Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

u fokusu
ENERGIJA IZ OREZANOG VOĆA
Samo od otpalih grana posle rezidbe voća, u
Srbiji može da se dobije 724 964 tone biomase,
što je energetski ravno količini od 194 815 tona
nafte. Ili, po vladajućim cenama sa svetskih
berzi, jednako iznosu od 111 miliona evra.
Do ove računice došao je mr Ranko Koprivica sa
Agronomskog fakulteta u Čačku.
Profesor Koprivica je u svom radu „Potencijali biomase u Srbiji
od rezidbenih ostataka iz višegodišnjih zasada“, naveo da se
u republici svake godine proizvede 12,5 miliona tona biomase,
što je približno 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte, ali se najveći
deo „ne koristi na razuman i racionalan način“.
Srbija je u vrhu evropskih zemalja po količini raspoložive, a neiskorišćene
biomase, koja je danas najveći obnovljivi izvor energije u
svetu – tvrdi Koprivica.
Pošao je od činjenice da danas u Srbiji raste 80 miliona rodnih
stabala voća (računajući samo deset glavnih vrsta) i 286 miliona
čokota loze. Količina orezanih grana zavisi od voćne vrste, bioloških
osobina sorte i podloge, sistema uzgoja, agrotehnike, prinosa i
starosti zasada i kreće se od dva kilograma po stablu za neke sorte
jabuke, do sedam kilograma za breskve i šljive. Rezidbom vinove
loze odstrani se četiri do osam tona orezane mase po hektaru.
Ovakav način uklanjanja ostataka rezidbe zabranjen je u mnogim
zemljama Evrope, dok kod nas nema zakona kojim bi se to sprečavalo.
Godišnje se spali i ode u nebo, poput dima, tri miliona tona
biljne mase! Po energetskom potencijalu to je jednako količini od
čak 11 milijardi kilovat-časova električne energije, što je godišnja
proizvodnja svih hidroelektrana u Srbiji.
Na manjem broju plantažnih voćnjaka i vinograda u Srbiji, doduše,
rezidbeni ostaci već se koriste za zagrevanje objekata. Najčešće
se ostaci orezanih grana ručno pokupe i vezuju u snopove, dok je
primena mašina za baliranje, usitnjavanje i peletiranje mase tek u
začetku.
Od pomenutog ukupnog energetskog potencijala biomase u Srbiji
od 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte, 1,7 miliona potiče iz poljoprivrede,
što je približno jednako količini dizel-goriva koje se utroši
godišnje za radove u poljoprivredi. Takođe, to je ekvivalentna vrednost
od 1,3 miliona tona lakog, niskokaloričnog uglja za loženje.
Analizom ostataka sa naših polja utvrđeno je da više od polovine
energetskog potencijala ove vrste leži u kukuruzu, četvrtina je u
slami strnih žita, pre svega pšenice, a ostatak od oko 15 odsto u
žetvenim ostacima suncokreta, soje, uljane repice i orezina iz voćnjaka
i vinograda. Drugi važan izvor je šumska biomasa, iz koje se
obezbedi jedan milion tona ekvivalenta nafte. Svake godine pojavljuje
se mogućnost prerade 1,5 miliona kubnih metara šumskog
prirasta u vidu odsečaka, odrezaka, kore i piljevine.
Rubrika ostvarena u saradnji sa web portalom: www.serbia-energy.com
Rezidba je jedna od glavnih tehnoloških operacija u voćarstvu i vinogradarstvu,
i delovi krune odbačeni rezidbom mogu se sakupljati,
balirati, peletirati i koristiti u energetske svrhe. U Italiji se na taj
način pruža mogućnost farmerima da ostvare dodatnu dobit prodajom
biomase ili energije, toplotne i električne. Naši voćari, međutim,
sakupe ostatke rezidbe, iznesu iz voćnjaka i najčešće spale, čime se
još i zagađuje okolina.
Orezine nacionalne voćke, recimo, odlično bi poslužile i za grejanje
kuća putem biomase. Sa 42 miliona stabala šljive u nas, svake
godine rezidbom se skine 324 068 tona biomase, ili četiri puta više
nego sa ostalog voća. To su jabuke (35 856 tona biomase), breskve
(26 862), kruške (20 492), višnje (15 547), kajsije (1 933), trešnje (1
655) i dunje (979).
14
Industrija 38 / jun 2012.