Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
vremeplov<br />
Finansijske<br />
krize<br />
Ove špekulaci<strong>je</strong> su dovele do strahovitog rasta cena akcija, daleko<br />
iznad njihove realne vrednosti što <strong>je</strong> dovelo do pravog špekulativnog<br />
berzanskog buma. Kada se shvatilo da rast akcija nema veze<br />
sa realnim ekonomskim performansama kompanija, već da <strong>je</strong> sve<br />
stvar špekulacija, dogodilo se ono što mi danas nazivamo «crni<br />
oktobar». Oktobra 1929. godine, gotovo svi učesnici na finansijskom<br />
tržištu bili su u velikim gubicima, uključujući i profesionalne<br />
investitore i stručnjake. Kada <strong>je</strong> 1933. godine kriza okončana, cene<br />
su izgubile oko 85% svo<strong>je</strong> vrednosti u odnosu na 1929. Ovaj krah<br />
naterao <strong>je</strong> američkog predsednika Ruzvelta da inicira donošen<strong>je</strong><br />
brojnih zakona u cilju sprečavanja sličnih dešavanja, a koji i danas<br />
važe. «Crni oktobar» bio <strong>je</strong> inicijalna kapisla za Veliku depresiju koja<br />
<strong>je</strong> u narednoj deceniji trajala u SAD, ali pogađajući i većinu drugih<br />
zemalja širom sveta.<br />
Poslednji veći berzanski krah zbio se 1987. godine. Od 1982. u SAD,<br />
ali i na drugim razvi<strong>je</strong>nim tržištima, vladao <strong>je</strong> veliki optimizam, koji<br />
<strong>je</strong> doveo do značajnog rasta cena akcija i indeksa. Iznenada, 19.<br />
oktobra, poznatog kao «crni ponedeljak», došlo <strong>je</strong> do drastičnog<br />
pada cena akcija, ko<strong>je</strong> <strong>je</strong> dovelo da samo u <strong>je</strong>dnom trgovačkom<br />
danu indeksi opadnu za preko 20%. Ovaj udar osetile su gotovo sve<br />
razvi<strong>je</strong>ne zeml<strong>je</strong>, pa <strong>je</strong> čak na 19, od 23 razvi<strong>je</strong>ne berze, pad indeksa<br />
bio veći od 20%. Do danas nisu doneti <strong>je</strong>dinstveni zaključci o razlogu<br />
ovog kraha, ali <strong>je</strong> jasno da su psihologija mase i panika odigrali<br />
ključnu ulogu u najvećem padu u <strong>je</strong>dnom danu na Njujorškoj berzi.<br />
Kriza na Beogradskoj berzi<br />
Beogradska berza tokom posledn<strong>je</strong>g kvartala 2006. krenula <strong>je</strong> u<br />
snažan i ubrzan rast. Tokom naredna tri meseca, u prvom kvartalu<br />
2007. rast <strong>je</strong> nastavl<strong>je</strong>n i došlo <strong>je</strong> do pravog buma Beogradske<br />
berze. Pred kraj prvog kvartala, odnosno početkom maja, dosegnut<br />
<strong>je</strong> vrh, pa su tako indeksi vredeli najviše. U prva tri meseca 2007.<br />
godine indeks najlikvidnijih srpskih akcija Belex15 porastao <strong>je</strong> za<br />
čak 67,18%, međutim, kako to obično biva, posle velikog buma i<br />
rasta, sledi ciklus opadanja cena i indeksa. Ipak, inicijalna kapisla<br />
za berzanku krizu koja <strong>je</strong> pogodila Beogradsku berzu ni<strong>je</strong> bila ekonomske,<br />
već političke prirode. Izbor Tomislava Nikolića za predsednika<br />
Skupštine Srbi<strong>je</strong>, doneo <strong>je</strong> Beogradskoj berzi snažan pad cena<br />
i indeksa, pa <strong>je</strong> tako Belex15 u samo tri dana, izgubio skoro 15%<br />
svo<strong>je</strong> vrednosti. Nakon n<strong>je</strong>gove ubrzane smene, poveren<strong>je</strong> u Berzu<br />
se nakratko vratilo, ali onaj bum, koji <strong>je</strong> do početka maja trajao, ni<strong>je</strong><br />
nastavl<strong>je</strong>n. Trenutak izbora Nikolića za predsednika Skupštine može<br />
se smatrati kao početak berzanske krize koja od tada, pa sve do<br />
danas tra<strong>je</strong> na Beogradskoj berzi.<br />
Narednih šest meseci na Berzi protekli su u blagom, gotovo neprimetnom<br />
opadanju indeksa. Cene su, očigledno, bile dostigle svoj<br />
maksimum, a politička nestabilnost prevladala <strong>je</strong> razum i ekonomsku<br />
logiku u donošenju investicionih odluka.<br />
U drugom kvartalu 2007. Belex15 opao <strong>je</strong> za pola procenta, dok<br />
<strong>je</strong> u naredna tri meseca, situacija bila gotovo identična, <strong>je</strong>r <strong>je</strong> ovaj<br />
indeks izgubio oko 0,75% svo<strong>je</strong> vrednosti. Međutim, dalji nastavak<br />
političke nestabilnosti, izazvan pre svega najavama o otcepl<strong>je</strong>nju<br />
Kosova i Metohi<strong>je</strong>, ali i preispitavn<strong>je</strong>m uslova dal<strong>je</strong> integraci<strong>je</strong> Srbi<strong>je</strong><br />
u Evropsku Uniju, doneli su kra<strong>je</strong>m 2007. godine snažniji i osetniji<br />
udar na Beogradsku berzu.<br />
U 2008. godini očekivao se odgovor na brojna pitanja koja su mučila<br />
investitore. Početkom februara završeni su izbori za novog predsednika<br />
Srbii<strong>je</strong>, gde <strong>je</strong> Boris Tadić odneo tesnu pobedu. Odmah<br />
narednog dana, 4. februara, indeks Belex15 skače za preko 6%,<br />
međutim, dalji rast aktivnosti na Berzi biva presečen izjavama premi<strong>je</strong>ra<br />
Koštunice, o preispitivanju dal<strong>je</strong>g pravca Srbi<strong>je</strong> u odnosu na<br />
međunarodnu za<strong>je</strong>dnicu.<br />
Malo pošto su se strasti smirile, očekivano ili ne, stigla <strong>je</strong> vest o<br />
<strong>je</strong>dnostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohi<strong>je</strong>. Za Srbiju,<br />
ali i za Beogradsku berzu, koja <strong>je</strong> već mesecima unazad bila u<br />
problemima, ovo <strong>je</strong> bio preveliki udarac, od kog će trebati meseci<br />
da se oporavi. Kako su dani odmicali, sve <strong>je</strong> bilo izvesni<strong>je</strong> da Vlada<br />
Srbi<strong>je</strong> neće dugo potrajati, što se i obistinilo u subotu 8. marta. Već<br />
u ponedeljak, Berza <strong>je</strong> doživela reakciju investitora.<br />
Nedelja od 10. do 14. marta, mogla bi se nazvati „crnom nedeljom“<br />
Beogradske berze, s obzirom na to da <strong>je</strong> u toj nedelji indeks Belex15<br />
opao za 16,85%, a najgore su prošle upravo najlikvidni<strong>je</strong> harti<strong>je</strong><br />
Beogradske berze. Iz dana u dan cene akcija su padale, često i u<br />
dvocifrenim procentima. Panična spirala straha <strong>je</strong> otpočela.<br />
Vrlo <strong>je</strong> verovatno da su dodatni udar na Berzu imali investicioni<br />
fondovi, koji, upravo, imaju za cilj sprečavan<strong>je</strong> većih gubitaka po<br />
po<strong>je</strong>dinačne, sitne investitore. U strahu da će cene akcija i dal<strong>je</strong><br />
padati, pa tako i njihove investicione <strong>je</strong>dinice u fondovima, investitori<br />
su se odlučivali na povlačen<strong>je</strong> svojih uloga. Kako fondovi imaju<br />
zakonsku obavezu da isplate investitora, morali su, u velikom iznosu,<br />
da dodatno pritisnu stranu ponude na tržištu, spuštajući cene<br />
akcija ispod svakog realnog nivoa. Akci<strong>je</strong> i onih kompanija ko<strong>je</strong> su<br />
objavile fantastične rezultate u 2007. godini nisu bile pošteđene,<br />
<strong>je</strong>r su fondovi mogli da najbrže prodaju samo najlikvidni<strong>je</strong> harti<strong>je</strong>,<br />
odnosno, upravo akci<strong>je</strong> najboljih kompanija.<br />
Konačno, čini se da <strong>je</strong> veći i dublji pad, a moglo bi se reći i krah, zaustavl<strong>je</strong>n.<br />
Prve su odreagovale kompani<strong>je</strong> Sojaprotein i Veterinarski<br />
zavod Subotica, ko<strong>je</strong> su najavile da će otkupljivati sopstvene akci<strong>je</strong><br />
na Beogradskoj berzi kako bi sprečile dal<strong>je</strong> i veće štete po sebe. Već<br />
narednog dana, ove su dve akci<strong>je</strong> najviše porasle na kontinuiranom<br />
segmentu tržišta, a taj trend <strong>je</strong> i kasni<strong>je</strong> nastavl<strong>je</strong>n. Efekti krize koja<br />
<strong>je</strong> Beogradsku berzu zahvatila polovinom 2007. i tra<strong>je</strong> do danas,<br />
objavl<strong>je</strong>ni su nedavno.<br />
<strong>Industrija</strong> 35 / decembar 2011. 93
Change language