Pouzdanost bez kompromisa - Industrija
Pouzdanost bez kompromisa - Industrija Pouzdanost bez kompromisa - Industrija
vremeplov PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA MAJKA PRIVREDE BEOGRADA Privredna komora Beograda, nezavisna, samostalna, javno-pravna institucija, lider u podsticanju i stvaranju vrednosti za privredna društva i preduzetnike, prepoznatljiva je kao najefikasnija asocijacija privrede, koja svojom stručnošću, društveno odgovornom podrškom, aktivno utiče na održiv privredni i humani razvoj i viši standard života. U ovom broju Industrije donosimo priču o istorijatu ove unije privrednika. Tradicija ove ustanove seže mnogo dalje u prošlost, u pretprošli vek. Posle 1830. godine, kada je hatišerifom utvrđena sloboda trgovanja za Srbe u svim delovima Otomanskog carstva, što je potvrđeno Ustavom i Ukazom kneza Miloša o slobodi ličnosti i trgovine, 1837. godine, počinje razvoj trgovine i zanatstva. Sredinom XIX veka u Beogradu je postojala 21 esnafska organizacija sa 647 članova. Davne 1857. godine knez Aleksandar Karađorđević, 28. februara, potpisao je uredbu pod nazivom „Ustrojenije trgovačkog odbora u Beogradu“, kojim je osnovana prva privredna asocijacija u Srbiji. Ona se u svom radu oslanjala na esnafe, kao strukovna i profesionalna udruženja zanatlija i trgovaca. Donošenjem Zakona o radnjama, 1910. godine, osnivaju se, po prvi put u Srbiji, privredna udruženja pod nazivom “komore”, kao javno-pravne ustanove, sa statusom i zadacima koji su imale komore u evropskim zemljama. Iste godine počele su sa radom Industrijska, Trgovinska, Zanatska i Radnička komora, sve sa sedištem u Beogradu, ali sa nadležnostima za celu Srbiju. One su radile na unapređenju prometa, produktivnosti, na uslovima razmene na tržištu i cenama, dobile su ovlašćenja da daju dozvole za otvaranje radnji, da registruju, organizuju stručne ispite i izdaju diplome za obavljanje delatnosti. Zakonom o radnjama, 1931. godine, komore postaju javno-pravne ustanove i savetodavni organi državne uprave za sva pitanja od interesa za njima pripadajuće privredne grane. Trideset godina kasnije, sistem komora se menja i one se od granskih, pretvaraju u jedinstvene komore za sve oblasti privrede. Visoki dom privrednika Beograda pod svojim sadašnjim imenom, postoji tačno 50 godina. Godine 1962., Zakonom o obrazovanju jedinstvenih komora, osnovana je Privredna komora za Beograd, nešto kasnije nazvana Privredna komora Beograda. Danas je Privredna komora Beograda asocijacija koja zastupa i udružuje 50 000 privrednih društava, 55 000 radnji i 58 000 poljoprivrednih gazdinstava sa područja Beograda. Efikasan komorski sistem je u svim uspešnim ekonomijama jedan od odlučujućih faktora unapređenja privrednog razvoja i stvaranja prosperitetne poslovne klime. Komorski sistem u Srbiji, nakon brojnih iskušenja u jednoj od najdužih tranzicija ka modernom tržišnom privrednom sistemu, još uvek se strukturno i reformski prilagođava da bi što efikasnije servisirao potrebe i zastupao interese privrede. 56 Industrija 38 / jun 2012.
vremeplov PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA Uvođenje savremene poslovne informatike i edukacija, pomoć u razvoju malih i srednjih preduzeća, pripreme programa preduzeća za restruktuiranje, informisanje, samo su deo aktivnosti koje Komora Beograda uspešno sprovodi i stavlja na raspolaganje svojim članicama. Komora Beograda organizuje zapažene nastupe domaće privrede na manifestacijama u zemlji i svetu, što omogućava privrednicima da, u cilju proširivanja poslovne saradnje, uspešno predstave svoje proizvode i usluge. Kako se Srbija nalazi u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, Komora Beograda realizuje brojne projekte, prvenstveno vezano za usaglašavanje propisa i primenu jedinstvenih normi i standarda, neophodnih za uključenje privrede u evropske i svetske tokove. Komore u većini razvijenih zemalja tržišne privrede, imaju karakter javno-pravnih institucija, imaju javna ovlašćenja i obavljaju poslove od šireg ekonomskog i socijalnog značaja. Učestvuju u kreiranju i predlaganju privredno-sistemskih rešenja u svojim zemljama, ali i u institucijama Evropske unije. Komore su i “gravitaciono jezgro” udruženja poslodavaca, različitih preduzetničkih asocijacija i profesionalnih udruženja i društava. Obavezan, jedinstven, modernizovan, savremen Komorski sistem je najcelishodnije rešenje i za privredu i za komorski sistem, koji je najstarija i najreprezentativnija institucija privrede. Mnogo toga se promenilo u toku 155 godina postojanja. Privredna komora Beograda je u toj dugoj i bogatoj istoriji bila različito organizovana i imala različita javna ovlašćenja, ali jedno je tokom svih tih godina ostalo nepromenjeno. A to je, sprovođenje osnovnog cilja postojanja komore – zastupanje interesa privrede i privrednika! VESNIK POBEDE Skulptura Ivana Meštrovića, koja danas predstavlja simbol Beograda, bio je sporazum postignut između vajara i Opštine beogradske iz 1913.godine, planiran prvobitno kao deo monumentalne spomenfontane, „Alegorije“, na Terazijama. Trebalo je da bude izgrađena u crvenom bavarskom granitu i bronzi, sa četiri lava, visoka po 4 metra, koji na leđima nose prostrani bazen, u čijoj se sredini diže široki stub sa figurom junaka na vrhu, i sa reljefom dugim 21 metar, koji bi predstavljao ratnike na konjima u trku, deset junaka i velmoža sa štitovima i grbovima naših pokrajina. Pet prstenova bi simbolizovalo pet vekova ropstva pod Turcima. Posle rata, ostala je samo statua „Vesnika pobede“, sakrivena u magacinu vodovodnih cevi na Senjaku. Zbog protesta građana, a posebno dama iz viših krugova, koje su se oštro bunile zbog skandalozne nagosti „Pobednika“, on nije mogao da nađe svoje mesto u centru grada, već je oktobra 1928. godine, na desetogodišnjicu proboja Solunskog fronta, postavljen na visoko postolje na kraju platoa Gornjeg grada kalemegdanske tvrđave. Tako je vidljiv sa svakog mesta, kao simbol nepobedivosti slobodarskog Beograda. Ova figura je i godišnja nagrada „Beogradski pobednik“, koji se već tradicionalno dodeljuje pod okriljem Privredne komore Beograda, za rezltate ostvarene u privređivanju. Industrija 38 / jun 2012. 57
- Page 5 and 6: sadržaj Sadržaj ALMEX DOO Mašine
- Page 7 and 8: eflektor ...I SVET Slovenija gubi k
- Page 9 and 10: u u fokusu ALMEX DOO CEBIS: “Moza
- Page 11 and 12: u u fokusu Veletržnica je posebna
- Page 13 and 14: u u fokusu PREDNOSTI VELETRŽNICE B
- Page 15 and 16: eflektor plus “PKB KORPORACIJA”
- Page 17 and 18: ezbednost bezbednost i zdravlje i z
- Page 19 and 20: Još 2005. godine stupio je na snag
- Page 21 and 22: energetika ENERGETSKA EFIKASNOST Ag
- Page 23: eflektor plus “DELOITTE” OBJAVI
- Page 26 and 27: predstavljamo MIKROKONTROL D.O.O. N
- Page 28: predstavljamo GRUNDFOS SRBIJA D.O.O
- Page 32: predstavljamo ROLOMATIK ROLOMATIK -
- Page 35: eč reč stručnjaka U stvari, ja s
- Page 39 and 40: obotika ABB D.O.O. ABB ROBOTIKA Vel
- Page 41 and 42: najava najava događaja NIKOLA TESL
- Page 43 and 44: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
- Page 45 and 46: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
- Page 47 and 48: predstavljamo Formira zaptivku bilo
- Page 49 and 50: predstavljamo INSTITUT MIHAJLO PUPI
- Page 52 and 53: eflektor plus plus LOGISTIKA LOGIST
- Page 54: eflektor plus plus DECENIJA KVALITE
- Page 59 and 60: industrijska zemlja nalazišta zlat
- Page 61 and 62: posetili smo FRANKFURTSKI SAJAM Sve
- Page 64 and 65: posetili smo 38. MEĐUNARODNI SAJAM
- Page 66 and 67: sajamska industrija industrija IZBO
- Page 70 and 71: industrijski web adresar web adresa
vremeplov<br />
PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA<br />
Uvođenje savremene poslovne informatike i edukacija, pomoć u<br />
razvoju malih i srednjih preduzeća, pripreme programa preduzeća<br />
za restruktuiranje, informisanje, samo su deo aktivnosti koje<br />
Komora Beograda uspešno sprovodi i stavlja na raspolaganje svojim<br />
članicama.<br />
Komora Beograda organizuje zapažene nastupe domaće privrede<br />
na manifestacijama u zemlji i svetu, što omogućava privrednicima<br />
da, u cilju proširivanja poslovne saradnje, uspešno predstave svoje<br />
proizvode i usluge.<br />
Kako se Srbija nalazi u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj<br />
uniji, Komora Beograda realizuje brojne projekte, prvenstveno<br />
vezano za usaglašavanje propisa i primenu jedinstvenih normi i<br />
standarda, neophodnih za uključenje privrede u evropske i svetske<br />
tokove.<br />
Komore u većini razvijenih zemalja tržišne privrede, imaju karakter<br />
javno-pravnih institucija, imaju javna ovlašćenja i obavljaju poslove<br />
od šireg ekonomskog i socijalnog značaja. Učestvuju u kreiranju<br />
i predlaganju privredno-sistemskih rešenja u svojim zemljama, ali<br />
i u institucijama Evropske unije. Komore su i “gravitaciono jezgro”<br />
udruženja poslodavaca, različitih preduzetničkih asocijacija i profesionalnih<br />
udruženja i društava.<br />
Obavezan, jedinstven, modernizovan, savremen Komorski sistem<br />
je najcelishodnije rešenje i za privredu i za komorski sistem, koji je<br />
najstarija i najreprezentativnija institucija privrede.<br />
Mnogo toga se promenilo u toku 155 godina postojanja. Privredna<br />
komora Beograda je u toj dugoj i bogatoj istoriji bila različito organizovana<br />
i imala različita javna ovlašćenja, ali jedno je tokom svih<br />
tih godina ostalo nepromenjeno. A to je, sprovođenje osnovnog<br />
cilja postojanja komore – zastupanje interesa privrede i privrednika!<br />
VESNIK POBEDE<br />
Skulptura Ivana Meštrovića, koja danas predstavlja simbol Beograda,<br />
bio je sporazum postignut između vajara i Opštine beogradske iz<br />
1913.godine, planiran prvobitno kao deo monumentalne spomenfontane,<br />
„Alegorije“, na Terazijama. Trebalo je da bude izgrađena u<br />
crvenom bavarskom granitu i bronzi, sa četiri lava, visoka po 4 metra,<br />
koji na leđima nose prostrani bazen, u čijoj se sredini diže široki stub<br />
sa figurom junaka na vrhu, i sa reljefom dugim 21 metar, koji bi<br />
predstavljao ratnike na konjima u trku, deset junaka i velmoža sa<br />
štitovima i grbovima naših pokrajina. Pet prstenova bi simbolizovalo<br />
pet vekova ropstva pod Turcima.<br />
Posle rata, ostala je samo statua „Vesnika pobede“, sakrivena u<br />
magacinu vodovodnih cevi na Senjaku. Zbog protesta građana, a<br />
posebno dama iz viših krugova, koje su se oštro bunile zbog skandalozne<br />
nagosti „Pobednika“, on nije mogao da nađe svoje mesto<br />
u centru grada, već je oktobra 1928. godine, na desetogodišnjicu<br />
proboja Solunskog fronta, postavljen na visoko postolje na kraju platoa<br />
Gornjeg grada kalemegdanske tvrđave. Tako je vidljiv sa svakog<br />
mesta, kao simbol nepobedivosti slobodarskog Beograda.<br />
Ova figura je i godišnja nagrada „Beogradski pobednik“, koji se već<br />
tradicionalno dodeljuje pod okriljem Privredne komore Beograda, za<br />
rezltate ostvarene u privređivanju.<br />
<strong>Industrija</strong> 38 / jun 2012. 57
Change language