Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

More documents

Recommendations

Info

industrijska zemlja zemlja BRAZIL – JUŽNOAMERIČKI PRIVREDNI DIV Privredna komora Srbije je 30. maja organizovala predstavljanje mogućnosti koje pruža privreda Brazila. Budući da aktuelna bilateralna privredna saradnja Srbije i Brazila zaostaje za realnim mogućnostima dveju zemalja, a imajući u vidu proizvodno-izvozni potencijal Srbije i potrošačke moći velikog brazilskog tržišta, tim povodom, prisutnim privrednicima obratio se i Aleksandar Ador Neta, ambasador Brazila u Beogradu. Brazil je peta po veličini država na svetu. Nalazi se u Južnoj Americi, i ujedno je najveća država na tom kontinentu. Površina mu je 8,5 miliona km2 , a broj stanovnika 191 milion. Može se reći da ima radne snage 100 miliona ljudi. Brazilci su miroljubiv narod, koji čini više rasa. Poštuju se imigranti i različite veroispovesti. Nije konfliktan, ne primenjuje silu u međunarodnom pravu, promoter je mira među narodima. • Automobilska industrija poslednjih decenija postaje sve razvijenija, tako da je danas 5.u svetu, sa 3 180 000 proizvedenih automobila godišnje. U avioindustriji, “Embraer” je postao jedan od najvećih proizvođača aviona u svetu, sa akcentom na one segmente tržišta koji beleže veliki rast u vojnoj i komercijalnoj avijaciji. • Brazilska hemijska industrija je 8. u svetu. • Jedna je od najvećih industrija gume na planeti. • Najodrživije šumarstvo u Latinskoj Americi. Jedna od najvećih industrija celuloze u svetu: Izvoz u 2010. g. je bio 1,21 milijarda američkih $ • Moderna i konkurentna industrija tekstila, među deset najvećih na svetu, sa preko 30 hiljada kompanija i vrednosti izvoza od preko 2 milijarde američkih dolara u 2010. • Veoma konkurentna industrija kože. Treći proizvođač cipela u svetu, sa 3,5 milijardi američkih dolara izvoza u 2010. • Jedno od najvećih tržišta za kozmetiku u svetu. Izvoz od 687 miliona američkih dolara u 2010. PRIRODNA BOGATSTVA Brazil većinom prekriva tropska šuma, a na istočnoj strani izlazi na Atlantski okean. Kroz Brazil protiče jedna od najvećih reka na svetu Amazon. Topografija Brazila je raznovrsna i obuhvata područja brda, planina, ravnica, visoravni i dugu okeansku obalu. Sever Brazila predstavlja nizijsko područje sliva Amazona. Na jugu se nalaze brežuljkasti predeli sa niskim planinama. Nekoliko planinskih lanaca, visine do 2 900 metara i protežu se uz obalu Atlantika. Najviši vrh Brazila je vrh Neblina (Pico da Neblina, „vrh oblaka“) sa 3 014 m, koji se nalazi na severu blizu Gvajane. Brazil sadrži velika prirodna bogastva. U Brazilu se nalazi prašuma Amazon. Razvijena je posebno industrija i privreda. Veliki udeo imaju firme iz SAD, Švajcarske, Japana, Francuske. U poslednje vreme zabeležen je veliki industrijski napredak. Svake godine se poseku velike površine šume. Te se nove površine upotrebljavaju u poljoprivredi. Najveći deo plantaža je u vlasništvu velikih feudalaca. Veliki uticaj imaju i strane kompanije. Najveći deo radno sposobnog stanovništva je zaposlen u uslužnim delatnostima (42%), u poljoprivredi (31%), a u industriji samo 27%. INDUSTRIJA Do polovine 20-og veka, u Brazilu je bila zastupljena samo laka industrija - tekstilna, prehrambena, industrija duvana, kože i obuće, drvna, farmaceutska, itd. Naročito povoljni uslovi su postojali za razvoj drvne industrije, budući da je Brazil po površini šuma na drugom mestu u svetu i da na svakog stanovnika otpada oko 8 ha šume, ali se ona neracionalno koristila, što je dovelo do pojave velikog ekološkog problema: “svetska pluća” - šume Amazona će biti uništene, ukoliko se brazilskoj sirotinji ili bogatim rentijerima ne ponude druge mogućnosti za zaradu i opstanak. Teška industrija je započela sa razvojem nakon Drugog svetskog rata. Najvažnije rude koje se eksploatišu su rude gvožđa, mangan i boksit. Po proizvodnji rude gvožđa, Brazil je na četvrtom mestu u svetu, posle Rusije, Kine i Australije. Najveći deo proizvodnje ove rude se izvozi, a manji deo se topi u železarama Sao Paola, koje su manjeg kapaciteta, i u velikoj železari Volta Rodonda koja se nalazi u saveznoj državi Minas Žerais, glavnoj rudonosnoj pokrajini. Po proizvodnji i izvozu čelika, nalazi se među prvih deset država sveta. Gotovo čitava industrija je smeštena u tri grada i njihovoj okolini - u Sao Paulu, Rio de Žaneiru i Belo Horizonteu. Ovaj “brazilski trougao” se počeo razvijati u 18. veku, na osnovu eksploatacije 58 <strong>Industrija</strong> 38 / jun 2012.
industrijska zemlja nalazišta zlata i dijamanata. Vrednost uvoza Brazila (61,4 biliona), premašuje vrednost iznosa (53 biliona). Nacionalni dohodak (po glavi stanovnika) iznosi 6 300 dolara godišnje. Glavni trgovinski partneri Brazila su Evropska unija, SAD, Argentina i Japan. POLJOPRIVREDA Veliki deo Brazila pokrivaju veoma plodna zemljišta, na kojima se mogu dobijati po dva ili tri roda godišnje. Sada se obrađuje samo 4% od ukupne površine, ali ni u jednoj zemlji sveta nema mogućnosti tako velikog širenja obradivih površina kao u Brazilu. Najveći deo zemljista čine krupni veleposedi, od kojih su neki jednaki površini srednjeameričkih država. Zbog velike površine zemlje, koja se pruža u nekoliko klimatskih pojaseva, poljoprivreda je raznolika. U tropskim i suptropskim krajevima uzgaja se šećerna trska, pamuk, duvan, banane, kafa, pirinač i južno voće. Brazil je najveći proizvođač junetine, kafe, šećera i pomorandži. Za domaću potrošnju, najviše se gaje pšenica i kukuruz (u umerenom pojasu), manioka, žitarice, pasulj i kikiriki za ulje. Zbog nedostatka mehanizacije i male upotrebe veštačkog đubriva, prinosi po hektaru su među najmanjima u svetu. Tako, prosečan prinos pšenice po hektaru iznosi samo 1 000 kg, što je oko sedam puta manje nego, npr. u Holandiji i Danskoj. Najznačajniji izvozni proizvod Brazila je kafa (minas), a gotovo polovina ukupne proizvodnje dobija se u saveznoj državi Sao Paulo, najvećoj monokulturnoj oblasti proizvodnje kafe u svetu. Na svetskom tržistu naročito su poznate vrste brazilske kafe, koje imaju nazive po izvoznim lukama : santos, minas, parana, rio... Na visoravnima Brazilskog gorja razvijeno je ekstenzivno stočarstvo ( preko 55 miliona goveda, 30 miliona svinja, 16 miliona ovaca, 7 miliona konja...). Brazil raspolaže velikim mineralnim bogatstvom, koje tek treba iskoristiti. Znatna su nalazišta boksita, gvožđa, mangana, nikla, fosfata, platine, uranijuma, grafita, zatim zlata i dijamanata za industrijske potrebe. Brazilski topaz je jako cenjeni dragi kamen, zlatnožute boje. Veliko prirodno bogatstvo predstavlja vodna snaga brazilskih reka, ali se od 20 miliona ks vodene energije, koristi samo 11,2%. TEHNIČKE MOGUĆNOSTI I POKAZATELJI ▪▪ Više od 100.000 MV kapaciteta (10. u svetu) ▪▪ Čista energija: 89% dolazi iz obnovljivih izvora ▪▪ Rastuća eksploatacija nafte - više od 2 miliona barela dnevno ▪▪ Lideri u eksploataciji nafte iz dubokih voda ▪▪ Lider u pružanju inženjerskih usluga Ukupan izvoz Brazila iznosi 201,9 milijardi US$, dok je uvoz 181,6 milijardi US$. Inače, Brazil najviše izvozi u Kinu i SAD, ali neuporedivo najveći izvoz ostvaruje u EU. <strong>Industrija</strong> 38 / jun 2012. 59
Page 1:
Broj 38 • Jun 2012. • Godina VI
Page 5 and 6:
sadržaj Sadržaj ALMEX DOO Mašine
Page 7 and 8: eflektor ...I SVET Slovenija gubi k
Page 9 and 10: u u fokusu ALMEX DOO CEBIS: “Moza
Page 11 and 12: u u fokusu Veletržnica je posebna
Page 13 and 14: u u fokusu PREDNOSTI VELETRŽNICE B
Page 15 and 16: eflektor plus “PKB KORPORACIJA”
Page 17 and 18: ezbednost bezbednost i zdravlje i z
Page 19 and 20: Još 2005. godine stupio je na snag
Page 21 and 22: energetika ENERGETSKA EFIKASNOST Ag
Page 23: eflektor plus “DELOITTE” OBJAVI
Page 26 and 27: predstavljamo MIKROKONTROL D.O.O. N
Page 28: predstavljamo GRUNDFOS SRBIJA D.O.O
Page 32: predstavljamo ROLOMATIK ROLOMATIK -
Page 35: eč reč stručnjaka U stvari, ja s
Page 39 and 40: obotika ABB D.O.O. ABB ROBOTIKA Vel
Page 41 and 42: najava najava događaja NIKOLA TESL
Page 43 and 44: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
Page 45 and 46: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
Page 47 and 48: predstavljamo Formira zaptivku bilo
Page 49 and 50: predstavljamo INSTITUT MIHAJLO PUPI
Page 52 and 53: eflektor plus plus LOGISTIKA LOGIST
Page 54: eflektor plus plus DECENIJA KVALITE
Page 57: vremeplov PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA
Page 61 and 62: posetili smo FRANKFURTSKI SAJAM Sve
Page 64 and 65: posetili smo 38. MEĐUNARODNI SAJAM
Page 66 and 67: sajamska industrija industrija IZBO
Page 70 and 71: industrijski web adresar web adresa
show all

Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?