Energetika je jedna ozbiljna priča - Industrija

pet verzija za određeni proces. Ali osnovno je bilo da smo pred
sobom imali cilj koji treba da ostvarimo… spušta loptu i konsultant
i onaj ko je zvao konsultanta... Najbolje je kada je zadovoljan
i konsultant i onaj ko je tražio uslugu i kada sve to što je urađeno
funkcioniše na pravi način.”)
Pred malim i srednjim preduzećima, a
posredno i konsultantima, tokom realizacije
konsultantskog projekta javljaju se i izazovi
komunikacije sa zaposlenima u preduzeću!
Praksa preduzeća gde su projekti uspešno realizovani pokazuje
da je obraćanje zaposlenima veoma važan trenutak na početku
realizacije konsultantskog projekta (“objasniti zaposlenima šta
se dešava je jedan od prvih izazova koje smo imali, u protivnom
zaposleni su zbunjeni…”). Otpor radnika takođe predstavlja jedan
od problema koji podrazumeva potrebu da se poteškoće iskomuniciraju
(“došlo je do podele preduzeća na stariju i mlađu gardu…
jako je komplikovano sa ljudima koji godinama u poslu imaju
određene navike, koji se ne služe računarom…”).
msp
ISTRAŽIVANJE
Iskustva nekih preduzeća ukazuju da konsultanti mogu imati
značajnu ulogu u smislu savetovanja klijentima da se na početku
konsultantskog projekta obrate zaposlenima i informišu ih šta
se u preduzeću dešava, koji su ciljevi ulaženja u konsultantski
projekat i šta se takvim projektom u preduzeću može ostvariti
(ukoliko ključni ljudi sami ne pokažu takvu inicijativu). Time se
između ostalog mogu i preduprediti neki otpori zaposlenih
(“onog momenta kada je definisan cilj, odnosno ono što hoćemo
od konsultantskog projekta, prva preporuka konsultanta je bila
da to prenesemo zaposlenima i onda smo organizovali sastanak.
Direktor je najpre rekao kuda firma ide na strateškom nivou, šta
će se raditi u naredne dve godine, zašto smo u ovom procesu…”).
Za uspeh projekta i zadovoljstvo klijenta
veoma je važno...
...da sam klijent jasno sagleda svoje potrebe i ciljeve i da reaguje
kada ponuđeni predlog i rešenje nisu adekvatni, da nastoji da
iskomunicira i razjasni nedoumice i naglasi/insistira na onome
što je preduzeću potrebno. Međutim, iz perspektive konsultanata
jedan od problema predstavljaju zahtevi klijenata koji prekoračuju
dogovoreno (gde “povući crtu” u pogledu zahteva klijenata i
kako reći “ne” klijentu).
Konsultanti se slažu da ne postoji opšte rešenje ili preporuka kako
postupati u ovakvim situacijama, te da je svaki projekat i svaki
odnos klijent-konsultant specifičan. To je pitanje komunikacije i
potrebe konsultanta da upozna i proceni klijenta (“potrebno je
sesti i razgovarati - sve je u komunikaciji… ali ponekad to nije lako
- postoje tehnike komunikacije i one svakako mogu da pomognu,
ali klijenti nekada uspeju da vas iznenade”).
Konsultanti se slažu da pisani plan i ugovor predstavljaju osnovu
saradnje i da mogu mnogo da pomognu u ovakvim situacijama
(“gde je ugovorom precizirano šta i kako treba da se uradi nema
mnogo takvih problema”), a neki konsultanti smatraju da je najvažnije
doneti odluku da se “nerealni” zahtevi klijenata ne ispunjavaju
(“po meni to se stiče iskustvom i onda shvatite da je i za
vas i za klijenta bolje da se kaže ne, nego da se trpi”).
Industrija 35 / decembar 2011. 79