz lo žbe sto ke je, 

već po tradiciji, Ministarstvo za poljoprivredu, 

šumarstvo i vodoprivredu. 

Ta izložba podstiče razvoj domaćeg 

sto čar stva i ona je jed na od me ra ko je 

doprinose obnavljanju i uvećanju kvalitetnog 

stočnog fonda i posredno, povratku 

klanične industrije Srbije među značajne 

izvoznike na tržište Evropske unije i u 

druge zemlje u svetu. Zato Izložba stoke 

na Novosadskom sajmu ima značajnu 

perspektivu i u narednom periodu će predstavljati 

prestižno mesto za unapređenje 

domaće stočarske proizvodnje. 

Centar za ulaganja: Višegodišnje učešće 

nadležnih institucija, ministarstava 

i asocijacija na Međunarodnom poljoprivred 

nom saj mu u No vom Sa du, gde u 

neposrednom razgovoru upoznaju poljoprivrednike 

i posetioce s aktuelnim programima 

resornih institucija, daju precizne 

informacije o finansiranju, sufinansiranju 

i drugim povoljnostima, ali i prikupljaju 

povratne informacije za kreativno rešavanje 

problema - donelo je dobre rezultate. 


75. me đu na rod ni po ljo pri vred ni sa jam 

Me đu na rod ni po ljo pri vred ni sa jam i 

ove go di ne je po ka zao da je pra vo me sto 

za one ko ji že le i mo gu da in ve sti ra ju u 

zasnivanje sigurnije i kvalitetnije ratarske, 

po vr tar ske, vi no gra dar ske, sto čarske 

proizvodnje, prerade poljoprivrednih 

pro iz vo da u ci lju stva ra nja i za šti te rob ne 

marke. Država i investitori prepoznaju 

ovaj sa jam kao šan su za pro fit i una pređenje 

agrara. 

Ocenjivanje kvaliteta: Tradicija ocenjivanja 

kvaliteta proizvoda na Novosadskom 

saj mu du ga je osam i po de ce ni ja. 

Iskustvo je pokazalo da priznanja koja 

dodeljuju komisije eksperata koje okuplja 

Novosadski sajam doprinose ugledu i 

uspehu na tržištu. 

Za vrednovanje kvaliteta proizvoda u 

31 robnoj grupi ocenjivano je više od 

3.000 prehrambenih proizvoda, ambalaže, 

se me na, me ha ni za ci je u po ljo pri vre di, 

prehrambenoj i šumarskoj tehnici, kao 

i oko 5.000 ži vih eks po na ta na iz lo žbi 

stoke. 

jedan podsticaj kontinuiranom negovanju 

i unapređenju kvaliteta proizvoda. 

Hala rekordera: Međunarodni poljoprivred 

ni sa jam, ove go di ne bio je bo ga tiji 

za "Halu rekordera", novi segment u 

okviru koga su se svakodnevno predstavljali 

rekorderi Srbije u primarnoj 

poljoprivrednoj proizvodnji. 

"Hala rekordera" u prostoru Hale 

13 tokom trajanja Međunarodnog 

poljoprivrednog sajma bila 

je mesto upoznavanja sa novim 

dostignućima u oblasti ratarstva, 

povrtarstva, voćarstva, vinogradarstva 

sa novim sortama, hemijskim 

proizvodima za zaštitu i 

prehranu bilja, rasama, hranom 

i za šti tom u obla sti sto čar stva, 

kao i drugim činiocima za unapređenje 

poljoprivredne proizvodnje. 

Tih dana su najeminentniji proizvođači 

mašina, uređaja i drugih repromaterijala 

mogli u direktnom kontaktu s najboljima 

od najboljih da prenesu novine u oblasti 

svoje delatnosti i da čuju povratne reakcije 

i zahteve korisnika iz prakse. 

Ha la za dru ga ra: De lat no sti kao i 

važnost zadrugarstva za opstanak i razvoj 

sela, unapređenje primarne poljoprivredne 

pro iz vod nje, ali i osta lih či ni la ca ko ji 

učestvuju u razvitku i modernizaciji domaćeg 

aga ra pred sta vlje ne su na Me đu na rodnom 

poljoprivrednom sajmu u izložbenom 

delu Hale 6. To je drugi put organizovano 

pred sta vlja nje ze mljo rad nič kog za drugarstva 

Vojvodine i uže Srbije. 

Zemljoradničke zadruge su se 

u Ha li 6 pred sta vi le sa mo stalno, 

ili u organizaciji opština ili 

zadružnih saveza kojima teritorijalno 

pripadaju. Cilj nastupa bio 

je ostvarivanje mogućnosti uspostavljanja 

poslovnih kontakata i 

organizovane prezentacije zadrugar 

stva, a u pla nu su i edu ka tiv ni 

i informativni programi. 

Na štan du Za dru žnog saveza 

Vojvodine prilikom nastupa na 

prošlogodišnjem Međunarodnom poljoprivrednom 

sajmu zabeležena je izuzetno 

velika posećenost i uspostavljeni su brojni 

poslovni kontakti sa partnerima iz zemlje 

i inostranstva. Ove godine nastupile su 

zadruge iz 26 opština iz Vojvodine i central 

ne Srbije: Bečeja, Novog Bečeja, Šida, 

Beograda, Srbobrana, Bačke Topole, Svilajnca, 

Novog Sada, Kucure, Malog Iđoša, 

Zemuna, Užica, Temerina, Sombora, Futoga, 

Čuruga, Bačkog Petrovca, Zrenjanina, 

Arilja, Apatina, Krupnja, Čačka, Suseka, 

Topole i Petrovca na Mlavi. Nastup zadruga 

i poljoprivrednika u organizaciji Zadružnog 

saveza Vojvodine na jednom mestu na 

Za doprinos razvoju poljoprivrede, od 

prošle godine se dodeljuju priznanja "Najbolji 

u agrobizinisu" u oblasti primarne 

poljoprivredne proizvodnje i prerade, a 

primaju ih i najuspešniji menadžer i naučno-istraživački 

radnik. 

Obeležavajući 85 godina postojanja, 

zatim dijamantski jubilej - tri četvrt veka 

Međunarodnog poljoprivrednog sajma, 

kao i po la ve ka član stva u UFI, No vo sadski 

sa jam je u Po slov nom cen tru ure dio 

"Ku ću šam pi o na", u ko joj su se na jed nom 

mestu, na prigodan način, našli nekadašnji 

šampioni kvaliteta i predstavili aktuelni 

apsolutni lideri i šampioni. Bio je to još in 

aktuelnoj sajamskoj manifestaciji ocenjen 

je kao izuzetno uspešan poduhvat, gde se 

kao jedan od rezultata očekuje i shvatanje 

značaja i snage zadružnog pokreta u široj 

javnosti. 

Vi še od 600.000 po se ti laca 

Naj ve ćom sa jam skom smo trom u 

zemlji izuzetno su zadovoljni i organizatori 

i izlagači. "Zadovoljni smo, jer su izlagači 

zadovoljni", izjavio je izvršni direktor za 

sajamsku de lat nost, član Izvšnog od bora 

Novosadskog sajma, mr Bojan Gajić. 

Prema njegovim rečima, inostrani izlagači 

su izuzetno zadovoljni, verovatno zato 

što je ove go di ne bi lo vi še po slov nih lju di 

nego "šetača". Gajić smatra i da se po kazalo 

opravdanim ovogodišnje uvođenje 

"Hale rekordera" i "Kuće šampiona", ali i 

na po me nuo da Po ljo pri vred ni sa jam uvek 

mora da donosi novitete i pridržava se 

evrop skih tren do va. 

"Jubilarni Međunarodni poljoprivredni 

sajam ispunio je očekivanja, a Sajam 

je posetilo više od 600.000 ljudi, što je 

gotovo 10% stanovništva Srbije", naglasio 

je Gajić. Ne skrivajući zadovoljstvo što je 

ovogodišnji Međunarodni poljoprivredni 

sa jam pro šao iz nad oče ki va nja, Ga jić je 

istakao da je Novosadski sajam organizova 

njem ta kve smo tre agro bi zni sa po tvr dio 

lidersku ulogu u organizaciji sajmova i 

događaja u regionu. 

Kako je rekla direktor Direkcije za marketing 

i odnose s javnošću Marijeta Lazor, 

na Novosadskom sajmu je tokom Sajma 

dnev no bi lo upo sle no oko 7.000 lju di, što 

je još je dan od po da ta ka o ve li či ni i zna čaju 

Poljoprivrednog sajma. Akreditovanih 

novinara bilo je gotovo 1.000. 

Glavne karakteristike 75. međunarodnog 

poljoprivrednog sajma bile su brojne 

i uspešne poslovne aktivnosti. Prema izjavama 

izlagača, sklopljen je rekordan broj 

ugovora i ostvareni su mnogi poslovni kontakti, 

koji će konkretne rezultate dati po 

završetku Sajma. Sedamdeset šesti međunarodni 

poljoprivredni sajam na Novosadskom 

saj mu bi će odr žan od 9. do 16. ma ja 

sledeće godine. 


Održivi razvoj 

Sklad in du stri je i za šti te 

ži vot ne sre di ne 

Održivi razvoj je skladan odnos 

ekologije i privrede, kako bi 

se pri rod no bo gat stvo na še 

planete sačuvalo i za buduće 

naraštaje. Može se reći da održivi 

raz voj pred sta vlja ge neralno 

usme re nje, te žnju da se stvo ri 

bolji svet, balansirajući socijalne, 

ekonomske i faktore zaštite 

životne sredine. 

P 

re ne što vi še od de set go di na, 

Svetska komisija za životnu sredi 

nu i raz voj (World Commision on 

Environment and Development), po zna ta i 

kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland 

Commision) objavila je izveštaj pod nazivom 

"Naša zajednička budućnost" (Our 

Common Future) ko jim se uka zu je na opasnost, 

po lju de i na šu pla ne tu, od po li ti ke 

ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir 

mogućnosti regeneracije planete Zemlje. 

Ova ko mi si ja, ko jom je pred se da vao 

Ka na đa nin Džim Mek nil, de fi ni sa la je 

održivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjava- 

ju potrebe sadašnjosti, bez uskraćivanja 

mogućnosti budućim generacijama da 

zadovolje svoje potrebe. 

Svetski lideri su na Zemaljskom samitu 

u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojili preporuke 

Bruntlendove komisije, a jedan od 

rezultata samita bila je Agen da 21 ko jom 

se daju preporuke za održivo upravljanje 

zemljišnim, vodenim i šumskim resursima 

u 21. ve ku. 

Sa mit o Ze mlji - Rio de 

Ža ne i ro 1992. 

Konferencija Ujedinjenih nacija o zaštiti 

životne sredine i razvoju (UNCED), odr žana 

ju na 1992 go di ne u Rio de Ža ne i ru, 

bi la je naj ve ća od svih ikad odr ža nih konferencija 

Ujedinjenih nacija. Prisustvovalo 

je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz 

oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih 

političkih lidera. Paralelno dešavanje 

- konferencija namenjena nevladinim 

organizacijama, privukla je još više učesnika. 

Konferenciju je pratilo preko 7.000 

predstavnika "sedme sile"... 

Me đu tim, kao što je i bi lo oče ki va no, 

učesnicima samita nije pošlo za rukom da 

dođu do rešenja za mnoga pitanja. Naime, 

bilo je teško postići saglasnost između 

ze ma lja o pi ta nji ma gde su se na uda ru 

našli različiti ekonomski interesi ili duboko 

uvrežene vrednosti. 

Zemaljski samit 1992. godine uspeo 

je uto li ko što je po pr vi put po vezao 

pi ta nja raz vo ja i za šti te 

životne sredine. Osim toga, 

rezultat predstavlja i potpisivanje 

i usvajanje nekoliko 

važnih dokumenata, 

me đu ko ji ma je 

Deklaracija o životnoj 

sre dini i razvoju 

- poznatija kao Rio 

de kla ra ci ja, Konvencija 

o promeni 

klime, Konvencija 

o bi o lo škoj ra znovr 

sno sti, Prin cip o 

upra vlja nju, za šti ti 

i odr ži vom raz vo ju 

svih tipova šuma, kao 

i akcioni plan održivog 

raz vo ja za 21. vek na zvan 

Agenda 21. 

Agen da 21 

Jedan od ključnih dokumenata usvojenih 

na sa mi tu u Rio de Ža ne i ru je Agen da 

21 - deklaracija o namerama i obaveziva 

nje na održivi raz voj u 21. ve ku. Na 

oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja 

- od teme siromaštva, zaštite atmosfere, 

šuma, vodenih resursa, preko zdravstva, 

po ljo pri vre de, eko lo ški zdra vog upra vljanja 

biotehnologijom, do pitanja odlaganja 

otpada. 

Eko lo gi ja ne mo ra bi ti u su ko bu 

sa eko no mi jom 

Jedna od predrasuda je da zaštita životne 

sredine dolazi u sukob sa interesima 

privrednog razvoja - rasta društvenog proizvoda, 

životnog standarda, otvaranja novih 

radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja, 

ali i ze ma lja u raz vo ju, to kom po sled nje 

decenije dokazuje suprotno: tradicionalni 

koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje 

i ujedno rast potrošnje prirodnih 

resursa došao je do svojih krajnjih granica. 

Takozvani "eksterni troškovi" koje proizvodi 

zagađivanje, iscrpljivanje resursa i 

narušavanje ljudskog zdravlja, počinju da 

nadmašuju koristi koje dalji rast donosi. 

Ka pi tal se da nas u naj ra zvi je ni jim 

ze mlja ma sve vi še ula že u za šti tu oko line, 

šted nju ener gi je i dru gih re sur sa i u 

raz voj teh no lo gi ja pri ja telj skih pre ma okoli 

ni. Upra vo u tim pod ruč ji ma otva ra ju se i 

brojna nova radna mesta. Manje razvijene 

zemlje nemaju izbora, moraju da slede 

taj put. 

Održivi razvoj treba podsticati fiskalnim 

merama na lokalnom nivou, koje za cilj 

imaju sprečavanje zagađenja i rasipanje 

prirodnih bogatstava. in 


Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak 

časopisa Industrija? 

Da 

Potpis 

Datum 

Ime i prezime: 

Ne 

Pozicija u okviru kompanije: 

Kompanija: 

Adresa: 

Poštanski broj i mesto: 

Tel. 

E-mail: 

Kog tipa je organizacija u kojoj radite? 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Zastupnik/distributer 

Proizvođač 

Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina 

Konsultantska kompanija 

Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti 

Drugo (molimo vas navedite) 

Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti 

organizacije u kojoj radite: 

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju 

bile zainteresovane da dobijaju naš 

časopis: 

Država: 

Fax. 

FORMULAR ZA 

BESPLATNU 

PRETPLATU 

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak 

časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite 

ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki 

od sledećih načina: 

1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-235 

2. poštom na sledeću adresu: 

BAZIS EVENT MEDIA 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web 

adresi www.bem.rs. 

Internet adresa: 

Da li želite da dobijete dodatne informacije 

o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event 

Media: 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Modul - časopis o arhitekturi i građevinarstvu 

Građevinski informator - specijalizovan 

poslovni katalog građevinske industrije u 

Srbiji, kao i u zemljama ex-Jugoslavije 

Bazis Event Media nudi, pod povoljnim 

uslovima, mogućnost organizacije različitih 

seminara, skupova i prezentacija u potpuno 

opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da 

dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi? 

Da 

Ne 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da 

primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama 

koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije. 

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA 

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.bem.rs 

BAZIS EVENT MEDIA, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd

Iz bor sa jam skih do ga đa ja u 2008. 

BEOGRADSKI SAJAM 

www.sajam.co.rs 

30. međunarodni sajam grafičke i papirne industrije – od 17. do 20. septembra 

7. packtech expo Balkan 2008 – od 17. do 20. septembra 

4. međunarodni sajam energetike – od 8. do 10. oktobra 

46. međunarodna izložba repromaterijala, mašina i alata za obradu drveta – od 

10. do 16. novembra 

7. međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja preduzeća – od 26. do 

29. novembra 

NOVOSADSKI SAJAM 

www.sajam.net 

45. međunarodni sajam hrane i pića – od 9. do 12. oktobra 

8. sajam automobila "Auto Show - Novi Sad" – od 21. do 26. oktobra 

17. međunarodni sajam energetike i elektronike – od 4. do 7. novembra 

PC SKENDERIJA - SARAJEVO 

www.skenderija.ba 

Od 11.do 14. novembra: 

AGROFOOD 2008: 

• 34. Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrane i pića 

• 34. Međunarodni sajam roba široke potrošnje 

• 34. Međunarodni sajam pakovanja i opreme za pakovanje 

ZAGREBAČKI VELESAJAM 

www.zv.hr 

Od 16. do 21.septembra 2008: 

• 6. međunarodna izložba izuma, novih ideja, proizvoda i tehnologija - ARCA 

• Modernpak - 24. međunarodni sajam ambalaže i pakiranja 

• EMATeh - 4. međunarodni sajam ekotehnologija, održivog razvoja, komunalne 

opreme, zaštite i sigurnosti 

SKOPSKI SAJAM 

www.skopjefair.com.mk 

Od 14. do 18. oktobra 2008: 

TEHNOMA 2008 

• 34. Međunarodni sajam metalurgije, elektronike, nemetala i građevinarstva, 

bezbednosti i zaštite - MAKINOVA 2008 

• 28. Međunarodna izložba inovacija 

• 9. Međunardni sajam zanatstva i male privrede 

JADRANSKI SAJAM – BUDVA 

www.adriafair.cg.yu 

Od 8. do 12. oktobra 2008: 

• 10. Sajam automobila 

XX industrija 2/2008 

Od 23. do 25. oktobra 2008: 

• 10. Sajam malih i srednjih preduzeća; 

• 5. Sajam poslovnih usluga i investicija

Sadrzaj,uvodnik 16.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?