Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
u fokusu REČ STRUČNJAKA Srbija je u recesiji! Kako poslovati u takvim uslovima? U ekonomiji, najprihvaćeniji formalni testovi za recesiju su: (1) kada bruto nacionalni proizvod zemlje padne tokom dva vezana kvartala i/ili (2) kada se poveća nezaposlenost za barem 1.5% u toku 12 meseci. Prema gornjoj definiciji Srbija je i tehnički u recesiji. Dok se rast bruto nacionalnog proizvoda u Srbiji još uvek održava u pozitivnom delu (ali je prognoza nažalost prepolovljena sa 3% na 1.5%) stopa nezaposlenosti nedvosmisleno govori da smo u recesiji. Tekst: Aleksandar Milovanović, dipl. ing. maš, MBA Nacionalna služba za zapošljavanje je objavila podatak da je u avgustu 2011. registrovano 746.000 nezaposlenih, a da je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji se donose na osnovu ankete o radnoj snazi, 650.000 nezaposlenih. Prema njima stopa nezaposlenosti u oktobru 2010. godine bila je 19,2% a u aprilu ove godine došla je na 22,2% što je povećanje od 3% u toku 6 meseci i daleko prevazilazi kontrolnu brojku. Ako ovome dodamo izjavu Milana Kneževića, potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, da su u Srbiji trenutno blokirani računi 22.000 preduzeća, sa 140.000 zaposlenih koji će verovatno ostati bez posla jer je u tim firmama nemoguće sprovesti stečaj onda možemo, bez ustezanja, predvideti dalji porast nezaposlenosti u 2012. što će reći da se recesija u Srbiji i formalno nastavila! U ekonomiji, recesija je definisana kao generalno smanjivanje ekonomskih aktivnosti! Tokom recesije, mnogi makroekonomski pokazatelji se kreću u istom smeru. Proizvodnja merena bruto nacionalnim proizvodom, zaposlenost, investicije, uposlenost proizvodnih kapaciteta, kućni prihodi, dobiti kompanija, i inflacija, smanjuju se dok broj bankrotstava i nezaposlenost rastu. Recesija obično ide sa padom berze i stambenog tržišta. Da (vas) podsetim. U 2008. svetske banke su stale sa davanjem novih pozajmica jer su bile prinuđene da koriste svoj kapital za absorbovanje nenaplativog plasiranog kapitala firmama direktno a takođe i investicija u hartije od vrednosti. Kada kompanije više nisu mogle da pozajmljuju novac od banaka industrijska proizvodnja se smanjila a ljudi izgubili posao. ...možemo, bez ustezanja, predvideti dalji porast nezaposlenosti u 2012. što će reći da se recesija u Srbiji i formalno nastavila! Globalna priroda finansijskog sistema Globalna recesija 2008-2009 skrenula je posebnu pažnju na riskantne investicione strategije korišćene od strane mnogih velikih finansijskih institucija, a takođe i na zaista globalnu prirodu finansijskog sistema. Dok se tada govorilo o nenaplativim investicijama u privatna preduzeća i hartije od vrednosti, kriza u 2011. je pokazala da postoje nenaplativa ulaganja i u same države – na žalost to su bile neke države iz EU sa kojom Srbija najviše trguje. Zato i nije iznenađujuće da se globalna recesija najteže odrazila u evropskim zemljama u razvoju kao što je Srbija, iako ove zemlje nisu posedovale veće količine problematičnih investicija koje su bile u centru začetka krize iz 2008-2009. Kriza u 2011. je pokazala da postoje nenaplativa ulaganja i u same države – na žalost to su bile neke države iz EU sa kojom Srbija najviše trguje. Glavni razlozi, kao što sam već naveo, jesu da region jako mnogo trguje sa Zapadnom Evropom koja je već bila pogođena pre 2, 3 godine dok ju je ovogodišnja suverena kriza oko Grčke i ostalih ozbiljno poljuljala što na žalost neće biti razrešeno za duže vreme. Drugo, Srbija jako zavisi od priliva kapitala iz inostranstva za finansiranje unutrašnjeg razvoja. Kada su se globalna tržišta kapitala (a posebno evropska) zamrzla posle propasti “Lehman Brothers”-a, to se odrazilo i na domaće tržište kapitala, što je, u sprezi sa hroničnim budžetskim deficitom, usporilo celu ekonomiju. Skoro sav spoljni prihod Srbije se drastično smanjio uključujući priliv kapitala, doznake privremeno zaposlenih u inostranstvu (pominje se cifra od 5 milijardi evra godišnje!), kao i obim trgovine. Ovo je, dalje, prouzrokovalo pad domaćeg dohotka i potražnje. Gubitak radnih mesta je prouzrokovao pad potrošnje i recesiju. Povrh svega, kada se potrošnja smanjila banke su se našle u još većoj gužvi. Potraživanja od potrošača – od kredita za stanove do onih za automobile i po osnovu kreditnih kartica – počela su da postaju nenaplativa. Vlade su intervenisale sa svežim novcem ali su neke od njih već bile prezadužene. Kada su se sve te nenaplative pozajmice izmešale i dostigle kritičnu masu, uzrokovale su da se tržišta kapitala okrenu protiv takvih vlada sa uverenjem da ove neće moći da vrate dugove. 50 Industrija 35 / decembar 2011.
u u fokusu REČ STRUČNJAKA Srbija jako zavisi od priliva kapitala iz inostranstva za finansiranje unutrašnjeg razvoja. Kada su se globalna tržišta kapitala (a posebno evropska) zamrzla posle propasti “Lehman Brothers”-a, to se odrazilo i na domaće tržište kapitala, što je, u sprezi sa hroničnim budžetskim deficitom, usporilo celu ekonomiju. Finansijski sistem je bio poljuljan gubitkom pristupa stranim investitorima i domaća ekonomija je počela da posustaje dok su pritajeno rasla nenaplativa potraživanja kako banaka tako i kompanija međusobno. Šta uraditi sa firmom u takvom okruženju? (Saveti) Vi i vaše kolege menadžeri morate pokazati da možete da vodite firmu uspešno i u ovim uslovima. Iako je recesija teška za sve, mala i srednja preduzeća je lakše podnose. Manje firme lakše savlađuju prepreke i uočavaju poslovne prilike a i brža su da se međusobno udruže ako nađu zajednički interes. Ekonomska kriza donosi kako teške trenutke tako i dobre poslovne prilike. Najvažnije je da tokom recesije budete 100% usredsređeni na vođenje biznisa. Većina kompanija reaguju na krizu time što (stihijski) skrešu troškove, uključujući tu i otpuštanja, i ojačaju svoje bankovne račune tj. posvete posebnu pažnju protoku novca. Ovakve firme kasnije ne uspevaju da uhvate korak sa većinom kada dođe do oživljenja tržišta. Naravno da se morate pozabaviti troškovima kada vam prodaja stagnira ili se smanjuje ali se istovremeno mora paziti do koje granice se može seći tj. koja je minimalna veličina firme za normalno funkcionisanje. S druge strane, uspešne firme gledaju na krizu kao na šansu da poboljšaju efikasnost poslovanja i kvalitet svoje tržišne ponude čime obično ostvare tržišni rast i u najtežim uslovima poslovanja (na primer proizvedu više sa manjim kapacitetom i uštede prenesu na kupce kroz niže cene što im obično donese nove mušterije). Nemojte ignorisati unutrašnje probleme kao što su slaba produktivnost ili neefikasnost poslovnog sistema jer oni mogu da budu pravi uzroci vaših problema. Da biste uspeli u tome morate analitički pristupiti planiranju i izmeni strategije tj. morate uraditi detaljnu procenu svojih dobrih i loših strana, kao i potencijala i pretnji spolja. Tokom sveobuhvatne poslovne analize možete otkriti da su mnoge pretpostavke i ustaljene prakse neodržive. Morate zaista da shvatite stvarne potrebe kako krajnjih korisnika vaših proizvoda i usluga tako i direktnih kupaca. Uz sve to, morate detaljno raščlaniti poslovanje vašeg nabavnog lanca, vaših dobavljača i njihovih dobavljača. Najbolji pristup je da iskoristite recesiju kao šansu da učvrstite svoje odnose sa dobavljačima i da zajedno radite na poboljšanju kvaliteta proizvoda i servisa radi uvećanja tržišnog udela. Većina kompanija reaguju na krizu time što (stihijski) skrešu troškove, uključujući tu i otpuštanja, i ojačaju svoje bankovne račune tj. posvete posebnu pažnju protoku novca. Ovakve firme kasnije ne uspevaju da uhvate korak sa većinom kada dođe do oživljenja tržišta. Banke će (vam) teško i skupo uvećati kredit u ovim vremenima! Ovo važi za sve. Za MSP je mnogo bolje da potraže novac od prijatelja, familije, poslovnih anđela, strateških partnera i profesionalnih investitora koji su u mnogo boljoj formi. Veće privatne firme se mogu obratiti investicionim fondovima i ponuditi udeo u firmi u zamenu za razvojni kapital ali je još bolje pronaći strateškog partnera za horizontalno ili vertikalno povezivanje. S druge strane, najbrže se može doći do dodatnih gotovinskih sredstava ako prolongirate plaćanje potražiocima. Ako imate osnovna sredstva, npr. kamione koji se mogu dobro prodati, možete to i da uradite, pa da onda uzmete te iste kamione nazad preko lizinga. Tako ćete odmah dobiti injekciju kapitala. Industrija 35 / decembar 2011. 51
- Page 1: Broj 35 • Decembar 2011. • Godi
- Page 7 and 8: sadržaj REFLEKTOR Srbija i svet *
- Page 9 and 10: eflektor ...I SVET obezbeđuju sred
- Page 12 and 13: energetika O IDEJI JEDINSTVENOG TR
- Page 14 and 15: energetika RAZGOVOR S POVODOM: DR A
- Page 16 and 17: energetika RAZGOVOR S POVODOM: DR A
- Page 18 and 19: energetika PD „ELEKTROISTOK IZGRA
- Page 20 and 21: energetika EATON ELECTRIC D.O.O. Ea
- Page 22 and 23: energetika Zavidni rezultati i veli
- Page 24 and 25: energetika Realizacija i primena sr
- Page 26 and 27: energetska efikasnost efikasnost AB
- Page 28 and 29: energetska efikasnost efikasnost RE
- Page 32 and 33: automatizacija INSTITUT „MIHAJLO
- Page 34 and 35: automatizacija INDAS D.O.O. Komplet
- Page 36: automatizacija REFLEKTOR PLUS Indas
- Page 39 and 40: Kompanija TOP TEH d.o.o ekskluzivni
- Page 41 and 42: intervju BOŽIDAR LAGANIN, DIREKTOR
- Page 43 and 44: eflektor plus reflektor plus “Tar
- Page 45 and 46: u u fokusu RECESIJA Podaci o indust
- Page 48 and 49: u fokusu RAZGOVOR S POVODOM - VIDOS
- Page 52: u fokusu REČ STRUČNJAKA Ali, pre
- Page 55 and 56: predstavljamo će na efikasnost ukl
- Page 57 and 58: predstavljamo Kaskadni sistem dopun
- Page 59 and 60: predstavljamo Bonderite NT Fe-fosfa
- Page 61 and 62: predstavljamo TEHNICOM COMPUTERS Ob
- Page 63 and 64: autoindustrija FAS Najintenzivnija
- Page 66 and 67: EKOLOGIZACIJA STRUKE Ekološka etik
- Page 68 and 69: A na poleđini diplome svakog arhit
- Page 70 and 71: Razmotrimo pojedinačno: • Gips-k
- Page 72 and 73: da raste od iznutra ka spolja - rec
- Page 74 and 75: Tržni centar u Simprolit sistemu S
- Page 76: građevinska industrija industrija
- Page 79 and 80: pet verzija za određeni proces. Al
- Page 82 and 83: Bezbednost i zdravlje na radu Bezbe
- Page 84 and 85: sajamska industrija industrija 49.
- Page 86 and 87: sajamska industrija industrija X SA
- Page 88: sajamska industrija industrija IZBO
- Page 92 and 93: vremeplov vremeplov Pod pojmom fina
- Page 94: industrijski web adresar web adresa
u u fokusu<br />
REČ STRUČNJAKA<br />
Srbija jako zavisi od priliva kapitala iz inostranstva za finansiran<strong>je</strong><br />
unutrašn<strong>je</strong>g razvoja. Kada su se globalna tržišta kapitala<br />
(a posebno evropska) zamrzla posle propasti “Lehman<br />
Brothers”-a, to se odrazilo i na domaće tržište kapitala, što<br />
<strong>je</strong>, u sprezi sa hroničnim budžetskim deficitom, usporilo celu<br />
ekonomiju.<br />
Finansijski sistem <strong>je</strong> bio poljuljan gubitkom pristupa stranim<br />
investitorima i domaća ekonomija <strong>je</strong> počela da posusta<strong>je</strong> dok su<br />
prita<strong>je</strong>no rasla nenaplativa potraživanja kako banaka tako i kompanija<br />
međusobno.<br />
Šta uraditi sa firmom u takvom okruženju?<br />
(Saveti)<br />
Vi i vaše kolege menadžeri morate pokazati da možete da vodite<br />
firmu uspešno i u ovim uslovima. Iako <strong>je</strong> recesija teška za sve,<br />
mala i srednja preduzeća <strong>je</strong> lakše podnose. Man<strong>je</strong> firme lakše<br />
savlađuju prepreke i uočavaju poslovne prilike a i brža su da se<br />
međusobno udruže ako nađu za<strong>je</strong>dnički interes. Ekonomska kriza<br />
donosi kako teške trenutke tako i dobre poslovne prilike. Najvažni<strong>je</strong><br />
<strong>je</strong> da tokom recesi<strong>je</strong> budete 100% usredsređeni na vođen<strong>je</strong><br />
biznisa.<br />
Većina kompanija reaguju na krizu time što (stihijski) skrešu troškove,<br />
uključujući tu i otpuštanja, i ojačaju svo<strong>je</strong> bankovne račune<br />
tj. posvete posebnu pažnju protoku novca. Ovakve firme kasni<strong>je</strong><br />
ne uspevaju da uhvate korak sa većinom kada dođe do oživl<strong>je</strong>nja<br />
tržišta. Naravno da se morate pozabaviti troškovima kada vam<br />
prodaja stagnira ili se smanju<strong>je</strong> ali se istovremeno mora paziti do<br />
ko<strong>je</strong> granice se može seći tj. koja <strong>je</strong> minimalna veličina firme za<br />
normalno funkcionisan<strong>je</strong>.<br />
S druge strane, uspešne firme gledaju na krizu kao na šansu da<br />
poboljšaju efikasnost poslovanja i kvalitet svo<strong>je</strong> tržišne ponude<br />
čime obično ostvare tržišni rast i u najtežim uslovima poslovanja<br />
(na primer proizvedu više sa manjim kapacitetom i uštede prenesu<br />
na kupce kroz niže cene što im obično donese nove mušteri<strong>je</strong>).<br />
Nemojte ignorisati unutrašn<strong>je</strong> probleme kao što su slaba<br />
produktivnost ili neefikasnost poslovnog sistema <strong>je</strong>r oni mogu da<br />
budu pravi uzroci vaših problema. Da biste uspeli u tome morate<br />
analitički pristupiti planiranju i izmeni strategi<strong>je</strong> tj. morate uraditi<br />
detaljnu procenu svojih dobrih i loših strana, kao i potencijala<br />
i pretnji spolja. Tokom sveobuhvatne poslovne analize možete<br />
otkriti da su mnoge pretpostavke i ustal<strong>je</strong>ne prakse neodržive.<br />
Morate zaista da shvatite stvarne potrebe kako krajnjih korisnika<br />
vaših proizvoda i usluga tako i direktnih kupaca. Uz sve to, morate<br />
detaljno raščlaniti poslovan<strong>je</strong> vašeg nabavnog lanca, vaših<br />
dobavljača i njihovih dobavljača. Najbolji pristup <strong>je</strong> da iskoristite<br />
recesiju kao šansu da učvrstite svo<strong>je</strong> odnose sa dobavljačima i da<br />
za<strong>je</strong>dno radite na poboljšanju kvaliteta proizvoda i servisa radi<br />
uvećanja tržišnog udela.<br />
Većina kompanija reaguju na krizu time što (stihijski) skrešu<br />
troškove, uključujući tu i otpuštanja, i ojačaju svo<strong>je</strong> bankovne<br />
račune tj. posvete posebnu pažnju protoku novca. Ovakve<br />
firme kasni<strong>je</strong> ne uspevaju da uhvate korak sa većinom kada<br />
dođe do oživl<strong>je</strong>nja tržišta.<br />
Banke će (vam) teško i skupo uvećati kredit u<br />
ovim vremenima!<br />
Ovo važi za sve. Za MSP <strong>je</strong> mnogo bol<strong>je</strong> da potraže novac od prijatelja,<br />
famili<strong>je</strong>, poslovnih anđela, strateških partnera i profesionalnih<br />
investitora koji su u mnogo boljoj formi. Veće privatne firme<br />
se mogu obratiti investicionim fondovima i ponuditi udeo u firmi<br />
u zamenu za razvojni kapital ali <strong>je</strong> još bol<strong>je</strong> pronaći strateškog<br />
partnera za horizontalno ili vertikalno povezivan<strong>je</strong>.<br />
S druge strane, najbrže se može doći do dodatnih gotovinskih<br />
sredstava ako prolongirate plaćan<strong>je</strong> potražiocima. Ako imate<br />
osnovna sredstva, npr. kamione koji se mogu dobro prodati,<br />
možete to i da uradite, pa da onda uzmete te iste kamione nazad<br />
preko lizinga. Tako ćete odmah dobiti in<strong>je</strong>kciju kapitala.<br />
<strong>Industrija</strong> 35 / decembar 2011. 51
Change language