Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
predstavljamo<br />
predstavljamo<br />
HENKEL rešenja za hemijski<br />
pretretman površina metala<br />
Tekst: dr Željko Stojanović, dipl. inž. tehn, HENKEL Technical Sales<br />
Metali su „kičma“ civilizaci<strong>je</strong>. Nezamenljivi<br />
su, pogotovo pri izradi različitih<br />
konstrukcija, zahvaljujući kombinaciji korisnih<br />
svojstava kao što su: jačina, preradljivost, niska<br />
cena i mogućnost recikliranja. Međutim, metali<br />
koji su hemijskim i elektrohemijskim postupcima<br />
izolovani iz ruda pokazuju jaku tendenciju ka<br />
oksidaciji tj. koroziji.<br />
Metode ko<strong>je</strong> se koriste za zaštitu metala od korozi<strong>je</strong><br />
su raznovrsne, a generalno se mogu podeliti u<br />
sledeće grupe:<br />
• Izrada legura ili modifikacija površine metala<br />
• Modifikacija okruženja upotrebom inhibitora korozi<strong>je</strong><br />
• Promena potencijala između metala i okruženja upotrebom<br />
katodne ili anodne zaštite.<br />
Najčešće korišćene metode zaštite od korozi<strong>je</strong> su: izrada legura<br />
i modifikacija površine metala. Modifikacija površine metala <strong>je</strong><br />
<strong>je</strong>ftinija od legiranja i samim tim <strong>je</strong> rasprostran<strong>je</strong>nija. Ova metoda<br />
obuhvata formiran<strong>je</strong> fizičke bari<strong>je</strong>re na površini metala koja<br />
metal štiti od korozionog okruženja. Pored skupih modernih<br />
metoda, najčešće se koriste klasične metode kao što su: nanošen<strong>je</strong><br />
premaza (organske prevlake), anodizacija i prevlake nastale<br />
hemijskom konverzijom.<br />
Metalni predmeti, počevši od ručnih aparata za gašen<strong>je</strong> požara,<br />
kućnih aparata, preko fasada do karoserija automobila su obloženi<br />
organskim prevlakama. Najvažniji zahtevi ko<strong>je</strong> treba da ispuni<br />
svaka organska prevlaka su:<br />
• <strong>je</strong>dnostavan proces primene<br />
• ravnomerno nanošen<strong>je</strong><br />
• dobra adhezija za površinu metala<br />
• visoka otpornost na koroziju<br />
Da bi se poboljšala koroziona otpornost i adhezija, ali i obezbedila<br />
ravna i homogena prevlaka, površina mora biti hemijski tretirana.<br />
Pre formiranja konverzionog sloja (prevlake nastale hemijskom<br />
konverzijom) sa površine metala moraju biti uklon<strong>je</strong>na:<br />
• antikorozivna ulja, masti i maziva<br />
• prašina i prljavština<br />
• rđa i skrama<br />
Pran<strong>je</strong> (odmašćivan<strong>je</strong>) površine metala<br />
Kontaminacija i nečistoće ko<strong>je</strong> se nalaze na površini metala sprečavaju<br />
uspostavljan<strong>je</strong> veze između premaza i metala. Zbog toga<br />
organske nečistoće kao što su ul<strong>je</strong> i masti, kao i opiljci, rđa, skrama<br />
moraju biti uklon<strong>je</strong>ni. Industrijsko pran<strong>je</strong> <strong>je</strong> zahtevan proces<br />
koji zavisi od:<br />
• mehanike tj. procesa i oblika elemenata sa kojih se uklanjaju<br />
nečistoće<br />
• hemi<strong>je</strong> tj. hemijskog sastava elemenata sa kojih se uklanja<br />
nečistoća i sastava sredstva za pran<strong>je</strong><br />
• temperature<br />
• vremena<br />
Kvalitetno industrijsko pran<strong>je</strong> ne može se postići bez kontrole i<br />
pažn<strong>je</strong>. Promena bilo kog od gore navedenih parametara utica-<br />
Slika 1: Prikaz uzročno-posledične veze parametara koji utiču na efikasnost uklanjanja nečistoća sa površine metala<br />
(simboli: kantica – količina sredstva za uklanjan<strong>je</strong> nečistoća, termometar – toplotna energija (temperatura), peščanik – vreme<br />
kontakta elementa i sredstva za uklanjan<strong>je</strong> nečistoća, četka – delovan<strong>je</strong> mehaničkih sila)<br />
54<br />
<strong>Industrija</strong> 35 / decembar 2011.
Change language