Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Bezbednost i zdravl<strong>je</strong> na radu<br />
Bezbednost i zdravl<strong>je</strong> na radu<br />
Koliko košta (ne)primena mera?<br />
Iskustvo <strong>je</strong> pokazalo da poslodavci, posebno kada su u pitanju sredn<strong>je</strong> i male radne organizaci<strong>je</strong>,<br />
kao i preduzetnici, iako su najodgovorniji za bezbednost i zdravl<strong>je</strong> na radu, kako zaposlenih<br />
tako i njih samih, nedovoljno poznaju ovu oblast. U ovom broju Industri<strong>je</strong> skrećemo pažnju na to<br />
koliko košta (ne)primenjivan<strong>je</strong> mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Tekst pred vama <strong>je</strong><br />
zasnovan na knjizi „Poslodavac i bezbednost i zdravl<strong>je</strong> na radu“ prim. dr sci Jelene Paunović Pfaf,<br />
koja <strong>je</strong> u<strong>je</strong>dno stručni konsultant ove rubrike.<br />
82<br />
Tekst: Prim. dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada<br />
Da li ste izračunali koliki su vaši gubici zbog nebezbednog<br />
rada? Da li imate podatke koliko vas koštaju odsustvovanja<br />
zaposlenih zbog povreda na radu i obol<strong>je</strong>nja?<br />
Koliki su troškovi lakše povrede na radu zbog ko<strong>je</strong><br />
zaposleni odsustvu<strong>je</strong> do 3 dana (da ne govorimo o teškim povredama)?<br />
Koliki <strong>je</strong> gubitak zbog nezadovoljstva zaposlenih itd?<br />
Da bi se aktivnosti zaštite zaposlenih i radne i životne sredine<br />
adekvatno sprovodile, potrebno <strong>je</strong> obezbediti i odgovarajuća<br />
finansijska sredstva, i planirati određen broj radnih časova zaposlenih<br />
za sprovođen<strong>je</strong> nekih od aktivnosti. Kolika su ta sredstva<br />
zavisi od vrste delatnosti kojom se bavite i od posto<strong>je</strong>ćeg stanja<br />
bezbednosti i zdravlja na radu u vašoj organizaciji. To znači da<br />
prethodno treba da imate plan svih aktivnosti iz ove oblasti da bi<br />
mogli da odredite potrebna sredstva. Odmah treba da znate da<br />
ta sredstva nisu mala, ali osnovni princip <strong>je</strong> da su ona ekonomski<br />
isplativa za radnu organizaciju. Ovo saznan<strong>je</strong> <strong>je</strong> bilo osnov da se<br />
zdrav rad tretira kao faktor učinka ekonomi<strong>je</strong> (Strategija za<strong>je</strong>dnice<br />
EU za period 2002-2006. godine).<br />
To znači da vi kao poslodavac ulagan<strong>je</strong>m u bezbednost i zdravl<strong>je</strong><br />
na radu povećavate troškove ali i smanju<strong>je</strong>te gubitke usled<br />
nekvalitetnog odnosno nebezbednog rada, a time se poboljšava<br />
ne samo zarada već i ugled kompani<strong>je</strong>. Osim toga imajte na umu<br />
da i pored toga što bezbednost i zdravl<strong>je</strong> na radu ima humani<br />
i socijalni aspekt ona ima i značajan ekonomski aspekt. Prema<br />
tome više ni<strong>je</strong> <strong>je</strong>dini cilj bezbednosti i zdravlja na radu da se<br />
zaštite zaposleni od povreda i zdravstvenih oštećenja, već i da se<br />
sman<strong>je</strong> gubici do kojih zbog toga dolazi i da se stvore uslovi da<br />
podstaknu zaposlene na veću aktivnost što kao krajnji rezultat<br />
da<strong>je</strong> povećan<strong>je</strong> prihoda poslodavcu.<br />
Svakog dana u svetu 600 ljudi izgubi život<br />
zbog povreda na radu!<br />
Stručnjaci su izračunali da na našoj planeti svaka 3 minuta <strong>je</strong>dna<br />
osoba izgubi život od povreda na radu ili kao posledice profesionalnog<br />
obol<strong>je</strong>nja. Međunarodna asocijacija socijalnog osiguranja<br />
navodi da svake sekunde 4 osobe dožive povredu na radu. Na<br />
svakih 20 osoba <strong>je</strong>dna mora zbog povrede na radu da odsustvu<strong>je</strong><br />
3 dana sa posla. To <strong>je</strong> ogromna materijalna šteta. Procenju<strong>je</strong> se<br />
da se godišn<strong>je</strong> izgubi oko 4% internog bruto proizvoda zbog izdataka<br />
izazvanih povredama na radu, profesionalnim obol<strong>je</strong>njima i<br />
bolestima u vezi sa radom. Kao što se vidi ti troškovi su veliki od<br />
čega oko 11% tih troškova snosi poslodavac.<br />
U EU svake godine oko 8% od ukupno zaposlenih dožive povredu<br />
na radu ili profesionalno obol<strong>je</strong>n<strong>je</strong>. Najviše u poljoprivredi<br />
13, zatim u industriji 8 i u uslužnim delatnostima 3 na 100.000<br />
zaposlenih. U EU se godišn<strong>je</strong> potroši oko 25 milijardi evra za<br />
nadoknade zbog povreda na radu i profesionalnih obol<strong>je</strong>nja, ne<br />
računajući troškove za izgubl<strong>je</strong>no radno vreme, popravku oštećene<br />
opreme za rad, prekida proizvodn<strong>je</strong>, gubitka tržišta itd.<br />
<strong>Industrija</strong> 35 / decembar 2011.<br />
Poznato <strong>je</strong> da postoji tesan odnos između povreda na radu, profesionalnih<br />
obol<strong>je</strong>nja i bolesti u vezi sa radom sa izgubl<strong>je</strong>nim<br />
radnim danima zbog odsustvovanja sa posla. Međutim sam broj<br />
izgubl<strong>je</strong>nih radnih dana, sam po sebi, ne da<strong>je</strong> pravu sliku ekonomskog<br />
gubitka, već <strong>je</strong> samo baza za izračunavan<strong>je</strong> gubitka ko<strong>je</strong><br />
poslodavac ima po ovoj osnovi. Osim toga, posebno kada su u<br />
pitanju povrede na radu, gubici nisu vezani samo za odsustvovan<strong>je</strong><br />
sa posla, već nastaju i zbog oštećenja opreme za rad, gubitka<br />
radnih sati drugih zaposlenih koji su ukazali prvu pomoć povređenom<br />
i drugo.<br />
Svakog dana u svetu 600 ljudi izgubi život zbog povreda na<br />
radu, svaka 3 minuta <strong>je</strong>dna osoba izgubi život od povreda<br />
na radu ili kao posledice profesionalnog obol<strong>je</strong>nja, a svake<br />
sekunde 4 osobe dožive povredu na radu.
Change language