Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

Broj 38 • Jun 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara 

Pouzdanost bez kompromisa 

na strani 46

uvodnik 

Izdavač 

Reč urednika 

Promenilo se, nije da nije… Promenila se 

politička slika, promenilo se vreme, ušli smo 

u žarko leto. 

I kako smo i najavljivali, bilo je na nedavno 

održanim sajmovima u Srbiji puno stranaca. 

Kao dokaz, to su i novi prijatelji časopisa 

“Industrija”. Menja se nešto u privrednim 

tokovima, uprkos krizi koja jenjava. 

Ali, valjda je najmračnije pred svitanje. Sa brojnih skupova i manifestacija, 

stiče se utisak da se vraćamo u privrednu šemu. Doduše, to se za sada 

najbolje vidi na ulicama Beograda, gde su sve brojniji strani turisti i 

privrednici. Pa, dobro, od nečega moramo početi – da gradimo svoj imidž. 

I od svoga dvorišta – da ga uredimo i počistimo ispred. 

Uživajte u novoj “Industriji”. 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Lazara Kujundžića 88, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347 90 00 

E-mail: office@industrija.rs 

www.industrija.rs 

Glavni i odgovorni urednik 

Nikola Mirković 

Tel: +381 60 344 8428 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

REDAKCIJA 

Urednik izdanja 

Jasmina Pešić 

Tel: + 381 60 344 8434 

E-mail: info@industrija.rs 

Dizajn i priprema za štampu 

Đorđe Rafajlović 

E-mail: raf@raster.rs 

Marketing 

Jasmina Jovanović 

Mihailo Nenadović 

Aleksandra Radosavljević 

Broj 38 

Broj 38 • Jun 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara 

Pouzdanost bez kompromisa 

na strani 46 

Štampa 

Maxima graf, Vladana Desnice 13, Petrovaradin 

Distribucija 

Direkt marketing service d.o.o. 

Jasmina Pešić 

urednik izdanja 

Web 

www.industrija.rs 

Časopis izlazi dvomesečno 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost 

objavljenih oglasa i promotivnih tekstova. 

Sajt www.najboljeknjige.rs sa ponosom 

predstavljaju svoje novo izdanje. 

U svim većim knjižarama u Srbiji i regionu. 

Jedna od najvećih web knjižara kod nas. 

www.najboljeknjige.rs 

Postanite član kluba “Najbolje knjige” i ostvarite velike popuste.

sadržaj 

Sadržaj 

ALMEX DOO 

Mašine CLAAS u profesionalnoj proizvodnji biogasa . . . . . . . . . . . 08 

U FOKUSU 

• VELETRŽNICA BEOGRAD 10 

U FOKUSU 

• ENERGIJA IZ OREZANOG VOĆA 14 

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU 

• Bezbednost i zdravlje na radu u poljoprivredi . . . . . . . . . 16 

REFLEKTOR PLUS 

• SAJAM IBA – BAZAR ZA HLEB I KOLAČE 18 

TRCPRO D.O.O. 

• IMPLEMENTACIJA ZAKONA O PRETHODNO UPAKOVANIM PROIZVODIMA . . 19 

ENERGETIKA 

• Vreme je za obnovljive izvore energije . . . . . . . . . . . 20 

EATON ELECTRIC DOO 

• EATON DUCO I DUMECO SKLOPKA-RASTAVLJAČI . . . . . . . . 25 

MIKROKONTROL D.O.O. 

• NJ – Kontroler za upravljanje složenim elektromotornim pogonima 26 

GRUNDFOS SRBIJA D.O.O. 

• GRUNDFOS MAGNA3 . . . . . . . . . . . . . . . 28 

LOCTITE 

• Više od epoksida više od trenutnog lepka - Loctite 3090 31 

ROLOMATIK 

• ROLOMATIK – IZVOĐENJE MONTAŽNIH OBJEKATA . . . . . . . . 32 

REČ STRUČNJAKA 

• Koji je presudni kriterijum za izbor menadžera? 34 

ABB D.O.O 

•ABB Robotika . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 

NAJAVA DOGAĐAJA 

• U susret manifestaciji TESLIN DAN . . . . . . . . . . . . 40 

BEOGRADSKI MOSTOVI II DEO 

• MOST NA ADI . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 

U FOKUSU 

• Loctite® – pouzdanost bez kompromisa 46 

INSTITUT MIHAJLO PUPIN - AUTOMATIKA 

•AMEG Simulator – trenažer 48 

MAGNAT D.O.O. 

• Novi modeli moment ključeva: još brži, lakši i još precizniji! 50 

LOGISTIKA 

• LOGISTIKA U SRBIJI 52 

• Pomorsko rečna agencija “Agent Plus” proslavlja 5 godina uspešnog poslovanja 52 

GEBRÜDER WEISS 

• Gebrüder Weiss u potpunosti preuzima špediciju Diehl 53 

REFLEKTOR PLUS 

• Ceresit proslavio deset godina u Srbiji . . . . . . . . . . . 54 

VREMEPLOV 

• MAJKA PRIVREDE BEOGRADA . . . . . . . . . . . . . 56 

INDUSTRIJSKA ZEMLJA 

• BRAZIL – JUŽNOAMERIČKI PRIVREDNI DIV . . . . . . . . . . 58 

FRANKFURTSKI SAJAM 

• Light and Building 2012 60 

POSETILI SMO 

• Tradicionalno majsko okupljanje u vili „Anđelija“ u Beogradu . . . . . 62 

POSETILI SMO 

• 38. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVINARSTVA – SEEBBE . . . . . . 64 

• MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE I TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA . . . . . 65 

IZBOR SAJMOVA U ZEMLJI I REGIONU 

• Izbor sajmova u 2012. . . . . . . . . . . . . . . . 66 


• SAJMOVI ENERGETIKA I ECOFAIR . . . . . . . . . . . . 67 

10 

U FOKUSU 

VELETRŽNICA BEOGRAD 

Profesor Slobodan Aćimović za časopis Industrija 

„Budući da je agroindustrija jedna od tema ovog broja Industrije, 

poklanjamo posebnu pažnju budućoj najvećoj pijaci 

voća i povrća u Srbiji – Veletržnici Beograd. Tim povodom 

smo razgovarali sa profesorom Slobodanom Aćimovićem, 

redovnim profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu.” 

20 

ENERGETIKA 

VREME JE ZA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE 

Mr Bojan Kovačić, v.d. direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike 

Srbije za časopis Industrija 

„U skladu sa energetskom politikom države, kao i svetskim 

trendovima, posebno treba obratiti pažnju na stvaranje 

energije iz obnovljivih izvora, kogeneraciju, smanjenje emisije 

štetnih gasova, gradnju objekata koji obezbeđuju...“ 

42 

U FOKUSU 

MOST NA ADI 

Priča o beogradskim mostovima II deo 

„U prethodnom broju, časopis “Industrija” imao je priču 

o mostu Zemun-Borča, koji je tek u izgradnji. Ovoga puta, 

pričamo o Mostu na Adi, koji od prošle godine ukrašava 

Beograd. Lepo je znati podatke o već proverenom znamenju 

prestonice, koji je brzo postao jedan od simbola grada...” 

pretplatite se na vaš primerak časopisa 

Posetite nas na našoj Facebook stranici: 

www.facebook.com/casopis.industrija 

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je 

da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci. 

Industrija 38 / jun 2012. 

5

eflektor 

SRBIJA... 

Beograd podstiče poljoprivredu 

sa 20 miliona dinara - Raspisan 

tender za navodnjavanje i 

opremanje plastenika 

Grad Beograd je izdvojio 20 miliona dinara 

za podsticanje voćarstva i povrtartstvo u 

prestonici. Kako bi poljoprivrednici dobili 

neophodnu opremu, Sekretarijat za privredu 

Beograda raspisao je u nedelju (17. jun 

2012. godine) tender za izbor dobavljača koji 

će isporučiti i postaviti opremu za zaštitu i 

navodnjavanje zasada voćaka i plastenike 

sa sistemom navodnjavanja za povrtarsku 

proizvodnju u Beogradu. Rok za dostavljanje 

ponuda je 2. jul 2012. godine. 

Vanredna skupština “Vino Župe” 

odobrava kredite IFC-a i EIB-a 

Upravni odbor aleksandrovačkog proizvođača 

vina i sokova, “Vino Župa”, zakazao je za 

2. jul vanrednu skupštinu akcionara na kojoj 

će centralna tačka dnevnog reda biti donošenje 

odluke o odobravanju raspolaganja 

imovine velike vrednosti koje se odnosi na 

uspostavljanje kreditnog odnosa između ove 

kompanije i Međunarodne finansijske korporacije 

(IFC), članice Svetske banke i Evropske 

investicione banke (EIB). 

IFC je odobrio kredit “Vino Župi” u visini od 

12,5 mil EUR uz grejs period od dve godine uz 

godišnju kamatu EURIBOR plus 5%, dok je EIB 

ovoj kompaniji odobrio kredit od 9 miliona 

evra uz grejs period od godinu dana i kamatnu 

stopu tromesečni EURIBOR plus 6,75%. 

Kredit IFC-a se će otplaćivati nakon isteka 

grejs perioda u roku od četiri i po godine, dok 

će se kredit EIB-a nakon isteka grejs perioda 

otplaćivati mesečno u periodu od sedam 

godina. 

Kako je navedeno u materijalu za skupštinu, 

namena ovih kredita jeste “izmirenje i saniranje 

postojećih kreditnih obaveza Društva i 

ulaganje u nove investicije radi daljeg razvoja”. 

Po oba ova kredita akcionari “Vino Župe” 

imaju pravo nesaglasnosti odnosno pravo 

otkupa akcija od strane kompanije. 

Kikindsku pekaru još peče stečaj - 

Drugi krug prodaje 24. jula 2012. 

Drugi krug prodaje Pekare “Kikinda” u stečaju 

biće održan 24. jula u 12 sati. Krajem maja 

održana je prva licitacija i tada su zainteresovani 

ponuđači otkupili dokumentaciju, ali 

nisu uplatili depozit. Stoga je prva licitacija 

proglašena neuspešnom. 

- Početna cena za kupovinu Pekare “Kikinda” 

u stečaju biće niža, a otkupna cena konkursne 

dokumentacije ostaće nepromenjena – kaže 

stečajna upravnica Milica Bogunović. 

– Početna cena je sada 85 miliona dinara. 

Na prvoj licitaciji bila je 96 miliona, a tada su 

konkursnu dokumentaciju otkupila dva pravna 

lica iz Kikinde. 

U prostorijama takozvane Gradske pekare 

nalazi se slovenčako preduzeće “Don-don” 

koje je u zakupu. U proizvodnji učestvuju i 

nekadašnji zaposleni u Pekari “Kikinda”. 

U Pekari “Kikinda” proizvodnja je prekinuta 

oktobra 2010, godine kada je 120 zaposlenih 

započelo štrajk zbog neisplaćenih zarada i 

dnevnica. Već početkom 2011. godine u ovoj 

firmi pokrenut je stečajni postupak. 

Beograd dobija još jedan most - 

Drugu traku obilaznice Dobanovci- 

Ostružnica gradi konzorcijum 

“Planum-Ratko Mitrović” 

Zamenik generalnog direktora “Puteva Srbije” 

Slavoljub Tubić najavio je da će u utorak, 19. 

juna, to preduzeće potpisati ugovor sa domaćim 

konzorcijumom “Planum-Ratko Mitrović” 

za izgradnju druge trake obilaznice od Dobanovaca 

do Ostružnice i nagovestio izgradnju 

novog mosta na Savi kod Ostružnice. 

Druga traka obilaznice od Ostružnice do 

Dobanovaca biće dugačka oko 17 km, a vrednost 

radova procenjena je na oko 1,65 milijardi 

dinara, naveo je zamenik generalnog 

direktora Tubić. 

Tubić je rekao da će druga traka te deonice 

biti završena 2013, a pun profil cele obilaznice 

do 2014. godine. 

- Očekujemo da Koridori Srbije u okviru njihovih 

sredstava finansiraju izgradnju novog 

mosta preko Save kod Ostružnice - takođe je 

rekao Tubić. 

Majkl Kirbi novi ambasador 

SAD u Srbiji 

Bela kuća je u petak 

(15. jun 2012. godine) 

objavila da predsednik 

SAD Barak Obama 

namerava da imenuje 

Majkla Kirbija (Michael 

Kirby) za sledećeg 

ambasadora u Srbiji. 

Ovu informaciju objavila 

je ambasada SAD 

preko Twittera. 

Kirbi je dugogodišnji 

karijerni diplomata u 

Stejt departmentu, koji je obavljao značajne 

funkcije u američkim diplomatskim misijama 

u Moldaviji, Južnoj Koreji, Nemačkoj, Danskoj, 

Tanzaniji i Gvajani. 

Već više od 30 godina radi u Stejt departmentu, 

a trenutno obavlja funkciju glavnog 

zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD 

zaduženog za konzularne poslove. 

Kirbi je od 2006. do 2008. godine bio ambasador 

SAD u Moldaviji, a tokom svoje dugogodišnje 

karijere bio je i na čelu Kancelarije 

za obaveštajnu koordinaciju u Birou za istraživanje 

Stejt departmenta. 

Takođe, Kirbi je službovao i u Seulu, gde je 

bio na funkciji generalnog konzula u američkoj 

ambasadi, a istu funkciju je obavljao od 

2001. do 2004. godine u Varšavi.Od 1996. do 

1998. godine radio je u američkom konzulatu 

u Frankfurtu, kao pomoćnik za konzularne 

operacije za zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. 

Iskustvo koje je stekao radeći i putujući u 

zemljama Sovjetskog saveza omogućilo mu je 

da razume kulture i političku klimu tih zemalja, 

navodi Stejt department. 

Na sajtu Stejt departmenta se navodi i da je 

tokom svoje karijere bio stacioniran i u diplomatsko-konzularnim 

predstavništvima SAD u 

Danskoj, Tanzaniji i Gvajani. 

Studirao je na Univerzitetu Pensilvanija, oženjen 

je Sarom Paulsen Kirbi i imaju dve ćerke 

Ketrin i Elizaber, koje su studenti. 

Kirbi će na čelu američke diplomatske misije 

u Beogradu zameniti Meri Vorlik koja se na 

toj funkciji nalazi od 2010. godine. 

6 

Industrija 38 / jun 2012.

eflektor 

...I SVET 

Slovenija gubi kontrolu u NLB 

Opasnost tihog preuzimanja Nove Ljubljanske 

banke od strane belgijske bankarsko-osiguravajućeg 

društva KBC, nikog ne ostavlja ravnodušnim. 

Naime, novi zakon o bankarstvu bi 

dopustio da se najveća slovenačka banka, koja 

je većinski u državnom vlasništvu, dokapitalizuje 

hibridnim instrumentima. 

Izmenama zakona o bankarstvu omogućilo bi 

se da dokapitalizacija NLB-a, umesto svežim 

kapitalom, izvrši izdavanjem hibridnih instrumenata 

koji se mogu pretvoriti u vlasnički 

kapital, takozvanih “co-co” obveznica. 

Summnja se da se zakonskim predlogom 

omogućava “tiha prodaja” najveće slovenačke 

banke. 

Za skupštinu akcionara NLB-a, koja će se održati 

27. juna, pripremljen je predlog da se 

dokapitalizacija banke od 380 miliona evra 

izvrši zamenom novih 5.500.000 deonica banke 

za co-co obveznice, te dodatnom ponudom 

još 1.890.000 novih akcija koje bi se prodavale 

bez prospekta. 

Cena novih akcija NLB-a bila bi 68,71 evra. 

Nakon što su velike rezerve prema takvoj 

mogućnosti iznele opozicione stranke, AUKN 

koji sadašnje vlada namerava da ukine u četvrtak 

je u posebnom pismu zastupnike upozorio 

da bi zakonsko rešenje koje predlaže sadašnja 

vlada belgijskim suvlasnicima ubrzo omogućilo 

da svoj udeo u banci podignu na 55 odsto. 

Dok bi se udeo države is njom povezanih 

fondova u vlasničkoj strukturi smanjio na 35 

odsto i to bez premije za preuzimanje kontrolnog 

udela. 

U agenciji su upozorili da je mogućnost da Slovenija 

izgubi vlasničku kontrolu u svojoj najvećoj 

banci vrlo velika s obzirom na rokove koji 

su joj postavljeni za dokapitalizaciju i s obzirom 

na to da će ove godine morati izvršiti dodatne 

rezervacije i otpise zbog loših investicija. 

“Panasonic” osvaja Rusiju iz Srbije? 

Srbija će ponuditi kompaniji “Panasonic” da 

kod nas izgradi fabriku, za koju je najavio da će 

je podići u Evropi, da bi proizvodio milion vešmašina 

i još toliko frižidera. Japanski gigant 

najavio da će negde u Evropi graditi ogromne 

pogone kako bi na zahtevno rusko tržište 

izvozio milion veš-mašina i još toliko frižidera 

godišnje. 

Kako procenjuju u Agenciji za strana ulaganja i 

promociju izvoza (Siepa), naša zemlja ima jake 

adute koji bi mogli da privuku Japance, a to su 

pre svega činjenice da imamo trgovinski sporazum 

sa Rusijom, kao malo koja zemlja u Evropi, 

i da “Panasonic” već ima pogone kod nas. 

Direktor sektora aparata za domaćinstvo 

“Panasonic”-a Kacunori Takamija izjavio je da 

još nisu odlučili u kojoj evropskoj zemlji će 

locirati fabriku. 

U Siepi kažu da će Srbija reagovati na najavu 

“Panasonic”-a i stupiti sa njima u kontakt kako 

bismo im poslali ponudu i predstavili prednosti 

koje bi imali kod nas. Dodaju da bi Japanci 

mogli da iskoriste trgovinski sporazum koji 

imamo sa Rusima. 

- Za sada još nismo kontaktirali sa “Panasonic”- 

om, ali ova kompanija već posluje na našim 

prostorima. Svakako ćemo odreagovati na ovu 

informaciju i poslati ponudu. Kada budemo sa 

njima kontaktirali, videćemo da li ćemo moći 

da izađemo u susret njihovim zahtevima, a to 

najviše zavisi od toga kakva će investicija biti - 

kažu u Siepi.

u fokusu 

ALMEX DOO 

MAŠINE CLAAS U 

PROFESIONALNOJ 

PROIZVODNJI BIOGASA 

Danas, više nego ikada pre, za vlasnike postrojenja za proizvodnju biogasa ekonomičnost proizvodnje 

je veoma bitna. Pored prilično stabilnih cena opreme i troškova održavanja postojećeg postrojenja 

za biogas, promenljive cene sirovog materijala su glavni činilac koji utiče na rentabilnost poslovanja. 

Zbog toga je efikasna i ekonomična priprema biomase zahtev koji oni postavljaju poljoprivrednicima 

i vlasnicima mašinskih parkova. Kompanija CLAAS nudi sveobuhvatna rešenja koja obezbeđuju 

efikasnost u svakoj fazi procesa proizvodnje biljnog materijala za proizvodnju biogasa, ne samo u 

siliranju, nego i transportu, logistici, pa čak i prikupljanju i analizi radnih podataka. 

USLOVI ZA PROIZVODNJU BIOGASA 

Teoretski, svaka ratarska kultura može da se koristi za proizvodnju 

biogasa. Visok sadržaj sirovih masti je dobar za prinos gasa, dok 

se šećeri veoma brzo razgrađuju. Sa druge strane, biljke sa visokim 

sadržajem lignina i niske hranljive vrednosti (npr. slama) nisu 

odgovarajuće. Vreme zadržavanja u rezervoaru za fermentaciju i 

potrošnja materijala zavise od toga koliko brzo se supstrat razgrađuje 

u metan. Šećerna repa se razgrađuje veoma brzo, zahvaljujući 

visokom sadržaju šećera, dok silaža kukuruza, nasuprot tome, ima 

više vlakana, pa je i vreme njenog zadržavanja u fermentoru duže. 

Na stepen iskorišćenja silaže utiče veliki broj faktora. Najvažniji 

su sadržaj suve materije i sadržaj organske suve materije. Ako je 

sadržaj suve materije ispod 28 - 30%, dolazi do curenja tečnosti iz 

silaže, što dovodi do značajnog gubitka energije u procesu skladištenja. 

Još u razvoju industrije za proizvodnju biogasa je bilo jasno da silirani 

kukuruz predstavlja idealnu sirovinu. Kukuruz ostvaruje visoke 

prinose i zbog njegovog veoma dugog korišćenja za ishranu stoke, 

problemi njegove konzervacije su u velikoj meri već rešeni. Tehnologije 

proizvodnje i pripreme kukuruza za stočnu hranu su veoma 

razvijene, a veliki broj raznovrsnih hibrida obezbeđuje njegovo 

uspešno uzgajanje na različitim tipovima zemljišta i mikroklimatskim 

uslovima. Zbog toga je kukuruz ostao dominantna sirovina za 

proizvodnju biogasa. 

Dužina sitnjenja sirovine je veoma važan činilac u proizvodnji biogasa. 

Mikroorganizmi koji utiču na proizvodnju biogasa ne mogu 

da mehanički sažvaću svoju hranu i zato to treba neko drugi da 

uradi za njih. Za većinu biljaka, dužina sitnjenja od oko 4 milimetra 

je optimalna za dobro sabijanje i konzervaciju. 

Samo hladna silaža, kod koje nema formiranja tečne faze pri skladištenju, 

će proizvesti mnogo gasa. Ako se silaža skladišti na gomilu, 

bez bočnih zidova, neophodna je upotreba aditiva za konzervaciju 

radi sprečavanja gubitka energije. Konzervacija je proces u kom 

se šećeri iz biljaka, u odsustvu kiseonika, razgrađuju u kiseline i 

CLAAS JAGUAR: Najveća univerzalnost primene 

stvaraju nepovoljne uslove za razvoj mikroorganizama koji smanjuju 

energetsku vrednost silaže. Međutim, za razliku od silaže za 

ishranu stoke, u proizvodnji metana aditivi mogu da se primenjuju 

u znatno većoj meri, jer imaju značajnu ulogu u procesu biološke 

razgradnje silaže. Dodavanjem sredstva za konzervaciju dobija se 

silaža koja je aerobno stabilna i bez prisustva plesni. 

Na osnovu dosadašnjih iskustava u proizvodnji biogasa, zaključeno 

je da visina prinosa biogasa iz silaže zavisi od sledećih činilaca: 

▪▪ 

sadržaja suve materije, koji mora biti iznad vrednosti pri kojoj 

dolazi do curenja soka pri skladištenju, 

▪▪ 

usitnjenosti biljnog materijala, koja treba da bude prilagođena 

sadržaju suve materije i visini sloja u kom se skladišti, i 

▪▪ 

upotrebe sredstava za konzervaciju, kojima se postiže efikasnija 

razgradnja silaže. 

SILAŽNI KOMBAJNI CLAAS JAGUAR 

Kao jedan od vodećih proizvođača mašina za žetvu i traktora, 

CLAAS u ponudi ima i mašine za idealno pripremanje silaže za proizvodnju 

biogasa. Stalna unapređenja i razvoj su učinili da silažni 

kombajni CLAAS JAGUAR budu najprodavaniji na svetskom tržištu. 

Rast cena goriva je uticao da potrošnja dizela bude najvažniji faktor 

u razvoju novih silažnih kombajna JAGUAR. Novo rešenje raspodele 

mase silažnog kombajna je omogućilo da se u radu koristi 

manje tegova i tako smanji ukupna masa mašine. 

8 


u u fokusu 

ALMEX DOO 

CEBIS: “Mozak” silažnog kombajna 

CLAAS JAGUAR 

QUANTIMETER: Sistem za izračunavanje 

prinosa i učinka 

Sistem za regulaciju pritiska u pneumaticima smanjuje proklizavanje 

točkova i potrošnju goriva. Ovim sistemom se povećava i 

kontaktna površina pneumatika, što utiče na smanjenje sabijanja 

zemljišta. 

Razna ispitivanja su pokazala da sitnije spremljena silaža, uz jednake 

ostale činioce, proizvodi veću količinu gasa. Sa druge strane, 

izbor dimenzije usitnjenosti biljaka treba da predstavlja ravnotežu 

ekonomskih parametara: željene količine gasa (u zavisnosti 

od sadržaja suve materije i visine sloja silaže) i potrošnje goriva 

silažnog kombajna. Materijal sa više organske materije, skladišten 

u visokom sloju, treba u procesu siliranja više usitniti. 

Sečka na silažnom kombajnu CLAAS JAGUAR može da ima 36 ili 24 

noža, postavljenih u “V” raspored. Sečka sa 36 noževa sitni materijal 

u opsegu od 3,5 do 13 milimetara, a sečka sa 28 noževa može 

da usitni materijal na vrednosti od 3,5 do 15 mm. Za bolje sitnjenje 

zrna kukuruza, može da se postavi drobilica CRACKER. 

Nova generacija silažnih kombajna omogućuje da dužina sitnjenja 

može da se zada iz kabine. Zazor između noževa i kontranoža može 

da se podesi do stotog dela milimetra, a ta izuzetna preciznost 

omogućuje ujednačenu usitnjenost materijala. 

Da bi se obezbedio najbolji kvalitet silaže, kvalitetna biljna masa 

mora da se silira u pravom trenutku. Potrebno je znati trenutan 

sadržaj suve materije useva koji se silira, da se na osnovu toga 

odredi i dužina sitnjenja. Idealan za ovu namenu je sistem za merenje 

suve materije u realnom vremenu, koji može da se postavi na 

seriju silažnih kombajna CLAAS JAGUAR 900. Silokombajn CLAAS 

JAGUAR ima postavljen i sistem QUANTIMETER, koji u realnom vremenu 

izračunava prinos kulture koja se silira i radni učinak. 

Vreme za siliranje kukuruza u optimalnoj zrelosti, sa sadržajem 

suve materije između 30 i 38%, je relativno kratko. Zato se za 

siliranje moraju koristiti silokombajni koji ostvaruju velike radne 

učinke. Sa adapterom za kukuruz i visoku silažu ORBIS 900, može 

maksimalno da se silira 12 redova kukuruza posejanih na 75 cm, i 

ostvari učinak od 300 tona silaže po satu rada. 

Kompanija CLAAS je veoma dobro upoznata sa tehnologijom proizvodnje 

silaže i zato se na silažnim kombajnima JAGUAR nalazi 

rezervoar od 270 litara za aditive za silažu. Oni se raspršuju direktno 

na usitnjenu masu koja prolazi kroz sprovodnu cev, pre nego 

što bude usmerena u transportno sredstvo. Mogu da se koriste 

sredstva za konzervaciju u različitim koncentracijama, a količina 

sredstva se zadaje i kontroliše preko sistema CEBIS. 

Preko terminala sistema CEBIS rukovalac obavlja sva podešavanja 

silažnog kombajna, a sistem memoriše performanse mašine 

i parametre procesa siliranja. To omogućuje da rukovalac može 

da vidi, na primer, u kom režimu rada je JAGUAR najekonomičniji, 

tj. da pronađe ravnotežu između performansi i potrošnje goriva. 

Sistem daje informacije i o održavanju mašine i stanju noževa i 

kamena za oštrenje, omogućujući da servisiranje bude urađeno na 

vreme, bez prekida u radu. 

Iskustvo, stručno znanje i ugled kompanije CLAAS su garancija da 

ćete korišćenjem silažnih kombajna JAGUAR na najekonomičniji 

način proizvesti najkvalitetniju silažu za proizvodnju biogasa. 

Generalni zastupnik kompanije CLAAS za Republiku Srbiju je 

“ALMEX DOO” iz Pančeva. 

Industrija 38 / jun 2012. 9

u fokusu 

VELETRŽNICA BEOGRAD 

Budući da je agroindustrija jedna od tema ovog 

broja Industrije, poklanjamo posebnu pažnju 

budućoj najvećoj pijaci voća i povrća u Srbiji – 

Veletržnici Beograd. Tim povodom smo razgovarali 

sa profesorom Slobodanom Aćimovićem, redovnim 

profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu. 

Sa njim smo vodili razgovor o neophodnosti 

postojanja ovakve velike pijace u gradu kao 

što je Beograd, a zahvaljujući predusretljivosti 

menadžmenta Veletržnice Beograd, imamo podatke 

i fotografije budućeg kompleksa. 

Profesor Slobodan Aćimović 

Prof. Aćimović: To je jedan od većih projekata, koji može slobodno 

da se kaže, da je u Srbiji, evo posle mnogo muka zaživeo. To je 

projekat gde smo mi još pre 10 godina, prof. Lovreta i ja, na čelu 

tog tima, identifikovali potrebu da postoji jedan užasan nedostatak 

u lancu snabdevanja lako kvarljivih proizvoda u Srbiji. Drugim 

rečima, da ne postoji jedna moderna institucija trgovine na veliko, 

koja se zove veletržnica. I još onda smo počeli da sarađujemo sa 

tadašnjim menadžmentom Gradskih pijaca u Beogradu i krenuli 

da pravimo studije i nekako ne bi bilo mnogo velike vajde od 

naših studija, da konačno ovaj projekat, uz pomoć jednog novog 

menadžmenta, i uz veliko razumevanje od strane gradske uprave, 

nije najzad došao na svetlost dana. A kada upotrebite različite 

argumente i kada 10 godina „bombardujete“ javnost i političare 

sa tim argumentima, onda poneki put i zapitate - zašto se sve to 

radi? Radi se, da bismo mi jeli jeftinije i zdravije voće i povrće, da 

bismo imali jasnije procedure kontrole kvaliteta, da bismo, što je 

jako bitno, smanjili sivu ekonomiju koja postoji u velikom segmentu 

trgovine na veliko voćem i povrćem i da bismo, rečju, poboljšali 

snabdevanje s jedne strane velikog konglomerata, kao što je Beograd 

i njegova okolina, gde po našim istraživanjima, mi mislimo da 

jedna veletržnica ima opseg od jedno3,3 miliona stanovnika, u 50 

do 100 kilometara prečnika oko Beograda, a sa druge strane, da 

bismo takođe otvorili mogućnost da veletržnica postane i mesto 

potencijalnog izvoza za domaće proizvode, tačnije, mesto gde 

bi se sakupljale male pošiljke, od sitnih proizvođača, gde bi neki 

trgovci na veliko to otkupljivali i izvozili. Drugim rečima, da napravimo 

koncentraciju i spoljne i unutrašnje trgovine. Koliko god to 

ličilo možda na stari socijalistički sistem, ali, verujte mi, ovo što 

se sada događa sa ovim rasparčanim trgovinama i proizvodnjama 

gde, recimo Rusi ili Slovenci idu po Srbiji i kupuju i plaćaju kešom, 

verujte mi, uvek se pojedinačno posmatrano postigne niža cena za 

neku transakciju, nego kada bismo mi to zbirno prodavali i izvozili 

napolje. 

STANJE PRE VELETRŽNICE 

Konstatovali smo još veći problem na strani uvoza voća i povrća. 

To je veliki broj trgovina na veliko, koji trenutno radi sa prilično 

sumnjivim kanalima tog uvoza. Znači, ja sada ne pričam o ritejlerima, 

o trgovcima na malo, o velikim maloprodajnim lancima, koji 

imaju svoje jake uvozne mogućnosti da direktno na veletržnicama 

u Italiji i Francuskoj, recimo, kupuju i da ovde robu dovlače kamionom. 

Za tako nešto je potrebna velika kupovna snaga tih ritejlera. 

Ne, ovde je reč o velikom broji malih trgovaca, str-ova, ugostitelja, 

10 


u u fokusu 

Veletržnica je posebna tržišna institucija za promet 

poljoprivredno-prehrambenih i drugih pratećih 

proizvoda, pre svega voća i povrća. 

Veletržnica je mesto trgovanja robom na veliko u 

skladu sa veterinarsko-sanitarnim standardima, 

ali i direktnog trgovanja poljoprivrednih proizvođača. 

Srbiji i Beogradu nedostaje velika i moderna veletržnica 

za promet poljoprivredno-prehrambenih 

proizvoda, koja će se oslanjati na logističke i proizvođačke 

centre širom Srbije. Na taj način, veletržnica 

će postati ključna karika u lancu snabdevanja 

namirnicama na nacionalnom nivou, a svaka opština 

iz Srbije bi na prestoničkoj veletržnici trebalo da 

ima barem po jednog trgovca i proizvođače, koji 

imaju potrebu za direktnim plasmanom. 

pa čak i vojske i vrtića, kao potencijalnih kupaca na veletržnici, koji 

bi, jednostavno, imali potrebu za tom jednom organizovanom i 

dobrom trgovinom na veliko. U poslednje vreme, odnosno poslednjih 

10 godina, na mestu veletržnice se nalazi ona naša kvantaška 

pijaca, na kojoj se trguje pod otvorenim nebom, 24 sata u jednim 

potpuno neadekvatnim uslovima, i s druge strane, ono što je najbitnije 

što smo mi tražili je da mali deo prometa ide kroz kvantašku 

pijacu, drugim rečima, taj promet se negde preselio i odvija se u 

nekim polupriručnim skladištima, po pravilu sa neadekvatnim kondicioniranim 

uslovima. ( Recimo, na primer - Zašto te banane relativno 

brzo propadaju? Zato što se transportuju, pa zatim i čuvaju 

u neadekvatnim uslovima.) Drugim rečima, godinama smo javnost 

ubeđivali da je ta institucija neophodna. A to nismo napamet pričali. 

Istražujući kako je to svuda u svetu, smatrali smo da veletržnice 

nisu baš u naponu svoje snage, možda su im jedan deo posla 

preuzeli ritejleri, ti veliki maloprodajni lanci. Ali one imaju svoju 

ulogu i svoj zadatak u tim lancima. Drugim rečima, nema velikog 

grada u Evropi, kao što je Beograd, od 1 600 000 stanovnika, a da 

nema veletržnicu. To je krajnje neuobičajeno rešenje. 

PROJEKAT VELETRŽNICA 

I taj projekat se u prethodne dve godine prilično intenzivirao, urađeno 

je i idejno-tehničko rešenje, urađen je i biznis plan, urađeno 

je i osnivanje i novog preduzeća, koje se sada zove Veletržnica Beograd. 

Ona se nalazi na mestu sadašnje kvantaške pijace, koju ćemo 

jednim delom i dalje da zadržimo kao način prodaje, ali sa jednom 

velikom razlikom. Istražujući, više puta smo sprovodili terenska 

istraživanja, shvatili smo da sad neki pojedinačni poljoprivredni 

proizvođač, niti ima vremena, a niti ima mogućnosti da uđe na 

plac kvantaške pijace, jer na tom prostoru sada vladaju neki „veliki 

i moćni igrači“. I oni bilo formalno ili neformalno, utiču tako da 

na taj prostor ne može da uđe niko drugi osim njih. Možda je ovo 

malo grubo objašnjavanje situacije. Ali, poljoprivrednom proizvođaču 

se često i ne isplati, i nema ni vremena ni moguićnosti da se 

preganja sa velikim trgovcima. E, sada, naš je zadatak da te trgovce 

na veliko, koji treba da postoje i koji su godinama tu, da njih prebacimo 

u jedan savremeni objekat, gde će doći vlasnik nekog malog 

STR-a , i to po pravilu u 05 h ujutro, jer tamo glavni biznis kreće 

noću u 22 h ili u 00 h, kada veliki kamioni pune to voće i povrće. 

Malo zatišje bude do 04 ili 05h, kada počinju da dolaze ti manji 

kupci, vlasnici STR-ova, koji kupuju to voće i povrće i onda mi, u 

svojim malim prodavnicama pored kuće, imamo ponudu voća i 

povrća ujutro. 

Sama Veletržnica je predviđena tako da to bude zgrada, gde će se 

ići centralnim hodnikom i gde će svako moći da bira u 60 boksova 

za ponuđače. Svako će od kupaca moći da dođe i pogleda ko ima 

kakvo voće i povrće i kakva je čija cena, i to će u pravom smislu 

biti jedna mala prava mini berza i ona će moći praktično da diktira 

cene svuda u Srbiji. 

Ti objekti ovih dana počinju da se grade, i mi na taj način već u 

toku sledeće godine dobijamo veletržnicu. Tako imamo oslobođenu 

kvantašku pijacu, da svaki poljoprivredni proizvođač može bez 

ikakvog ograničenja da uđe tamo, promenjen sistem naplate na 

kvantaškoj pijaci, jer je do sada bio uglavnom nefer sistem naplate, 

po procentu od vrednosti robe. To stanje se ubrzano menja, a veliki 

prodavci prelaze u modernu zgradu i tu zakupljuju prostor, jer ih 

je tadašnji menadžment Veletržnice pozvao da budu i suosnivači 

prostora, da ulože kapital. Da ih na taj način dugoročno vežemo za 

veletržnicu, a sa druge strane, da im damo mogućnost niže cene 


u fokusu 

zakupa i treće i najbitnije, da u pravom smislu primenimo dobra 

iskustva na tom polju iz Španije, Engleske i Italije, gde državi nije 

interes da ona bude većinski vlasnik prostora, već je poželjno da 

ona primi privatni kapital i da taj kapital bude maksimum 49% 

vlasnik, i da to bude mešovita svojina koja će ići u dalji razvoj, pa je 

planirana i gradnja nekih novih objekata, pa i gradnja nekih veletržnica 

po Srbiji. Ovo je vin-vin strategija za sve. Osim za one koji 

su mnogo godina u nazad lovili u sivoj ekonomiji. Oni će da izgube. 

Privredno društvo “Veletržnica – Beograd” d.o.o., nakon što je Skupština 

grada Beograda na sednici od 23. decembra 2011. godine 

usvojila informaciju o potrebi njegovog osnivanja, osnovano je 4. 

januara 2012., a u registar Agencije za privredne registre upisano je 

13. januara 2012. godine. 

BEOGRAD TO MORA DA IMA 

To u svetu nije uobičajeno, primer Beograda je bio jedinstven, tako 

da je sada Veletržnica preduzeće izdvojeno iz Gradskih pijaca, a 

dosadašnji direktor gospodin Dragan Pušara je shvatio da svojim 

primerom mora da pokaže da je to jedno perspektivno preduzeće, 

i gde on učestvuje aktivno u poslu gde, ukoliko mali vlasnici 

akcionari Veletržnice nisu zadovoljni njegovim radom, imaju mnogo 

bržu mogućnost njegovog smenjivanja i uticaja na njegov rad, 

nego kada bi ga postavljao grad, kao osnivač preduzeća. 

Ovaj projekat pripreman je 10 godina ali najintenzivnije se radi 

poslednje 2 godine. Mnogo je toga trebalo da se uradi na pripremanju 

ovog projekta, jer to je jedna velika stvar infrastrukturnog 

tipa, jer imati veletržnicu je isto bitno koliko i imati most. Ovim 

će svi više dobiti – i država, više poreza, i gradska uprava će imati 

jednu mnogo bolju situaciju u smislu kvalitetnijih proizvoda i 

potrošači, jer ćemo jesti voće i povrće po jeftinijim cenama, a 

sa druge strane, imaćemo jednu efikasniju trgovinu na veliko. 

Mada mnogi bi vam ritejleri sigurno rekli, da ako mogu baš da 

biraju, najpre bi se odrekli voća i povrća, jer su oni najzahtevniji 

za održavanje. Tu spada – kvarljivost, visoke cene, skupa i 

nepraktična ambalaža. 

Zbog svega toga, veletržnica je rešenje. 

A, kao što rekoh, izgubiće oni koji su godinama mešetarili u sivoj 

ekonomiji. 

Prof. Aćimović: Inače, ovo kako ste vi postavili kao temu Agrobiznis, 

na prvi pogled ne izgleda da je veletržnica baš mnogo i 

jako važna tema ali je zaista od velikog značaja. Hajde da pokušamo 

da popravljamo stvari... Imam mogućnosti da neposredno 

čujem iskustva privrednika, da se kod njih dešava velika promena 

kada je preduzeće iz ruku domaćih vlasnika, prešlo u ruke 

stranih vlasnika – koliko god da ga pre toga domaći vlasnici nisu 

slušali, strani vlasnik smatra da nije bitan obim uštede, nema 

malog prometa i nema male uštede, svaka ušteda je bitna. Neka 

firma ima i 100 miliona evra prihoda, ako mi napravimo 1 000 

000 evra uštedu, i to je bitno, pa i 100 000 evra je ušteda. 

U skladu sa definisanim idejnim rešenjem, Veletržnica će biti 

izgrađena na premijum lokaciji od 18,5 ha na Novom Beogradu 

(Blok 53), na mestu sadašnje kvantaške pijace. Procena vrednosti 

kapitala postojećeg kompleksa poverena je Ekonomskom 

fakultetu u Beogradu. Urbanistički uslovi su uređeni detaljnim 

planom regulacije, a imovinsko stanje je bez opterećenja. 

Kompleks Veletržnice će se sastojati od hala za voće i povrće, 

meso, ribu i cveće. Svi prostori će biti izgrađeni u skladu sa standardima 

bezbednosti hrane i kondicionirani na odgovarajuće 

temperature. Prodajni i skladišni prosor je centralno klimatizovan, 

u skladu sa vrstama roba, koje se u halama prodaju. 

12 


u u fokusu 

PREDNOSTI VELETRŽNICE BEOGRAD: 

• izuzetna lokacija; pored autoputa E75 (Koridor 10), 

5 km od aerodroma Nikola Tesla i 15 km od luke 

Beograd (Koridor 7) 

• direktan pristup tržištu Beograda i regiona 

• uvećava prodaju domaćih proizvoda 

• smanjuje cene uvoznih proizvoda 

• pojednostavljuje nabavku hrane 

• obezbeđuje direktan pristup domaćim i stranim 

kupcima 

• reguliše pitanje sivog tržišta hrane 

• podstiče saradnju i poverenje između proizvođača i 

trgovaca 

• mogućnost učešća u vlasničkoj i upravljačkoj strukturi 

veletržnice 

U sektoru voća i povrća, fazno će se realizovati 

postrojenja za kalibrisanje i pakovanje robe na licu 

mesta. 

Uvođenje internih popisa kvaliteta beogradske Veletržnice, 

kao i definisanje cena po kategorijama opisanim 

u popisu, predstavljaće osnov berze hrane, a 

firme registrovane na Veletržnici, biće u situaciji da 

snabdevaju javni sektor, po cenama istim ili nižim od 

berzanske cene na dan isporuke. 

U okviru Veletržnice planira se i edukativni centar za obuku i 

saradnju između trgovaca i proizvođača. U smislu odnosa trgovaca 

i njihovih dobavljača, Veletržnica će uspostaviti klirinški sistem 

poslovanja, odnosno vodiće računa o svim ugovorima sklopljenim 

na veletržnici, upravljaće depozitima trgovaca i reagovati u slučaju 

nepoštovanja ugovornih obaveza.

u fokusu 

ENERGIJA IZ OREZANOG VOĆA 

Samo od otpalih grana posle rezidbe voća, u 

Srbiji može da se dobije 724 964 tone biomase, 

što je energetski ravno količini od 194 815 tona 

nafte. Ili, po vladajućim cenama sa svetskih 

berzi, jednako iznosu od 111 miliona evra. 

Do ove računice došao je mr Ranko Koprivica sa 

Agronomskog fakulteta u Čačku. 

Profesor Koprivica je u svom radu „Potencijali biomase u Srbiji 

od rezidbenih ostataka iz višegodišnjih zasada“, naveo da se 

u republici svake godine proizvede 12,5 miliona tona biomase, 

što je približno 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte, ali se najveći 

deo „ne koristi na razuman i racionalan način“. 

Srbija je u vrhu evropskih zemalja po količini raspoložive, a neiskorišćene 

biomase, koja je danas najveći obnovljivi izvor energije u 

svetu – tvrdi Koprivica. 

Pošao je od činjenice da danas u Srbiji raste 80 miliona rodnih 

stabala voća (računajući samo deset glavnih vrsta) i 286 miliona 

čokota loze. Količina orezanih grana zavisi od voćne vrste, bioloških 

osobina sorte i podloge, sistema uzgoja, agrotehnike, prinosa i 

starosti zasada i kreće se od dva kilograma po stablu za neke sorte 

jabuke, do sedam kilograma za breskve i šljive. Rezidbom vinove 

loze odstrani se četiri do osam tona orezane mase po hektaru. 

Ovakav način uklanjanja ostataka rezidbe zabranjen je u mnogim 

zemljama Evrope, dok kod nas nema zakona kojim bi se to sprečavalo. 

Godišnje se spali i ode u nebo, poput dima, tri miliona tona 

biljne mase! Po energetskom potencijalu to je jednako količini od 

čak 11 milijardi kilovat-časova električne energije, što je godišnja 

proizvodnja svih hidroelektrana u Srbiji. 

Na manjem broju plantažnih voćnjaka i vinograda u Srbiji, doduše, 

rezidbeni ostaci već se koriste za zagrevanje objekata. Najčešće 

se ostaci orezanih grana ručno pokupe i vezuju u snopove, dok je 

primena mašina za baliranje, usitnjavanje i peletiranje mase tek u 

začetku. 

Od pomenutog ukupnog energetskog potencijala biomase u Srbiji 

od 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte, 1,7 miliona potiče iz poljoprivrede, 

što je približno jednako količini dizel-goriva koje se utroši 

godišnje za radove u poljoprivredi. Takođe, to je ekvivalentna vrednost 

od 1,3 miliona tona lakog, niskokaloričnog uglja za loženje. 

Analizom ostataka sa naših polja utvrđeno je da više od polovine 

energetskog potencijala ove vrste leži u kukuruzu, četvrtina je u 

slami strnih žita, pre svega pšenice, a ostatak od oko 15 odsto u 

žetvenim ostacima suncokreta, soje, uljane repice i orezina iz voćnjaka 

i vinograda. Drugi važan izvor je šumska biomasa, iz koje se 

obezbedi jedan milion tona ekvivalenta nafte. Svake godine pojavljuje 

se mogućnost prerade 1,5 miliona kubnih metara šumskog 

prirasta u vidu odsečaka, odrezaka, kore i piljevine. 

Rubrika ostvarena u saradnji sa web portalom: www.serbia-energy.com 

Rezidba je jedna od glavnih tehnoloških operacija u voćarstvu i vinogradarstvu, 

i delovi krune odbačeni rezidbom mogu se sakupljati, 

balirati, peletirati i koristiti u energetske svrhe. U Italiji se na taj 

način pruža mogućnost farmerima da ostvare dodatnu dobit prodajom 

biomase ili energije, toplotne i električne. Naši voćari, međutim, 

sakupe ostatke rezidbe, iznesu iz voćnjaka i najčešće spale, čime se 

još i zagađuje okolina. 

Orezine nacionalne voćke, recimo, odlično bi poslužile i za grejanje 

kuća putem biomase. Sa 42 miliona stabala šljive u nas, svake 

godine rezidbom se skine 324 068 tona biomase, ili četiri puta više 

nego sa ostalog voća. To su jabuke (35 856 tona biomase), breskve 

(26 862), kruške (20 492), višnje (15 547), kajsije (1 933), trešnje (1 

655) i dunje (979). 

14 


eflektor plus 

“PKB KORPORACIJA” POČELA 

IZGRADNJU FARME ZA 2.560 

MUZNIH KRAVA 

“PKB korporacija” počela je izgradnju farme za smeštaj 2.560 muznih 

krava, u kojoj će biti primenjena najsavremenija rešenja u toj oblasti. 

Ukupna površina četiri štale otvorenog tipa na farmi “Partizanski prelaz”, 

iznosiće 27 542 kvadrata. Svako grlo imaće na raspolaganju po 

10,58 m2 unutrašnje površine. 

Nova farma koncipirana je kao zasebna građevinska celina, a štale će 

međusobno, kao i sa centralnim izmuzištem, biti povezane koridorima. 

Centralno izmuzište imaće 80 mesta za mužu i biće omogućene dve, a 

prema potrebi i tri muže dnevno. 

Od osnivanja PKB-a 1946. godine do danas, broj muznih krava u proizvodnji 

je oscilirao usled različitih faktora i poslednjih nekoliko godina 

se ustalio na 8 800 do 9 000 grla. 

Mlečna grla u PKB-u smeštena su u štalama koje su većinom izgrađene 

60-ih godina prošlog veka. Uzgoj krava u njima zasniva se na veznom 

sistemu, prevaziđenom u razvijenom svetu. 

Stručnjaci ukazuju da vezni sistem, pored toga što se tiče aspekta 

dobrobiti uzgoja životinja, višestruko negativno utiče i na gotovo sve 

elemente ekonomskog koncepta stočarstva i proizvodnje mleka. 

Oni ističu da su održavanje postojećeg nivoa stočarske proizvodnje, kao 

i njen dalji razvoj, uslovljeni investicijom u novi koncept farmi za uzgoj 

muznih krava. 

- Isključivo na taj način je moguće održati korak sa konkurencijom na 

evropskom tržištu mleka - smatraju u PKB-u. 

Ova investicija vredna je između 3,5 i 4 mil EUR. 

INSTITUT ZA RATARSTVO 

I POVRTARSTVO NOVI 

SAD GRADI AGRO- 

BIOTEHNOLOŠKI CENTAR - 

INVESTICIJA VREDNA 7 MIL EUR 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je iz projekta EU dobio 7 

mil EUR da na Rimskim Šančevima uradi centralni agro-biotehnološki 

centar Republike Srbije. 

- Institut je prepoznat kao institucija koja treba da na svojim plećima 

nosi razvoj nauke i struke u domenu agrara u Republici Srbiji - rekao je 

na Danu polja strnih žita direktor Instituta Borislav Kobiljski, koji očekuje 

da će se u realizaciju ovog projekta ući do kraja godine. 

Direktor je sa ponosom istakao da je Institut prošle godine vratio 5% 

tržišnog učešća koje je ranije izgubio, kao i da se ove godine, sa novom 

genetikom, planira dalji rast tržišnog učešća. Izvoz Instituta, kada su 

strna žita u pitanju, je povećan za preko 10%. 

- Zato je sasvim izvesno da je tekuća godina najbolja izvozna godina 

Instituta u njegovoj istoriji kada je u pitanju prolećni izvoz - naveo je 

direktor. 

U novoizgrađenom 

doradnom centru je 

ove godine urađeno 

pakovanje kukuruza. 

U završnoj fazi će se u 

doradnom centru vršiti 

dorada svega što se radi 

u Institutu za ratarstvo 

i povrtarstvo. U kombinaciji 

sa novim skladištem, 

kapaciteta 6.000 tona, koje će biti završeno u roku od 60 dana, 

Institut će dobiti mogućnost da na Rimskim Šančevima uskladišti 15 

000 tona semena i da drži svoju budućnosti i svoju sudbinu, u potpunosti, 

u svojim rukama, navedeno je na sajtu tog instituta. 

ORGANSKI PARADAJZ IZ 

SREMA ZA EVROPU - “SAGAL 

AGRAR” ŽELI DA IZGRADI 

REGIONALNI DISTRIBUTIVNI 

CENTAR 

Ratari iz Belgije i Holandije posetili su preduzeće “Sagal agrar” u Kraljevcima 

kod Rume, koje se bavi organskom proizvodnjom paradajza. 

Paradajz iz Srema već se izvozi u Nemačku, a od ove godine i na tržište 

Rusije i Grčke. 

Na blizu tri hektara “Sagal agrara” iz Kraljevaca zasnovana je organska 

proizvodnja paradajza, namenjenog prvenstveno izvozu. Od 2007. 

godine ovo preduzeće izvozi paradajz u Nemačku. 

- Naša želja je da izgradimo distributivni centar u ovom regionu i uspostavimo 

poslovne veze sa inostranstvom - rekao je vlasnik preduzeća 

“Sagal agrar” Aleksandar Janković. 

- To je i razlog za posetu delegacije poljoprivrednika iz Belgije i Holandije. 

Kvalitet paradajza otvara mogućnost za osvajanje evropskog tržišta. 

U proizvodnji se koristi veštačka podloga, strogo se kontrolišu uslovi 

temperature i vlage. Biljke oprašuju bumbari, a koristi se samo biološka 

zaštita. 

- Ne bojimo se konkurencije, jer radimo po evropskim standardima - 

istakla je Dragana Bukvić tehnolog u ovom preduzeću, u kome je zaposleno 

pedeset radnika, a paradajz se proizvodi tokom čitave godine. 

Gosti “Sagal agrara”, uspešni poljoprivrednici koji na tržištu Nemačke i 

Holandije prodaju više od 90% svojih proizvoda, bili su veoma zadovoljni 

tehnologijom koja se primenjuje u plastenicima i najavili mogućnost 

trgovinskih veza sa srpskim proizvođačima. 

- Ova poseta je samo prvi korak ka budućoj saradnji naših proizvođača 

sa proizvođačima iz Evropske unije - kažu u “Sagal agraru”. 


Bezbednost bezbednost i zdravlje i zdravlje na radu na radu 

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA 

RADU U POLJOPRIVREDI 

I ako poljoprivreda spada u visokorizične delatnosti, u kojoj 20 do 30 procenata radnika može u toku 

godine da doživi povredu na radu ili da se razboli, tradicionalno se zapostavlja, kada je u pitanju 

bezbednost i zdravlje na radu. Rezultat toga je skoro nepostojanje pravog rada na prevenciji 

povređivanja i oboljevanja poljoprivrednih radnika, naročito kada se radi o najbrojnijoj kategoriji 

ovih radnika, a to su individualni poljoprivrednici. 

Prim.dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada 

Prema definiciji (Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju ), 

„poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih 

i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, pčela, odnosno drugi oblici 

poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, 

plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja 

i drugo), koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu, kao i na 

drugom zemljištu“. 

Poljoprivredna delatnost obuhvata kultivaciju zemljišta, žetvu, 

zaštitu bilja, uzgoj i ishranu stoke, proizvodnju i preradu proizvoda 

životinjskog i biljnog porekla. Poljoprivredni radnik je svako lice 

koje radi stalno ili povremeno na obradi i kultivaciji zemlje, žetvi 

i tretiranju ili preradi poljoprivrednih proizvoda, kao i na uzgoju i 

ishrani stoke, bilo da je zaposleno na velikim poljoprivrednim kompleksima 

ili radi na svom gazdinstvu. 

Prema našim podacima u periodu od 1990-2000. godine, od 

svih smrtnih povreda na radu, 23,5% su se desile u poljoprivredi. 

U posmatranom periodu, stopa smrtnosti od povreda na radnom 

mestu na 100 000 zaposlenih u poljoprivredi je iznosila 

7,06%, a u ostalim delatnostima 2,91%. 

U desetogodišnjem periodu (1998-2008.g.), od ukupnog 

broja povreda poljoprivrednim mašinama, skoro trećina 

(28%) se odnosila na individualne poljoprivrednike, a preko 

polovine (56%), na one kojima je rad u poljoprivredi bio 

dopunski rad. 

Rad u poljoprivredi je često porodični posao i uključuje sve članove 

porodice, a to znači i žene, decu i stare. 

Poljoprivredna delatnost je vrlo heterogen i složen sektor rada. 

Ovo proizilazi iz dve osnovne činjenice: 

• Prvo, rad se obavlja, kako na individualnim gazdinstvima (gde 

se obrađuje nekoliko ari zemlje, zajedno sa članovima porodice), 

tako i na velikim poljoprivrednim kompleksima, sa velikim brojem 

zaposlenih poljoprivrednih radnika. 

• Drugo, rad se obavlja primenom tradicionalnih metoda rada, 

posebno na malim imanjima, ali i primenom složene tehnologije 

i savremenih poljoprivrednih mašina. 

Pored složenosti posla, ova delatnost ima i posebne specifičnosti, 

kao što su: 

• veliki broj operacija rada. U poljoprivredi ima preko 300 operacija 

rada, što je daleko više u odnosu na operacije rada u industrijskom 

sektoru. 

• jedno lice u istom danu obavlja više različitih operacija rada. 

• veliki broj radova u poljoprivredi je sezonskog karaktera, pri 

čemu je povremeno forsiran tempo rada, te su radni sati generalno 

neujednačeni, radno vreme produženo, radi se i vikendom, 

odnosno, svakog dana u godini, posebno kada su u pitanju 

pojedini neodložni radovi - kao što su setva, žetva, ili smeštanje 

i hranjenje stoke... 

• često je mesto rada ( polje) udaljeno od kuće, te su neregularni i 

ciklus rad –odmor, kao i ishrana, nema odgovarajućih sanitarnih 

uslova, a otežana je i primena medicinske zaštite. 

• poljoprivredni poslovi obuhvataju i mnoge druge poslove, kao 

što su: navodnavanje, đubrenje, uništavanja štetočina, pakovanje 

i skladištenje poljoprivrednih proizvoda i dr. 

Sve ovo jasno ukazuje da je poljoprivreda i spečifičan subjekt, kao 

celina ali ona obuhvata i mnoge sektore, koji su specifični sami za 

sebe. Zbog toga su i uslovi rada specifični. Mnogi poslovi se obavljaju 

napolju, u svim vremenskim uslovima, te su poljoprivrednici 

izloženi uticaju svih vremenskih prilika ( leti vrućinama, zimi hladnoći). 

U velikoj meri je prisutan i težak fizički rad. Ogroman značaj 

u radu u poljoprivredi danas ima primena mehanizacije, što 

je karakteristika rada na velikim poljoprivrednim kompleksima ali 

sve češće se sreće i na individualnim posedima. Primena poljoprivredne 

mehanizacije pri radu značajno olakšava fizički napor 

poljoprivrednih radnika ali povećava psihički napor, a i dovodi do 

novih štetnosti i izlaganja opasnosti. 

16 


ezbednost bezbednost i zdravlje i zdravlje na na radu 

Profesionalne štetnosti kojima su izloženi poljoprivredni radnici su 

brojne i raznovrsne, kao što je: 

• visoka (leti) i niska (zimi) temperatura, toplotni stres, ultravioletno 

zračenje, 

• organska prašina (često kontaminirana mikrobima, sporama, 

gljivama, toksinima, alergenima, iritansima), 

• sve značajnija je prisutnost toksičnih materija, kao posledica 

primene agrohemijskih materija, posebno veštačkog đubriva i 

pesticida i to ne samo na velikim poljoprivrednim kompleksima, 

već i na individualnim imanjima. Problem predstavljaju i toksični 

gasovi (amonijak i amonijumdioksid, sumpordioksid, ugljendioksid,) 

koji su prisutni u silosima, u uzgajalištima stoke i kod 

skladištenja đubriva. Izloženost delovanju gasova je značajan 

profesionalni rizik, jer mogu da predstavljaju stalni zdravstveni 

problem ili da budu uzrok iznenadne smrti. 

• opasnost predstavljaju i infektivne i parazitske bolesti, uzrokovane 

bakterijama, gljivicama, virusima, rikecijama i parazitima, 

zatim ujed otrovnih i drugih životinja i insekata. 

• uvođenje poljoprivredne mehanizacije je dovelo do novih štetnosti, 

kao što su buka i vibracije, što je sve i u značajnoj meri 

povećalo opasnost od povreda na radu. 

Zdravstveni problemi u poljoprivrednoj delatnosti se mogu podeliti 

na tri kategorije i to: 

• na pogoršanje opšteg zdravlja poljoprivrednika, uzrokovanog 

spečifičnim uslovima rada. 

• na pojavu infektivnih, parazitskih bolesti i trovanja, kojima ne 

samo što su izloženi poljoprivredni radnici, već se mogu preneti 

i na članove porodice 

• na pojavu profesionalnih oboljenja, povrede na radu i bolesti u 

vezi sa radom, kojima su izloženi samo neposredni poljoprivredni 

radnici. 

Povrede na radu, a posebno smrtne, u poljoprivredi su duplo veće 

nego u industriji. Najčešće su posledica korišćenja poljoprivredne 

mehanizacije. Prema istraživanjima Međunarodne organizacije 

rada (ILO), najmanje 170 000 poljoprivrednih radnika smrtno 

nastrada u toku godine. Ovo znači da su radnici u poljoprivredi najmanje 

dva puta više izloženi riziku smrtnosti na poslu u poređenju 

sa radnicima u drugim sektorima, gde je registrovano smanjenje 

smrtnih povreda. Najčešći razlozi povreda su: nedovoljna obučenost 

radnika za brigu o bezbednosti i zdravlju na radu, specifični 

zahtevi iz kojih proizilaze opasnosti, teški i promenljivi uslovi rada 

itd. Od svih povreda na radu 14% nastaje zbog delovanja hemijskih 

materija, a od toga je 10% fatalno. Od svih trovanja pesticidima, 

56,5% se dogodi u poljoprivredi. Od toga, 90% nastaje kod 

radnika u polju. Pri tome, najčešće ( 87%), trovanja se dešavaju u 

toku neposredne primene pesticida, koja se vrši putem prskanja, 

zaprašivanja, orošavanja ili zamagljivanja, a 13% u toku pripreme, 

koja obuhvata otvaranje ambalaže, mešanje, presipanje, nošenje 

i čišćenja posuda u kojima se vršila priprema, kao i kod čišćenja 

alata, kojima je vršena priprema preparata. 

Najčešća profesionalna oboljenja kod radnika u poljoprivredi su: 

hronična respiratorna oboljenja, oboljenja koštanomišićnog sistema, 

a posebno je značajna pojava artritisa, stres i drugo. 

Kao što je već istaknuto, poljoprivreda je heteregona delatnost i 

svaki njen sektor rada, kao što su ratarstvo, povrtarstvo, hortikultura, 

voćarstvo, vinogradarstvo, stočarstvo, pčelarstvo, ribarstvo, 

proizvodnja stočne hrane, itd., ima svoje specifičnosti, uslovljene 

predmetom i načinom rada, što za posledicu ima specifične 

potencijalne rizike i zahteva posebne mere bezbednosti i zdravlja 

na radu. 

Nažalost i pored prisutne regulative iz ove oblasti, kao što su 

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. gl. RS br.101/2005); 

Zakon o poljoprivredi i ruralnim razvoju (Sl glasnik RS br 41/ 

09); Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl gl RS 125/04 ) i drugi, poljoprivredni 

radnici, a posebno individualni poljoprivrednici, nisu u 

dovoljnoj meri upoznati ni sa potencijalnim rizicima, ni sa merama 

prevencije, kako bi smanjili pojavu povreda na radu i sačuvali svoje 

i zdravlje svojih porodica. 


eflektor plus plus 

SAJAM IBA – 

BAZAR ZA HLEB I KOLAČE 

Sajam iba je vrhunski događaj u branši pekara 

i poslastičara, koji se održava svake treće godine 

u Minhenu. Raznovrsna ponuda ovog stručnog 

sajma podeljena je na pet glavnih segmenata: 

sirovine, proizvodna tehnika, prodaja, optimiranje 

procesa i obrok izvan kuće. Unutar ovih 

oblasti se predstavljaju raznovrsni proizvodi: od 

sastojaka, kao što su poboljšivači za pekarstvo 

ili polugotovi proizvodi, pa preko malih i velikih 

mašina kao što su pećnice, i sve do kompletnih 

rešenja za unutrašnje uređenje pekara, kafea 

ili poslastičarnica. Na taj način svetsko tržište 

pekarstva obuhvata sve proizvode i tehnologije 

bitne za svakodnevni rad pekara i poslastičara. 

Ove godine sajam iba se održava u periodu od 16. do 21. 

septembra 2012.g. u Minhenu, i tada će se na sajmu iba 

predstaviti novine u branši pekarstva, koje će obeležiti 

domaće i strano tržište u naredne tri godine. Može se slobodno 

reći da jesajam iba, zahvaljujući firmama koje učestvuju, svetski 

sajam broj 1. I tako, Ibapostavlja standarde. To obećava već i samo 

učešće svih svetskih glavnih igrača. Čak godinu dana pre početka 

sajma, već se prijavilo 75% izlagača iz 2009. godine. Ove brojke 

dokazuju da celokupna branša pokazuje svoju kompletnu ponudu 

samo na sajmu iba. 

Pored klasičnih polja stručnosti na iba sajmu, proizvodne tehnike 

i sirovina, sajamska ponuda će se proširiti na sledećem Svetskom 

tržištu pekarstva. Povećaće se oblasti logistika, uređenje prodajnog 

prostora, optimiranje procesa, kafa i tehnika pakovanja. Ovaj 

kompletan pregled tržišta pekarima i poslastičarima daje odgovore 

na aktuelni razvoj. Tu će stručna publika u oblasti pakovanja 

dobiti predloge za kompletna rešenja. Ona obuhvataju mašine za 

pakovanje i etiketiranje, sve do pakovanja koja garantuju duži rok 

trajanja. Novo je i povezivanje svih tema vezanih za kafu i to pod 

jednim krovom u hali A4. Pekari i poslastičari tu mogu ciljano da 

pronađu sve što je vezano za prženje, pripremu ili skladištenje, jer 

posao u prodajnom prostoru bez ovog toplog napitka više ne može 

ni da se zamisli. 

Poslednji sajam iba 2009,posetilo je preko 79.500 posetilaca iz 

157 zemalja. Izlagalo je 1.059 preduzeća iz 55 zemalja. 

„Sajam iba je obavezan datum za sve pekare i poslastičare svih veličina 

preduzeća, kao i za ketering, ugostitelje i donosioce odluka u 

oblasti maloprodaje prehrambenih proizvoda”, objašnjava Diter Dor, 

glavni izvršni direktor organizatora sajma GHM GesellschaftfiirHandvverksmessenmbH. 

Pored brojnih novina u dvanaest sajamskih hala, posetioci sajma 

2012. mogu da vide i proširenje ponude i novu specijalnu površinu 

“Kafa, kolači & više”. Sajam započinje novom platformom za dijalog, 

iba samitom, u organizaciji Centralnog udruženja nemačke pekarske 

industrije. 

„ Iba je brend, simbolizuje uspeh, a i branši daje ogroman podstrek. 

To će 2012. godine podržati i iba samit, kao nova, značajna tačka 

u okvirnom programu. To je sastajalište profesionalaca. Pritom, iba 

samit pruža jedinstvenu šansu za prikupljanje informacija. Pored 

toga, kongres poziva npr. u pauzama na razmenu mišljenja među 

kolegama iz celog sveta. Zbog toga bi mi bilo drago da puno izlagača, 

zajedno sa kupcima koje su pozvali, iskoriste ovu jedinstvenu 

platformu za uspostavljanje kontakta”, objašnjava Peter Beker (Peter 

Becker), predsednik Centralnog udruženja nemačke pekarske industrije 

i Svetskog udruženja pekara UIB. 

18 


Još 2005. godine stupio je na snagu novi Zakon 

o metrologiji, koji u jednom članu definiše 

„stavljanje u promet proizvoda kada je njihova 

količina označena tačno, jasno i nedvoslismeno 

i kada se njihova stvarna količina nalazi u okviru 

dozvoljenog odstupanja od označene nazivne 

količine“. Time je Srbija, kao poslednja zemlja u 

regionu usaglasila svoju zakonsku regulativu sa 

evropskim standardima za tu oblast. 

u u fokusu 

TRCPRO D.O.O. 

IMPLEMENTACIJA ZAKONA O 

PRETHODNO UPAKOVANIM 

PROIZVODIMA 

Najbolji prikaz toga je dat sledećim dijagramom. Jasno se uočava 

razlika kod primene oba principa pakovanja. 

Bitna razlika u tom pristupu sadržana je u činjenici da je za 

razliku od prethodnog propisa, koji definiše „Sistem minimalne 

težine“ , novim propisom neto sadržaj prethodno 

upakovane robe definisan sistemom „Srednje težine“. 

Šta to znači? 

Svako pakovanje koje izlazi na tržište i u koje sistem dozira određenu 

količinu materijala, nosi na sebi oznaku o njegovom neto sadržaju. 

Kako svaki dozirni sistem ne radi idelano (greške u mehanici, 

greške u elektronici, spoljni uticaji na karakteristike materijala, 

vlaga, vibracije...i sl.), to dovodi do slučajnog rasipanja rezultata, 

koji u načelu podležu normalnoj raspodeli. Da bi se obezbedilo da 

svako pakovanje ima propisanu težinu, potrebno je zadatu vrednost 

na dozatoru postaviti iznad propisane neto mase. Koliko će 

ta zadata vrednost biti veća, zavisi od kvaliteta dozirnog uređaja. 

Kvalitetniji dozatori imaju manje rasipanje. Samim tim će i ta tolerancija 

biti manja. Te male razlike u količini, kada su u pitanju hiljade 

pakovanja (konzumna roba), dovode do nepotrebnih gubitaka 

u procesu pakovanja. 

Novim Zakonom definisan je princip tzv. „srednje mase“, koji 

dopušta da sadržaj određenog broja pakovanja leži ispod neto 

propisane mase, odnosno: 

• srednja težina svih pakovanja u lotu ne sme biti manja od deklarisane 

nominalne neto mase pakovanja 

• ne više od 2,5% (1 od 40) svih pakovanja u lotu ne mogu biti 

lakša od propisane minimalne mase (m-Tu1), gde je Tu1 dozvoljeno 

odstupanje, zavisno od vrste i mase pakovanja 

• nijedno pakovanje ne može biti lakše od dvostruke vrednosti 

deklarisanog odstupanja Tu2 = 2 x Tu1 

To dozvoljeno odstupanje, tzv. “negativna greška koja se još toleriše”, 

zavisi od neto mase pakovanja i prikazana je sledećom tabelom 

: 

Nominalna masa Greška koja se toleriše Tu1 

(gram ili mililitar) Kao procenat Gram ili mililitar 

5...............50 9 - 

50............100 - 4.5 

100...........200 4.5 - 

200...........300 - 9 

300............500 3 - 

500...........1000 - 15 

1000.........10000 1.5 - 

10000.......15000 - 150 

Preko....... 15000 1 - 

Sasvim je jasno koje se uštede u materijalu kod velikog obima 

mogu postići prelaskom na novi sitem pakovanja. 

Primena ovog načina iziskuje 100% kontrolu. To znači da svako 

pakovanje mora da se vaga i pri tome vrši potpuna statistička 

kontrola. Automatika u sklopu vage vrši klasifikaciju odvaga i prati 

tolerantne vrednosti. Tek kod ispunjenja propisanih toleranci 

odvage, koje ne zadovoljavaju, bivaju vraćene na prepakovanje. 

Ovaj proces realizuje KONTROLNA VAGA („checkweiger“). TRCpro 

je za tu namenu razvio familiju kontrolnih vaga, baziranu na HBM 

tehnologiji, koje nalaze široku primenu u prvom redu u prehrambenoj 

industriji. 

Suština te tehnologije zasnovana je na tome da „inteligentna elektronika“ 

u sprezi sa mernom ćelijom velike krutosti u dinamičkim 

uslovima rada (u pokretu), vrši veliki broj odvaga u jedinici vremena, 

nakon čega se iz signala digitalnim procedurama „vadi“ korisna 

informacija, koja odgovara težini pakovanja. Upravljačka elektronika 

i softver na kraju iz niza odvaga vrši klasifikaciju i upravlja radom 

vage. Više informacija o ovoj tehnologiji na: 

http://www.trcpro.rs/dokumentacija/PDF/clanci/DinamickoVaganje.pdf 

Potrebno je napomenuti da se kontrolne vage u velikoj meri koriste 

da bi proces doziranja bio optimalan. Naime, svako odstupanje 

u odvagama upozorava rukovaoca da je došlo do poremećaja u 

sistemu doziranja, bilo da se radi o greškama dozatora ili promenama 

u materijalu koji se dozira. Time se dodatno automatizuje 

proces i vodi prema optimumu, a sve u svrhu povećanja profita i 

zadovoljnih kupaca. 

Isto tako je potrebno napomenuti da sva pakovanja koja se isporučuju 

u EU, moraju imati uveden opisani sistem pakovanja. 

Vi še informacija na: 

TRCpro d.o.o. 

Preradoviće va 31, 

21131 Petrovaradin, Srbija 

tel: +381 (0) 21 6433774 

faks: +381 (0) 21 6433824 

www.trcpro.rs 


energetika 

ENERGETSKA EFIKASNOST 

VREME JE ZA OBNOVLJIVE 

IZVORE ENERGIJE 

Mr Bojan Kovačić, v.d. direktora Agencije za 

energetsku efikasnost Republike Srbije za “Industriju” 

U 

skladu sa energetskom politikom 

države, kao i svetskim trendovima, 

posebno treba obratiti pažnju 

na stvaranje energije iz obnovljivih izvora 

(sunce, vetar, voda, biogas i drugo), kogeneraciju 

(istovremeno stvaranje električne 

i toplotne energije), smanjenje emisije 

štetnih gasova, gradnju objekata koji 

u što većoj meri sami obezbeđuju svoje 

energetske potrebe. Na taj način je moguće drastično smanjiti 

izdatke za električnu i toplotnu energiju, kao i gorivo, pa čak i velikog 

potrošača pretvoriti u prodavca, koji viškove energije prodaje 

i to po višim, subvencionisanim cenama, umesto troška moguće 

je imati stalan prihod. Povoljnije kreditne linije omogućavaju da 

se investicija otplaćuje u mesečnim ratama, koje su u rangu dotadašnjih 

mesečnih računa za energiju. Znači, praktično je moguće 

bez značajnijeg ulaganja realizovati projekat povećanja energetske 

efikasnosti, kredit vraćati plaćajući mesečno, onoliko koliko je i do 

tada plaćano za energiju. Nakon otplate kredita, računi za energiju 

su značajno manji, a tu je i potencijalni izvor prihoda od viška 

stvorene energije. 

Na osnovu do sada sublimiranih istraživanja, iz obnovljivih izvora 

energije možemo da supstituišemo blizu 3,8 miliona tona ekvivalentne 

nafte godišnje, što je otprilike 25 procenata sadašnje 

primarne proizvodnje energije i to ne računajući velike hidroelektrane. 

Očekujemo da će se to vremenom menjati, u skladu sa 

usavršavanjem tehnologije i dešavanjima na tržištu. Danas, na 

primer, postoje kolektori veće snage, a manje površine - sa većim 

potencijalom za „upijanje” sunčeve energije. Standardni vetrogeneratori 

su pre samo nekoliko godina bili snage jedan i dva megavata, 

a sada su od tri i pet, pa se može pretpostaviti da će jednog 

dana imati snagu i deset megavata. Znači, stepen iskorišćenja će 

biti veći. Uvođenjem obnovljivih izvora energije razvija se domaća 

industrija, povećava zapošljavanje, čak i razvija turizam. Možda i 

najznačajniji razlozi zbog čega to treba razvijati su zaštita životne 

sredine, smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje zagađenja 

zemljišta, vode i vazduha. 

Energija koju sunce tokom godine emituje na 1 m² krova 

kuće u Srbiji je jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 

130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna. Najveći 

potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u 

južnom delu Srbije - Niš, Kuršumlija, Vranje. Procena ukupnog 

potencijala za uštedu - korišćenjem sunčeve energije 

za zagrevanje vode je zasnovana na podatku da u Srbiji 

ima 2,65 miliona stambenih jedinica. Ukoliko bi se na svaku 

stambenu jedinicu postavilo po 4 m² solarnih kolektora, 

godišnje bi se uštedelo oko 7,420 GWh električne energije, 

čija je vrednost 370 miliona evra. Iskorišćavanjem ukupnog 

potencijala solarne energije za zagrevanje vode bi se smanjila 

i emisija ugljen-dioksida - za 6,5 miliona tona godišnje. 

Za prosečno domaćinstvo sa 4 člana porodice, u proseku 

je potrebno oko 4 m² solarnih kolektora i bojler zapremine 

200 litara. Cena sistema za zagrevanje vode u domaćinstvu 

pomoću sunčeve energije je od 1 500 – 2 500 evra, u zavisnosti 

od kvaliteta. Ugradnjom sistema za zagrevanje vode 

četvoročlano domaćinstvo bi godišnje uštedelo oko 2 400 

kWh električne energije ili oko 120 evra godišnje. Ali, treba 

naglasiti, da će svaki rast cene energije, pre svega električne, 

uticati na smanjenje perioda za povraćaj investicije. 

U uslovima ekonomske krize, mnogi smatraju, da je teško razmišljati 

o obnovljivim izvorima energije koji povlače sa sobom i velika 

ulaganja. Ipak, osvrnimo se na primer korišćenja solarne energije. 

Kada je u pitanju zgradarstvo, generalno solarne sisteme je moguće 

podeliti na aktivne, koji u prvi plan stavljaju instalacionu opremu, 

i pasivne, u kome zgrada zahvata i čuva najveći deo sunčeve 

energije. Pasivno korišćenje sunčeve energije osnovni je i najjeftiniji 

način upotrebe energije iz okoline. Suština arhitektonskog 

projektovanja koje koristi pasivne solarne elemente je u tome da 

se poznavanjem i primenom fizičkih zakona - zagrevanja, hlađenja, 

cirkulacije vazduha i toplotnom izolacijom - omogući da se zgrada 

(kuća) ponaša kao apsorber i regulator toplote. Istraživanja pokazuju 

da bi pasivni sistemi za solarno grejanje mogli da podmire od 

30% do 60% potrebe toplotne energije. 

Dakle, svi obnovljivi izvori energije su isplativi pod određenim 

uslovima, koji se tiču ne samo tehničkog potencijala. Trenutno su 

najveći potencijali Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije biomasa, 

male hidroelektrane i geotermalna energija, ali se u bliskoj 

budućnosti može očeikvati značajnije iskorišćenje energije vetra, 

pa i solarne energije, naročito sa razvojem i, shodno tome, smanjenjem 

cene koštanja tehnologije koja se koristi, posebno u primeni 

fotonaponskih ćelija. Takođe, šira primena ovih izvora zavisi 

i od uvođenja podsticajnih mera, pre svega garantovanih otkupnih 

cena, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama. 

Primera radi, biomasa je jevtina ukoliko je sve na dohvat ruke. 

Transport je prilično poskupljuje, jer nije svejedno ako, na primer, 

dovlačite šumske otpatke sa udaljenosti od 100 km. Generalno se 

to isplati, pogotovo što se često koristi za proizvodnju električne i 

toplotne energije zajedno. Proizvodnjom i upotrebom biomase i 

biogasa mogu se ostvariti viškovi energije, koji bi se mogli prodavati 

po subvencionisanim cenama. Krajem jula 2010. godine usvojen 

je i Nacionalni akcioni plan za korišćenje biomase u energetske 

svrhe. 

20 


energetika 


Agencija za energetsku efikasnost je realizovala dva 

demonstraciona projekta iz oblasti obnovljivih izvora energije 

– korišćenje drvne biomase za grejanje (kotlarnica u 

osnovnoj školi) i gradnja male hidroelektrane. Takođe su 

završeni projekti izrada studije opravdanosti za korišćenje 

geotermalne energije u Banji Bujanovac, solarne energije 

u Banji Rusanda, korišćenje biomase za grejanje u opštini 

Negotin i izgradnju male hidroelektrane na jezeru Ćelije kod 

Kruševca. Agencija je uz finansijsku podršku španske vlade 

realizovala projekat ocene potencijala energije vetra na tri 

lokacije u Srbiji i projekat koji je imao za cilj ocenu potencijala 

za praktičnu primenu solarne energije u Srbiji (PV i 

termo-solar). Između ostalog, rezultat ovog projekta jeste i 

instalacija i priključenje na elektrodistributivnu mrežu prvih 

fotonaponskih solarnih elektrana u Srbiji – u Varvarinu, Kuli 

i Beogradu, a instalirano je i jedno termosolarno postrojenje 

za zagrevanje potrošne tople vode – u Specijalnoj bolnici 

u Gornjoj Toponici. 

Značajnu ulogu u implementaciji projekata obnovljivih izvora energije 

imaju lokalne samouprave – gradovi i opštine. Agencija za energetsku 

efikasnost je do sada neposredno ostvarila kontakte sa više 

od 100 opština i nastavićemo sa tom praksom. Pored toga, za tri grada 

uradili smo energetske bilanse i planove energetskog razvoja u 

skladu sa savremenom evropskom praksom, kao pokazni primer i za 

druge gradove u Srbiji. Ovi bilansi i planovi omogućavaju opštinama 

da na pravi način izvršavaju svoje obaveze koje proističu iz Zakona o 

energetici, kao i da definišu konkretne programe i projekte za svoj, 

ne samo energetski, razvoj. 

BIODIZEL: 

Uljana repica je najznačajnija sirovina za proizvodnju biodizela i od 

nje se, na svetskom nivou, dobija 85 odsto tog energenta, 13 odsto 

dobija se iz suncokretovog ulja, dok se iz sojinog i palminog ulja 

dobija par procenata. Kao sirovine za proizvodnju biodizela mogu 

se koristiti i otpadna jestiva ulja iz domaćinstava i restorana i masti 

životinjskog porekla. Tako na primer, u Srbiji se godišnje iskoristi 

više od sto hiljada tona jestivog ulja, od čega deseti deo može da 

bude iskorišćen kao sirovina za biodizel. Za proizvodnju 10 000 tona 

biodizela, potrebno je oko 14 000 hektara poljoprivredne površine, 

što predstavlja teorijski potencijal. Ipak, realni potencijal je manji. 

Primera radi, ukoliko bi se uljanom repicom zasadilo 200 hiljada 

hektara, uz prosečan prinos od 2,3 tone po hektaru, u narednih 10 

godina moglo bi se dobiti oko 150 000 tona biodizela. 

Mada ne postoji precizna evidencija, u Srbiji postoje mini postrojenja, 

koja proizvode do 10 000 tona biodizela godišnje. Još 2007. 

godine, otvorena je fabrika biodizela u Šidu “Viktorija oil”, gde je 

bilo planirano da se proizvodi 100 hiljada tona biodizela godišnje. 

Ta fabrika je proizvela oko 25 hiljada tona biodizela i odlučila da 

se, zbog ekonomske neisplativosti te vrste proizvodnje, preorijentiše 

na proizvodnju jestivog ulja. Za očekivati je da će stvaranjem 

podsticajnih zakonskih pretpostavki, proizvodnja biodizela u Srbiji 

biti značajno povećana. U prethodnom periodu i Naftna industrija 

Srbije (NIS) je nagoveštavala mogućnost izgradnje fabrike, 

odnosno pogona za proizvodnju biodizela, kapaciteta 50 000 tona 

godišnje. 

U Srbiji postoji interesovanje za korišćenje biodizela, posebno 

kod poljoprivrednika, a ono je, naročito, izraženo u periodu setve, 

žetve i velikih radova. Pored poljoprivrede, koja je najveći potrošač 

dizela u Srbiji i godišnje troši više od 550 000 tona dizel goriva, 

značajne potrebe za biodizelom mogla bi imati i transportna 

preduzeća, pre svega gradska. Biodizel bi u određenom procentu 

mogao da se umešava sa klasičnim dizelom. Dnevne potrebe 

Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu iznose više od 90 

000 litara dizela, što je više od 30 000 tona na godišnjem nivou. 

Biodizel je moguće koristiti i u automobilima, kamionima, autobusima 

državnih organa, vozilima vojske, lokalne samouprave, 

ministarstava... 

Prema nekim analizama, u Srbiji ima 

oko 350 000 hektara poljoprivredne 

površine namenjene kulturama, od 

kojih bi se mogao praviti biodizel. 

Prednosti biodizela su brojne, između 

ostalog, on se može koristiti kao gorivo 

za poljoprivredne mašine, kamione, 

autobuse, kao i automobile. Takođe, 

biodizel je neotrovan, a emisija štetnih 

gasova pri njegovom sagorevanju značajno 

je niža u odnosu na konvecionalni 

dizel. Proizvodnja biodizela u Srbiji prilika 

je za razvijanje poljoprivrednih ruralnih područja, gde 

živi oko 45 procenata stanovništva, a od toga se dve trećine 

bavi poljoprivredom ili je uključen u poljoprivredne delatnosti. 

S druge strane, to bi bilo dobro i za podsticaj malih i 

srednjih preduzeća, malih uljara i firmi za proizvodnju biodizela, 

jer je 85 odsto zemljišta u Srbiji u privatnom vlasništvu. 


energetika 


Veće okretanje korišćenju obnovljivih 

izvora energije (OIE) nastalo 

je iz više razloga, a osnovni su 

relativno ograničena zaliha fosilnih 

goriva i zaštita životne sredine. Sve 

države koje imaju dugoročne programe 

razvoja, uvele su razvoj korišćenja 

obnovljivih izvora kao prvi 

prioritet u zaštiti životne sredine i 

energetici i u kontinuitetu se trude 

da povećaju udeo OIE u svom 

energetskom bilansu. Agencija za 

energetsku efikasnost se zalaže za 

povećanje korišćenja OIE, što treba 

da pospeši i potražnju svih vrsta 

postrojenja i uređaja potrebnih 

za OIE, koji u domaćoj proizvodnji 

mogu biti daleko pristupačniji 

krajnjem korisniku – privredi i 

domaćinstvima. Mi se zalažemo za 

sistematično, stručno i promišljeno 

korišćenje OIE, na način kako se to 

radi u razvijenim zemljama. 

Na osnovu do sada sublimiranih istraživanja, iz obnovljivih izvora 

energije možemo da supstituišemo oko 3,8 miliona tona ekvivalentne 

nafte godišnje, što je otprilike 25 procenata sadašnje primarne 

proizvodnje energije, i to ne računajući velike hidroelektrane. 

Od obnovlijivih izvora energije u Srbiji, biomasa trenutno 

ima najznačajniji potencijal, ali njeno efikasno korišćenje zavisi 

od mnogo faktora. Biomasa je jeftina, ukoliko je sve na dohvat 

ruke. Transport je prilično poskupljuje ako, na primer, dovlačite 

šumske otpatke sa udaljenosti od 100 km. Generalno se to isplati, 

pogotovo što se često koristi za proizvodnju električne i toplotne 

energije zajedno. Proizvodnjom i upotrebom biomase i biogasa 

mogu se ostvariti viškovi energije, koji se prodaju po subvencijama 

i puštaju u mrežu. Često farmeri, koristeći biomasu ili biogas, 

proizvedenu električnu energiju prodaju, a uzimaju jevtiniju stuju 

iz mreže i ostvaruju profit. Na primer, farmeri u Italiji svoju „bio 

struju” prodaju za 30 evrocenti, a kupuju za 10 centi. Možda njihova 

proizvodnja ne zadovoljava njihove potrebe, ali najčešće je 

slučaj da višestrukom razlikom u ceni oni pokrivaju troškove kada 

kupe količinu koja im je dovoljna. Slično je i sa solarnom energijom. 

U Španiji, u Madridu, postoji kompleks zgrada sa ravnim 

krovovima gde su postavljeni solarni fotonaponski paneli. Oni 

proizvode električnu energiju za liftove, komunikacije, osvetljenje 

i razne uređaje, a podmiruju oko 25 procenata realnih tehničkih 

potreba. Ali, oni tu „solarnu struju” puštaju u mrežu i tada je električna 

energija po subvencionisanoj ceni, čime, u ekonomskom 

smislu, zadovoljavaju 100 procenata svojih potreba. Početkom 

2010. godine i u našoj zemlji su uvedene podsticajne otkupne 

cene za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pa 

se u narednim godinama može očekivati veće korišćenje obnovljivih 

izvora u energetske svrhe. Ovde treba naglasiti da se i u 

pogledu podsticaja za obnovlijve izvore energije u Evropi i svetu 

stvari konstantno menjaju, odnosno da politika podsticaja ima 

veze i sa sveukupnom ekonomsko-strategijskom politikom jedne 

države, kao i njenog aktuelnog opredeljenja u pogledu prioriteta 

u energetskom sektoru. Neki podsticaji se tako povećavaju, 

drugi smanjuju, pa nakon izvesnog vremena dolazi do obrnutog 

procesa. Ono što je potreba u Srbiji jeste uvođenje podsticaja za 

korišćenje toplotne energije iz obnovlijivih izvora. Ti podsticaji ne 

moraju obavezno biti po tzv. feed-in tarifnom sistemu, nego se 

mogu davati neke druge olakšice i pogodnosti. Nedavno usvojena 

Uredba Vlade Srbije o finansiranju projekata energetske efikasnosti 

stvara pretpostavke za veća ulaganja u ovu oblast, doduše pre 

svega kada su u pitanju lokalne samouprave. 

22 


eflektor plus 

“DELOITTE” OBJAVIO 

KONKURSE ZA 50 NAJBRŽE 

RASTUĆIH FIRMI I “ZVEZDE U 

USPONU” 

Konsultantsko-revizorska kompanija “Deloitte”, najavila je 28. maja 

početak procesa registracije za izbor tehnoloških kompanija sa najbržim 

rastom u centralnoj Evropi. 

Projekat pod nazivom “Technology Fast 50”, ima za cilj rangiranje tehnoloških 

kompanija sa najbržim rastom prihoda u centralnoj Evropi, u 

poslednjih pet godina (2007-2011). 

U Srbiji se sprovodi već petu godinu zaredom, dok se na području centralne 

Evrope sprovodi već trinaestu godinu. 

Za plasman na dve “Deloitte” rang liste, 50 najbrže rastućih (Fast 50) i 

Zvezde u usponu (Rising Stars), kompanije moraju da ostvare godišnje 

prihode veće od 50 000 EUR za prvu listu i 30 000 EUR za drugu listu. 

Kategorija “Zvezde u usponu” obuhvata mlade kompanije sa brzim 

rastom, koje posluju manje od pet godina, gde se najbolji rangiraju na 

osnovu prosečnog rasta prihoda ostvarenih tokom poslednje tri godine, 

dok će u kategoriji “Velikih pet” biti uvrštene samo one kompanije 

čiji su prihodi u 2011. godini bili veći od 25 mil EUR. 

Da bi se prijavili na konkurs, kompanije treba da se registruju na veb 

strani www.deloitte.com/fast50ce, gde zainteresovani mogu saznati i 

više informacija o kriterijumima koje bi kompanije trebalo da ispune, 

kako bi se plasirale na neku od lista. 

Kako se ističe u saopštenju, proces registracije će biti završen 13. jula. 

Prošlogodišnji pobednik je rumunska internet kompanija “Vola.ro 

Student Adventures S.R.L.”, koja se po prvi put našla na listi 50 brzorastućih 

tehnoloških kompanija centralne Evrope i koja je zabeležila 

petogodišnji rast prihoda od 6 219% ( od 2006. do 2010. godine). 

Poljska firma Selvita S.A. je bila najbolje plasirana kompanija na listi 

“Zvezde u usponu”. 

Srpska firma “MadNet” je prošle godine zauzela 45. mesto na listi, dok 

je kompanija “Bitgear Wireless Design Services” zauzela 10. mesto u 

kategoriji “Zvezde u usponu”. 

PUTIN: SRBIJI KREDIT OD 

800 MIL USD 

Predsednik Rusije Vladimir 

Putin izjavio je da je 

za poslednjih godinu dana 

ekonomska razmena između 

Rusije i Srbije porasla 

jedan i po put. 

“Ali, može još bolje, još 

više”, primetio je Putin u 

razgovoru sa novoizabranim 

predsednikom Srbije 

Tomislavom Nikolićem. 

Putin je Nikoliću rekao da 

je njegova zemlja spremna da odobri robni kredit Srbiji u vrednosti od 

800 mil USD. 

Putin je ukazao da bi sredstva tog kredita trebalo da se upotrebe za 

realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji. 

Konačna realizacija tog zajma zavisi, kako je naglasio Putin, od tehničke 

dokumentacije koju bi Srbija trebalo da pripremi za navedene projekte.

energetika 

EATON DUCO I DUMECO 

SKLOPKA-RASTAVLJAČI 

EATON ELECTRIC DOO 

Akvizicijom kompanije HOLEC 2003. godine, Eaton je proširio ponudu elektroopreme na, ne samo vazduhom izolovana 

srednjenaponska postrojenja, već i na kompletan asortiman sklopki-rastavljača za opseg struja od 40A do 3 150A. 

Dumeco sklopka–rastavljači pogodni su za koriščenje u 

raznovrsnim aplikacijama - od niskonaponskih razvodnih 

postrojenja, „motor control centar“-a, za prekidanje visoko 

induktivnih sistema, preko razvodnih ormara, pa do njihovog korišćenja 

kao glavnog prekidača za različitu opremu i mašine. Dizajn 

celog opsega Dumeco sklopki-rastavljača garantuje pouzdanu primenu 

i u ekstremnim uslovima. 

Visoke performanse uz kompaktan dizajn, omogućavaju laku 

montažu u razvodne ormare i različite mašine. U portfoliju EATON 

sklopki-rastavljača možete naći veliki izbor modela i pratećeg 

pribora. Oni predstavljaju inovativnu ideju u oblasti prekidanja 

struje, veliku po pitanju bezbednosti, a malu po pitanju dimenzija. 

Dumeco sklopka-rastavljači obezbeđuju visok nivo pouzdanosti, 

čak i kad su zahtevi za performansama izuzetno visoki. Postoje 

dvopolni, tropolni i četvoropolni sklopka-rastavljači, kao i tropolne 

verzije sa fiksnom nulom za DMV tip do 2 000A. Moguće je rukovati 

različitim AC kategorijama - 21, 22 i 23 kao i voltažom opsega od 

230V do 690V. Eaton u ponudi ima sklopka-rastavljače, pouzdano 

rešenje za svaku vrstu opreme. 

Dumeco sklopka-rastavljači imaju odličnu prekidnu moć, zahvaljujući 

paralelnim kontaktima sa duplim prekidanjem po fazi. Rezultat 

toga je da su sklopka-rastavljači veoma pogodni za prekidanje 

rada motora u slučaju opasnosti. Na svakom od 8 modela DMV 

tipa, kontaktno razdvajanje je vidljivo. Samo jedan pogled kroz 

jedinstveni “DMV prozor” je sve što Vam je potrebno da shvatitie 

da li je kontakt ostvaren ili ne. Dumeco sklopka-rastavljači su dizajnirani 

tako da se na njih može montirati zaštitna brava, te se time 

obezbeđuje pristup sklopka-rastavljaču samo od strane ovlašćenih 

lica. Ceo opseg Dumeco sklopka-rastavljača je odobren od strane 

KEMA laboratorije i u potpunosti je usklađen sa IEC 60947-3 standardom. 

Širok spektar odgovarajućeg pribora je dostupan uz Eaton-ove 

Dumeco sklopka- rastavljače - pomoćni kontakti, zaštitni poklopci, 

“change over” preklopni mehanizmi, metalne osovine za produženi 

pogon, ručice raznovrsnih oblika, boja i načina zaključavanja. 

Sve ove prednosti i karakteristike biće Vam dostupne, ukoliko izaberete 

Eaton-ove Duco i Dumeco sklopka–rastavljače. 

Eaton electric doo, ćerka firma korporacije Eaton, posluje u 

Srbiji od 2006. godine. U proizvodnom pogonu firme u Sremskoj 

Mitrovici proizvode se automatski osigurači, pomoćni 

kontakti, zaštitni uredjaji diferencijalne struje i motornozaštitni 

prekidači za tržište celog sveta. 

Sektor prodaje je smešten u Beogradu i zadužen je za širenje 

distributivne mreže, saradnju sa projektantskim firmama i 

industrijskiim pogonima kao i pružanje logističke podrške 

kupcima. 

Kao društveno odgovorna firma Eaton electric doo je u više navrata organizovala i učestvovala u humanitarnim 

akcijama i akcijama zaštite životne sredine: školama su donirani osigurači iz proizvodnog programa firme kao i 

oprema za učionice, u saradnji sa Crvenim krstom podeljeni su paketi hrane za socijalno ugrožena lica, sponzorisan 

je odbojkaški klub iz Sremske Mitrovice. 

U skladu sa jednim od Eatonovih etičkih načela da na svaku tonu papirnog otpada koji proizvedemo prirodi 

moramo vratiti 17 stabala, nedavno je sprovedena akcija sadnje 25 stabala breze u spomen parku u Sremskoj 

Mitrovici a povodom dana zaštite životne sredine. U akciji su učestvovali zaposleni firme a slična aktivnost se 

planira za jesen ove godine. 

Eaton electric d.o.o. 

Prodajni sektor firme Eaton electric odnedavno 

je na novoj adresi u poslovnom centru 

Airport city: 

Omladinskih brigada 90b 

Kontakt tel: 

Prodaja: +381 11 3 777 003 

+381 11 3 777 006 

+381 11 3 777 009 

Tehnička podrška: +381 11 3 777 008 

Marketing: +381 11 3 777 007 

www.eaton.rs 

www.eaton-automation.com 


predstavljamo 


NJ – KONTROLER 

ZA UPRAVLJANJE SLOŽENIM 

ELEKTROMOTORNIM POGONIMA 

SYSMAC - PAKET KOJI OBUHVATA VIZUALIZACIJU I UPRAVLJANJE KRETANJEM 

Sysmac je moćna i robusna platforma koju čine kontroler NJ sa jednom konekcijom i jednim softverom. 

NJ kontroler integriše kretanje, sekvencioniranje, umrežavanje i vizuelnu inspekciju. Novi softver 

(Sysmac Studio) uključuje konfigurisanje, programiranje, simulaciju i monitoring, i brzu mrežnu 

komunikaciju (EtherCAT) koja kontroliše uređaje za kontrolu kretanja, uređaje za vizualizaciju, senzore 

i aktuatore. NJ-serija je dizajnirana kako bi se ispunili ekstremni zahtevi upravljanja elektromotornim 

pogonima (EMP) u pogledu pozicioniranja, kontrole brzine i tačnosti, komunikacije, bezbednosti 

i robusnosti sistema. 

Sysmac NJ 

NJ-serija zauzima centralno mesto nove Sysmac platforme koji nudi brzinu, 

fleksibilnost i skalabilnost softvera centralne arhitekture bez ugrožavanja 

tradicionalne pouzdanosti i robusnosti. 

NJ serija omogućava povezivanje različitih I/O uređaja kao što su servo kontroleri, 

frekventni regulatori i senzori za vizulenu kontrolu, sa kontrolom 

kretanja visokih preformansi, koja prevazilazi mogućnosti standardnih PLCova. 

Takođe omogućava kontrolu celog sistema sa samo jednim kontrolerom, 

predstavljajući time novi način automatizacjie u kojima je dominantna 

kontrola EMP. 

NJ kontroler dolazi sa standardno ugrađenim hardverom i softverom za 

EtherCAT i EtherNet/IP mrežno povezivanje. Ove dve mreže sa jednom 

konekcijom, imaju najbolji odnos između upravljanja EMP u realnom vremenu 

i upravljanja podacima. 

Sysmac Studio 

26 


Osobine NJ serije 

» Kontrola do 64 ose 

» Usaglašenost sa PLC funkcionalnim blokovima za upravljanje 

kretanjem 

» Lineara, kružna i helikoidna interpolacija 

» Master-slave funkcije 

» PLC, brza obrada zadataka (u 500 μs) 

» Programiranje i tipovi podataka usaglašeni sa IEC 61131-3 

» Multi-tasking program 

» Ugrađen EtherCAT, EtherNet/IP 

» Slot za SD karticu i ugrađeni USB port 

» Radi sa većinom CJ-PLC modula 

predstavljamo 

Accurax G5 servo sistem 


EtherNet/IP 

» Peer-to-Peer komunikacija kontrolera 

» Interfejs sa NS HMI serijom ili SCADA softverom 

» Interfejs sa Sysmac Studio-om 

FQ-M Vision Senzor 

EtherCAT 

» do 192 čvora 

» Najbrža mrežna komunikacija 

» Imunitet na smetnje prema Omron standardima 

» Ugrađen u Omron-ov servo drajv, invertor, senzor za vizulenu 

kontrolu i I/O 

» Standardan STP Ethernet kabl sa RJ45 konektorima 

MX2 Inverter 

EtherCAT - optimizacija mreže 

EtherCAT je najbrža mreža za upravljanje EMP. To je Omron-ova 

mreža širokog opsega komunikacije sa kontrolerima kretanja. Bazirana 

je na Ethernet mreži, brza, tačna i visoko efikasna u pogledu 

prenosa podataka. 

Delta robot 

NJ kontroler predstavlja jezgro ove sistemske arhitekture i baziran 

je na EtherCAT bus-u, obezbeđujući najviše performanse 

kretanja za zahtevne aplikacije. Ruke delta robota koriste servo 

motore serije G5 da bi smanjili vreme smirivanja. Ovo se ostvaruje 

zahvaljujući brzom vremenu odziva od 2kHz ovog vrhunskog 

servo modela. FQ-M senzor za vizulenu kontrolu, dizajniran je za 

aplikacije kretanja i ima mogućnost detektovanja pozicije nekoliko 

pomičnih delova na pokretnoj traci u veoma kratkom vremenu u 

cilju povećanja radnog kapaciteta mašine. 

NJ-Series Machine Automation Controller 

MIKRO KONTROL 

Vase Pelagića 30, Beograd 

tel: +381 (0) 11 3699080 

fax: +381 (0) 11 3699939 

e-mail: office@mikrokontrol.rs 

web: www.mikrokontrol.rs 

Predstavništvo Niš: 

Jovana Ristića 11, Niš 

tel/fax: +381 (0) 18 4511 884, 

+381 (0) 18 4519 192 

e-mail: nis@mikrokontrol.rs 

Predstavništvo Novi Sad: 

tel/fax: +381 (0) 21 469 501, 

+381 (0) 21 646 6543 

e-mail: ns@mikrokontrol.rs 


predstavljamo 

GRUNDFOS SRBIJA D.O.O. 

GRUNDFOS 

MAGNA3 

autor teksta: Duska Kireta, Marketing Manager Balkan 

Bazirani na „Grundfos”-ovom višedecenijskom 

iskustvu u proizvodnji elektronskih pumpi i reputaciji 

koju ime ”Magna” nosi sa sobom, razvili 

smo i sa ponosom predstavljamo novog člana 

Grundfos Blueflux familije, pumpu MAGNA3. 

Primena najkvalitetnijih materijala, inovativna softverska i 

konstrukciona rešenja, preko milion sati rigoroznog testiranja, 

učinili su da Magna3 bude najefikasnija i najpametnija 

pumpa na tržištu, koja garantuje pouzdan i dug radni vek. 

Sa indeksom energetske efikasnosti, daleko ispod granice propisane 

EuP direktivom (eng. EEI - Energy Efficiency Index), kao i uštedom 

od oko 75% u odnosu na neregulisane cirkulacione pumpe, 

povrat uloženog novca sa MAGNA3 pumpom je daleko brži. 

Širok radni opseg, veći broj mogućih radnih režima, jednostavna 

montaža i regulacija, visokokvalitetni materijali i primena najnovijih 

komunikacionih tehnologija, niska potrošnja električne 

energije, nizak nivo buke i visoka pouzdanost – pokazatelji su da 

”Grundfos” u svakom trenutku ima na umu benefit za projektanta, 

investitora, instalatera, kao i krajnjeg korisnika. 

Ukratko, MAGNA3 je pouzdan proizvod, koji štedi Vaše vreme i 

novac i pruža visok nivo komfora. 

PRIMENA 

Poput njene prethodnice, nova MAGNA3 pumpa je predviđena 

za primenu u sistemima grejanja i hlađenja, kao i u sistemima 

za recirkulaciju potrošne tople vode. Pored standardnih sistema 

sa temperaturama transportovanih tečnosti do 110°C, MAGNA3 

sa proširenim temperaturnim opsegom je pogodna za transport 

različitih antifriz mešavina temperatura do -10°C, pa se može primenjivati 

u industrijskim sistemima, kao i sa toplotnim pumpama. 

Proširena serija MAGNA3 pumpi sa maksimalnim naporom do 18 

m i maksimalnim protokom do 70 m3/h, obuhvata više od 150 

(singl) jednoradnih i (duplex) dvoradnih varijanti od livenog gvožđa 

ili nerđajućeg čelika. To znači da je uz podatke o radnoj tački 

mnogo lakše izabrati najbolju MAGNA3 pumpu za konkretnu instalaciju 

i smanjiti inicijalnu investiciju, kao i troškove eksploatacije. 

Nove MAGNA3 pumpe namenjene za sisteme grejanja i 

hlađenja, biće na raspolaganju od leta 2012. godine. 

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na sledećim 

internet adresama: 

www.moderncomfort.grundfos.com 

ili 

www.thinkingbuildings.com 

kao i na sledeći broj telefona: +381 11 225 8740 

NIKADA VIĐENE FUNKCIJE NA PUMPAMA 

Samo jedan pogled će biti dovoljan da postane jasno da je 

MAGNA3 predviđena za jednostavnu i brzu integraciju u okviru 

sistema. Dolazi sa TFT ekranom u boji visoke rezolucije i kada 

se uključi novi softver Assist, vodi instalatera kroz čitav proces 

instalacije. Pored standardnog paketa koji MAGNA pumpe nude, 

frekventni regulator, motor sa permanentnim magnetom, AutoA- 

DAPT funkcija, MAGNA3 nudi mnogo više. 

Pored niza mogućih radnih režima i jedinstvene Autoadapt funkcije, 

koja garantuje optimalnu ravnotežu i energetsku efikasnost, 

MAGNA3 uvodi FLOW/Limit i FLOW/Adapt funkcije, koje ograničavaju 

protok i regulišu da radna tačka uvek bude u AutoADAPT 

području i ne prekorači zadati protok. Sada pri povezivanju dve 

pumpe bilo u kaskadnu spregu, naizmenični rad ili stand-by režim, 

kablovi postaju suvišni, jer se povezivanje pumpi ostvaruje bežičnom 

konekcijom. 

Još jedna od novina je da preko ugrađenog senzora temperature 

MAGNA3 pruža mogućnost kontrole utroška toplotne energije, 

kako bi izbegli previsoke račune za utrošenu toplotnu energiju, 

usled neizbalansiranosti sistema, kao i posebni merač potrošnje 

toplotne energije. 

MAGNA3 može biti opremljena sa opcionim CIM modulom za lakše 

povezivanje sa centralnim upravljačkim sistemom BMS. 

Za povezivanje na BMS do šest paralelno spregntih pumpi nije 

potrebno ništa osim opcionog CIM modula, koji podržava sledeće 

fieldbus protokole LON, Profibus, MOD, BACnet, GENIbus, GSM/ 

GPRS. 

Daljinska kontrola i očitavanje podataka, nekada preko R100, 

danas se vrši preko Grundfos GO softvera, koji instaliran na smartphone-u 

ili iPodTouch-u, osim kontrole i očitavanja, nudi niz 

visoko modernih rešenja za daljinsko podešavanje i kontrolu rada, 

kako MAGNA3, tako i svih Grundfos E-pumpi. 

28 


u u fokusu 

VIŠE OD EPOKSIDA, 

VIŠE OD TRENUTNOG LEPKA 

– LOCTITE® 3090 

Novi Loctite® 3090 predstavlja poslednju inovaciju u razvoju 

dvokomponentne tehnologije lepljenja, kombinujući 

odlično popunjavanje zazora sa visokom čvrstoćom 

lepljenja i brzim očvršćavanjem. 

Inovativna dvokomponentna tehnologija omogućava brzo očvršćavanje, bez obzira na 

zazor. Ovo se primenjuje posebno na sklopove, koji nisu savršeno podešeni ili gde može 

biti potrebna veća količina lepka. Obim primene u industrijskim proizvodnim procesima 

je značajno proširen nedavnim predstavljanjem prvog cijanoakrilatnog lepka, koji popunjava 

zazore - Loctite® 3090. Pošto konvencionalni cijanoakrilati uglavnom imaju veoma nizak 

viskozitet, korišćeni su samo za spajanje delova sa malim zazorom. Ovaj nedostatak je ozbiljno 

ograničavao njihov opseg primene. Sa Loctite® 3090, Henkel je znatno proširio opseg primene 

trenutnih lepkova, nudeći nenadmašnu sposobnost popunjavanja zazora do 5 mm. Novi 

trenutni lepak je pogodan za skoro sve materijale, uključujući metale, većinu plastika, gumu 

i keramiku. Čak i porozne podloge, kao što su drvo, papir i pluta, sa njim se mogu pouzdano 

zalepiti. Sporije vreme vezivanja (90-180 sekundi), omogućava naknadno nameštanje delova. 

Korisnici takođe imaju koristi od značajno unapređenog rukovanja: Transparentan cijanoakrilat 

je gel velikog viskoziteta, koji dozvoljava lakše nanošenje na vertikalne površine – bez kapljanja. 

Još jedna nova karakteristika je pogodan dvokomorni špric, koji omogućava precizno i čisto 

nanošenje. Za razliku od jednokomponentnih sistema, očvršćavanje Loctite®-a 3090 ne zavisi 

od vlage na površini. Dve komponente su podeljene u integrisanom statičkom mikseru, koji 

osigurava da očvršćavanje počinje u predviđenom roku, bez obzira na vlagu i temperaturu, i 

mešanje komponenti u pravom odnosu. Lepak ima vreme za rad od 90 do 180 sekundi, nakon 

nanošenja. Spoj je potom dovoljno jak za upotrebu i dalju manipulaciju spojenih delova. 

Karakteristike proizvoda : 

1. Popunjavanje zazora: 

- do 5 mm 

2. Za različite podloge: 

- Veoma pogodan za gumu i 

porozne i / ili kisele površine 

- Pogodan za plastiku, metale 

i poliolefine, u kombinaciji 

sa prajmerom Loctite 770 ili 

Loctite 7239 

3. Brzo očvršćavanje: 

- Vreme vezivanja: 90 – 150 

sekundi 

4. Jednostavan za upotrebu: 

- Inovativna brizgaljka za nanošenje 

omogućava precizno i 

pouzdano nanošenje i osigurava 

kontrolu odnosa mešanja 

Nudi sposobnost bez premca – popunjava 

zazore do 5 mm, Loctite® 3090 je znatno proširio opseg primene trenutnih lepkova. 

Hen kel Sr bi ja d.o.o. 

AG Ge ne ral In du stry 

Bu le var Oslo bo đe nja 383, Be o grad 

Tel: +381 11 2072 242; Fax: +381 11 2072 273 

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com; Web: www.loc ti te.rs; www.360bonding.com 


predstavljamo 

ROLOMATIK 

ROLOMATIK – IZVOĐENJE MONTAŽNIH OBJEKATA 

SVE NA JEDNOM MESTU 

Prateći trendove u građevinarstvu, preduzeće 

Rolomatik projektuje i gradi montažne objekte 

raznih namena. Zahvaljujući velikom iskustvu 

i stručnom inženjerskom kadru, mogu da 

odgovore i najkompleksnijim zahtevima. U 

izvođenju radova koriste isključivo savremene 

materijale, zvanično sertifikovane i proverenog 

kvaliteta… 

Rolomatik ugrađuje samo ono što je najbolje u industrijskoj 

gradnji. Pored funkcionalnosti, garantuje dugotrajnost 

i pouzdanost ugrađenih elemenata, na svim objektima na 

kojima izvodi radove. 

Tim stručno obučenih radnika spreman je da izvodi radove po najzahtevnijim 

projektima, uz maksimalno poštovanje predviđenih 

rokova. 

Vršimo montažu fasadnih i krovnih termoizolacionih panela, a u 

svom pogonu, na savremenim mašinama, proizvodimo građevinsku 

limariju. 

Posedujemo sertifikate za izvođenje hidroizolacija ravnih krovova, 

a ugrađujemo i krovne pokrivače od trapezastih limova. 

A kako bi radovi koje izvodimo bili kompletni, značajno mesto u 

proizvodnji zauzima i pogon za proizvodnju čeličnih konstrukcija i 

građevinske bravarije. Kako bismo bili spremni da na vreme odgovorimo 

zahtevima kupaca, posedujemo u vlasništvu više hidrauličnih 

platformi, različitih tipova za montažne radove na visini. 

O kvalitetu izvedenih radova, kao i o tome koliko su naši investitori 

zadovoljni izvođenjem radova i našim pristupom u obavljanju 

preuzetih obaveza, svedoči i broj izvedenih objekata u prethodnih 

nekoliko godina. 

32 


eč stručnjaka 

KOJI JE PRESUDNI KRITERIJUM 

ZA IZBOR MENADŽERA? 

Tekst: Aleksandar Milovanović, dipl.ing.maš, MBA 

www.poslovnastrategija.rs 

Selekcija kandidata za neku poziciju se svodi na dovođenje 

prave osobe na pravo mesto. Kod menadžerskih pozicija 

ovo je potez visokog rizika, jer razlike u uspešnosti obavljanja 

posla novog nameštenika mogu doneti, kako procvat vašem 

poslovanju, tako i gubitke u najmanju ruku. Selekcija kandidata je 

procedura uklapanja potreba organizacije sa veštinama i obrazovanjem 

onih koji konkurišu. Efektna selekcija se postiže samo onda 

kada dođe do efektnog uklapanja. Time što organizacija izabere 

najboljeg kandidata za neku menadžersku poziciju, ona ne samo 

da dobija kvalitetno i efikasno ispunjenje radnih zadataka od strane 

novog menadžera, nego i bolje poslovanje celog tima, koji on 

ili ona vodi, što svakako donosi taktičku konkurentnu prednost za 

celu firmu, a u nekim slučajevima i stratešku. 

Uspešnost obavljanja menadžerskih dužnosti je u suštini određena 

sposobnošću pojedinca i njegovom spremnošću da uloži 

dodatni napor prilikom izvršenja posla. Zato se efektna selekcija 

svodi na maksimiziranje verovatnoće da će novozaposleni posedovati 

potrebna znanja, veštine i volju za obavljanje posla za koji 

je zaposlen, što je kritična komponenta svake uspešne organizacije. 

Selekcija kandidata je jedan od dva glavna načina (zajedno 

sa orijentacijom prilikom dolaska u firmu i treningom koji obično 

sledi), da se osigura da novozaposleni u preduzeću zaista poseduje 

i ostvari one sposobnosti koje su potrebne za obavljanje njegovog 

ili njenog posla. 

Kada biramo menadžera za našu kompaniju, prvo moramo da 

sastavimo spisak neophodnih zahteva tog radnog mesta – potrebno 

znanje, veštine i sposobnosti – što je izraženo kroz specifikaciju 

poželjnog obrazovanja ili specijalizacija, radnog iskustva u konkretnoj 

industriji i na sličnim poslovima, specifičnih veština i mogućnosti, 

kao i mnogih drugih uslova. Mora se voditi računa da je ova 

specifikacija zasnovana na stvarnim radnim zadacima i odgovornostima 

konkretnog radnog mesta i da ne uključuje zahteve koji 

nemaju direktne veze sa tim, čime se izbegava diskriminacija nekih 

kandidata. 

Između ostalih (specifičnih) ličnih i profesionalnih karakteristika, 

za osobu koja konkuriše za radno mesto menadžera u vašoj firmi, 

svaki kandidat bi morao biti procenjen i vrednovan u odnosu 

na sledeće karakteristike, koje su neophodne za svakog uspešnog 

menadžera: 

▪▪ 

Veština komunikacije, 

▪▪ 

Sopstvena motivisanost, 

▪▪ 

Uspostavljanje radnih standarda, kako za sebe tako i za druge, 

▪▪ 

Uticaj na druge, u smislu veštine da uspešno predstavi i “proda”, 

kako sebe samoga, tako i svoje ideje, 

▪▪ 

Liderske veštine i njihov potencijal, 

▪▪ 

Sposobnost donošenja odluka, 

▪▪ 

Sposobnost analiziranja problema i zaključivanja, 

▪▪ 

Širina stečenog znanja i administrativnih veština, 

▪▪ 

Sposobnost rukovođenja. 

Razgovori/intervjui sa kandidatom su još uvek najpopularniji alat 

za selekciju, bez obzira na povećano interesovanje za druge tehnike. 

To je zato što će selekcija kandidata putem dobro pripremljenih 

procedura za razgovor, pomoći da se izbegnu greške u ovom poslu 

i u isto vreme omogućiti kandidatu da sazna nešto više o organizaciji 

za koju konkuriše. 

U principu postoje tri modela za intervjuisanje: 

1. Biografski intervju, gde se istražuje prethodno iskustvo kandidata, 

2. Strukturirani intervju ponašanja kandidata u prošlim poslovnim 

situacijama. Ovde se utvrđuje kako se kandidat ponašao u 

određenim situacijama u prošlosti. Ova tehnika se koncentriše 

na iskustvo kandidata, njegovo znanje i prošlo 

ponašanje, pretpostavljajući da će ponašanje i 

uspešnost kandidata u prošlosti odrediti i ono 

u budućnosti. Ovaj stil ispitivanja će tražiti od 

kandidata da opiše kako se zaista ponašao u 

određenoj situaciji, a ne kako je to, po njegovom 

mišljenju, trebalo uraditi. Primer je “Recite 

mi, šta ste radili u situaciji kada ste se suočili 

sa ljutim i razočaranim klijentom?”. Slična pitanja 

bi morala biti zasnovana na kriterijumima 

karakterističnim za konkretno radno mesto. 

3. Strukturirani intervju ponašanja kandidata 

u hipotetičkim poslovnim situacijama. 

Pitanja se zasnivaju na prethodnoj analizi 

potencijalnih izazova na konkretnom 

menadžerskom radnom mestu. Kandidat 

mora da odgovori kako bi reagovao u opisanoj 

poslovnoj situaciji. 

Nedavno sam vršio istraživanje među mojim 

LinkedIn kolegama sa područja bivše Jugoslavije 

(maj 2012.g.), o tome koji im je glavni 

kriterijum prilikom selekcije kandidata za 

menadžersku poziciju u njihovoj firmi. Primio 

sam oko 30 odgovora, čiju ću vam analizu sada 

predstaviti. 

34 


eč reč stručnjaka 

U stvari, ja sam uradio slično istraživanje i pre godinu dana u Južnoj 

Africi (februar 2011.g.), pitajući klijente moje bivše konsultantske 

firme iz Johanesburga, da se izjasne o istom pitanju. Odziv je bio 

sličan, tj. primio sam nešto manje od 30 odgovora, koje ću uporediti 

sa onim dobijenim ovde. 

Na osnovu mog prethodnog istraživanja ove teme i iskustva, prvo 

sam odlučio o tome koji bi to bili najčešći kriterijumi koji se koriste 

prilikom selekcije menadžera. Odlučio sam da ponudim upitanima 

šest najčešćih kriterijuma, s tim da ostavim kao sedmu mogućnost 

da upitanik sâm doda neki drugi kriterijum, koji se razlikuje od 

mojih šest. Svaki upitanik je, dakle, morao da se odluči za samo 

jedan odgovor, tj. za onaj kriterijum koji je kod njega/nje presudan 

za donošenje odluke o najpogodnijem kandidatu. Upitnik je ovako 

izgledao (isto kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku): 

Koji je vaš ključni kriterijum kada vršite selekciju kandidata za 

menadžersku poziciju u vašoj organizaciji? 

1. Prethodno iskustvo iz vaše industrije 

2. Utisak sa intervjua 

3. Odgovarajuće kvalifikacije 

4. Potvrđene preporuke ranijih poslodavaca 

5. Prethodno iskustvo na sličnim menadžerskim pozicijama 

6. Rezultati sa testiranja: rešavanje poslovnih problema/situacija 

7. Neki drugi kriterijum (molim napišite). 

Rezultati istraživanja na oba područja su tabelarno predstavljeni. 

Ista tri kriterijuma se izdvajaju kao presudni u obe grupe ispitanika 

i odnose se na prethodno iskustvo kandidata i utisak koji je na 

njih ostavio/la tokom intervjua. Prema tome, možemo zaključiti 

da su kriterijumi koji se odnose na kvalifikacije kandidata, njihove 

preporuke i rezultate specijalnih testova i rešavanja hipotetičkih 

poslovnih problema manje relevantni. 

Presudni kriterijum za selekciju 

menadžera 

Odgovor 

Procenat glasova 

Jugoistočna 

Evropa 

Južna 

Afrika 

Prethodna iskustvo iz vaše industrije 17.24% 30.00% 

Utisak sa intervjua 24.14% 20.00% 

Odgovarajuće kvalifikacije 3.45% 10.00% 

Potvrđene preporuke ranijih poslodavaca 3.45% 5.00% 

Prethodno iskustvo na sličnim menadžerskim 

pozicijama 

Rezultati sa testiranja: rešavanje poslovnih 

problema/situacija 

44.83% 20.00% 

6.9% 5.00% 

Neki drugi kriterijum (molim napišite) 0.00% 10.00% 

Ono u čemu se ne slažu dve grupe ispitanika je poredak tri ključna 

kriterijuma. U jugoistočnoj Evropi je daleko najvažnije prethodno 

iskustvo na sličnim menadžerskim pozicijama, što praktično znači 

da ćete poveriti vođenje svoje organizacije ili njenog dela osobi 

koja je to već ranije radila, tj. imala je slična ovlašćenja i odgovornosti, 

bez obzira na industriju iz koje dolazi, jer se pokazalo u 

istraživanju da ovaj kriterijum (iskustvo iz vaše industrije), dolazi 

tek na trećem mestu. Sa druge strane, u Južnoj Africi je prethodno 

iskustvo iz industrije potencijalnog poslodavca rangirano 

kao najvažniji kriterijum prilikom selekcije budućeg menadžera (i 

sâm sam to iskusio). Ova razlika verovatno dolazi iz činjenice da je 

južnoafričko tržište radne snage odakle im dolaze kandidati - već 

maturiralo, veće je i segmentiranije nego ovde, pa se ljudi sa dokazanim 

menadžerskim iskustvom mnogo lakše nalaze. Zbog toga je 

fokus na poznavanje konkretne industrije, a naročito razumevanje 

lanca vrednosti i posedovanje poslovnih kontakata, što se tamo 

smatra ključnim za ostvarenje poslovnog uspeha. Na Balkanu se 

nalaze zemlje koje su nedavno prošle ili još prolaze kroz tranziciju, 

tako da ovde jednostavno i nema mnogo generacija menadžera na 

berzi radne snage, sa iskustvom u zapadnom načinu upravljanja 

timovima, jer nisu imali dovoljno vremena da to uvežbaju. Zato 

su verovatno oni kandidati koji poseduju iskustvo u modernom 

menadžmentu dragoceniji, te takva vrsta iskustva presuđuje prilikom 

njihovog zapošljavanja, dok se istovremeno računa da će 

kandidat lakše naučiti tajne poslovanja u konkretnoj industriji, jer 

njegovo/njeno novo okruženje (ostali zaposleni u firmi), ove informacije 

mogu lako dati. 

U obe grupe ispitanika ubedljivo drugo mesto je zauzeo generalni 

utisak sa intervjua. 

Ipak, ima jedna stvar koja me u svemu tome zabrinjava. U današnjoj 

ekonomiji, koja je u krizi i stalno prolazi kroz nove promene 

kojima se za sada ne vidi kraj, kako u svetu tako i na ovim područjima, 

pitam se koliko je poznavanje rešenja iz prethodnih poslovnih 

situacija od pomoći prilikom rešavanja nekih sasvim novih i originalnih 

situacija, koje radije zahtevaju neki sasvim novi pristup? Zar 

nije nečija sposobnost za rešavanja originalnih problema, na koje 

se ne može direktno primeniti prethodno iskustvo/rešenje vrednije 

i više liči na potrebe savremene poslovno-ekonomske situacije? 

Zato smatram da bi takva sposobnost razumevanja i uspešnog premošćavanja 

nepoznate situacije, na dobrobit svoje firme, morala 

biti važnija prilikom selekcije za sutrašnje rukovodioce jer, na kraju 

krajeva, to i jeste ključni zahtev njihovog menadžerskog radnog 

mesta. 

Zato me i razočarava, što kriterijum testiranja sposobnosti u rešavanju 

poslovnih problema nije popularan kako ovde (6,90%), tako 

ni u Južnoj Africi (5,00%). Izgleda mi da je moto onih koji biraju 

nove kolege-menadžere za svoje firme “Dovešću nekoga ko je to 

već radio i to najbolje, ako je to bilo za mog konkurenta, jer ne 

želim nikakva iznenađenja i neizvesnost oko sutrašnjih odluka”. 

Mora se shvatiti da visok intenzitet današnjih promena u društvu 

i ekonomiji diktira prelazak sa izvesnog na neizvesno, kao standardno 

merilo vrednosti. 

Pre više od jedne decenije sam svedočio procesu selekcije 

menadžera srednjeg nivoa u južnoafričkoj ispostavi poznate američke 

banke, “Capital One”. Posle inicijalne eliminacije kandidata, 

putem analize njihovih radnih biografija, pristupilo se sledećim 

koracima i to po redu kako ih navodim: 

1. Pismeno testiranje kandidata o njihovim merodavnim (za konkretno 

radno mesto) veštinama i psihometrijskim osobinama. 

2. Rešavanje hipotetičkog poslovnog problema na intervjuu. 

Osoba koja vodi razgovor, objasni kandidatu prvu poslovnu 

situaciju ili kako se na engleskom kaže “studiju slučaja” i traži 

od njega/nje da razmisli i kaže kako shvata tu situaciju i koje bi 

menadžerske korake preduzeo/la da je razreši. To se ponavlja 

sa ukupno tri studije slučaja i nikakav drugi razgovor se ne vodi 

tokom ovog intervjua. 

3. Samo kandidati koji su prošli prethodne eliminacije se pozivaju 

na sledeći intervju, gde se sa njima razgovara o njihovom radnom 

iskustvu i ponašanju u prethodnim izazovnim poslovnim 

situacijama. 

Iz svega rečenog je jasno 

da su Amerikanci još tada 

tražili ljude koji mogu uzdići 

poslovanje njihove kompanije 

u Južnoj Africi na 

sledeći viši nivo, tako što 

će uneti u firmu originalni i 

novi način razmišljanja. Oni 

su veći rizik videli u ponavljanju 

menadžerskih odluka 

iz prošlosti! 

Kada ćemo mi to dostići? 



SIEPA RASPISALA NOVI KONKURS ZA DODELU 

BESPOVRATNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA DIREKTNE 

INVESTICIJE 

Agencija za strana 

ulaganja i promociju 

izvoza (SIEPA), objavila 

je 25. maja javni poziv za 

dodelu bespovratnih finansijskih 

sredstava investitorima 

za direktne investicije. 

Rok za slanje prijava za dodelu 

sredstava traje do 20. jula, 

navodi se u pozivu objavljenom 

u štampanim medijima. 

Na konkurs se mogu prijaviti 

preduzeća koja imaju investicione 

projekte u proizvodnji i u sektoru usluga, koje mogu biti predmet 

međunarodne trgovine ili strateške projekte u oblasti turizma. 

Visina podsticaja je ovog puta za sva područja u Srbiji podjednaka, od 

4.000 do 10.000 evra, a razlikuju se samo uslovi koje ulagači moraju da 

ispune da bi dobili taj novac. 

Tako se za investicije u lokalnim samoupravama koje su svrstane u 

četvrtu grupu razvijenosti u Srbiji i devastirana područja podsticaji po 

radnom mestu kreću od 4.000 do 10.000 EUR. 

Investitori moraju da ispune uslov da je vrednost ulaganja u osnovna 

sredstva najmanje 500.000 EUR i da će otvoriti najmanje 50 novih radnih 

mesta. 

Za investicije u lokalnim samoupravama svrstane u prvu, drugu i treću 

grupu po razvijenosti, vrednost podsticaja je od 4.000 do 10.000 

EUR po radnom mestu, vrednost nameravanog ulaganja mora da bude 

milion evra i da se investitor obaveže na otvaranje minimum 50 radnih 

mesta. 

Ako investitori žele da ulažu u sektor usluga koje mogu biti predmet 

međunarodne trgovine dobiće takođe podsticaje u visini od 4.000 do 

10.000 EUR, a uslov je da vrednost ulaganja bude 500.000 evra i otvaranje 

najmanje deset radnih mesta. 

Finansiraju se i strateški projekti iz turizma, ali bi potencijalni investitori 

morali da u osnovna sredstva ulože najmanje pet miliona evra i otvore 

najmanje 50 radnih mesta. 

Pravo na podsticaje imaju i one kompanije koje prijave vrednost ulaganja 

veću od 50 mil EUR, kojim se otvara najmanje 300 radnih mesta - do 

20% od visine investicije, dok je za investicione projekte koji vrede preko 

100 mil EUR i kojim se otvara najmanje 300 radnih mesta - vrednost 

podsticaja do 17% od visine ulaganja. 

Predviđeno je i da za investicione projekte preko 50 mil EUR, kojim se 

otvara najmanje 150 novih radnih mesta visina podsticaja bude do 10% 

od visine investicije. 

Kako se navodi u oglasu objavljenom u štampanim medijima, sredstva 

se ne mogu dodeliti za investicione projekte u oblasti primarne 

poljoprivredne proizvodnje, trgovine, ugostiteljstva, proizvodnje uglja 

i sintetičkih vlakana. 

Otvaranje pristiglih prijava je 27. jula u prostorijama Agencije za strana 

ulaganja i promociju izvoza.

obotika 

ABB D.O.O. 

ABB ROBOTIKA 

Veliki napredak u tehnologiji bio je ABB-ov robotski kontroler 

S4, proizveden 1992. godine. Zahvaljujući ABB-ovoj 

“virtuelnoj robot tehnologiji”, bilo je moguće simulirati rad 

robotskog kontrolera na personalnom kompjuteru. Tokom 1998. 

godine kreiran je prvi RobotStudio softver, koji se i danas koristi za 

celokupno “offline” programiranje i omogućava potpuno realističnu 

simulaciju rada robota u realnom vremenu i prostoru. Softver 

se periodično unapređuje i dobija softverske pakete namenjene 

lakšem programiranju u paletizaciji, mašinskoj obradi, zavarivanju, 

aplikacijama farbanja ili sečenja. 

Međunarodna Federacija Robotike je proglasila 2011. godinu kao 

najuspešniju godinu ikada po prodaji industrijskih robota sa preko 

165 000 prodatih robota, što je rezultat opštih trendova u razvoju 

robotike: 

▪▪ 

Tokom poslednjih 30 godina, preciznost pokreta robota je 

poboljšana sa 1.0 mm na 0.1 mm 

▪▪ 

Poboljšane su performanse i ubrzanje robota 

Prošlo je skoro 40 godina otkad je ABB instalirao prvog mikroprocesorski 

kontrolisanog robota. Razvijen je i napravljen aprila 1972., u tadašnjoj švedskoj 

firmi “Asea”, a instaliran je 1974. godine u švedskoj firmi “Magnusson”. Još uvek 

je operativan. ABB je i prvi proizvođač robota koji ima više od 100 000 instalacija 

širom sveta i prva firma koja je još davne 1981. godine kreirala softver za “offline” 

programiranje robota. 

▪▪ 

Povećana je funkcionalnost - savremeni roboti imaju više stotina 

vrsta primene 

ponovljivošću programirane pozicije reda 0, 01 mm. Maksimalna 

kalkulisana brzina robota je 6, 2 m/sec. 

Za potrebe ovog robota razvijen je i poseban kompaktni robotski 

kontroler IRC5 compact, koji trenutno može da se koristi i sa drugim, 

većim modelima ABB robota, nosivosti do 8 kg. Kompaktnost 

robota i kontrolera omogućava izuzetnu fleksibilnost prilikom 

njegove integracije. U proizvodnom postrojenju robot može biti 

instaliran pod bilo kojim uglom, zauzimajući veoma mali prostor. 

Integrisanost kablova i monofazno napajanje od 220/230V omogućava 

izuzetno jednostavnu instalaciju. 

Robot IRB 120 je između ostalog razvijen za primenu u 3C industriji 

(Computing, Communication & Consumer Electronics), kao i u farmaceutskoj 

i u industriji solarnih panela. Takođe ima veliku primenu 

u obrazovnim ustanovama, jer je vrlo podesan za obrazovanje 

studenata iz oblasti robotike i robotskog programiranja. 

Mi vam nudimo softverska rešenja, kao i proizvodne ćelije spremne 

za upotrebu u sledećim oblastima: 

▪▪ 

Tačkasto i lučno zavarivanje 

▪▪ 

Aplikacije farbanja i finalne obrade 

▪▪ 

Poboljšan je korisnički interfejs 

▪▪ 

Mehaničko i sečenje vodenim mlazom 

▪▪ 

Poboljšan Kao lider je u komunikacioni pronalaženju energetski interfejs efikasnih rešenja, ABB doprinosi ▪▪ 

Prenošenje materijala i opsluživanje mašina 

▪▪ 

Unapređena globalnoj uštedi je kontrola električne procesa energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku. Brojne su prednosti korišćenja robotike u procesu automatizacije 

Naši sistemi za kontrolu osvetljenja mogu uštedeti i do 50 procenata 

▪▪ 

Povećana je računarska moć procesora 

proizvodnje, a ovde ćemo navesti one osnovne: 

energije, a upravljanje zgradama i do 60 procenata. 

▪▪ 

Poboljšan je kvalitet, MTBF, uptime… 

▪▪ 

Smanjenje opreativnih troškova 

Dok drugi govore o cenama električne energije, nestašici struje i 

Na ovogodišnjem 79. međunarodnom poljoprivrednom sajmu ▪▪ 

Poboljšanje konzistentnosti i kvaliteta proizvoda 

klimatskim promenama, ABB aktivno čini nešto u vezi toga, 

u Novom 

i to ovde 

Sadu, 

i sada. 

ABB 

www.abb.com/knx 

Srbija je izlagala zajedno sa firmom “LFCO. ▪▪ 

Poboljšanje uslova rada za radnike u proizvodnji 

oprema” d.o.o., koja ima bogato iskustvo u prehrambenoj industriji. 

Na Sajmu smo prezentovali našeg najmanjeg robota IRB 120, 

▪▪ 

Povećanje volumena proizvodnje 

▪▪ 

Povećanje fleksibilnosti proizvodnog procesa 

nosivosti 3 kg i dohvata 0.8 metara, sopstvene težine od samo 25 

kg. Idelan je za aplikacije prenosa materijala, sklapanja i pakovanja. 

Odlikuje se superiornom kontrolom i preciznošću pokreta, ▪▪ 

Efikasnije korišćenje proizvodnog prostora i mnoge 

▪▪ 

Smanjenje gubitaka u materijalu i energiji 

druge. 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235 

11000 Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 3094 300 

Fax: +381 11 3094 343 

www.abb.rs 


najava događaja događaja 

NIKOLA TESLA 

U SUSRET MANIFESTACIJI 

TESLIN DAN 

U zdanju opštine Zemun, 23. maja održan je 

sastanak Organizacionog odbora manifestacije 

“Teslin dan”, na kome je najavljen ovogodišnji 

program i koncept proslave TESLIN DAN. 

Mr Olga Zorić, zamenica predsednika Skupštine GO Zemun i 

direktorka manifestacije TESLIN DAN, upoznala je javnost 

sa programom koji će biti realizovan na različitim lokacijama, 

od zgrade Opštine Zemun, preko Zemunskog keja, Letnje scene 

Gardoš, Kule Gardoš do galerije “Ikar” i Doma vazduhoplovstva. 

Teslin dan, 10. jula u Zemunu, počeće 

svečanom akademijom, kao uvodom 

u celodnevni program, u kome će učestvovati 

brojni umetnici - Ljubivoje 

Tadić sa predstavom „Tesla ili prilagođavanje 

anđela“, kulturno-umetnička 

društva, slikari, vajari, književnici, 

pronalazači, modelari i naučnici, što 

sve garantuje raznovrsnost i kvalitet 

manifestacije. 

Ova manifestacija, koja se po drugi put održava na ovakav način 

u Srbiji, prerasta već u tradicionalno obeležavanje dana rođenja 

Nikole Tesle. Opština Zemun, kao pokrovitelj Teslinog dana, koji 

je uvršten u godišnji program GO Zemun, okuplja sve najvažnije 

predstavnike iz sveta nauke I umetnosti, kao i institucije sa ugledom 

Teslinog imena, da budu partneri na obeležavanju jubileja 

Tesle, od Muzeja Nikole Tesle, Naučne fondacije “Nikola Tesla”, 

Elektrotehničkog fakulteta univerziteta u Beogradu, pa do Srpske 

kraljevske akademije nauka i umetnosti. 

Po rečima mr Olge Zorić, ovogodišnji program je raznovrsniji i 

sadržajniji, a ima i međunarodni karakter, budući da će biti priređena 

izložba pronalazača iz Republike Srbije, kao uvod u razmenu 

iskustava i ideja inspirisanih Teslom, što uključuje umrežavanje 

u bazu znanja i informacija, koje se nesebično, putem interneta, 

dele svima onima koji imaju tačku oslonca u Tesli. 

Inače, čitav program Teslinog dana u Zemunu, biće linkom emitovan 

na svim lokacijama u svetu, gde će se toga dana, 10. jula, na 

dan rođenja velikog srpskog naučnika, obeležavati dan posvećen 

Nikoli Tesli. To su gradovi – Filadelfija, Zagreb, Njujork, Ontario i 

Pert. 

Sastanak u Zemunu, kome je prisustvovalo pedesetak poklonika 

dela i ideja Nikole Tesle, bio je prilika da se dodele diplome-zahvalnice 

istaknutim pojedincima, koji su doprineli organizaciji prošlogodišnje 

manifestacije Nikola Tesla u Zemunu i koji neumorno rade 

na ostvarenju projekta izgradnje Teslinog tornja u Srbiji. 

Nikola Tesla ( 1856 - 1943 ) 

Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 

1856. godine u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi 

roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su još četvoro dece. 

Svoje ime je dobio je po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo 

u rodnom mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog 

života. 

Posle nesrećnog slučaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin 

prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospić, gde je mladi Nikola 

nastavio školovanje. Školujuci se u Gospiću, a kasnije na Visokoj 

realnoj gimnaziji u Karlovcu, on je negde osećao da će posle toga 

morati da nastavi porodičnu tradiciju i da postane sveštenik. Ta 

činjenica mu nije davala mira, budući da su ga iskreno zanimale 

prirodne nauke. Po završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, 

vrativši se u Gospić, mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme 

ova opaka bolest odnosila je veliki broj života. U nekakvom samrtnom 

trenutku, tražio je od oca da ipak studira tehniku. Kada je na 

volšeban način preživeo i oporavio se, kao što mu je otac i obećao, 

Nikola Tesla je 1875. godine upisao Višu tehničku školu u Gracu. 

40 


najava najava događaja 

NIKOLA TESLA 

Na tim, toliko željenim studijama, Tesla je iskazao više nego potrebnog 

interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj način je želeo 

da svome ocu pokaže kako nije pogrešio što mu je dozvolio da se 

posveti izučavanju tajni matematike, fizike i mašinstva. 

U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog 

polja. Godine 1879., Nikola Tesla je dobio svoje prvo zaposlenje, 

počeo je da radi kao pomoćni inženjer u Mariboru. Iste godine 

umro mu je otac i da bi ispunio očevu zelju da završi fakultet, 

1880. godine, Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, 

koje su usledile, predstavljale su značajan period u karijeri Nikole 

Tesle. Nakon rada u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, 

usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste 

godine na preporuku svojih pretpostavljenih, dobio je zaposlenje 

u Parizu, u Edisonovom kontinentalnom društvu. Tu je proveo dve 

godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima, a kako njegovo 

umeće nije moglo da prođe nezapaženo, preporučen je i samom 

Edisonu. Edison je u to vreme bio najznačajnija ličnost tehnike u 

Americi, heroj elektrike, koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. 

godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja 

nije dugo trajala. 

Nezadovoljan odnosom pretpostavljenih prema svome radu, Nikola 

Tesla je već naredne 1885. napustio Edisona i uz pomoć nekih 

investitora osnovao “Tesla Arc Light Co”. U početku, zbog obaveza 

prema investitorima, morao je da radi u oblasti lučnih svetiljki, ali 

je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih 

naizmeničnih struja. Nakon predavanja “Novi sistem motora 

i transformatora naizmenične struje” 16. maja 1888.g., koje je 

održao pred Američkim institutom elektroinženjera (AIEE), Tesla 

je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse), za otkup 

patenata iz oblasti polifaznih struja. 

Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim inženjerima 

radio na praktičnoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. 

god. Nikola Tesla je dobio američko državljanstvo. 

Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna 

predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje “Eksperimenti 

sa naizmeničnim strujama visokih napona i visokih frekfencija”, 

održao je u Engleskoj pred Institutom elektroinženjera i pred 

Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred 

Interacionalnim društvom električara i Francuskim društvom za 

fiziku. Stigao je i da jedini put u životu poseti Beograd, gde je ostao 

tri dana. Takode, te 1882. godine, Tesli je umrla majka i taj gubitak 

mu je jako teško pao. 

Nakon povratka u Ameriku, usledila je nova borba. Zagovornici 

upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici korišćenja naizmenične 

struje, kritikovali su i upozoravali na opasnosti koje njena upotreba 

donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 

1893. g. odneli oni koji su imali malo više vizionarstva sa sobom. 

Svetska izložba u Čikagu je te godine bila osvetljena uz pomoć 

naizmenične struje. 

Usledilo je istraživanje na polju bežičnog prenosa signala i energije. 

Svoju ideju i nameru da svoje istraživanje uputi u tom smeru, 

Tesla je javno izneo u govoru prilikom puštanja u pogon elektrane 

na Nijagarinim vodopadima 1897. godine. Kakav li je bio izraz lica 

ljudi kojima neko, tek što su doživeli prenos električne energije na 

veću udaljenost, priča o prenosu iste bez žica? 

Veliku misteriju predstavljaju Teslina istraživanja na ovom polju. 

Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899- 

1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istraživanjima, do šire upotrebe 

bežičnog prenosa električne energije do dana današnjeg nije 

došlo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine 

kugle, kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka 

svoja otkrića opisao je u eseju “Problem povećanja ljudske energije”, 

koji je izazvao široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta. 

Verovatno i sam zaintrigiran esejem, Džon P. Morgan , u to vreme 

jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podršku 

Tesli. Do saradnje je došlo na projektu “Svetski radio sistem”, 

koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Već posle 

godinu dana 1901.g., Morgan je naučniku uskratio finansije. Povod 

za prestanak saradnje je bilo prvo uspešno transantlantsko bežično 

slanje radio poruke, koje je izveo Markoni. Tesla je Morganu 

tada priznao da je on tako nešto mogao da učini odavno, ali da to 

nije cilj njegovog istraživanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako 

je on smatrao, utaje i više nije nikada sarađivao sa Teslom. 

Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. godine, kada 

je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga 

napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavršavanju 

postojećih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti mašinstva. 

Te godine su bile dosta teške za njega. Javnost se podsetila velikog 

genija Godine 1917., kada mu je dodeljena Edisonova medalja, 

najveće američko odličje u oblasti tehnike. Dve godine kasnije, 

1919. g., Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju 

članaka u časopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu 

bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske članke, u kojima 

su mogli da pročitaju njegove često i previše senzacionalne izjave. 

Izjave poput “Kako signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” 

i nisu baš doprinosile njegovom ugledu. Tada su se više smatrale 

plodom bujne mašte nego li mogućim naučnim dostignućima. 

Tesla je nekako opstajao uz pomoć prijatelja i skromne penzije 

koju je nerado prihvatio od tadašnje jugoslovenske vlade. Njegovo 

zdravlje se značajno pogoršalo nakon smrti njegovih prijatelja 

Roberta Andervuda Džonsona i Ričmonda Pirsona Hobsona, 1937. 

godine. Te godine je doživeo i saobraćajnu nesreću - udario ga je 

taksi dok je prelazio ulicu. 

U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker, 7. januara 1943. 

godine, prestalo je da kuca srce ovog plemenitog I velikog naučnika. 

U katedrali sv. Jovana Bogoslova, 12. januara okupilo se dve 

hiljade ljudi, među kojima je bio veliki broj pronalazača, dobitnika 

Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, 

jugoslovenskih diplomata. 

Dva dana ranije tadašnji gradonačelnik Njujorka, Fiorelo La Gvardija, 

održao je posmrtni govor, koji je Radio Njujork direktno prenosio. 

Tesla je bio veliki humanista, čist naučni genije, pesnik u nauci… 

On je stvarao I radio izvanredne, zapanjujuće, čudesne stvari u 

toku svog života. Činio je to jednostavno da bi služio ljudskom 

rodu, a za svoje usluge nije tražio ništa. 

Posmrtni ostaci jednog od najvećih ljudi, koji su živeli u prošlom 

veku, nalaze se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u urni idealnog 

sfernog oblika. 

Dužnost naša je da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo 

ime ikada zaboravi. 


u fokusu 


MOST 

NA 

ADI 

U prethodnom broju, časopis “Industrija” imao je 

priču o mostu Zemun-Borča, koji je tek u izgradnji. 

Ovoga puta, pričamo o Mostu na Adi, koji od 

prošle godine ukrašava Beograd. Lepo je znati 

podatke o već proverenom znamenju prestonice, 

koji je brzo postao jedan od simbola grada, s 

razlogom. Jedinstvenost ovog mosta sa jednim 

pilonom, uz noćno osvetljenje, dovoljno je lep 

prikaz grada, koji sve brojniji gosti Beograda 

ponesu sa sobom – što na slici, što u sećanju… 

Most se nalazi na četiri kilometra uzvodno od ušća reke 

Save sa Dunavom. Konstrukcija, uključujući pristupe, biće 

najveći vijadukt u regionu Balkana i povezivaće Novi Beograd 

na severnoj obali, sa Radničkom ulicom na južnoj strani reke. 

U pravoj liniji od Ulice Tošin bunar, dužina nove saobraćajnice u 

okviru koje je i most, iznosi 4.84 kilometara. Međutim, razvijena 

dužina izdignutih saobraćajnica koje počinju od Bulevara Crvene 

armije u Novom Beogradu do Hipodroma, iznosi preko 11 kilometara. 

Upravo su sada ovi završni radovi oko okolnih i prilaznih 

delova čitavog projekta u toku. 

ISTORIJAT 

Idejni projekat mosta i pristupnih saobraćajnica sa svim pratećim 

studijama urađen je 2006. godine, a za konsultatanta je početkom 

2007. godine izabrana firma “Luis Berger”. Iste godine sproveden 

je u dve faze i tender za projektanta i izvođača radova, na kome je 

učestvovalo osam firmi iz šest zemalja. Paralelno je izrađen i plan 

detaljne regulacije za ovaj saobraćajni pravac, i u septembru 2007. 

godine plan je usvojila Skupština grada Beograda. Na planska 

dokumenta i generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti 

saglasnost su dale sve glavne institucije i članovi gradske 

komisije sa Saobraćajnog i Građevinskog fakulteta. 

Pri izboru najpovoljnijeg projektanta i izvođača korišćeni su međunarodni 

standardi u ovakvim postupcima, tako da su ponuđači 

morali da ispune zahteve po pitanju iskustva, osoblja, opremljenosti 

i finansijskog stanja, gde je ponuđač trebalo da pokaže da 

je spreman da ispuni uslove za izradu glavnog projekta i izgradnju 

Mosta na Adi. 

Ugovor za projektovanje i izgradnju mosta potpisan je u aprilu 

2008. godine sa konzorcijumom u sastavu „PORR Technobau und 

Umwelt AG“ iz Austrije, „SCT dd“ iz Slovenije i „DSD Bruckenbau 

GmbH“ iz Nemačke. Ugovor je zaključen prema pravilima Evropske 

banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja podrazumevaju primenu 

uslova ugovaranja propisanih od strane Međunarodnog udruženja 

inženjera konsultanata (FIDIC). Od aprila 2011. godine kon- 

42 


u u fokusu 


Idejni projekat za most na Adi dali su: „Ponting“ i „DDC“ iz 

Slovenije, i „CPV“ iz Srbije. Arhitekte su Viktor Markelj i Peter 

Gabrijelčić. 

Tokom projektovanja dokazana je aerodinamička stabilnost mosta, 

a sektorski model mosta i pilon ispitivani su u aerotunelu. Glavni 

projekat je odobren od strane revizije projekta (Louis Berger Group) 

i tehničke kontrole projekta (Građevinski fakultet Univerziteta u 

Beogradu). Izvođački projekat je projektant maksimalno prilagodio 

tehnologiji izvođača i permanentno se odobravao tokom izgradnje 

mosta od strane revidenta. 

Nadzor nad izgradnjom mosta, što uključuje i odobravanje projektne 

dokumentacije, obavljala je međunarodna kompanija „Louis Berger 

Group“ sa centralnim sedištem u Vašingtonu (u saradnji sa domaćom 

firmom „Euro Gardi Group“), u svojstvu rukovodioca projekta i 

inženjera. Inženjeru u gradilišnom nadzoru pomagao je tim stručnjaka, 

koje je angažovao Institut „Kirilo Savić“. 

zorcijum je radio u sastavu „PORR Technobau und Umwelt AG“ i 

„DSD Bruckenbau GmbH“, a promene u sastavu konzorcijuma nisu 

dovodile u pitanje planirani završetak mosta, s obzirom da su se 

članovi konzorcijuma međusobnim ugovorom solidarno obavezali 

da izvedu sve radove. 

Pripreme za izvođenje započele su mesec dana po potpisivanju 

ugovora, i obuhvatale su detaljna geotehnička istraživanja i snimanje 

terena za potrebe izrade glavnog projekta. Istovremeno, tekao 

je i proces prethodnih radova na gradilištu, ograđivanje, donošenje 

građevinskog materijala, dovođenje građevinske struje, vode 

i druge neophodne infrastrukture, a Gradska uprava je sprovela 

uklanjanje plovnih objekata iz zone radova. 

Bušenjem prvog probnog šipa na mestu stuba br.7 na desnoj 

obali Save, 1. decembra 2008. godine, ozvaničen je početak radova 

na gradilištu. 

Tokom 2009. godine izvođeni su radovi na sve četiri sekcije gradilišta. 

Vršilo se postavljanje privremenih rampi za lansiranje betonskih 

elemenata mosta, kao i izrada saobraćajnog priključka iz Radničke 

ulice na gradilište. Na špicu Ade, pobijeni su probni šipovi 

na dubinama od 30 metara, a završeni su i radovi na nasipanju i 

stabilizaciji terena do potrebne kote, odakle je planirano pobijanje 

stalnih šipova, na koje će se oslanjati pilon mosta. 

Najvažniji datumi koji su obeležili radove na izgradnji mosta tokom 

2009. godine bili su: 

1. Početak pobijanja stalnih šipova, 22. april, 

2. Početak izlivanja zadnjeg raspona na čukaričkoj strani, 

26.avgust, 

3. Prvo lansiranje zadnjeg raspona, 30. avgust, 

4. Dovršetak temelja pilona na špicu Ade, 12. oktobar, 

5. Početak izlivanja stuba br.6 (pilona), 21. oktobar, 

6. Završetak stuba br.7 na čukaričkoj strani, 20. decembar. 

Istovremeno sa radovima na mostu, u aprilu 2009. godine započela 

je i izgradnja prve faze petlje „Hipodrom“, koja predstavlja deo južnih 

pristupa mostu i omogućava odvijanje saobraćaja bez ukrštanja 

sa železničkom prugom. Takođe, raspisan je i konkurs za idejno rešenje 

petlje „Radnička“, dok su za severne pristupe mostu na novobeogradskoj 

strani završeni glavni projekti, koji su predstavljali osnovu 

za pripremu tenderske dokumentacije za izvođenje radova. 

Tokom 2010. godine, Most na Adi je nastavio da raste i u dužinu 

i u visinu. Zadnji raspon na čukaričkoj strani, dužine 200 metara, 

je svojom betonskom konstrukcijom težine 20.000 tona dodirnuo 

pilon na špicu Ade. Prevlačenje zadnjeg raspona za po 18 metara 

vršilo se pomoću četiri hidraulična cilindra, a preko privremenih 

stubova u Čukaričkom rukavcu. 

Na špicu Ade Ciganlije, posle spajanja zapadne i istočne nožice na 

98 metara metara visine, pilon je nastavio da se gradi kao jedno 

telo kupastog oblika. Telo pilona je sastavljeno od 39 betonskih 

segmenata, koji dostižu visinu od 175 metara, dok je poslednjih 25 

metara izrađeno od nerđajućeg čelika. 

Istovremeno, započeta je i izgradnja glavnog raspona Mosta na 

Adi. Ovaj čelični deo mosta dugačak je 376 metara, a predmontaža 

njegova 24 čelična segmenta, odvijala se na samom gradilištu. 

Čelični elementi dugački po 16 metara i teški između 320 i 340 

tona dovoženi su baržom na svoju poziciju ispod konstrukcije, a 

poseban kran podizao ih je na visinu od 20 metara. 

Paralelno sa podizanjem elemenata glavnog raspona, odvijalo se i 

postavljanje kosih kablova. Čelična užad su u paru kačena za glavni 

i za zadnji raspon, čime je most počeo da visi iznad reke Save, a 

kablovi su održavali savršen balans asimetričnih delova konstrukcije. 

Kablovi su dužine od 97 do 375 metara, usidreni su sa obe 

strane konstrukcije i čine prepoznatljivu siluetu mosta. 

I na novobeogradskoj strani izrađena je privremena platforma, a 

preko nje je počelo prevlačenje 338 m dugačkog bočnog raspona 

mosta, na isti način kao što je građen zadnji raspon na čukaričkoj 

strani. 

Svi radovi u 2011. godini prilagođeni su osnovnom planu, da se 

saobraćaj pusti preko mosta do kraja te godine. Zajedno sa izgradnjom 

glavne konstrukcije mosta, tekla je i izgradnja silazno-uzlaznih 

rampi, kao i delova petlji „Radnička“ i „Jurija Gagarina“, neophodnih 

za stavljanje mosta u funkciju. 

foto: Jola 

Pilon je izgrađen i na njega namontiran čelični vrh, kosi kablovi 

zakačeni za glavni i zadnji raspon, a bočni raspon sa novobeogradske 

strane je stigao do stuba br. 5 na Maloj Adi, gde se početkom 

avgusta, uz prigodno obeležavanje, izvršilo potpuno spajanje 

mostovske konstrukcije. 

Posle spajanja glavnog i bočnog raspona mosta u avgustu, nastavljeni 

su radovi na izradi svih neophodnih elemenata na samom 

mostu, kako bi se do kraja godine omogućilo prvim vozilima da 

posle skoro četiri decenije pređu preko novog mosta u Beogradu. 

Gornja konstrukcija mosta i rampe zaštićene su hidroizolacijom, 

zatim je postavljen prvi sloj asfalta, a krajem novembra most je 

asfaltiran i završnim slojem. U sanduku mosta urađena je antikorozivna 

zaštita, montaža nosača elektrokablova i instaliran je sistem 

za odvodnjavanje. Osim ovih radova, u kontinuitetu se radilo na 

postavljanju ograda i ivičnih venaca, na betoniranju pešačko-biciklističkih 

staza i postavljanju javnog i dekorativnog osvetljenja. 

U ponoć, 1. januara 2012. godine paljenjem dekorativnog osvetljenja 

pušten je u funkciju Most na Adi, najpre za pešake, a oko 

2:00 sata ujutru i za vozila. 


u fokusu 


O PROJEKTU 

Most na Adi Ciganliji povećaće kapacitet mreže, kako lokalnog, 

tako i tranzitnog saobraćaja. Most je širok 45 metara i ima šest 

saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačkobiciklističke 

staze. Maksimalna propusna moć mosta biće, kada se 

sve završi, oko 12.000 vozila na sat, a glavni projekat predviđa i 

provlačenje svih neophodnih vodova gradske komunalne i javne 

infrastrukture kroz konstrukciju mosta. 

OPIS MOSTA 

Dužina mosta je 964 metara, od stuba 

br.1 na novobeogradskoj strani do 

stuba br.8 na čukaričkoj strani. 

Glavni raspon preko reke Save je od 

čelika (čelična greda), dužine je 376 

metara i proteže se od stuba br.5 na 

Maloj Adi do stuba br.6 (pilona) na 

Adi Ciganliji. Težina mu je 8.600 tona i 

iznad reke Save uzdignut je 22 metra. 

Bočni raspon na levoj obali reke Save 

(Novi Beograd) od stuba br.1 do stuba 

br.5 je od prednapregnutog betona, 

dužine 338 metara, a težina mu je 

32.000 tona. 

Zadnji raspon na desnoj obali reke 

Save preko Čukaričkog rukavca je 

takođe od prednapregnutog betona, 

a dužina mu je 200 metara. Povezuje 

stub br.6 (pilon) i stub br.7, a težina 

mu je 20.000 tona. 

Krajnji raspon od stuba br.7 do stuba 

br.8 je od prednapregnutog betona u 

dužini od 50 metara. 

Širina mosta je 45m, a tu širinu čine dva puta po tri kolovozne trake, 

dva koloseka Beogradskog metroa i dve pešačko-biciklističke 

staze. Kao poređenje, standardni šestotračni most obično ima gredu 

širine od približno 28 do 29 metara. 

Most ima lift i stepenice za silazak na obe obale, kao i na špic Ade 

Ciganlije. U nožicama pilona nalazi se servisni lift do visine kolovoza, 

a do vrha se, unutar pilona, nalaze servisne merdevine. 

Osnovni i dodatni podaci o mostu i količinama materijala 

1. Dužina 964 metra 

- zadnji i krajnji raspon na čukaričkoj strani 250 metara 

- glavni raspon preko reke Save 376 metara 

- bočni raspon na novobeogradskoj strani 338 metara 

2. Širina 45,04 metara 

3. Osam (8) stubova 

- br.1 i 2 na novobeogradskoj obali 

- br. 3, 4 i 5 na Maloj Adi 

- br. 6 na špicu Ade - pilon 

- br. 7 i 8 na čukaričkoj strani 

4. Površina konstrukcije 43.553,68 kvadratnih metara 

5. Pilon 

- visina 200 metara 

- prečnik u osnovi 34,54 metara 

- prečnik na vrhu 1,5 metara 

- širina otvora za izlazak na vrh 80 cm (0,80 metara) 

- u zapadnoj nožici pilona je lift koji ide do spajanja nožica na 98 metara 

- servisne stepenice se nalaze u obe nožice pilona i vode do vrha 

- u temelj pilona ugrađeno je 15.900 kubika betona i 1.900 tona armature 

- ukupna težina pilona je 35.000 tona 

PILON 

Pilon na špicu Ade Ciganlije je ukupne visine 200 metara, pri čemu 

je 175 metara prednapregnuta betonska konstrukcija, a poslednjih 

25 metara je od nerđajućeg čelika. 

U temelj pilona je, na dubini od preko 30 metara, pobijeno 113 

betonskih šipova, utrošeno je oko 1.300 tona armature i 18.000 

kubnih metara betona. 

Oslonac pilona je temelj projektovan kao spregnuta osnova sa 

„šipovima i zidnom dijafragmom“. Zidna dijafragma pravi cilindar 

prečnika 36 metara, dubine 37 metara, a centralno jezgro se sastoji 

od rastera kojeg čini 113 betonskih šipova slične dubine. Ovakav 

temelj je razvijen kako bi se postigla ekonomičnost, ali i osigurala 

stabilnost poduprete konstrukcije, i najveći je monolitni temelj u 

mostogradnji Srbije. 

6. Kosi kablovi 

- 80 kablova 

- najduži kabl 375 metara 

- najkraći 97 metara 

- jedan kabl ima od 41 do 88 čeličnih užadi (zavisi od pozicije kabla) 

- svako čelično uže je splet sedam čeličnih žica 

- ukupna dužina raspletenih svih čeličnih užadi je 1.110 km 

7. Ukupna težina betona i armature ugrađenih u konstrukciju je 

164.927 tona 

foto: Jola 

44 


u u fokusu 


Obim, kompleksnost i napredna tehnologija konstrukcija, uključujući 

visinu pilona, dužinu glavnog raspona, širinu grede i izdignute 

radne platforme, kao i ograničeni period izgradnje od tri godine, 

bili su izazov u međunarodnom okruženju koje je stvoreno učešćem 

specijalizovanih kompanija i inženjera iz Srbije, Austrije, 

Nemačke, Slovenije, Kine, Švajcarske, Francuske, Ujedinjenog 

Kraljevstva, Danske i Mađarske. 

GREDA GLAVNOG RASPONA 

Gornji stroj glavnog raspona izgrađen je od ukupno 8.600 tona 

visokokvalitetnog čelika za gradnju mostova. 

Specijalne sprave za transport tereta (guseničar) koristile su se za 

transport predmontiranih elemenata na baržu, koja ih je prenosila 

500 metara uzvodno do mesta podizanja na konstrukciju. Derik 

kran se koristio za podizanje elementa koji teže između 374 i 208 

tona. Dužina svakog segmenata je utvrđena udaljenošću ankera 

za kose kablove od 16 metara, osim poslednjeg elementa M21, 

dužine 9,5 metara. Nakon podizanja, podešavanja i zavarivanja na 

konzolnu ploču, težina svakog novog elementa ploče se prebacivala 

na zadnji raspon preko pilona pomoću dva para kablova pre 

nego što bi se nastavilo sa narednim elementom. 

KOSI KABLOVI 

Kosi kablovi izrađeni su u Japanu i na gradilište su isporučeni u 

koturovima. Upotrebljeno je dvadeset pari kosih kablova dužine 

od 97 do 375 metara. U zavisnosti od pozicije, kablovi predstavljaju 

splet od 41 do 88 čeličnih užadi, a svako uže ima u sebi sedam 

upletenih žica. Svako uže se zasebno galvanizuje, oblaže polietilenskom 

oblogom i puni mazivom kako bi se sprečila korozija. 

POREĐENJE SA DRUGIM MOSTOVIMA SA 

KOSIM KABLOVIMA 

Najčešći kriterijum koji se koristi za rangiranje mostova sa kosim 

kablovima jeste dužina glavnog raspona. Sutong most u Kini i 

Stonecutter’s most u Hong Kongu su mostovi sa kosim kablovima 

sa najdužim rasponom na svetu (1.088 i 1.010 metara). Sa glavnim 

rasponom od 376 metara, Most na Adi rangira se u prvih 10 

mostova sa kosim kablovima i dugačkim rasponom izgrađenim u 

Evropi. 

Međutim, u kategoriji mostova sa kosim kablovima i JEDNIM pilonom, 

sa glavnim rasponom od 376 metara i širinom ploče od 45 

metara kao i 200 metara visokim pilonom, Most na Adi je najveći 

asimetrični most sa kosim kablovima u svetu, sa gotovo 16.936m 2 

glavnog raspona, koji visi na JEDNOM pilonu. 

foto: Jola 

ALEX TRADE d.o.o se bavi distribucijom, ugradnjom, servisiranjem 

i inženjeringom hidrauličkih i pneumtskih sistema i komponenti. 

Osnovano 1993.godine. 

Višegodišnjom tradicijom, kvalitetom i konkurentnom prilagodljivošću, 

ALEX TRADE je opstao u veoma različitim poslovnim uslovima. 

SERIFIKAT 

ALEX TRADE 

ISO 9001 

ALEX TRADE d.o.o. 

Borhesova 11a 

11080 Beograd 

Telefon: +381/11/3170971 

Mobilni: +381/64/1388 085 

+381/64/3052227 

Faks: +381/11/3757916 

E-mail: 

info@alextrade.co.rs 

servis@alextrade.co.rs 

www.alextrade.co.rs

predstavljamo 

Obnavljanje i popravka sedišta 

ležaja kućišta - Loctite®Hysol 3478 

Superior Metal 

Uklanjanje očvrsnutih hemijskih zaptivki 

sa demontiranih prirubnica - Loctite®7200; 

Čišćenje i odmašćivanje površina pre 

lepljenja - Loctite®7063 

Sprečavanje okretanja ležaja i 

freting korozije - proizvodima 

za učvršćivanje Loctite®603 i 

Loctite®641 

Osiguranje i sprečavanje 

curenja između radijalne 

zaptivke i kućišta - 

Loctite®248 za osiguranje 

navoja, trenutni 

lepkovi Loctite®480 ili 

Loctite®435 

Sprečavanje korozije, 

zaglavljivanja i popuštanja 

vijaka - Loctite®243 ili 

Loctite®248 – osiguranje 

navoja srednje čvrstoće 

Zaptivanje krutih 

delova bez podmetanja 

čvrste zaptivke - Loctite®518 

ili Loctite®128068 

Zaptivanje i osiguranje 

fitinga i uglova - Loctite®577 

ili Loctite®572 

LOCTITE® – pouzdanost bez kompromisa 

Industrijski reduktori igraju važnu ulogu u industrijskim postrojenjima. 

Karakteristike reduktora moraju da budu prilagođene najrazličitijim potrebama, a pouzdanost u radu tokom veka trajanja 

uređaja, kao i minimalno održavanje, ključni su zahtevi. Glavna uloga reduktora je da proizvodnju povećaju do maksimuma, 

kao i pouzdanost i efikasnost. Iz tog razloga, kvar reduktora može dovesti do zastoja celokupnog rada postrojenja. 

Proaktivno održavanje će skupe zastoje u radu svesti na minimum, povećati pouzdanost i značajno smanjiti troškove. 

46 


predstavljamo 

Formira zaptivku 

bilo koje veličine i oblika. 

Za fleksibilne poklopce i poklopce sa 

velikim razmacima između zavrtnjeva 

koristiti Loctite®5910. 

Za krute spojeve koristiti Loctite®518 

Popravka pukotina i nedostataka 

na kućištu - Loctite® Hysol 3471 

metalom punjeni epoksi 

Sprečavanje pomeranja pogonskog 

i ostalih zupčanika - proizvodom za 

učvršćivanje Loctite®648 

Sprečavanje habanja žljeba za klin - 

Loctite®243 za osiguranje navoja ili 

popravka žljebova za klin - proizvodom 

za učvršćivanje Loctite®660 

Sprečavanje otkazivanja 

montiranih zavrtnjeva - 

proizvodom za osiguranje navoja 

visoke čvrstoće Loctite®2701 

Sprečavanje korozije i 

zaglavljivanja usmernih klinova 

- Loctite®8009 Heavy Duty 

Anti-Seize 

Povećanje kapaciteta obrtnog 

momenta prirubnog spoja - 

Loctite®638 

Renomirani proizvođači reduktora širom 

sveta koriste Loctite® proizvode u prvoj 

ugradnji, kako bi poboljšali kvalitet i produžili 

vek trajanja reduktora. Visok kvalitet 

Loctite® tehnologija i proizvoda je takođe 

dostupan ljudima u održavanju, popravci i 

servisiranju reduktora. 

Loctite® nudi sveobuhvatan asortiman proizvoda 

za: 

• Popravku i sprečavanje kvara reduktora – 

zastoje u radu svodi na minimum 

• Obnavlja pohabane ili oštećene sklopove, 

smanjuje troškove otpada i zamene delova 

• Pomaže u spajanju, instalaciji i rastavljanju 

• Osigurava pouzdanost vraćanjem performansi 

reduktora 

Hen kel Sr bi ja d.o.o. 

AG Ge ne ral In du stry 

Bu le var Oslo bo đe nja 383, Be o grad, 

Tel: +381 11 2072 242; 

Fax: +381 11 2072 273 

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com; 

Web: www.loc ti te.rs; www.360bonding.com 


predstavljamo 


AMEG SIMULATOR – 

TRENAŽER 

SIMULATOR VIEW T-POWER DCS SISTEMA I TEHNOLOŠKOG PROCESA 

BLOKA TERMOELEKTRANE 

SIMULATOR KAO MODERAN VID 

OBUKE 

Cilj svake kompanije je maksimalna ušteda na troškovima 

poslovanja, ma koji da je uzrok njihovog 

nastanka. Elektroprivreda Srbije danas ulaže velika 

sredstva u revitalizaciju starih postrojenja, zamenu 

dotrajalih elemenata i unapređenje upravljanja 

sistemom, kako bi se gubici u proizvodnji električne 

energije sveli na minimum. Pored optimizacije kojoj 

se teži, jedan od načina smanjenja gubitaka u procesu 

proizvodnje je smanjenje broja ispada blokova 

termoelektrana sa mreže. 

Stručnost i poznavanje rada postrojenja od strane 

operatera koji upravlja termoenergetskim postrojenjima 

značajno utiče na pouzdanost i stabilnost 

rada termoblokova. Neadekvatna obuka dovodi do 

nestručnog reagovanja u kritičnim situacijama rada 

postrojenja. Simulatori i trenažeri danas predstavljaju 

moderan vid obuke, kako osoblja u sektoru 

proizvodnje, tako i u sektoru održavanja. Pogodnosti 

koje ovakav sistem omogućava se ogledaju u zadržavanju 

svih manipulativnih operacija koje DCS pruža, s 

tom razlikom, što se iste izvode na virtuelnom umesto 

realnom termobloku, pa ne postoji opasnost po 

opremu postrojenja. 

Realizovanim trenažerom se izvodi detaljna analiza 

određenog događaja iz prošlosti, vraćanje trenažera 

u stanje termobloka, koje je bilo neposredno pred 

ispad ili neku drugu kritičnu situaciju, analiza različitih 

uticaja na dalji rad, kao i podrobno upoznavanje 

tehnološkog procesa. Na taj način se ostvaruje povećanje 

stepena stabilnosti rada postrojenja. 

VIEW T-POWER UPRAVLJAČKI SISTEM 

VIEW T-POWER je moderan distribuiran sistem 

upravljanja, razvijen u Institutu „Mihajlo Pupin“, 

DCS predstavlja naziv za opšte upravljačke sisteme 

u stručnoj praksi (DCS – Distributed Control System). 

VIEW T-POWER DCS je realizovan integracijom 

postojećih industrijskih kontrolera (tipa ATLAS MAX 

i ATLAS RTL), softversog paketa SCADA VIEW6000 i 

turbinskog regulatora. Instaliran je na velikom broju 

termoelektrana: TENT-A, TE „Kostolac B“, TE „Morava“, 

TE „Kolubara“,TE-TO „Novi Sad“. 

RAZVIJENI MODEL TERMOBLOKA 

Model termobloka je zasnovan na fizičkim zakonima koji definišu 

funkcionisanje realnog objekta, pre svega na zakonima održavanje 

mase i energije i termodinamičkim proračunima. Modelirani 

su svi procesi u postrojenju: transport, obrada i sagorevanje goriva, 

dopremanje vazduha do ložišta i dalje kretanje dimnog gasa 

do izlaza iz dimnjaka, zagrevanje vode, isparavanje i pregrevanje, 

kondenzovanje posle prolaska kroz turbinu, turbinsko postrojenje, 

prenos toplote kroz sistem. Takođe, modelirani su i svi aktuatori u 

postrojenju: ventili, pumpe, klapne, ventilatori, mlinovi, dodavači 

itd. Parametri modela su određivani na osnovu mehaničkih podataka 

o postrojenju ili na osnovu identifikacije pomoću postojeće 

arhive podataka sa realnog postrojenja. 

Iz modela se dobijaju sva merenja fizičkih veličina koja postoje 

na realnom sistemu: pritisci, protoci, temperature u postrojenju, 

povratne informacije sa izvršnih organa itd. Čak je moguće izračunati 

i merenja na proizvoljnim mestima u procesu, gde ne postoje 

stvarni senzori i tako omogućiti detaljniji uvid u ponašanje sistema. 

48 


predstavljamo 


HARDVERSKA KONFIGURACIJA AMEG SISTEMA 

Celokupan hardver trenažera sastoji se od računara dovoljno snažne 

hardverske konfiguracije za funkcionisanje zahtevnih programskih 

paketa simulatora. Na računaru su sve komponente DCS-a 

konfigurisane kao virtuelne mašine Real Time Linux operativnog 

sistema. Na virtuelnim serverima i RTU-ovima se pokreću aplikacije 

AMEG Simulator - trenažer i VIEW T-POWER DCS, čime se dobija 

simulacija realnog DCS-a i tehnološkog procesa kojim se upravlja. 

Izrađen trenažer je modularan, jer se osnovna verzija hardvera 

može prošititi dodatnim operatorskim i inženjerskim stanicama 

koje obezbeđuju povećani broj radnih mesta do kapaciteta u skladu 

sa željom korisnika. Akcije koje se izdaju sa operatorskih stanica 

se na sistem odražavaju kao da su izdate na realnom sistemu, 

tako da operateri ne mogu nezavisno raditi na simulatoru, jer se 

promene koje se izvrše sa jedne operatorske stanice oslikavaju 

na svim ostalim stanicama koje prikazuju proces. To znači da se 

rad na simulatoru može u isto vreme odvijati za grupu rukovalaca, 

kao što na realnom sistemu postrojenjem upravlja više rukovalaca 

istovremeno. 

KOMPONENTE AMEG SISTEMA 

AMEG simulator je tako konstruisan da omogući različite varijantne 

instalacije i funkcionalnosti u zavisnosti od želje korisnika i 

spremnosti za ulaganja u oblast obuke kadrova. Trenažer se sastoji 

od sledećih komponenti: AMEG_DCS, AMEG_PROC, AMEG_INIT, 

AMEG_REPLAY i AMEG_ADMIN. 

Osnovna komponenta AMEG_DCS predstavlja model izvršnih 

organa postrojenja nadograđen na upravljačko-regulacionu logiku 

termobloka. Urađena je za potrebe: početne obuke korisnika za 

rad i osnovne manipulacije na VIEW T-POWER sistemu, održavanja 

i eksploatacije DCS-a, testiranja upravljačkih i regulacionih algoritama 

implementiranih na sistemu upravljanja na bloku. 

Opcija simulatora AMEG_PROC predstavlja model tehnološkog 

procesa. Pokretanjem ove aplikacije, na operatorskim stanicama 

se nalaze oživljena merenja i operater ima utisak da upravlja stvarnim 

objektom. Sve akcije rukovaoca će izazivati promene veličina 

kakve bi se dobile i na realnom sistemu, pa se obuka i testiranje 

osoblja može izvoditi bez ikakve opasnosti po termoblok i 

potrošnje energenata. Model procesa poseduje dinamiku realnog 

postrojenja, što znači da je za dostizanje nominalnih parametara 

potrebno određeno vreme da bi se „blok“ na simulatoru doveo u 

određeno stanje. 

Opcija simulatora AMEG_INIT služi za trenutno dovođenje sistema 

u željenu radnu tačku, definisanu vrednostima merenja i uklopnih 

stanja opreme bloka (npr. rad termobloka na nominalnim parametrima, 

trenutak potpale, visok nivo vode u bubnju, određeni 

parametri pare na izlazu iz kotla itd.). 

Izazivanje različitih poremećaja radi analize može dovesti do ispada 

bloka na trenažeru, a upotrebom pomenute akcije, sistem je 

moguće lako i brzo vratiti u željenu radnu tačku i time je omogućeno 

uvežbavanje određenih akcija u kritičnim situacijama kako bi se 

izbegao ispad realnog termobloka. 

AMEG_REPLAY je podsistem za obuku, koji nije projektovan kao 

simulator, već kao sistem koji željenom brzinom reprodukuje 

ponašanje realnog DCS-a iz arhive snimljene na serverima VIEW 

T-POWER sistema u toku rada postrojenja. Moguće je podešavanje 

brzine reprodukcije događaja, zaustavljanje i pokretanje. 

AMEG_ADMIN je administrativna aplikacija namenjena osobama 

nadležnim za testiranje i obuku osoblja. Ova opcija omogućava 

brzo pokretanje trenažera različitih blokova na istoj hardverskoj 

platformi kao i izazivanje predefinisanih havarijskih situacija preko 

posebnog grafičkog interfejsa. 

PREDNOST I OPRAVDANOST KORIŠĆENJA SISTEMA 

Simulator postrojenja termoelektrane 

i DCS-a koji njime upravlja 

predstavlja primer primene računarske 

tehnologije u savremenoj 

energetici, kojim mali broj firmi u 

svetu može da se pohvali. AMEG 

Simulator – trenažer je nastao 

kao rezultat rada tima stručnjaka 

Instituta „Mihajlo Pupin“ u saradnji 

sa kolegama iz EPS-a i TE-TO 

„Novi Sad“, gde je prvi ovakav 

sistem pušten u rad. 

Realizovani trenažer realno oslikava 

ponašanje sistema u svim 

radnim režimima. Kako su na 

raspolaganju svi alati za nadzor i 

upravljanje kao na realnom sistemu, 

omogućeno je obučavanje i 

testiranje kadrova bez opasnosti 

po opremu stvarnog kotlovskog 

i turbinskog postrojenja. AMEG sistem je prilagodljiv i podesiv, 

može se npr. proširiti ili izmeniti u skladu sa promenom postojeće 

opreme na sistemu. Analiza tehnološkog postrojenja se znatno 

uprošćava upotrebom simulatora. 

Omogućeno je sagledavanje promena nastalih u sistemu kao 

posledice promene samo jedne od upravljačkih veličina ili parametara 

u sistemu, što je u realnom sistemu gotovo neizvodivo usled 

stohastičke prirode poremećaja. 

Na kraju je bitno napomenuti da simulator predstavlja investiciju 

koja se sama isplacuje, jer obuka na sertifikovanom trenazeru 

podrazumeva i smanjenje premije osiguranja objekta. U istoj tehnologiji 

je moguce realizovati centre za obuku u drugim oblastima 

industrije. 

Srbija ima znanje na svakom koraku, samo ga treba 

upotrebiti. Zato je slogan našeg Instituta, koji ujedno 

ilustruje našu misiju u društvu - NAŠE ZNANJE 

TRAJE, DOĐITE SA IDEJAMA DA SE DOGOVORIMO! 

Institut “Mihajlo Pupin” 

Volgina 15, Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 2771 398, 2772 876 

Fax: +381 11 2776 583 

e-mail: info@pupin.rs 

web: www.pupin.rs 


predstavljamo 

MAGNAT D.O.O. 

NOVI MODELI MOMENT KLJUČEVA: 

JOŠ BRŽI, LAKŠI I JOŠ PRECIZNIJI! 

Još od osnivanja, 1862. Stahlwille je simbol 

kvaliteta u preciznim ručnim alatima. Ove 

godine, sedište Stahlwille-a u Vupertalu u 

Nemačkoj slavi 150 godina postojanja i tom 

prilikom poklanja tržištu najsavršenije nove 

proizvode kao dokaz dugogodišnjeg iskustva i 

kvaliteta. 

STAHLWILLE- NOVO U PONUDI! 

Potpuna kontrola u vašim rukama! Stahlwille, svetski poznat proizvođač 

ručnih alata iz Nemačke, u svojim laboratorijama razvio 

je najsavršeniju tehnologiju do sada iz oblasti moment ključeva. 

Pored nove produžene drške koja olakšava korišćenje, razvijen 

je i novi softver sa „Perfect Control“ modom koji se podešava uz 

pomoć samo tri dugmeta. Potpuno automatizovan sistem prati 

i zadovoljava potrebe rada u svim uslovima. Jednostavnost korišćenja 

je jedna od najbitnijih karakteristika, visina se automatski 

podešava u zavisnosti od promene korisnika i uslova, a ugao se 

može podesiti do čak 360 stepeni. Novi sistem onemogućava 

bilo kakvo neprecizno čitanje podataka i garantuje najkvalitetnije 

rezultate. Razlog je taj što se primenjena sila ne menja tokom 

korišćenja jer alatka ostaje čvrsto na mestu tokom merenja. Nakon 

korišćenja korisnik može odštampati rezultate iz softvera kao i prateći 

sertifikat koji je u skladu sa DIN EN ISO 6789:2003, ili može 

čuvati rezultate u pdf formatu. Softver „pamti“ različita podešavanja 

i različite „korisnike“ te kad jednom podesite ključ za rad na 

jednoj proceduri, podešavanja će biti zapamćena prilikom svake 

različite upotrebe. Takođe, primenom nove tehnologije, Stahlwille 

moment ključevi zaštićeni su od oštećenja prljavštinom što garantuje 

veoma dug vek korišćenja. 

Stahlwille moment ključevi zadovoljavaju 

sve norme i sertifikate i ekskluzivni 

su snabdevač najpoznatijim proizvođačima 

automobila na svetu. Jednostavni 

za upotrebu, precizni i pouzdani, 

Stahlwille moment ključevi sa 

razlogom su broj 1! 

Magnat d.o.o. vodeci je distributer alata, mašina i 

opreme za građevinarstvo, industriju, servise i sve 

druge korisnike profesionalnih kvalitetnih alata, 

mašina i opreme. 

Nakon dve decenije uspešnog rada i razvoja, 

Magnat d.o.o. na tržištu se definiše kao zastupnik, 

uvoznik i distributer renomiranih svetskih proizvođača 

među kojima za ovaj broj Industrije izdvajamo 

ponudu svetskog brenda Stahlwille. 

Detaljnije o celokupnoj ponudi i uslovima 

nabavke obratite se na sledećoj adresi: 

MAGNAT d.o.o. 

13. oktobra 64, 

11260 Beograd, Umka, Srbija 

Tel/fax: +381 (0) 11 802 55 00 

Mob: +381 (0) 66 80 25 500 

E-mail: office@magnat-alati.rs 

Web: www.magnat-alati.rs 

50 



LOGISTIKA 

LOGISTIKA U SRBIJI 

U hotelu “Hajat”, 5. juna održana je Druga godišnja konferencija 

“Logistika u Srbiji - Lanac snabdevanja – Veliki resurs za unapređenje 

poslovanja”. 

POMORSKO REČNA AGENCIJA 

“AGENT PLUS” 

PROSLAVLJA 5 GODINA 

USPEŠNOG POSLOVANJA 

Može se reći da je konferencija otvorila pitanja i pokrenula diskusiju 

na teme investicija u logističke infrastrukturne projekte, 

menadžment asortimana u lancu snabdevanja, kao i strategiju 

intermodalnog transporta. Konferenciju je otvorio gospodin 

Alfonz Antoni, podpredsednik Evropske logističke asocijacije, koji 

je govorio o trendovima i strategijama u globalnoj logističkoj 

mreži. Ispred Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike 

Srbije, Miodrag Poledica, predstavio je projekat beogradskog 

intermodalnog terminala, dok je Veselin Milošević, ispred Uprave 

carina, upoznao učesnike o procedurama dobijanja statusa ovlašćenog 

privrednog subjekta, kao primera sigurnog i efikasnog lanca 

nabavke. 

Na konferenciji je bilo reči i o razvoju logističkih centara i panevropskim 

koridorima, o čemu je govorio Slavoljub Jevtić, ispred 

nacionalne asocijacije „Transport i logistika”. O značaju javnog 

privatnog partnerstva u infrastrukturnim projektima, govorio je 

Rastko Mališić, ispred advokatske kancelarije “Marić – Mališić – 

Dostanić”. 

Pomorsko rečna agencija “Agent Plus”, zajedno sa svojim poslovnim 

partnerima i prijateljima iz Evrope i sveta, proslavila je 14. 

juna, 5 godina postojanja i rada. 

Zoran Netković, generalni direktor i suvlasnik “Agent Plusa”, kaže 

da je ponosan na dosadašnje rezultate i postignuti uspeh. 

- “Agent Plus” slavi pet godina postojanja i ima čime da se pohvali. 

Na proslavu petogodišnjice “Agent Plusa” došle su poznate kompanije 

iz celog sveta, što dovoljno govori o vrednosti i kvalitetu 

svega onoga što je “Agent Plus” do sada učinio, a dokazuje i to 

da firme iz Srbije mogu da se probiju na evropsko tržište i da ne 

zaostaju za referentnim svetskim kompanijama. 

“Agent Plus” je osnovan 2007. godine, a početak poslovanja 

se poklopio sa početkom globalne ekonomske krize. Međutim, 

kompanija je od početka postizala zapažene poslovne rezultate 

u domenu organizacije svih vidova prevoza - od prevoza morskim 

i rečnim putem, do drumskog, avio i železničkog prevoza, ali i u 

obavljanju usluge agentiranja plovila na Dunavu i Savi. 

Učesnici Konferencije imali su priliku da čuju i najnovije 

trendove i iskustva iz Evropske unije u ovoj oblasti. O strategiji 

intermodalnog transporta u Evropskoj uniji i primerima 

iz prakse, govorio je gospodin Peter Volters, generalni 

sekretar Evropske intermodalne asocijacije. 

Zoran Vučić, pomoćnik direktora Uprave za slobodne zone, predstavio 

je učesnicima skupa kako funkcionišu i razvijaju se slobodne 

zone. Profesor dr Momčilo Miljuš, sa Saobraćajnog fakulteta, 

govorio je o primeni RFID tehnologije umesto bar koda, dok je 

profesor dr Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta, govorio 

o menadžmentu asortimana i zaliha u lancu snabdevanja. 

Svi učesnici skupa su se složili da je ovakav vid diskusije i razmena 

mišljena i iskustava potreban upravo zato što su teme logistike, 

transporta i lanaca snabdevanja značajne za dalji razvoj privrede 

i ekonomije. 

Ovogodišnja konferencija okupila je više od 150 predstavnika kompanija 

iz cele Srbije, kao i predstavnike brojnih udruženja i organizacija 

iz ove oblasti. 

- Od početka smo u prvi plan stavljali težnju da stvorimo kvalitetan 

kadar. Bez stručnih, kreativnih, ambicioznih i profesionalnih ljudi u 

našem poslu nemate nikakvu šansu da uspete. Tu se ništa ne dešava 

slučajno. Tajna našeg brzog uspeha upravo leži u sjajnom timu 

koji smo mukotrpno stvarali i razvijali. Lako je naći opravdanje za 

neuspeh. Mnogo teže, ali delotvornije, je nalaziti ključeve uspeha 

– kaže Zoran Netković. 

Uspešan tim vodi menadžment koji ima dugogodišnje iskustvo u 

oblasti organizacije prevoza i logistici, što im je omogućilo i odlično 

poznavanje evropskog i regionalnog tržišta. 

U “Agent Plus Grupi” danas radi 63 zaposlenih, od čega 43 u Srbiji. 

52 


logistika 

GEBRÜDER WEISS 

GEBRÜDER WEISS U POTPUNOSTI 

PREUZIMA ŠPEDICIJU DIEHL 

Austrijsko preduzeće za transport i logistiku povećava svoje učešće u 

špediciji Diehl iz Eslingena na sto procenata. 

U aprilu ove godine, Gebrüder Weiss u celosti je preuzeo špeditersku kuću 

Wilhelm Diehl GmbH & Co. 

TOK UJEDINJENJA 

Obe firme su 11. aprila 2012. godine, potpisale odgovarajući ugovor 

o ujedinjenju. Preduzeće iz Baden-Virtemberga sa filijalama u 

Eslingenu, Unterminkhajmu, Karlsrueu i Tutlingenu od tada je integrisano 

u mrežu Gebrüder Weiss-a, kao stoprocentno preduzeće 

-kćerka. Obe firme su u tajnosti pregovarale o kupoprodajnoj ceni. 

„Diehl je već godinama važan partner Gebrüder Weiss-a, koji 

održava najbolje veze sa klijentima na ovom značajnom tržištu“, 

prema rečima Volframa Zenger-Vajsa, predsedavajućeg upravnog 

odbora Gebrüder Weiss-a. „Preduzeće za sada na idealan način 

pokriva obe naše filijale na jugu Nemačke - Memingen i Pasau.“ 

Novi vlasnik ipak želi da se drži strateškog usmerenja špediterske 

kuće „Wilhelm Diehl“, koja i dalje posluje pod ovim imenom. Kontinuitet 

je zadržan i po pitanju osoblja: postojeći tim će i dalje raditi 

pod rukovodstvom dosadašnjeg direktora, Jirgena Virzinga. 

Saradnja između kompanija Diehl i Gebrüder Weiss postoji više od 

trinaest godina. U ovom periodu su ova dva člana „System Allianve 

Europe“ (SAE), uvele sedamnaest direktnih saobraćajnih veza 

– od toga 13 dnevnih. Paleta ponude špedicije Diehl je raznovrsna 

i obuhvata kompletne usluge u oblasti logistike transporta i skladištenja. 

Početkom 2010. godine Gebrüder Weiss je već preuzeo 25 

procenata preduzeća. 

O GEBRÜDER WEISS-U 

Gebrüder Weiss se sa preko 4 650 zaposlenih, 158 sopstvenih filijala 

i godišnjim obrtom od preko milijardu evra (2011.g.), ubraja u 

vodeća evropska preduzeća za transport i logistiku. 

Gebrüder Weiss Holding AG sa sedištem u Lauterahu (Forarlberg) 

je preduzeće koje pored svojih osnovnih oblasti poslovanja 

– drumskog, vazdušnog i morskog transporta i logistike - pod 

istim krovom nudi i niz visoko specijalizovanih rešenja za posebne 

branše i preduzeća - kćeri – između ostalog x│vise, TETRAXX (specijalizovan 

za High-Tech-preduzeća), INET-LOGISTICS (softverska 

rešenja za transportni menadžment TMS), RAILCARGO (transport 

železnicom) i Gebrüder Weiss servis za dostavu paketa, podružnica 

austrijskog DPD-a. Ovako objedinjene usluge omogućavaju koncernu 

da na brz i fleksibilan način odgovori na potrebe klijenata. 

Uz mnoštvo ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera, ovo porodično 

preduzeće, koje na području transporta ima istoriju dugu više 

od 500 godina, danas važi kao preteča kada je u pitanju održivo 

poslovanje. 

Gebrüder Weiss d.o.o. 

Transport and Logistics 

Beogradska bb, Dobanovci 

Tel: +381 (0) 11.3715.235 

Fax: +381 (0) 11.3715.201 

E-mail: office.beograd@gw-world.com 

Web: www.gw-world.com 



DECENIJA KVALITETA NA SRPSKOM TRŽIŠTU 

CERESIT PROSLAVIO DESET 

GODINA U SRBIJI 

Kao što Vam je već poznato dragi čitaoci, čim je reč o lepim dešavanjima i uspesima u Srbiji 

i proslavama u ime istih manifestacija, tu smo da Vas izvestimo o tome. Časopis Industrija 

je prisustvovao proslavi povodom desetogodišnjeg uspešnog poslovanja renomiranog svetskog 

brenda Ceresita u Srbiji, koja je bila održana na Ceresit štandu u okviru Sajma građevine, 

u petak 27. aprila 2012. godine. 

Predstavnici medija imali su priliku 

da se na Ceresit štandu upoznaju sa 

inovacijama u proizvodnom programu, 

isprobaju proizvode i lično se uvere 

u njihov kvalitet. Jelena Grčić, direktorka 

marketinga sektora Adhezivi Tehnologije 

kompanije Henkel, govorila je o deceniji 

Ceresit kvaliteta na srpskom tržištu, dok 

je specijalni gost bila Tamara Grujić, voditeljka 

popularne emisije „Radna akcija 

by Ceresit“, koja je podelila sa prisutnima 

svoja iskustva sa Ceresit-om i učinak 

postignut tokom dve sezone prikazivanja 

serijala. 

„Tokom protekle decenije, Ceresit je 

postao lider na domaćem tržištu, zahvaljujući 

vrhunskom kvalitetu i raznovrsnom 

portfoliju proizvoda, koji ispunjavaju stroge 

ekološke standarde. Zadovoljstvo naših 

potrošača, kontinuirano ulaganje u razvoj 

i inovacije u proizvodnom programu, kao 

i poslovanje u skladu sa principima održivosti 

i energetske efikasnosti, oduvek su 

bili prioritet kompanije. Naš plan je da i 

u godinama koje su pred nama, uprkos 

brojnim izazovima, zadržimo lidersku 

poziciju i prepoznatljiv kvalitet“, izjavila 

je tom prilikom Jelena Grčić, direktorka 

marketinga sektora Adhezivi Tehnologije. 

Tamara Grujić, voditeljka popularne emisije „Radna akcija by Ceresit“, podelila je sa prisutnima 

svoje impresije: „Pre svega, želim da zahvalim Ceresitu na podršci, jer bez nje ni emisija „Radna 

akcija by Ceresit“ ne bi bila moguća. Tokom dve sezone prikazivanja, ekipa Radne akcije uz pomoć 

Ceresita uspela je da usreći 47 porodica i 175 ljudi i mališana. Mislim da je ovakva vrsta brige o 

građanima presudna i nadam se da ćemo, kao rezultat ove lepe saradnje, uspeti da usrećimo još 

veliki broj porodica“. 

Na štandu Ceresita posetioci su mogli da se 

uvere u kvalitet izloženih proizvoda, a najveće 

inovacije koje su predstavljene na sajmu, 

olakšaće i unaprediće radove na polju 

postavljanja keramike, fasadnih i sistema za 

podopolaganje i hidroizolaciju. 

54 


vremeplov 

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA 

MAJKA PRIVREDE BEOGRADA 

Privredna komora Beograda, nezavisna, samostalna, javno-pravna institucija, lider u 

podsticanju i stvaranju vrednosti za privredna društva i preduzetnike, prepoznatljiva 

je kao najefikasnija asocijacija privrede, koja svojom stručnošću, društveno odgovornom 

podrškom, aktivno utiče na održiv privredni i humani razvoj i viši standard života. 

U ovom broju Industrije donosimo priču o istorijatu ove unije privrednika. 

Tradicija ove ustanove seže mnogo dalje u prošlost, 

u pretprošli vek. Posle 1830. godine, kada 

je hatišerifom utvrđena sloboda trgovanja za 

Srbe u svim delovima Otomanskog carstva, što je 

potvrđeno Ustavom i Ukazom kneza Miloša o slobodi 

ličnosti i trgovine, 1837. godine, počinje razvoj 

trgovine i zanatstva. 

Sredinom XIX veka u Beogradu je postojala 21 esnafska organizacija 

sa 647 članova. 

Davne 1857. godine knez Aleksandar Karađorđević, 28. februara, 

potpisao je uredbu pod nazivom „Ustrojenije trgovačkog odbora u 

Beogradu“, kojim je osnovana prva privredna asocijacija u Srbiji. 

Ona se u svom radu oslanjala na esnafe, kao strukovna i profesionalna 

udruženja zanatlija i trgovaca. 

Donošenjem Zakona o radnjama, 1910. godine, osnivaju se, po 

prvi put u Srbiji, privredna udruženja pod nazivom “komore”, 

kao javno-pravne ustanove, sa statusom i zadacima koji su imale 

komore u evropskim zemljama. Iste godine počele su sa radom 

Industrijska, Trgovinska, Zanatska i Radnička komora, sve sa sedištem 

u Beogradu, ali sa nadležnostima za celu Srbiju. One su radile 

na unapređenju prometa, produktivnosti, na uslovima razmene na 

tržištu i cenama, dobile su ovlašćenja da daju dozvole za otvaranje 

radnji, da registruju, organizuju stručne ispite i izdaju 

diplome za obavljanje delatnosti. 

Zakonom o radnjama, 1931. godine, komore postaju 

javno-pravne ustanove i savetodavni organi državne 

uprave za sva pitanja od interesa za njima pripadajuće 

privredne grane. 

Trideset godina kasnije, sistem komora se menja i one se od granskih, 

pretvaraju u jedinstvene komore za sve oblasti privrede. 

Visoki dom privrednika Beograda pod svojim sadašnjim imenom, 

postoji tačno 50 godina. Godine 1962., Zakonom o obrazovanju 

jedinstvenih komora, osnovana je Privredna komora za Beograd, 

nešto kasnije nazvana Privredna komora Beograda. 

Danas je Privredna komora Beograda asocijacija koja zastupa i 

udružuje 50 000 privrednih društava, 55 000 radnji i 58 000 poljoprivrednih 

gazdinstava sa područja Beograda. 

Efikasan komorski sistem je u svim uspešnim ekonomijama jedan 

od odlučujućih faktora unapređenja privrednog razvoja i stvaranja 

prosperitetne poslovne klime. Komorski sistem u Srbiji, nakon 

brojnih iskušenja u jednoj od najdužih tranzicija ka modernom 

tržišnom privrednom sistemu, još uvek se strukturno i reformski 

prilagođava da bi što efikasnije servisirao potrebe i zastupao interese 

privrede. 

56 


vremeplov 

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA 

Uvođenje savremene poslovne informatike i edukacija, pomoć u 

razvoju malih i srednjih preduzeća, pripreme programa preduzeća 

za restruktuiranje, informisanje, samo su deo aktivnosti koje 

Komora Beograda uspešno sprovodi i stavlja na raspolaganje svojim 

članicama. 

Komora Beograda organizuje zapažene nastupe domaće privrede 

na manifestacijama u zemlji i svetu, što omogućava privrednicima 

da, u cilju proširivanja poslovne saradnje, uspešno predstave svoje 

proizvode i usluge. 

Kako se Srbija nalazi u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj 

uniji, Komora Beograda realizuje brojne projekte, prvenstveno 

vezano za usaglašavanje propisa i primenu jedinstvenih normi i 

standarda, neophodnih za uključenje privrede u evropske i svetske 

tokove. 

Komore u većini razvijenih zemalja tržišne privrede, imaju karakter 

javno-pravnih institucija, imaju javna ovlašćenja i obavljaju poslove 

od šireg ekonomskog i socijalnog značaja. Učestvuju u kreiranju 

i predlaganju privredno-sistemskih rešenja u svojim zemljama, ali 

i u institucijama Evropske unije. Komore su i “gravitaciono jezgro” 

udruženja poslodavaca, različitih preduzetničkih asocijacija i profesionalnih 

udruženja i društava. 

Obavezan, jedinstven, modernizovan, savremen Komorski sistem 

je najcelishodnije rešenje i za privredu i za komorski sistem, koji je 

najstarija i najreprezentativnija institucija privrede. 

Mnogo toga se promenilo u toku 155 godina postojanja. Privredna 

komora Beograda je u toj dugoj i bogatoj istoriji bila različito organizovana 

i imala različita javna ovlašćenja, ali jedno je tokom svih 

tih godina ostalo nepromenjeno. A to je, sprovođenje osnovnog 

cilja postojanja komore – zastupanje interesa privrede i privrednika! 

VESNIK POBEDE 

Skulptura Ivana Meštrovića, koja danas predstavlja simbol Beograda, 

bio je sporazum postignut između vajara i Opštine beogradske iz 

1913.godine, planiran prvobitno kao deo monumentalne spomenfontane, 

„Alegorije“, na Terazijama. Trebalo je da bude izgrađena u 

crvenom bavarskom granitu i bronzi, sa četiri lava, visoka po 4 metra, 

koji na leđima nose prostrani bazen, u čijoj se sredini diže široki stub 

sa figurom junaka na vrhu, i sa reljefom dugim 21 metar, koji bi 

predstavljao ratnike na konjima u trku, deset junaka i velmoža sa 

štitovima i grbovima naših pokrajina. Pet prstenova bi simbolizovalo 

pet vekova ropstva pod Turcima. 

Posle rata, ostala je samo statua „Vesnika pobede“, sakrivena u 

magacinu vodovodnih cevi na Senjaku. Zbog protesta građana, a 

posebno dama iz viših krugova, koje su se oštro bunile zbog skandalozne 

nagosti „Pobednika“, on nije mogao da nađe svoje mesto 

u centru grada, već je oktobra 1928. godine, na desetogodišnjicu 

proboja Solunskog fronta, postavljen na visoko postolje na kraju platoa 

Gornjeg grada kalemegdanske tvrđave. Tako je vidljiv sa svakog 

mesta, kao simbol nepobedivosti slobodarskog Beograda. 

Ova figura je i godišnja nagrada „Beogradski pobednik“, koji se već 

tradicionalno dodeljuje pod okriljem Privredne komore Beograda, za 

rezltate ostvarene u privređivanju. 


industrijska zemlja zemlja 

BRAZIL – 

JUŽNOAMERIČKI 

PRIVREDNI DIV 

Privredna komora Srbije je 30. maja organizovala predstavljanje 

mogućnosti koje pruža privreda Brazila. Budući da 

aktuelna bilateralna privredna saradnja Srbije i Brazila zaostaje 

za realnim mogućnostima dveju zemalja, a imajući u vidu proizvodno-izvozni 

potencijal Srbije i potrošačke moći velikog brazilskog 

tržišta, tim povodom, prisutnim privrednicima obratio se i 

Aleksandar Ador Neta, ambasador Brazila u Beogradu. 

Brazil je peta po veličini država na svetu. Nalazi se u Južnoj 

Americi, i ujedno je najveća država na tom kontinentu. Površina 

mu je 8,5 miliona km2 , a broj stanovnika 191 milion. 

Može se reći da ima radne snage 100 miliona ljudi. Brazilci su 

miroljubiv narod, koji čini više rasa. Poštuju se imigranti i različite 

veroispovesti. Nije konfliktan, ne primenjuje silu u međunarodnom 

pravu, promoter je mira među narodima. 

• Automobilska industrija poslednjih decenija postaje sve 

razvijenija, tako da je danas 5.u svetu, sa 3 180 000 proizvedenih 

automobila godišnje. U avioindustriji, “Embraer” je postao jedan 

od najvećih proizvođača aviona u svetu, sa akcentom na one 

segmente tržišta koji beleže veliki rast u vojnoj i komercijalnoj 

avijaciji. 

• Brazilska hemijska industrija je 8. u svetu. 

• Jedna je od najvećih industrija gume na planeti. 

• Najodrživije šumarstvo u Latinskoj Americi. Jedna od najvećih 

industrija celuloze u svetu: Izvoz u 2010. g. je bio 1,21 milijarda 

američkih $ 

• Moderna i konkurentna industrija tekstila, među deset najvećih 

na svetu, sa preko 30 hiljada kompanija i vrednosti izvoza od 

preko 2 milijarde američkih dolara u 2010. 

• Veoma konkurentna industrija kože. Treći proizvođač cipela u 

svetu, sa 3,5 milijardi američkih dolara izvoza u 2010. 

• Jedno od najvećih tržišta za kozmetiku u svetu. Izvoz od 687 

miliona američkih dolara u 2010. 

PRIRODNA BOGATSTVA 

Brazil većinom prekriva tropska šuma, a na istočnoj strani izlazi 

na Atlantski okean. Kroz Brazil protiče jedna od najvećih reka na 

svetu Amazon. 

Topografija Brazila je raznovrsna i obuhvata područja brda, planina, 

ravnica, visoravni i dugu okeansku obalu. Sever Brazila predstavlja 

nizijsko područje sliva Amazona. Na jugu se nalaze brežuljkasti 

predeli sa niskim planinama. Nekoliko planinskih lanaca, 

visine do 2 900 metara i protežu se uz obalu Atlantika. Najviši vrh 

Brazila je vrh Neblina (Pico da Neblina, „vrh oblaka“) sa 3 014 m, 

koji se nalazi na severu blizu Gvajane. 

Brazil sadrži velika prirodna bogastva. U Brazilu se nalazi prašuma 

Amazon. Razvijena je posebno industrija i privreda. Veliki udeo 

imaju firme iz SAD, Švajcarske, Japana, Francuske. U poslednje 

vreme zabeležen je veliki industrijski napredak. Svake godine se 

poseku velike površine šume. Te se nove površine upotrebljavaju u 

poljoprivredi. Najveći deo plantaža je u vlasništvu velikih feudalaca. 

Veliki uticaj imaju i strane kompanije. 

Najveći deo radno sposobnog stanovništva je zaposlen u uslužnim 

delatnostima (42%), u poljoprivredi (31%), a u industriji samo 27%. 

INDUSTRIJA 

Do polovine 20-og veka, u Brazilu je bila zastupljena samo laka 

industrija - tekstilna, prehrambena, industrija duvana, kože i obuće, 

drvna, farmaceutska, itd. Naročito povoljni uslovi su postojali 

za razvoj drvne industrije, budući da je Brazil po površini šuma na 

drugom mestu u svetu i da na svakog stanovnika otpada oko 8 ha 

šume, ali se ona neracionalno koristila, što je dovelo do pojave 

velikog ekološkog problema: “svetska pluća” - šume Amazona će 

biti uništene, ukoliko se brazilskoj sirotinji ili bogatim rentijerima 

ne ponude druge mogućnosti za zaradu i opstanak. 

Teška industrija je započela sa razvojem nakon Drugog svetskog 

rata. Najvažnije rude koje se eksploatišu su rude gvožđa, mangan 

i boksit. Po proizvodnji rude gvožđa, Brazil je na četvrtom mestu u 

svetu, posle Rusije, Kine i Australije. Najveći deo proizvodnje ove 

rude se izvozi, a manji deo se topi u železarama Sao Paola, koje su 

manjeg kapaciteta, i u velikoj železari Volta Rodonda koja se nalazi 

u saveznoj državi Minas Žerais, glavnoj rudonosnoj pokrajini. Po 

proizvodnji i izvozu čelika, nalazi se među prvih deset država sveta. 

Gotovo čitava industrija je smeštena u tri grada i njihovoj okolini 

- u Sao Paulu, Rio de Žaneiru i Belo Horizonteu. Ovaj “brazilski 

trougao” se počeo razvijati u 18. veku, na osnovu eksploatacije 

58 


industrijska zemlja 

nalazišta zlata i dijamanata. Vrednost uvoza Brazila (61,4 biliona), 

premašuje vrednost iznosa (53 biliona). Nacionalni dohodak (po 

glavi stanovnika) iznosi 6 300 dolara godišnje. 

Glavni trgovinski partneri Brazila su Evropska unija, SAD, Argentina 

i Japan. 

POLJOPRIVREDA 

Veliki deo Brazila pokrivaju veoma plodna zemljišta, na kojima se 

mogu dobijati po dva ili tri roda godišnje. Sada se obrađuje samo 

4% od ukupne površine, ali ni u jednoj zemlji sveta nema mogućnosti 

tako velikog širenja obradivih površina kao u Brazilu. 

Najveći deo zemljista čine krupni veleposedi, od kojih su neki 

jednaki površini srednjeameričkih država. Zbog velike površine 

zemlje, koja se pruža u nekoliko klimatskih pojaseva, poljoprivreda 

je raznolika. U tropskim i suptropskim krajevima uzgaja se šećerna 

trska, pamuk, duvan, banane, kafa, pirinač i južno voće. Brazil je 

najveći proizvođač junetine, kafe, šećera i pomorandži. Za domaću 

potrošnju, najviše se gaje pšenica i kukuruz (u umerenom pojasu), 

manioka, žitarice, pasulj i kikiriki za ulje. Zbog nedostatka mehanizacije 

i male upotrebe veštačkog đubriva, prinosi po hektaru su 

među najmanjima u svetu. Tako, prosečan prinos pšenice po hektaru 

iznosi samo 1 000 kg, što je oko sedam puta manje nego, npr. 

u Holandiji i Danskoj. 

Najznačajniji izvozni proizvod Brazila je kafa (minas), a gotovo 

polovina ukupne proizvodnje dobija se u saveznoj državi Sao 

Paulo, najvećoj monokulturnoj oblasti proizvodnje kafe u svetu. 

Na svetskom tržistu naročito su poznate vrste brazilske kafe, koje 

imaju nazive po izvoznim lukama : santos, minas, parana, rio... Na 

visoravnima Brazilskog gorja razvijeno je ekstenzivno stočarstvo ( 

preko 55 miliona goveda, 30 miliona svinja, 16 miliona ovaca, 7 

miliona konja...). 

Brazil raspolaže velikim mineralnim bogatstvom, koje tek treba 

iskoristiti. Znatna su nalazišta boksita, gvožđa, mangana, nikla, 

fosfata, platine, uranijuma, grafita, zatim zlata i dijamanata za 

industrijske potrebe. Brazilski topaz je jako cenjeni dragi kamen, 

zlatnožute boje. Veliko prirodno bogatstvo predstavlja vodna snaga 

brazilskih reka, ali se od 20 miliona ks vodene energije, koristi 

samo 11,2%. 

TEHNIČKE MOGUĆNOSTI I POKAZATELJI 

▪▪ 

Više od 100.000 MV kapaciteta (10. u svetu) 

▪▪ 

Čista energija: 89% dolazi iz obnovljivih izvora 

▪▪ 

Rastuća eksploatacija nafte - više od 2 miliona barela dnevno 

▪▪ 

Lideri u eksploataciji nafte iz dubokih voda 

▪▪ 

Lider u pružanju inženjerskih usluga 

Ukupan izvoz Brazila iznosi 201,9 milijardi US$, dok je uvoz 181,6 

milijardi US$. Inače, Brazil najviše izvozi u Kinu i SAD, ali neuporedivo 

najveći izvoz ostvaruje u EU. 


posetili smo smo 


LIGHT AND BUILDING 2012 

U organizaciji beogradske kompanije Zodax – predstavnika frankfurtskog sajma za Srbiju i region, 

časopis Industrija je ove godine bio ekskluzivno u poseti međunarodnom sajmu „ Light and Building“, 

koji se održao od 15. – 20. aprila u Frankfurtu. 

Tekst pripremio: Mirković Nikola 

Kao što mnogi od vas već i znaju, „Light and Building“ je 

vodeći svetski trgovinski sajam za rasvetu, arhitekturu i tehnologiju, 

koji se održava na svake dve godine. Tema ovogodišnjeg 

sajma je bila energetska efikasnost, kao jedan od vodećih 

kriterijuma za vrednost imovine. Koliko je ova tema aktuelna u 

svetskim tokovima, a naročito u Evropi, govori i podatak, da u ovim 

godinama, kada svetska ekonomska kriza ne zaobilazi nikoga, pa 

ni snažnu i stabilnu privredu Nemačke, na ovogodišnjem sajmu je 

bilo 9% više izlagača nego 2010. godine, odnosno, bilo je prisutno 

preko 2 350 proizvođača i trgovaca iz oblasti građevine, rasvete, 

dekorativnih elemenata itd. 

NEMCI I ENERGETSKA EFIKASNOST 

Za Nemce, energetska efikasnost je najvažniji kriterijum koji utiče 

na njihovu odluku pri kupovini nekretnine. To je rezultat jedne 

reprezentativne ankete, koju je sproveo TNS Infratest u ime frankfurtskog 

sajma, povodom ovog događaja, kao najveće svetske 

manifestacije prvenstveno iz oblasti rasvete, ali i građevinskih 

usluga. Prema istoj anketi, niska potrošnja energije je najvažniji 

faktor za 90% stanodavaca, kao i za 84% zakupaca stanova, ispred 

drugih aspekata, kao što su cena, lokacija objekta i ambijent. „Naše 

istraživanje, jasno pokazuje koliko je važna tema energetske efikasnosti 

za potrošače, naročito zbog rasta cena energenata. Ovo je 

veliki korak napred, posebno za klimatske promene i životnu sredinu, 

jer su zgrade i dalje najveći potrošači energije.“, ističe Wolfgang 

Marzin, predsednik i izvršni direktor frankfurtskog sajma. Štaviše, 

spektar proizvoda koji je mogao da se vidi na ovogodišnjem sajmu 

upravo dokazuje da težnja ka štednji energije, nije i ne može biti 

prepreka za atraktivnim načinom gradnje, raznovrsnom rasvetom 

i ostalim detaljima, koji su nam do sada ukrašavali životni prostor. 

Osnovne informacije o frankfurtskom sajmu 

Frankfurtski sajam je nemački vodeći organizator sajamskih manifestacija širom sveta, koji trenutno zapošljava 1 769 ljudi širom planete. Frankfurt 

Messe Group ima globalnu mrežu od 28 filijala, 5 kancelarija širom sveta i 52 međunarodna prodajna partnera, dajući tako prisustvo za svoje klijente 

u preko 150 zemalja. U njihovoj organizaciji održavaju se događaji na preko 30 lokacija širom sveta. U 2011. godini Frankfurt Messe je organizovao 

101 sajam, od čega je više od polovine održana van Nemačke. Frankfurtski sajam se prostire na 578 000 m², sa svojih 10 hala, kao i kongresnim 

centrom. Kompanija je u javnom vlasništvu, od čega 60 procenata pripada gradu Frankfurtu, a 40 procenata nemačkoj federalnoj državi Hesen. 

60 


posetili smo 


Sve vodeće svetske kompanije iz ovih oblasti poslovanja bile su prisutne 

na ovogodišnjem sajmu, a nama je pažnju najviše privukla 

hala broj 8, jer smo u njoj posetili štandove naših dobrih prijatelja 

i dugogodišnjih poslovnih partnera, kao što je i štand Nemačke 

kompanije ABB. Baš na njihovom štandu, svi prisutni su mogli da 

od ljubaznih domaćina dobiju sve detalje u vezi sa njihovim proizvodima, 

koji pored pouzdanosti i proverenog kvaliteta, nude i 

veoma štedljiva rešenja u potrošnji energije. Ceo jedan deo, inače 

veoma velikog štanda, bio je uređen za prezentacije i pojašnjenja. 

Nedaleko od štanda ABB, imali smo i veliko zadovoljstvo da 

sretnemo jednog od dva izlagača iz naše zemlje, a to je kompanija 

Tehnoplast iz Novih Banovaca, za koju su nam ljubazni domaćini iz 

„Zodax“-a rekli da je već duži niz godina prisutna na sajmu „Light 

and Building“. 

Svako ko do sada nije bio na frankfurtskom sajmu, verovatno ne 

može ni da zamisli kako impozantno deluje izložbeni prostor u 

punih deset hala, od kojih neke imaju i po više nivoa. To svakako 

ne bi trebalo da bude podatak koji će vas uplašiti da se možete 

izgubiti, jer su svuda dostupne mape, putokazi, kao i veoma ljubazne 

hostese, sa kojima se na engleskom možete veoma lako sporazumeti. 

Naravno, preporuka je da se na sajam ide podzemnom 

železnicom, koja će vas veoma jednostavno odvesti gde treba, za 

veoma kratko vreme, a to bi na primer značilo, da za 20-ak kilometara, 

koliko ima od sajmišta do aerodroma, nije potrebno više od 

20 minuta udobne vožnje. 

ZODAX d.o.o. iz Beograda je od 2002. godine zvanični zastupnik 

Frankfurtskog sajma (GmbH) za područje Srbije, Crne Gore i 

Makedonije. 

Kao zastupnik jedne od najstarijih sajamskih institucija, Zodax 

vam pruža svu neophodnu pomoć za posetu i izlaganje na nekom 

od preko 100 stručnih sajmova širom sveta koje organizuje 

Frankfurtski sajam. 

Kontakti: 

Zodax d.o.o. Beograd 

Resavska 32/IV 

11040 Beograd 

Tel: +381 (0)11 3220 600 

Fax: +381 (0)11 3225 171 

e-mail: info@zodax.rs

posetili smo smo 

TRADICIONALNO MAJSKO 

OKUPLJANJE U VILI 

„ANĐELIJA“ U BEOGRADU 

Maj je mesec koji je svim našim čitaocima poznat 

po Sajmu tehnike i Sajmu poljoprivrede. Za vreme 

ovih sajmova, u skromnom ali odabranom društvu, 

u vili „Anđelija“ u Puškinovoj 1c u Beogradu, tradicionalno 

se održava Garden party, koji organizuje 

domaćin firma WIG doo. Kao i svake, tako je i ove 

godine održan skup na kome je, naravno, bio prisutan 

i časopis Industrija. Običaj je časopisa Industrija 

da Vas uvek izvesti o tome kako je bilo na pomenutom 

skupu, ko je sve učestvovao i kakvi su utisci. 

Cilj ovog okupljanja je bio jednodnevni GESTRA edukativnoinstruktivni 

seminar pod nazivom: “SPECTORmodul – ciljevi 

i prednosti’’. Realizacija seminara bila je poverena najkompetentnijim 

stručnjacima iz te oblasti, predstavnicima GESTRA 

Akademije i predstavnicima Kompanije WIG. 

Tradicionalni Garden party su pored predstavnika vodećih kompanija 

svih oblasti industrije iz Srbije i regiona, svojim prisustvom 

takođe počastvovali i predstavnici Kompanija KROHNE, GESTRA, 

SMAR, kao i Njegova Ekselencija Ambasador Brazila, Aleksandar 

Ador Neta. 

Budući da će već, ovaj tradicionalan skup, biti održan i naredne 

godine, verujemo da će se održati sa još više učesnika i da će naši 

čitaoci moći uvek da saznaju novitete iz ove oblasti.

posetili smo 

38. MEĐUNARODNI SAJAM 

GRAĐEVINARSTVA – SEEBBE 

Pod sloganom „U toku“, od 24. – 28. aprila 2012. 

godine, Međunarodni Sajam građevinarstva, 

uprkos ekonomskoj krizi, okupio je veliki broj 

izlagača, najpoznatije domaće i inostrane 

učesnike. Tako nastavlja da potvrđuje da je i 

dalje najznačajniji regionalni centar za izlaganje 

građevinskog materijala, opreme i mašina u 

jugoistočnoj Evropi. 

Dugogodišnju međunarodnu reputaciju, ugled i kvalitet u 

oblasti građevinarstva započinje 1998.godine, kada postaje 

član Unije međunarodnih sajmova UFI, sa sedištem u Parizu. 

Više od 80% izlagača su već stalni gosti, koji su tu prisutni svake 

godine, pa čak i na istim mestima, što samo svedoči da je izlaganje 

na ovoj manifestaciji najekonomičniji način predstavljanja proizvoda 

i usluga, kao i susreta sa starim ali i novim klijentima i kupcima. 

Među izlagačima, bilo je i lidera na tržištu ali i „start up“ preduzeća. 

Zato što je liderima važan i referentan ugled Sajma, kako 

bi svojim nastupom učvrstili svoj položaj, a onima koji započinju 

svoje poslovne aktivnosti, Sajam je mesto gde se najviše ostvaruju 

kontakti između kompanija i uspešno vrši promocija sopstvene 

delatnosti i proizvoda. 

Ugled i značaj Sajma građevinarstva potvrđen je i ove godine, učešćem 

od 856 izlagača, od čega je jedna trećina inostranih, i to iz 

26 zemalja Evrope i Azije. Primetan je ambiciozan nastup firmi iz 

Turske, a po prvi put su nastupili izlagači iz Libana i Pakistana. 

Sajam se odvijao na kompletno raspoloživom izložbenom prostoru, 

u sedam hala i na otvorenom prostoru. 

I ove, kao i prethodnih godina, na Sajmu građevine zastupljene su 

bile sve oblasti građevinske delatnosti, od najsavremenijih materijala, 

opreme, alata i mašina, preko inovacija u projektovanju i 

upravljanju projektima, pa sve do najaktuelnijih sistema gradnje, 

uređenja i održavanja objekata, adaptacije, rekonstrukcije i opremanje 

enterijera i eksterijera. 

Mogle su se videti mnoge građevinske mašine, montažne kuće, 

oplate, skele, betonske galanterije, oprema za bazene... 

Jedan od načina uspostavljanja kontakata i poslovne saradnje 

su već duže vremena i nacionalne izložbe. Ovoga puta, u hali 4 

predstavljene su kompanije iz Italije, Rumunije, Hrvatske, Turske, 

Mađarske i Tajvana. 

I, kao i svake godine, dodeljene su nagrade i priznanja. 

Stručni žiri radio je u sastavu: 

▪▪ 

Doc. dr Zoran Mišković, predsednik, Građevinski fakultet Univerziteta 

u Beogradu, 

▪▪ 

Prof. dr Srđan Bošnjak, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 

▪▪ 

Prof. dr Radoslav Aleksić, Tehnološko Metalurški fakultet Univerziteta 

u Beogradu, 

▪▪ 

Prof. dr Aleksandra Krstić Furundžić, Arhitektonski fakultet Univerziteta 

u Beogradu, 

▪▪ 

M-arch Marina Vukićević, Privredna komora Srbije. 

DOBITNICI PRIZNANJA NA 38. MEĐUNARODNOM 

SAJMU GRAĐEVINARSTVA SEEBBE - SOUTHEAST 

EUROPE BELGRADEBUILDING EXPO 

Dobitnici POSEBNOG PRIZNANJA: 

• POTISJE KANJIŽA a.d. Kanjiža 

za biber crep “STARI GRAD” 

• KERAMIKA KANJIŽA d.o.o. Kanjiža 

za zidnu keramičku pločicu “ALLEGRA” formata 25x50 cm 

• WIENERBERGER BAČKA d.o.o. Mali Iđoš 

za Porotherm 38 profi 

• SPTR MILMARK Mladenovac 

za poluautomatsku elektronsku punilicu P.A.P. 25 

• ISOMAT d.o.o. Šimanovci 

za pripremljeni fasadni malter - Marmocryl fine 

• ZR DRVO DEKOR Grdelica 

za jednokrilni prozor “Exluziv” 

• OGANJ – KOVANO GVOŽĐE Mladenovac 

za kovanu kapiju K1-014 

• STECO CENTAR d.o.o. Zemun 

za montažni panelni objekat 

• BRABO d.o.o. Beograd 

za prozor Euro line sa duo kombinovanom opšivkom 

• VELUX SRBIJA d.o.o Beograd 

za prozor sa kupolom za ravne krovove cvp 100 100 0173 

• KNAUF INSULATION d.o.o. Zemun 

za kalkulator za proračun potrošnje energije u zgradarstvu 

• SZR EUROBET Veliki Borak 

za dvorišnu kuhinju EB 150SF rustic 

• IZOMAKS – BAJČEV OOD Sofia Bulgaria 

za Izoasfalt 

Dobitnici NOVE VIZURE: 

• SZR FILIĆ Smederevo 

• za Filić fasade za poneti 

• SOILMEC S.p.a. Cesena Italy 

• za mašinu za bušenje šipova Soilmec SR-80 

• HELIOS d.o.o. Domžale Slovenia 

• za Helios spektra magnetic 

• ENTERIJER JANKOVIĆ d.o.o.Novi Sad 

• za ulazna vrata za hotelske sobe 

• SCHIEDEL dimnjački sistemi d.o.o Beograd 

• za Schiedel absolut sistem dimnjaka 

64 


posetili smo 

MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE I 

TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA 

Pod sloganom Tech počinje, od 14. do 18. maja, Beogradski sajam organizovao je 56. međunarodni 

sajam tehnike i tehničkih dostignuća, uspevši da prikaže savremena tehnička rešenja u industrijskim 

procesima budućeg privrednog i tehnološkog razvoja. Učestvovalo je preko 500 izlagača iz 23 države. 

IZLAGAČI 

Među najatraktivnijim oblastima prikazani su: Integra - kompjuterski 

integrisana fabrika 21. veka, elektroenergetika, rasveta, 

elektronika (energetska, industrijska i kućna), telekomunikacije, 

me-re-ko (merna oprema i instrumentacija, regulacija i upravljanje 

procesima), kgh - uređaji i oprema za grejanje, hlađenje i klimatizaciju, 

procesna tehnika, trans-Balkan (logistika i transport), 

ali i brodogradnja, zavarivanje, materijali, oprema za profesionalne 

i naučne svrhe, inovacije, nove tehnologije i naučno-tehnička 

literatura. 

Na ovogodišnjem Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća održane su 

i nacionalne i grupne izložbe i susreti privrednika iz zemalja CEF- 

TE, kao i B2Fair susreti poslovnih ljudi. U organizaciji Ministarstva 

industrije i trgovine Češke, priređena je nacionalna izložba Češke 

Republike. Hrvatska gospodarska i obrtnička komora bila je organizator 

grupnog nastupa izlagača iz Hrvatske. Privredna komora 

Srbije je na svom štandu organizovala poslovne susrete privrednika 

metalskog i elektro sektora iz zemalja regiona. 

Promovišući proizvođače, konstruktore, pronalazače, trgovinska 

predstavništva vodećih svetskih kompanija u ovoj delatnosti, beogradski 

Sajam tehnike je manifestacija na kojoj se može i videti i 

saznati, ali i ostvariti konkretan poslovni aranžman. 

ISTORIJAT SAJMA TEHNIKE 

Najstarija velika priredba Beogradskog sajma, organizovana još 

1937. godine, koja je dve decenije kasnije postala član Međunarodne 

unije sajmova UFI, Sajam tehnike je, promovišući nove tehnologije, 

bila i ostala do danas najprestižnija manifestacija regiona 

i pokretač industrijskog razvoja zemlje. 

NAGRADE I DOBITNICI 

Na Sajmu tehnike, u okviru pratećeg stručnog programa, promovisani 

su mnogi stručni projekti, što ovu manifestaciju čini još prestižnijom 

u svetu nauke. Za promociju na ovogodišnjem Sajmu 

tehnike i tehničkih dostignuća, najuspešnijim izlagačima dodeljene 

su već tradicionalne sajamske nagrade i priznanja „Korak u 

budućnost“. 

DOBITNICI PRIZNANJA NA 

56. MEĐUNARODNOM SAJMU TEHNIKE I 

TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA 

Na 56. Međunarodnom sajmu tehhnike i tehničkih dostignuća 

radio je stručni žiri u sastavu: 

Doc. dr Milan Bebić – predsednik, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 

Prof.dr Branislav Živković, Mašinski fakultet Univerzitata u Beogradu 

Prof. dr Pavao Bojanić, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 

Doc. dr Radivoje Đurić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 

Prof. dr Dragan Milutinović , Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 

i odlučio da se: 

Posebno priznanje «KORAK U BUDUĆNOST« dodeli: 

Oblast: INTEGRA - FLEKSIBILNA AUTOMATIZACIJA 

• GRINDEX d.o.o. Kikinda 

za brusilicu za unutrašnje brušenje MBU 600 

Oblast: TERMOTEHNIKA I PROCESNA TEHNIKA 

• CENTROMETAL d.o.o. Croatia 

za toplovodni kotao BIOTEC PLUS 

• HONEX d.o.o. Beograd 

za peć za sušenje elektroda za zavarivanje TP 20 D 

Oblast: ELEKTROENERGETIKA 

• FABRIKA MERNIH TRANSFORMATORA ZAJEČAR a.d., Zaječar 

za lakomontažnu stubnu trafostanicu „PENDA“ STS - 63 

• ATB SEVER d.o.o. Subotica 

za pobudnu mašinu tip PS 

Oblast: SAVREMENE TEHNOLOGIJE 

• SR Servis elektronike Zvonko „D-Logic“, Požarevac 

za total wireless reader 

NAGRADA » KORAK U BUDUĆNOST » za vrhunska tehničko-tehnološka 

dostignuća dodeli: 

Oblast: INTEGRA - FLEKSIBILNA AUTOMATIZACIJA 

• ENGEL AUSTRIA Gmbh, Austria 

za sistem za proizvodnju ambalaže E-MOTION 940/220 

Oblast: TERMOTEHNIKA I PROCESNA TEHNIKA 

• HERZ ARMATUREN, Austria 

za elektronsku termostatsku glavu 

Oblast: ELEKTROENERGETIKA 

• RPA DIGITAL REGULATORS, Russia 

za sistem za pobudu ANIKRON TM-03 

• NOPAL LUX d.o.o. Bačka Palanka 

za modularni sistem INTERIO 

Oblast: SAVREMENE TEHNOLOGIJE 

• TOP TEH d.o.o. Slovenia 

za proizvodnu ćeliju za brizganje plastike TOP TEH 


sajamska industrija industrija 

IZBOR SAJMOVA U ZEMLJI I REGIONU 

IZBOR SAJMOVA U 2012. 

BEOGRADSKI SAJAM 

▪▪2. CE&HA - Sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata, 

13-16.09. 

▪▪34. Međunarodni sajam grafičke i papirne industrije, 26-29.09. 

▪▪11. PACKTECH EXPO BALKAN, 26-29.09. 

▪▪5. Higijena u industriji EXPO, 26-29.09. 

▪▪8. CONBAK EXPO BALKAN, 26-29.09. 

▪▪4. FRUVEG EXPO BALKAN, 26-29.09. 

▪▪9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine - Ecofair, 10-12.10. 

▪▪8. Međunarodni sajam energetike, 10-12.10. 

▪▪3. Međunarodni sajam bezbednosti objekata, infrastrukture, lica i 

poslovanja - iSEC, 5-8.11. 

▪▪50. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje 

dekoracije, 12-18.11. 

▪▪49. Međunarodna izložba mašina, alata i repromaterijala za drvnu 

industriju, 12-18.11. 

▪▪7. Sajam etno hrane i pića, 25-28.11. 

▪▪11. Međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja 

preduzeća, 29.11-01.12. 

ŠUMADIJA SAJAM, KRAGUJEVAC 

▪▪9.sajam poljoprivrede, 13-16.09. 

▪▪Sajam automobila, 27-30.09. 

SKOPSKI SAJAM 

▪▪Sajam transporta i logistike, 6-9.. ili 26-29.09. 

▪▪Međunarodni sajam metalurgije, elektronike, metala, 

graditeljstva, sigurnosti i zaštite, TEHNOMA, 16-20.10. 

▪▪Agrofud, 7-10.11. 

▪▪Finexpo, 5-6.12. 

ZAGREBAČKI VELESAJAM 

▪▪Kolektivne izložbe stranih zemalja, 

19-23.09. 

▪▪Sajam energetske učinkovitosti 

i obnovljivih izvora energije, 

19-23.09. 

▪▪Ambienta, 10-14.10. 

NOVOSADSKI SAJAM 

▪▪Međunarodni sajam za obnovljive izvore energije BIOMASA, 

12-14. septembar 

▪▪IET 2012 - Međunarodni sajam drvne industrije, 12.-14. 

septembar 

▪▪12. sajam automobila Auto Show , 10-14. oktobar 

▪▪7. međunarodni sajam investicija INVESTEXPO, 23-25. oktobar 

▪▪DANI ENERGETIKE, 8-11. Novembar 

NIŠKI SAJAM 

▪▪9. Sajam građevine i opreme, 13-15.septembar 

SAJAM SPLIT 

▪▪SAFIR, Sajam finansija, investicija i razvoja, 

24-28.10. 

▪▪SASO, Međunarodni sajam graditeljstva, 

drvne i metalne industrija, alata, obrtništva, 

elektronike, energetike i telekomunikacija, 

24-28.10. 

SARAJEVSKI SAJAM 

▪▪Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrane, pića i roba široke 

potrošnje, 15-19.11. 


▪▪TENDENCE, 24-28.08. 

▪▪Automechanika, 11-16.09. 

66 


sajamska sajamska industrija 


SAJMOVI ENERGETIKA I ECOFAIR 

Od 10. do 12. oktobra na Beogradskom sajmu, pod pokroviteljstvom 

nadležnih ministarstava, održaće se 8. Međunarodni 

sajam energetike i 9. Međunarodni sajam zaštite 

životne sredine ECOFAIR. Prateći savremene potrebe i trendove 

razvoja energetskog i ekološkog sektora, ove specijalizovane 

sajamske manifestacije postale su prepoznatljive u regionu jugoistočne 

Evrope, beležeći svake godine značajno povećanje broja 

izlagača iz zemlje i sveta. U 2012. god. ali i narednim godinama, 

predviđena su velika ulaganja u energetski sektor i oblast zaštite 

životne sredine Srbije, što predstavlja važan motiv za poslovnu 

saradnju kompanija iz ovih oblasti. 

Organizovanjem nacionalnih izložbi Češke Republike, Rumunije, 

Hrvatske gospodarske komore i Privredno-gospodarske komore 

Federacije BIH, značajno se doprinosi regionalnoj saradnji i povezivanju 

privreda u oblastima energetike i ekologije. I ove godine 

beležimo već tradicionalno i povećano prisustvo firmi iz Italije, 

Austrije, Nemačke, Slovenije, Francuske i Bugarske. 

Učešćem na Sajmu energetike, veliki doprinos unapređenju razvoja 

ovog sektora i ove godine, pružiće velike srpske kompanije, među 

kojima je Elektroprivreda Srbije sa svojim elektrodistribucijama, 

Termoelektranom „Nikola Tesla“ i Rudarskim basenima Kolubara i 

Kostrolac, Elektromereža Srbije, Srbijagas i Nafna industrija Srbije. 

Takođe, ove godine očekujemo, po prvi put, učešće kompanija iz 

Rusije i Kine. 

Sajam ECOFAIR 2012. okupiće učesnike u sistemu zaštite životne 

sredine, pre svega kompanije iz sektora „zelene ekonomije“, odnosno 

industrije reciklaže, obnovljivih izvora energije i upravljanje 

otpadom. Ovogodišnja manifestacija biće obogaćena učešćem 

banaka, koje će ponuditi preferencijalne kredite, namenjene 

povećanju energetske efikasnosti, obnovljivim izvorima energije 

i oblasti zaštite životne sredine u lokalnoj samoupravi. Novinu 

predstavlja i učešće društveno odgovornih kompanija, koje prepoznaju 

značaj zaštite životne sredine i u ovu oblast ulažu velika 

sredstva. 

Prepoznatljivosti i značaju ovih manifestacija doprinosi izuzetno 

bogat i raznovrstan prateći stručni program, koji će aktuelene 

teme iz ovih oblasti prikazati na konferencijama, prezentacijama, 

skupovima i poslovnim susretima. Učešćem nevladinog sektora, 

posebna pažnja biće usmerena na edukaciju mladih iz oblasti 

zaštite životne sredine. 

NAJPOSJEĆENIJI SAJAM METALA U REGIJI 

mašine i linije za proizvodnju i 

obradu metala, 

alati za obradu metala, 

sirovine i repromaterijali za metalnu industriju, 

oprema i materijali za zavarivanje, 

oprema i sredstva za zaštitu metala, 

antikorozivna sredstva 

procesna oprema – hardver i softver, 

nove tehnologije u metalnoj industriji, 

specijalizovana trgovina metalom, 

doradni poslovi i kooperacija – tražnja i ponuda

industrijski web adresar web adresar 

▪▪ 

ABB - www.abb.rs 

▪▪ 

Avalon Partners - www.avalon.rs 

▪▪ 

Festo - www.festo.rs 

▪▪ 

Fox Electronics - www.fox.rs 

▪▪ 

Gebruder Weiss - www.gw-world.com 

▪▪ 

Grundfos - www.grundfos.rs 

▪▪ 

Henkel - www.loctite.rs 

▪▪ 

Ind Media Publishing - www.najboljeknjige.rs 

▪▪ 

Magnat - www.magnat-alati.rs 

▪▪ 

Mikrokontrol - www.mikrokontrol.rs 

▪▪Tecon sistem - www.tecon.rs 

▪▪ 

Kondić - www.kondic-doo.com 

▪▪ 

Inter Hermes trade - www.interhermes.com 

▪▪ 

Eaton Electric - www.eaton.rs 

▪▪ 

Mihajlo Pupin - automatika - www.pupin.rs 

▪▪TRC pro - www.trcpro.rs 

▪▪ 

Rolomatik - www.rolomatik.com 

▪▪ 

Infotech - www.infotech-studio.com 

▪▪ 

Almex - www.almex.rs 

▪▪ 

Komercijalna banka - www.kombank.com 

▪▪ 

Alex trade - www.alextrade.co.rs 

▪▪ 

Inter Electronic - www.interelectronic.rs 

▪▪ 

Agrometal - www.agrometal.eu 

▪▪ 

Beogradski sajam - www.sajam.co.rs 

▪▪Zeps - www.zeps.com 

▪▪Zodax - www.zodax.rs 

▪▪ 

ICM - www.icm.si 

▪▪TV emisija Radim-Gradim - www.radim-gradim.rs 

▪▪Jadranski sajam - www.adriafair.co.me 

▪▪ 

Skopski sajam - www.eragrupa.mk 

IZRADA VISOKO KVALITETNIH 

I POSLOVNO ORIJENTISANIH 

WEBSTRANICA 

ZAŠTO ODABRATI NAS? 

• Profesionalnost i dobar dizajn 

• Brzo učitavanje web stranice 

• Kompatibilnost sa svim browserima 

• Prilagođen korisniku 

• Laka navigacija po linkovima 

• Search Engine Optimizacija 

• Web standardi 

• Tehnička podrška i video uputstva 

CENA VEĆ OD 120€ 

+ GODINU DANA BESPLATAN HOSTING 

+ 50% POPUSTA NA IZADU LOGOTIPA, VIZIT KARTI I MEMORANDUMA 

+381 60 3448 431 

raf@raster.rs 

70 


ADV 141/2012 RS 

Evropska tržišta. Na dohvat ruke. 

Novine u ponudi kompanije GW: proizvodna linija GW pro.line obuhvata dnevne polaske, definisano tranzitno vreme, 

fiksne standarde kvaliteta i vrhunsku uslugu. Na taj način prevozimo pošiljke od Norveške do Grčke, od Rusije do Portugala. 

Prisutan u 47 zemalja Evrope i na 10,5 miliona kvadratnih kilometara. 

Uverite se u to i sami: GW pokreće sve. 

Telefon: + 381 11 3715 235

Pouzdanost bez kompromisa - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?