Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

More documents

Recommendations

Info

energetika ENERGETSKA EFIKASNOST VREME JE ZA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE Mr Bojan Kovačić, v.d. direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije za “Industriju” U skladu sa energetskom politikom države, kao i svetskim trendovima, posebno treba obratiti pažnju na stvaranje energije iz obnovljivih izvora (sunce, vetar, voda, biogas i drugo), kogeneraciju (istovremeno stvaranje električne i toplotne energije), smanjenje emisije štetnih gasova, gradnju objekata koji u što većoj meri sami obezbeđuju svoje energetske potrebe. Na taj način je moguće drastično smanjiti izdatke za električnu i toplotnu energiju, kao i gorivo, pa čak i velikog potrošača pretvoriti u prodavca, koji viškove energije prodaje i to po višim, subvencionisanim cenama, umesto troška moguće je imati stalan prihod. Povoljnije kreditne linije omogućavaju da se investicija otplaćuje u mesečnim ratama, koje su u rangu dotadašnjih mesečnih računa za energiju. Znači, praktično je moguće bez značajnijeg ulaganja realizovati projekat povećanja energetske efikasnosti, kredit vraćati plaćajući mesečno, onoliko koliko je i do tada plaćano za energiju. Nakon otplate kredita, računi za energiju su značajno manji, a tu je i potencijalni izvor prihoda od viška stvorene energije. Na osnovu do sada sublimiranih istraživanja, iz obnovljivih izvora energije možemo da supstituišemo blizu 3,8 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, što je otprilike 25 procenata sadašnje primarne proizvodnje energije i to ne računajući velike hidroelektrane. Očekujemo da će se to vremenom menjati, u skladu sa usavršavanjem tehnologije i dešavanjima na tržištu. Danas, na primer, postoje kolektori veće snage, a manje površine - sa većim potencijalom za „upijanje” sunčeve energije. Standardni vetrogeneratori su pre samo nekoliko godina bili snage jedan i dva megavata, a sada su od tri i pet, pa se može pretpostaviti da će jednog dana imati snagu i deset megavata. Znači, stepen iskorišćenja će biti veći. Uvođenjem obnovljivih izvora energije razvija se domaća industrija, povećava zapošljavanje, čak i razvija turizam. Možda i najznačajniji razlozi zbog čega to treba razvijati su zaštita životne sredine, smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje zagađenja zemljišta, vode i vazduha. Energija koju sunce tokom godine emituje na 1 m² krova kuće u Srbiji je jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna. Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u južnom delu Srbije - Niš, Kuršumlija, Vranje. Procena ukupnog potencijala za uštedu - korišćenjem sunčeve energije za zagrevanje vode je zasnovana na podatku da u Srbiji ima 2,65 miliona stambenih jedinica. Ukoliko bi se na svaku stambenu jedinicu postavilo po 4 m² solarnih kolektora, godišnje bi se uštedelo oko 7,420 GWh električne energije, čija je vrednost 370 miliona evra. Iskorišćavanjem ukupnog potencijala solarne energije za zagrevanje vode bi se smanjila i emisija ugljen-dioksida - za 6,5 miliona tona godišnje. Za prosečno domaćinstvo sa 4 člana porodice, u proseku je potrebno oko 4 m² solarnih kolektora i bojler zapremine 200 litara. Cena sistema za zagrevanje vode u domaćinstvu pomoću sunčeve energije je od 1 500 – 2 500 evra, u zavisnosti od kvaliteta. Ugradnjom sistema za zagrevanje vode četvoročlano domaćinstvo bi godišnje uštedelo oko 2 400 kWh električne energije ili oko 120 evra godišnje. Ali, treba naglasiti, da će svaki rast cene energije, pre svega električne, uticati na smanjenje perioda za povraćaj investicije. U uslovima ekonomske krize, mnogi smatraju, da je teško razmišljati o obnovljivim izvorima energije koji povlače sa sobom i velika ulaganja. Ipak, osvrnimo se na primer korišćenja solarne energije. Kada je u pitanju zgradarstvo, generalno solarne sisteme je moguće podeliti na aktivne, koji u prvi plan stavljaju instalacionu opremu, i pasivne, u kome zgrada zahvata i čuva najveći deo sunčeve energije. Pasivno korišćenje sunčeve energije osnovni je i najjeftiniji način upotrebe energije iz okoline. Suština arhitektonskog projektovanja koje koristi pasivne solarne elemente je u tome da se poznavanjem i primenom fizičkih zakona - zagrevanja, hlađenja, cirkulacije vazduha i toplotnom izolacijom - omogući da se zgrada (kuća) ponaša kao apsorber i regulator toplote. Istraživanja pokazuju da bi pasivni sistemi za solarno grejanje mogli da podmire od 30% do 60% potrebe toplotne energije. Dakle, svi obnovljivi izvori energije su isplativi pod određenim uslovima, koji se tiču ne samo tehničkog potencijala. Trenutno su najveći potencijali Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije biomasa, male hidroelektrane i geotermalna energija, ali se u bliskoj budućnosti može očeikvati značajnije iskorišćenje energije vetra, pa i solarne energije, naročito sa razvojem i, shodno tome, smanjenjem cene koštanja tehnologije koja se koristi, posebno u primeni fotonaponskih ćelija. Takođe, šira primena ovih izvora zavisi i od uvođenja podsticajnih mera, pre svega garantovanih otkupnih cena, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama. Primera radi, biomasa je jevtina ukoliko je sve na dohvat ruke. Transport je prilično poskupljuje, jer nije svejedno ako, na primer, dovlačite šumske otpatke sa udaljenosti od 100 km. Generalno se to isplati, pogotovo što se često koristi za proizvodnju električne i toplotne energije zajedno. Proizvodnjom i upotrebom biomase i biogasa mogu se ostvariti viškovi energije, koji bi se mogli prodavati po subvencionisanim cenama. Krajem jula 2010. godine usvojen je i Nacionalni akcioni plan za korišćenje biomase u energetske svrhe. 20 Industrija 38 / jun 2012.
energetika ENERGETSKA EFIKASNOST Agencija za energetsku efikasnost je realizovala dva demonstraciona projekta iz oblasti obnovljivih izvora energije – korišćenje drvne biomase za grejanje (kotlarnica u osnovnoj školi) i gradnja male hidroelektrane. Takođe su završeni projekti izrada studije opravdanosti za korišćenje geotermalne energije u Banji Bujanovac, solarne energije u Banji Rusanda, korišćenje biomase za grejanje u opštini Negotin i izgradnju male hidroelektrane na jezeru Ćelije kod Kruševca. Agencija je uz finansijsku podršku španske vlade realizovala projekat ocene potencijala energije vetra na tri lokacije u Srbiji i projekat koji je imao za cilj ocenu potencijala za praktičnu primenu solarne energije u Srbiji (PV i termo-solar). Između ostalog, rezultat ovog projekta jeste i instalacija i priključenje na elektrodistributivnu mrežu prvih fotonaponskih solarnih elektrana u Srbiji – u Varvarinu, Kuli i Beogradu, a instalirano je i jedno termosolarno postrojenje za zagrevanje potrošne tople vode – u Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici. Značajnu ulogu u implementaciji projekata obnovljivih izvora energije imaju lokalne samouprave – gradovi i opštine. Agencija za energetsku efikasnost je do sada neposredno ostvarila kontakte sa više od 100 opština i nastavićemo sa tom praksom. Pored toga, za tri grada uradili smo energetske bilanse i planove energetskog razvoja u skladu sa savremenom evropskom praksom, kao pokazni primer i za druge gradove u Srbiji. Ovi bilansi i planovi omogućavaju opštinama da na pravi način izvršavaju svoje obaveze koje proističu iz Zakona o energetici, kao i da definišu konkretne programe i projekte za svoj, ne samo energetski, razvoj. BIODIZEL: Uljana repica je najznačajnija sirovina za proizvodnju biodizela i od nje se, na svetskom nivou, dobija 85 odsto tog energenta, 13 odsto dobija se iz suncokretovog ulja, dok se iz sojinog i palminog ulja dobija par procenata. Kao sirovine za proizvodnju biodizela mogu se koristiti i otpadna jestiva ulja iz domaćinstava i restorana i masti životinjskog porekla. Tako na primer, u Srbiji se godišnje iskoristi više od sto hiljada tona jestivog ulja, od čega deseti deo može da bude iskorišćen kao sirovina za biodizel. Za proizvodnju 10 000 tona biodizela, potrebno je oko 14 000 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja teorijski potencijal. Ipak, realni potencijal je manji. Primera radi, ukoliko bi se uljanom repicom zasadilo 200 hiljada hektara, uz prosečan prinos od 2,3 tone po hektaru, u narednih 10 godina moglo bi se dobiti oko 150 000 tona biodizela. Mada ne postoji precizna evidencija, u Srbiji postoje mini postrojenja, koja proizvode do 10 000 tona biodizela godišnje. Još 2007. godine, otvorena je fabrika biodizela u Šidu “Viktorija oil”, gde je bilo planirano da se proizvodi 100 hiljada tona biodizela godišnje. Ta fabrika je proizvela oko 25 hiljada tona biodizela i odlučila da se, zbog ekonomske neisplativosti te vrste proizvodnje, preorijentiše na proizvodnju jestivog ulja. Za očekivati je da će stvaranjem podsticajnih zakonskih pretpostavki, proizvodnja biodizela u Srbiji biti značajno povećana. U prethodnom periodu i Naftna industrija Srbije (NIS) je nagoveštavala mogućnost izgradnje fabrike, odnosno pogona za proizvodnju biodizela, kapaciteta 50 000 tona godišnje. U Srbiji postoji interesovanje za korišćenje biodizela, posebno kod poljoprivrednika, a ono je, naročito, izraženo u periodu setve, žetve i velikih radova. Pored poljoprivrede, koja je najveći potrošač dizela u Srbiji i godišnje troši više od 550 000 tona dizel goriva, značajne potrebe za biodizelom mogla bi imati i transportna preduzeća, pre svega gradska. Biodizel bi u određenom procentu mogao da se umešava sa klasičnim dizelom. Dnevne potrebe Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu iznose više od 90 000 litara dizela, što je više od 30 000 tona na godišnjem nivou. Biodizel je moguće koristiti i u automobilima, kamionima, autobusima državnih organa, vozilima vojske, lokalne samouprave, ministarstava... Prema nekim analizama, u Srbiji ima oko 350 000 hektara poljoprivredne površine namenjene kulturama, od kojih bi se mogao praviti biodizel. Prednosti biodizela su brojne, između ostalog, on se može koristiti kao gorivo za poljoprivredne mašine, kamione, autobuse, kao i automobile. Takođe, biodizel je neotrovan, a emisija štetnih gasova pri njegovom sagorevanju značajno je niža u odnosu na konvecionalni dizel. Proizvodnja biodizela u Srbiji prilika je za razvijanje poljoprivrednih ruralnih područja, gde živi oko 45 procenata stanovništva, a od toga se dve trećine bavi poljoprivredom ili je uključen u poljoprivredne delatnosti. S druge strane, to bi bilo dobro i za podsticaj malih i srednjih preduzeća, malih uljara i firmi za proizvodnju biodizela, jer je 85 odsto zemljišta u Srbiji u privatnom vlasništvu. Industrija 38 / jun 2012. 21
Page 1: Broj 38 • Jun 2012. • Godina VI
Page 5 and 6: sadržaj Sadržaj ALMEX DOO Mašine
Page 7 and 8: eflektor ...I SVET Slovenija gubi k
Page 9 and 10: u u fokusu ALMEX DOO CEBIS: “Moza
Page 11 and 12: u u fokusu Veletržnica je posebna
Page 13 and 14: u u fokusu PREDNOSTI VELETRŽNICE B
Page 15 and 16: eflektor plus “PKB KORPORACIJA”
Page 17 and 18: ezbednost bezbednost i zdravlje i z
Page 19: Još 2005. godine stupio je na snag
Page 23: eflektor plus “DELOITTE” OBJAVI
Page 26 and 27: predstavljamo MIKROKONTROL D.O.O. N
Page 28: predstavljamo GRUNDFOS SRBIJA D.O.O
Page 32: predstavljamo ROLOMATIK ROLOMATIK -
Page 35: eč reč stručnjaka U stvari, ja s
Page 39 and 40: obotika ABB D.O.O. ABB ROBOTIKA Vel
Page 41 and 42: najava najava događaja NIKOLA TESL
Page 43 and 44: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
Page 45 and 46: u u fokusu BEOGRADSKI MOSTOVI II DE
Page 47 and 48: predstavljamo Formira zaptivku bilo
Page 49 and 50: predstavljamo INSTITUT MIHAJLO PUPI
Page 52 and 53: eflektor plus plus LOGISTIKA LOGIST
Page 54: eflektor plus plus DECENIJA KVALITE
Page 57 and 58: vremeplov PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA
Page 59 and 60: industrijska zemlja nalazišta zlat
Page 61 and 62: posetili smo FRANKFURTSKI SAJAM Sve
Page 64 and 65: posetili smo 38. MEĐUNARODNI SAJAM
Page 66 and 67: sajamska industrija industrija IZBO
Page 70 and 71:
industrijski web adresar web adresa
show all

Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?