Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

ezbednost bezbednost i zdravlje i zdravlje na na radu
Profesionalne štetnosti kojima su izloženi poljoprivredni radnici su
brojne i raznovrsne, kao što je:
• visoka (leti) i niska (zimi) temperatura, toplotni stres, ultravioletno
zračenje,
• organska prašina (često kontaminirana mikrobima, sporama,
gljivama, toksinima, alergenima, iritansima),
• sve značajnija je prisutnost toksičnih materija, kao posledica
primene agrohemijskih materija, posebno veštačkog đubriva i
pesticida i to ne samo na velikim poljoprivrednim kompleksima,
već i na individualnim imanjima. Problem predstavljaju i toksični
gasovi (amonijak i amonijumdioksid, sumpordioksid, ugljendioksid,)
koji su prisutni u silosima, u uzgajalištima stoke i kod
skladištenja đubriva. Izloženost delovanju gasova je značajan
profesionalni rizik, jer mogu da predstavljaju stalni zdravstveni
problem ili da budu uzrok iznenadne smrti.
• opasnost predstavljaju i infektivne i parazitske bolesti, uzrokovane
bakterijama, gljivicama, virusima, rikecijama i parazitima,
zatim ujed otrovnih i drugih životinja i insekata.
• uvođenje poljoprivredne mehanizacije je dovelo do novih štetnosti,
kao što su buka i vibracije, što je sve i u značajnoj meri
povećalo opasnost od povreda na radu.
Zdravstveni problemi u poljoprivrednoj delatnosti se mogu podeliti
na tri kategorije i to:
• na pogoršanje opšteg zdravlja poljoprivrednika, uzrokovanog
spečifičnim uslovima rada.
• na pojavu infektivnih, parazitskih bolesti i trovanja, kojima ne
samo što su izloženi poljoprivredni radnici, već se mogu preneti
i na članove porodice
• na pojavu profesionalnih oboljenja, povrede na radu i bolesti u
vezi sa radom, kojima su izloženi samo neposredni poljoprivredni
radnici.
Povrede na radu, a posebno smrtne, u poljoprivredi su duplo veće
nego u industriji. Najčešće su posledica korišćenja poljoprivredne
mehanizacije. Prema istraživanjima Međunarodne organizacije
rada (ILO), najmanje 170 000 poljoprivrednih radnika smrtno
nastrada u toku godine. Ovo znači da su radnici u poljoprivredi najmanje
dva puta više izloženi riziku smrtnosti na poslu u poređenju
sa radnicima u drugim sektorima, gde je registrovano smanjenje
smrtnih povreda. Najčešći razlozi povreda su: nedovoljna obučenost
radnika za brigu o bezbednosti i zdravlju na radu, specifični
zahtevi iz kojih proizilaze opasnosti, teški i promenljivi uslovi rada
itd. Od svih povreda na radu 14% nastaje zbog delovanja hemijskih
materija, a od toga je 10% fatalno. Od svih trovanja pesticidima,
56,5% se dogodi u poljoprivredi. Od toga, 90% nastaje kod
radnika u polju. Pri tome, najčešće ( 87%), trovanja se dešavaju u
toku neposredne primene pesticida, koja se vrši putem prskanja,
zaprašivanja, orošavanja ili zamagljivanja, a 13% u toku pripreme,
koja obuhvata otvaranje ambalaže, mešanje, presipanje, nošenje
i čišćenja posuda u kojima se vršila priprema, kao i kod čišćenja
alata, kojima je vršena priprema preparata.
Najčešća profesionalna oboljenja kod radnika u poljoprivredi su:
hronična respiratorna oboljenja, oboljenja koštanomišićnog sistema,
a posebno je značajna pojava artritisa, stres i drugo.
Kao što je već istaknuto, poljoprivreda je heteregona delatnost i
svaki njen sektor rada, kao što su ratarstvo, povrtarstvo, hortikultura,
voćarstvo, vinogradarstvo, stočarstvo, pčelarstvo, ribarstvo,
proizvodnja stočne hrane, itd., ima svoje specifičnosti, uslovljene
predmetom i načinom rada, što za posledicu ima specifične
potencijalne rizike i zahteva posebne mere bezbednosti i zdravlja
na radu.
Nažalost i pored prisutne regulative iz ove oblasti, kao što su
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. gl. RS br.101/2005);
Zakon o poljoprivredi i ruralnim razvoju (Sl glasnik RS br 41/
09); Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl gl RS 125/04 ) i drugi, poljoprivredni
radnici, a posebno individualni poljoprivrednici, nisu u
dovoljnoj meri upoznati ni sa potencijalnim rizicima, ni sa merama
prevencije, kako bi smanjili pojavu povreda na radu i sačuvali svoje
i zdravlje svojih porodica.
Industrija 38 / jun 2012. 17