Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
EKOLOGIZACIJA STRUKE Ekološka etika, zakletva časnog arhitekte i univerzalni biološki principi projektovanja Autor Simprolit sistema® DTech Milan Dević, D.Civ.Eng. Akademik Akademije tehnoloških nauka Ruske Federacije Akademik Međunarodne akademije tehnoloških nauka Akademik Srpske akademije inovacionih nauka Akademik Ruske inženjerske akademije Doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu Građevinski inženjer konstruktivnog smera Živi organizmi i sredina njihovog bitisanja neraskidivo su povezani interaktivnim vezama, povratnim i nepovratnim promenama i deformacijama. Pravila, međusobni odnosi, uzroci i posledice ustanovljeni milionima godina imaju jedan i jedinstveni rezultat – ŽIVOT! Ma koji poremećaji te iskonske harmonije zakonomerno izazivaju gibelj čitavih vrsta, pa i živog sveta u ogromnim razmerama. Svaki razvojni koncept mora biti u harmoniji sa prirodom i njenim resursima, oponašati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti putokaz za razvojne sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene su nelinearne – i mala izmena jednog resursa može dovesti do velikih nepovratnih izmena drugih. Ekologizacija struke i njoj svojstvenog načina razmišljanja je neosporno prvi i osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa čoveka i prirode, jer samo ekološkom kulturom, ekološkim pristupom i postojanim ekološkim obrazovanjem i vaspitanjem generacija, može zaživeti ekološka etika. Nepoštovanje ekološke etike, kao bitnog elementa kulturološkog bitisanja čovečanstva, nedvosmisleno vodi ka degradaciji ne samo humanog bića, već i univerzuma u celom. Kada se lični ili parcijalni interes stavi iznad opšteg blagostanja, kada istinu zamene poluistine i laži, te kada se pojmovi iskrive po potrebi pojedinaca ili interesnih grupa, onda sto puta ponovljena laž postane istinom, a prevara uobičajenim marketinškim nastupom. Nepostojanje ekološke etike u građevinarstvu ne samo da ubija kulturu i umetnost projektovanja i građenja, već osuđuje pokolenja na izopštavanje od prirode, ugrađujući im još pre rođenja razne mehanizme i opremu za održanje “održivog razvoja”, kao da se radi o bolesniku kojeg u sobi za reanimaciju priključuju na veštačka pluća ili srce, da bi ga održali u životu! Takva logika vodi u kupovinu prava na tuđ zivot, kroz kupovinu “kvota” - već danas bogate države kupuju kvote na energiju od 66 Industrija 35 / decembar 2011.
siromašnih država i naroda, sutra su na redu kvote na vodu, prekosutra na vazduh koji dišemo... Takva logika u građevinarstvu udaljava životni prostor od prirode i pretvara ga u banalnu, bezdušnu, nečovečnu i neodgovornu zavisnost ljudske vrste od raznih mašinskih sistema, filtera, ozonizatora, aromatizatora i svega drugog komercijalno profitabilnog, ali sve dalje od prirodnog i ekološkog u njegovom izvornom značenju. Savremeni trendovi u oblasti projektovanja i gradnje veoma jasno potvrđuju da svesnim ili nesvesnim zamenama teza, bojenjem sivih poslednjih namera lobista u zelene boje ni po čemu sličnih prirodnih procesa, mnogi današnji “stvaraoci”, u želji da po svaku cenu budu “in”, osuđuju pokolenja da se sutra rađaju i žive u protivprirodnim uslovima, svesni, ili ne, da će to neminovno dovesti do svakojakih bolesti i tela i duše u takvim uslovima. Ne čudi agresivan nastup i zamena teza raznih interesnih grupa i proizvođača raznih “ekoloških” sistema. Posmatrajući, samo na primeru danas tako moderne “pasivne kuće”, u slučaju da se ona kao etalon propiše na teritoriji Ruske Federacije, to znači 40 miliona filtera za vazduh zatvorenog sistema za klimatizaciju i “štednju energije” godišnje, a po 25 evra svaki - to je milijardu evra godišnje. I to nije sve - prava zarada je tek kada se pojave recimo virusi gripa A - treba kupiti odgovarajući filter, za viruse tipova B, C, D... isto, jer će se u protivnom, već poznatim efektom prenošenja bakterija kroz zatvoren klimatski sistem, od komšije obolelog negde u prizemlju, zaraziti na svim spratovima u soliteru... Čudi inertnost arhitekata, tih prirodom nadarenih stvaraoca, da sve prihvataju bez rezerve, dozvoljavajući da njihov kristalno jasan stvaralački um zamagle razne pomodarske floskule, neverovatne zamene teza protivne svakoj logici i prirodnim zakonima. Ako se po smislu prevede sa grčkog, „arch(i)-tect-ur(a)“ je među glavnim stvaraocima originala na zemlji i predodređena je za rađanje originalnih formi unutar prirodnog okruženja. Stoga prihvatanje pomodarskih tendencija zavijenih u primitivne improvizacije života, nekritički odnos ka svemu što je protivno prirodi i njenim zakonima, nije i ne sme postati princip projektovanja životnog prostora - na štetu i fizičkog i duševnog zdravlja budućih generacija. Iako je ogromna odgovornost lekara za zdravlje pojedinaca koje leče, još veća i gotovo nemerljiva je odgovornost arhitekata, tih sudbinom predodređenih stvaralaca koji svojim greškama i zabludama mogu uništiti zdravlje ne samo pojedinog pacijenta, več čitavih pokolenja koja će se rađati i živeti u njihovim objektima. Oni su ti koji moraju da pri realizaciji svoje stvaralačke vizije uzmu u obzir i sve fizičke, hemijske i biološke rizike sistema i materijala koje ugrađuju, oni su ti koji iz pravog mora informacija punih komercijalnih obmana, prevara i laži imaju za obavezu da svojim znanjem i kritičkim pristupom odaberu ispravan detalj, ispravan princip, ispravan sistem. Mada na prvi pogled kompleksan, taj zadatak arhitekata nije težak - neka samo uporede i u svojim rešenjima primene kako je to rešila i milionima godina unazad proverila priroda... U interesu čovečanstva, u interesu pokolenja, u interesu samih arhitekata koji su bez ikakve sumnje u ogromnoj većini časni i pošteni stvaraoci, krajnje je vreme da se, analogno Hipokratovoj zakletvi, za arhitekte uvede obaveza polaganja Zakletve časnog arhitekte, koja bi, po ugledu na Hipokratovu zakletvu lekara, recimo trebalo da glasi: “U času kada stupam među članove profesije arhitekata, svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu očuvanja osnovnih prirodnih i kulturoloških vrednosti. Prema svojoj učiteljici prirodi sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje korisnika mojih objekata. Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije zvanja arhitekte. U izboru detalja, materijala i sistema objekata koje projektujem neće na mene uticati nikakvi prirodom neprovereni principi, nikakve informacije ili rešenja koja su u suprotnosti sa osnovnim zakonima prirode, lobiranje, interesne grupe, politička ili klasna pripadnost. Apsolutno ću poštovati ljudski život i život budućih generacija koje će živeti u objektima koje projektujem. Ni pod pretnjom neću popustiti da se zloupotrebe moja arhitektonska znanja, čast i ugled i da se primene suprotno zakonima prirode. Na ovo se zaklinjem svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast. Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam u mom životu i lepoti mog stvaralaštva, poštovan od strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim od nje ili je prekršim, neka u objektima koje tako isprojektujem žive moji unuci i njihova pokolenja!” Industrija 35 / decembar 2011. 67
- Page 14 and 15: energetika RAZGOVOR S POVODOM: DR A
- Page 16 and 17: energetika RAZGOVOR S POVODOM: DR A
- Page 18 and 19: energetika PD „ELEKTROISTOK IZGRA
- Page 20 and 21: energetika EATON ELECTRIC D.O.O. Ea
- Page 22 and 23: energetika Zavidni rezultati i veli
- Page 24 and 25: energetika Realizacija i primena sr
- Page 26 and 27: energetska efikasnost efikasnost AB
- Page 28 and 29: energetska efikasnost efikasnost RE
- Page 32 and 33: automatizacija INSTITUT „MIHAJLO
- Page 34 and 35: automatizacija INDAS D.O.O. Komplet
- Page 36: automatizacija REFLEKTOR PLUS Indas
- Page 39 and 40: Kompanija TOP TEH d.o.o ekskluzivni
- Page 41 and 42: intervju BOŽIDAR LAGANIN, DIREKTOR
- Page 43 and 44: eflektor plus reflektor plus “Tar
- Page 45 and 46: u u fokusu RECESIJA Podaci o indust
- Page 48 and 49: u fokusu RAZGOVOR S POVODOM - VIDOS
- Page 50 and 51: u fokusu REČ STRUČNJAKA Srbija je
- Page 52: u fokusu REČ STRUČNJAKA Ali, pre
- Page 55 and 56: predstavljamo će na efikasnost ukl
- Page 57 and 58: predstavljamo Kaskadni sistem dopun
- Page 59 and 60: predstavljamo Bonderite NT Fe-fosfa
- Page 61 and 62: predstavljamo TEHNICOM COMPUTERS Ob
- Page 63 and 64: autoindustrija FAS Najintenzivnija
- Page 68 and 69: A na poleđini diplome svakog arhit
- Page 70 and 71: Razmotrimo pojedinačno: • Gips-k
- Page 72 and 73: da raste od iznutra ka spolja - rec
- Page 74 and 75: Tržni centar u Simprolit sistemu S
- Page 76: građevinska industrija industrija
- Page 79 and 80: pet verzija za određeni proces. Al
- Page 82 and 83: Bezbednost i zdravlje na radu Bezbe
- Page 84 and 85: sajamska industrija industrija 49.
- Page 86 and 87: sajamska industrija industrija X SA
- Page 88: sajamska industrija industrija IZBO
- Page 92 and 93: vremeplov vremeplov Pod pojmom fina
- Page 94: industrijski web adresar web adresa
siromašnih država i naroda, sutra su na redu kvote na vodu, prekosutra<br />
na vazduh koji dišemo...<br />
Takva logika u građevinarstvu udaljava životni prostor od prirode<br />
i pretvara ga u banalnu, bezdušnu, nečovečnu i neodgovornu<br />
zavisnost ljudske vrste od raznih mašinskih sistema, filtera, ozonizatora,<br />
aromatizatora i svega drugog komercijalno profitabilnog,<br />
ali sve dal<strong>je</strong> od prirodnog i ekološkog u n<strong>je</strong>govom izvornom značenju.<br />
Savremeni trendovi u oblasti pro<strong>je</strong>ktovanja i gradn<strong>je</strong> veoma<br />
jasno potvrđuju da svesnim ili nesvesnim zamenama teza, bo<strong>je</strong>n<strong>je</strong>m<br />
sivih poslednjih namera lobista u zelene bo<strong>je</strong> ni po čemu<br />
sličnih prirodnih procesa, mnogi današnji “stvaraoci”, u želji da<br />
po svaku cenu budu “in”, osuđuju pokolenja da se sutra rađaju i<br />
žive u protivprirodnim uslovima, svesni, ili ne, da će to neminovno<br />
dovesti do svakojakih bolesti i tela i duše u takvim uslovima.<br />
Ne čudi agresivan nastup i zamena teza raznih interesnih grupa<br />
i proizvođača raznih “ekoloških” sistema. Posmatrajući, samo na<br />
primeru danas tako moderne “pasivne kuće”, u slučaju da se ona<br />
kao etalon propiše na teritoriji Ruske Federaci<strong>je</strong>, to znači 40 miliona<br />
filtera za vazduh zatvorenog sistema za klimatizaciju i “štednju<br />
energi<strong>je</strong>” godišn<strong>je</strong>, a po 25 evra svaki - to <strong>je</strong> milijardu evra<br />
godišn<strong>je</strong>. I to ni<strong>je</strong> sve - prava zarada <strong>je</strong> tek kada se pojave recimo<br />
virusi gripa A - treba kupiti odgovarajući filter, za viruse tipova B,<br />
C, D... isto, <strong>je</strong>r će se u protivnom, već poznatim efektom prenošenja<br />
bakterija kroz zatvoren klimatski sistem, od komši<strong>je</strong> obolelog<br />
negde u prizemlju, zaraziti na svim spratovima u soliteru...<br />
Čudi inertnost arhitekata, tih prirodom nadarenih stvaraoca,<br />
da sve prihvataju bez rezerve, dozvoljavajući da njihov kristalno<br />
jasan stvaralački um zamagle razne pomodarske floskule, neverovatne<br />
zamene teza protivne svakoj logici i prirodnim zakonima.<br />
Ako se po smislu prevede sa grčkog, „arch(i)-tect-ur(a)“ <strong>je</strong> među<br />
glavnim stvaraocima originala na zemlji i predodređena <strong>je</strong> za<br />
rađan<strong>je</strong> originalnih formi unutar prirodnog okruženja. Stoga prihvatan<strong>je</strong><br />
pomodarskih tendencija zavi<strong>je</strong>nih u primitivne improvizaci<strong>je</strong><br />
života, nekritički odnos ka svemu što <strong>je</strong> protivno prirodi<br />
i n<strong>je</strong>nim zakonima, ni<strong>je</strong> i ne sme postati princip pro<strong>je</strong>ktovanja<br />
životnog prostora - na štetu i fizičkog i duševnog zdravlja budućih<br />
generacija.<br />
Iako <strong>je</strong> ogromna odgovornost lekara za zdravl<strong>je</strong> po<strong>je</strong>dinaca ko<strong>je</strong><br />
leče, još veća i gotovo nemerljiva <strong>je</strong> odgovornost arhitekata, tih<br />
sudbinom predodređenih stvaralaca koji svojim greškama i zabludama<br />
mogu uništiti zdravl<strong>je</strong> ne samo po<strong>je</strong>dinog paci<strong>je</strong>nta, več<br />
čitavih pokolenja koja će se rađati i živeti u njihovim ob<strong>je</strong>ktima.<br />
Oni su ti koji moraju da pri realizaciji svo<strong>je</strong> stvaralačke vizi<strong>je</strong> uzmu<br />
u obzir i sve fizičke, hemijske i biološke rizike sistema i materijala<br />
ko<strong>je</strong> ugrađuju, oni su ti koji iz pravog mora informacija punih<br />
komercijalnih obmana, prevara i laži imaju za obavezu da svojim<br />
znan<strong>je</strong>m i kritičkim pristupom odaberu ispravan detalj, ispravan<br />
princip, ispravan sistem.<br />
Mada na prvi pogled kompleksan, taj zadatak arhitekata ni<strong>je</strong><br />
težak - neka samo uporede i u svojim rešenjima primene kako <strong>je</strong><br />
to rešila i milionima godina unazad proverila priroda...<br />
U interesu čovečanstva, u interesu pokolenja, u interesu samih<br />
arhitekata koji su bez ikakve sumn<strong>je</strong> u ogromnoj većini časni i<br />
pošteni stvaraoci, krajn<strong>je</strong> <strong>je</strong> vreme da se, analogno Hipokratovoj<br />
zakletvi, za arhitekte uvede obaveza polaganja Zakletve časnog<br />
arhitekte, koja bi, po ugledu na Hipokratovu zakletvu lekara, recimo<br />
trebalo da glasi:<br />
“U času kada stupam među članove profesi<strong>je</strong><br />
arhitekata, svečano obećavam da ću svoj<br />
život staviti u službu očuvanja osnovnih prirodnih<br />
i kulturoloških vrednosti.<br />
Prema svojoj učiteljici prirodi sačuvaću dužnu<br />
zahvalnost i poštovan<strong>je</strong>. Svoj poziv ću obavljati<br />
savesno i dostojanstveno. Najveća briga će<br />
mi biti zdravl<strong>je</strong> korisnika mojih ob<strong>je</strong>kata.<br />
Održavaću svim svojim silama čast i plemenite<br />
tradici<strong>je</strong> zvanja arhitekte.<br />
U izboru detalja, materijala i sistema ob<strong>je</strong>kata<br />
ko<strong>je</strong> pro<strong>je</strong>ktu<strong>je</strong>m neće na mene uticati nikakvi<br />
prirodom neprovereni principi, nikakve<br />
informaci<strong>je</strong> ili rešenja koja su u suprotnosti sa<br />
osnovnim zakonima prirode, lobiran<strong>je</strong>, interesne<br />
grupe, politička ili klasna pripadnost.<br />
Apsolutno ću poštovati ljudski život i život<br />
budućih generacija ko<strong>je</strong> će živeti u ob<strong>je</strong>ktima<br />
ko<strong>je</strong> pro<strong>je</strong>ktu<strong>je</strong>m. Ni pod pretnjom neću popustiti<br />
da se zloupotrebe moja arhitektonska<br />
znanja, čast i ugled i da se primene suprotno<br />
zakonima prirode.<br />
Na ovo se zaklin<strong>je</strong>m svečano, slobodno pozivajući<br />
se na svoju čast.<br />
Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam<br />
u mom životu i lepoti mog stvaralaštva,<br />
poštovan od strane svih ljudi za sva vremena;<br />
ali ukoliko zastranim od n<strong>je</strong> ili <strong>je</strong> prekršim,<br />
neka u ob<strong>je</strong>ktima ko<strong>je</strong> tako ispro<strong>je</strong>ktu<strong>je</strong>m žive<br />
moji unuci i njihova pokolenja!”<br />
<strong>Industrija</strong> 35 / decembar 2011.<br />
67
Change language