Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

u fokusu
zakupa i treće i najbitnije, da u pravom smislu primenimo dobra
iskustva na tom polju iz Španije, Engleske i Italije, gde državi nije
interes da ona bude većinski vlasnik prostora, već je poželjno da
ona primi privatni kapital i da taj kapital bude maksimum 49%
vlasnik, i da to bude mešovita svojina koja će ići u dalji razvoj, pa je
planirana i gradnja nekih novih objekata, pa i gradnja nekih veletržnica
po Srbiji. Ovo je vin-vin strategija za sve. Osim za one koji
su mnogo godina u nazad lovili u sivoj ekonomiji. Oni će da izgube.
Privredno društvo “Veletržnica – Beograd” d.o.o., nakon što je Skupština
grada Beograda na sednici od 23. decembra 2011. godine
usvojila informaciju o potrebi njegovog osnivanja, osnovano je 4.
januara 2012., a u registar Agencije za privredne registre upisano je
13. januara 2012. godine.
BEOGRAD TO MORA DA IMA
To u svetu nije uobičajeno, primer Beograda je bio jedinstven, tako
da je sada Veletržnica preduzeće izdvojeno iz Gradskih pijaca, a
dosadašnji direktor gospodin Dragan Pušara je shvatio da svojim
primerom mora da pokaže da je to jedno perspektivno preduzeće,
i gde on učestvuje aktivno u poslu gde, ukoliko mali vlasnici
akcionari Veletržnice nisu zadovoljni njegovim radom, imaju mnogo
bržu mogućnost njegovog smenjivanja i uticaja na njegov rad,
nego kada bi ga postavljao grad, kao osnivač preduzeća.
Ovaj projekat pripreman je 10 godina ali najintenzivnije se radi
poslednje 2 godine. Mnogo je toga trebalo da se uradi na pripremanju
ovog projekta, jer to je jedna velika stvar infrastrukturnog
tipa, jer imati veletržnicu je isto bitno koliko i imati most. Ovim
će svi više dobiti – i država, više poreza, i gradska uprava će imati
jednu mnogo bolju situaciju u smislu kvalitetnijih proizvoda i
potrošači, jer ćemo jesti voće i povrće po jeftinijim cenama, a
sa druge strane, imaćemo jednu efikasniju trgovinu na veliko.
Mada mnogi bi vam ritejleri sigurno rekli, da ako mogu baš da
biraju, najpre bi se odrekli voća i povrća, jer su oni najzahtevniji
za održavanje. Tu spada – kvarljivost, visoke cene, skupa i
nepraktična ambalaža.
Zbog svega toga, veletržnica je rešenje.
A, kao što rekoh, izgubiće oni koji su godinama mešetarili u sivoj
ekonomiji.
Prof. Aćimović: Inače, ovo kako ste vi postavili kao temu Agrobiznis,
na prvi pogled ne izgleda da je veletržnica baš mnogo i
jako važna tema ali je zaista od velikog značaja. Hajde da pokušamo
da popravljamo stvari... Imam mogućnosti da neposredno
čujem iskustva privrednika, da se kod njih dešava velika promena
kada je preduzeće iz ruku domaćih vlasnika, prešlo u ruke
stranih vlasnika – koliko god da ga pre toga domaći vlasnici nisu
slušali, strani vlasnik smatra da nije bitan obim uštede, nema
malog prometa i nema male uštede, svaka ušteda je bitna. Neka
firma ima i 100 miliona evra prihoda, ako mi napravimo 1 000
000 evra uštedu, i to je bitno, pa i 100 000 evra je ušteda.
U skladu sa definisanim idejnim rešenjem, Veletržnica će biti
izgrađena na premijum lokaciji od 18,5 ha na Novom Beogradu
(Blok 53), na mestu sadašnje kvantaške pijace. Procena vrednosti
kapitala postojećeg kompleksa poverena je Ekonomskom
fakultetu u Beogradu. Urbanistički uslovi su uređeni detaljnim
planom regulacije, a imovinsko stanje je bez opterećenja.
Kompleks Veletržnice će se sastojati od hala za voće i povrće,
meso, ribu i cveće. Svi prostori će biti izgrađeni u skladu sa standardima
bezbednosti hrane i kondicionirani na odgovarajuće
temperature. Prodajni i skladišni prosor je centralno klimatizovan,
u skladu sa vrstama roba, koje se u halama prodaju.
12
Industrija 38 / jun 2012.