Pouzdanost bez kompromisa - Industrija
Pouzdanost bez kompromisa - Industrija Pouzdanost bez kompromisa - Industrija
energetika ENERGETSKA EFIKASNOST Veće okretanje korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) nastalo je iz više razloga, a osnovni su relativno ograničena zaliha fosilnih goriva i zaštita životne sredine. Sve države koje imaju dugoročne programe razvoja, uvele su razvoj korišćenja obnovljivih izvora kao prvi prioritet u zaštiti životne sredine i energetici i u kontinuitetu se trude da povećaju udeo OIE u svom energetskom bilansu. Agencija za energetsku efikasnost se zalaže za povećanje korišćenja OIE, što treba da pospeši i potražnju svih vrsta postrojenja i uređaja potrebnih za OIE, koji u domaćoj proizvodnji mogu biti daleko pristupačniji krajnjem korisniku – privredi i domaćinstvima. Mi se zalažemo za sistematično, stručno i promišljeno korišćenje OIE, na način kako se to radi u razvijenim zemljama. Na osnovu do sada sublimiranih istraživanja, iz obnovljivih izvora energije možemo da supstituišemo oko 3,8 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, što je otprilike 25 procenata sadašnje primarne proizvodnje energije, i to ne računajući velike hidroelektrane. Od obnovlijivih izvora energije u Srbiji, biomasa trenutno ima najznačajniji potencijal, ali njeno efikasno korišćenje zavisi od mnogo faktora. Biomasa je jeftina, ukoliko je sve na dohvat ruke. Transport je prilično poskupljuje ako, na primer, dovlačite šumske otpatke sa udaljenosti od 100 km. Generalno se to isplati, pogotovo što se često koristi za proizvodnju električne i toplotne energije zajedno. Proizvodnjom i upotrebom biomase i biogasa mogu se ostvariti viškovi energije, koji se prodaju po subvencijama i puštaju u mrežu. Često farmeri, koristeći biomasu ili biogas, proizvedenu električnu energiju prodaju, a uzimaju jevtiniju stuju iz mreže i ostvaruju profit. Na primer, farmeri u Italiji svoju „bio struju” prodaju za 30 evrocenti, a kupuju za 10 centi. Možda njihova proizvodnja ne zadovoljava njihove potrebe, ali najčešće je slučaj da višestrukom razlikom u ceni oni pokrivaju troškove kada kupe količinu koja im je dovoljna. Slično je i sa solarnom energijom. U Španiji, u Madridu, postoji kompleks zgrada sa ravnim krovovima gde su postavljeni solarni fotonaponski paneli. Oni proizvode električnu energiju za liftove, komunikacije, osvetljenje i razne uređaje, a podmiruju oko 25 procenata realnih tehničkih potreba. Ali, oni tu „solarnu struju” puštaju u mrežu i tada je električna energija po subvencionisanoj ceni, čime, u ekonomskom smislu, zadovoljavaju 100 procenata svojih potreba. Početkom 2010. godine i u našoj zemlji su uvedene podsticajne otkupne cene za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pa se u narednim godinama može očekivati veće korišćenje obnovljivih izvora u energetske svrhe. Ovde treba naglasiti da se i u pogledu podsticaja za obnovlijve izvore energije u Evropi i svetu stvari konstantno menjaju, odnosno da politika podsticaja ima veze i sa sveukupnom ekonomsko-strategijskom politikom jedne države, kao i njenog aktuelnog opredeljenja u pogledu prioriteta u energetskom sektoru. Neki podsticaji se tako povećavaju, drugi smanjuju, pa nakon izvesnog vremena dolazi do obrnutog procesa. Ono što je potreba u Srbiji jeste uvođenje podsticaja za korišćenje toplotne energije iz obnovlijivih izvora. Ti podsticaji ne moraju obavezno biti po tzv. feed-in tarifnom sistemu, nego se mogu davati neke druge olakšice i pogodnosti. Nedavno usvojena Uredba Vlade Srbije o finansiranju projekata energetske efikasnosti stvara pretpostavke za veća ulaganja u ovu oblast, doduše pre svega kada su u pitanju lokalne samouprave. 22 Industrija 38 / jun 2012.
eflektor plus “DELOITTE” OBJAVIO KONKURSE ZA 50 NAJBRŽE RASTUĆIH FIRMI I “ZVEZDE U USPONU” Konsultantsko-revizorska kompanija “Deloitte”, najavila je 28. maja početak procesa registracije za izbor tehnoloških kompanija sa najbržim rastom u centralnoj Evropi. Projekat pod nazivom “Technology Fast 50”, ima za cilj rangiranje tehnoloških kompanija sa najbržim rastom prihoda u centralnoj Evropi, u poslednjih pet godina (2007-2011). U Srbiji se sprovodi već petu godinu zaredom, dok se na području centralne Evrope sprovodi već trinaestu godinu. Za plasman na dve “Deloitte” rang liste, 50 najbrže rastućih (Fast 50) i Zvezde u usponu (Rising Stars), kompanije moraju da ostvare godišnje prihode veće od 50 000 EUR za prvu listu i 30 000 EUR za drugu listu. Kategorija “Zvezde u usponu” obuhvata mlade kompanije sa brzim rastom, koje posluju manje od pet godina, gde se najbolji rangiraju na osnovu prosečnog rasta prihoda ostvarenih tokom poslednje tri godine, dok će u kategoriji “Velikih pet” biti uvrštene samo one kompanije čiji su prihodi u 2011. godini bili veći od 25 mil EUR. Da bi se prijavili na konkurs, kompanije treba da se registruju na veb strani www.deloitte.com/fast50ce, gde zainteresovani mogu saznati i više informacija o kriterijumima koje bi kompanije trebalo da ispune, kako bi se plasirale na neku od lista. Kako se ističe u saopštenju, proces registracije će biti završen 13. jula. Prošlogodišnji pobednik je rumunska internet kompanija “Vola.ro Student Adventures S.R.L.”, koja se po prvi put našla na listi 50 brzorastućih tehnoloških kompanija centralne Evrope i koja je zabeležila petogodišnji rast prihoda od 6 219% ( od 2006. do 2010. godine). Poljska firma Selvita S.A. je bila najbolje plasirana kompanija na listi “Zvezde u usponu”. Srpska firma “MadNet” je prošle godine zauzela 45. mesto na listi, dok je kompanija “Bitgear Wireless Design Services” zauzela 10. mesto u kategoriji “Zvezde u usponu”. PUTIN: SRBIJI KREDIT OD 800 MIL USD Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je za poslednjih godinu dana ekonomska razmena između Rusije i Srbije porasla jedan i po put. “Ali, može još bolje, još više”, primetio je Putin u razgovoru sa novoizabranim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Putin je Nikoliću rekao da je njegova zemlja spremna da odobri robni kredit Srbiji u vrednosti od 800 mil USD. Putin je ukazao da bi sredstva tog kredita trebalo da se upotrebe za realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji. Konačna realizacija tog zajma zavisi, kako je naglasio Putin, od tehničke dokumentacije koju bi Srbija trebalo da pripremi za navedene projekte.
- Page 1: Broj 38 • Jun 2012. • Godina VI
- Page 5 and 6: sadržaj Sadržaj ALMEX DOO Mašine
- Page 7 and 8: eflektor ...I SVET Slovenija gubi k
- Page 9 and 10: u u fokusu ALMEX DOO CEBIS: “Moza
- Page 11 and 12: u u fokusu Veletržnica je posebna
- Page 13 and 14: u u fokusu PREDNOSTI VELETRŽNICE B
- Page 15 and 16: eflektor plus “PKB KORPORACIJA”
- Page 17 and 18: ezbednost bezbednost i zdravlje i z
- Page 19 and 20: Još 2005. godine stupio je na snag
- Page 21: energetika ENERGETSKA EFIKASNOST Ag
- Page 26 and 27: predstavljamo MIKROKONTROL D.O.O. N
- Page 28: predstavljamo GRUNDFOS SRBIJA D.O.O
- Page 32: predstavljamo ROLOMATIK ROLOMATIK -
- Page 35: eč reč stručnjaka U stvari, ja s
- Page 39 and 40: obotika ABB D.O.O. ABB ROBOTIKA Vel
- Page 41 and 42: najava najava događaja NIKOLA TESL
- Page 43 and 44: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
- Page 45 and 46: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
- Page 47 and 48: predstavljamo Formira zaptivku bilo
- Page 49 and 50: predstavljamo INSTITUT MIHAJLO PUPI
- Page 52 and 53: eflektor plus plus LOGISTIKA LOGIST
- Page 54: eflektor plus plus DECENIJA KVALITE
- Page 57 and 58: vremeplov PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA
- Page 59 and 60: industrijska zemlja nalazišta zlat
- Page 61 and 62: posetili smo FRANKFURTSKI SAJAM Sve
- Page 64 and 65: posetili smo 38. MEĐUNARODNI SAJAM
- Page 66 and 67: sajamska industrija industrija IZBO
- Page 70 and 71: industrijski web adresar web adresa
energetika<br />
ENERGETSKA EFIKASNOST<br />
Veće okretanje korišćenju obnovljivih<br />
izvora energije (OIE) nastalo<br />
je iz više razloga, a osnovni su<br />
relativno ograničena zaliha fosilnih<br />
goriva i zaštita životne sredine. Sve<br />
države koje imaju dugoročne programe<br />
razvoja, uvele su razvoj korišćenja<br />
obnovljivih izvora kao prvi<br />
prioritet u zaštiti životne sredine i<br />
energetici i u kontinuitetu se trude<br />
da povećaju udeo OIE u svom<br />
energetskom bilansu. Agencija za<br />
energetsku efikasnost se zalaže za<br />
povećanje korišćenja OIE, što treba<br />
da pospeši i potražnju svih vrsta<br />
postrojenja i uređaja potrebnih<br />
za OIE, koji u domaćoj proizvodnji<br />
mogu biti daleko pristupačniji<br />
krajnjem korisniku – privredi i<br />
domaćinstvima. Mi se zalažemo za<br />
sistematično, stručno i promišljeno<br />
korišćenje OIE, na način kako se to<br />
radi u razvijenim zemljama.<br />
Na osnovu do sada sublimiranih istraživanja, iz obnovljivih izvora<br />
energije možemo da supstituišemo oko 3,8 miliona tona ekvivalentne<br />
nafte godišnje, što je otprilike 25 procenata sadašnje primarne<br />
proizvodnje energije, i to ne računajući velike hidroelektrane.<br />
Od obnovlijivih izvora energije u Srbiji, biomasa trenutno<br />
ima najznačajniji potencijal, ali njeno efikasno korišćenje zavisi<br />
od mnogo faktora. Biomasa je jeftina, ukoliko je sve na dohvat<br />
ruke. Transport je prilično poskupljuje ako, na primer, dovlačite<br />
šumske otpatke sa udaljenosti od 100 km. Generalno se to isplati,<br />
pogotovo što se često koristi za proizvodnju električne i toplotne<br />
energije zajedno. Proizvodnjom i upotrebom biomase i biogasa<br />
mogu se ostvariti viškovi energije, koji se prodaju po subvencijama<br />
i puštaju u mrežu. Često farmeri, koristeći biomasu ili biogas,<br />
proizvedenu električnu energiju prodaju, a uzimaju jevtiniju stuju<br />
iz mreže i ostvaruju profit. Na primer, farmeri u Italiji svoju „bio<br />
struju” prodaju za 30 evrocenti, a kupuju za 10 centi. Možda njihova<br />
proizvodnja ne zadovoljava njihove potrebe, ali najčešće je<br />
slučaj da višestrukom razlikom u ceni oni pokrivaju troškove kada<br />
kupe količinu koja im je dovoljna. Slično je i sa solarnom energijom.<br />
U Španiji, u Madridu, postoji kompleks zgrada sa ravnim<br />
krovovima gde su postavljeni solarni fotonaponski paneli. Oni<br />
proizvode električnu energiju za liftove, komunikacije, osvetljenje<br />
i razne uređaje, a podmiruju oko 25 procenata realnih tehničkih<br />
potreba. Ali, oni tu „solarnu struju” puštaju u mrežu i tada je električna<br />
energija po subvencionisanoj ceni, čime, u ekonomskom<br />
smislu, zadovoljavaju 100 procenata svojih potreba. Početkom<br />
2010. godine i u našoj zemlji su uvedene podsticajne otkupne<br />
cene za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pa<br />
se u narednim godinama može očekivati veće korišćenje obnovljivih<br />
izvora u energetske svrhe. Ovde treba naglasiti da se i u<br />
pogledu podsticaja za obnovlijve izvore energije u Evropi i svetu<br />
stvari konstantno menjaju, odnosno da politika podsticaja ima<br />
veze i sa sveukupnom ekonomsko-strategijskom politikom jedne<br />
države, kao i njenog aktuelnog opredeljenja u pogledu prioriteta<br />
u energetskom sektoru. Neki podsticaji se tako povećavaju,<br />
drugi smanjuju, pa nakon izvesnog vremena dolazi do obrnutog<br />
procesa. Ono što je potreba u Srbiji jeste uvođenje podsticaja za<br />
korišćenje toplotne energije iz obnovlijivih izvora. Ti podsticaji ne<br />
moraju obavezno biti po tzv. feed-in tarifnom sistemu, nego se<br />
mogu davati neke druge olakšice i pogodnosti. Nedavno usvojena<br />
Uredba Vlade Srbije o finansiranju projekata energetske efikasnosti<br />
stvara pretpostavke za veća ulaganja u ovu oblast, doduše pre<br />
svega kada su u pitanju lokalne samouprave.<br />
22<br />
<strong>Industrija</strong> 38 / jun 2012.
Change language