Energetika je jedna ozbiljna priča - Industrija

u fokusu
REČ STRUČNJAKA
Srbija je u recesiji!
Kako poslovati u takvim
uslovima?
U
ekonomiji, najprihvaćeniji formalni testovi za recesiju su: (1) kada bruto nacionalni proizvod
zemlje padne tokom dva vezana kvartala i/ili (2) kada se poveća nezaposlenost za barem
1.5% u toku 12 meseci. Prema gornjoj definiciji Srbija je i tehnički u recesiji. Dok se rast bruto
nacionalnog proizvoda u Srbiji još uvek održava u pozitivnom delu (ali je prognoza nažalost
prepolovljena sa 3% na 1.5%) stopa nezaposlenosti nedvosmisleno govori da smo u recesiji.
Tekst: Aleksandar Milovanović, dipl. ing. maš, MBA
Nacionalna služba za zapošljavanje je objavila podatak
da je u avgustu 2011. registrovano 746.000 nezaposlenih,
a da je u Srbiji, prema podacima Republičkog
zavoda za statistiku, koji se donose na osnovu ankete
o radnoj snazi, 650.000 nezaposlenih. Prema njima stopa nezaposlenosti
u oktobru 2010. godine bila je 19,2% a u aprilu ove
godine došla je na 22,2% što je povećanje od 3% u toku 6 meseci
i daleko prevazilazi kontrolnu brojku.
Ako ovome dodamo izjavu Milana Kneževića, potpredsednika
Asocijacije malih i srednjih preduzeća, da su u Srbiji trenutno
blokirani računi 22.000 preduzeća, sa 140.000 zaposlenih koji će
verovatno ostati bez posla jer je u tim firmama nemoguće sprovesti
stečaj onda možemo, bez ustezanja, predvideti dalji porast
nezaposlenosti u 2012. što će reći da se recesija u Srbiji i formalno
nastavila!
U ekonomiji, recesija je definisana kao
generalno smanjivanje ekonomskih
aktivnosti!
Tokom recesije, mnogi makroekonomski pokazatelji se kreću u
istom smeru. Proizvodnja merena bruto nacionalnim proizvodom,
zaposlenost, investicije, uposlenost proizvodnih kapaciteta,
kućni prihodi, dobiti kompanija, i inflacija, smanjuju se dok
broj bankrotstava i nezaposlenost rastu. Recesija obično ide sa
padom berze i stambenog tržišta.
Da (vas) podsetim. U 2008. svetske banke su stale sa davanjem
novih pozajmica jer su bile prinuđene da koriste svoj kapital za
absorbovanje nenaplativog plasiranog kapitala firmama direktno
a takođe i investicija u hartije od vrednosti. Kada kompanije više
nisu mogle da pozajmljuju novac od banaka industrijska proizvodnja
se smanjila a ljudi izgubili posao.
...možemo, bez ustezanja, predvideti dalji porast nezaposlenosti
u 2012. što će reći da se recesija u Srbiji i formalno
nastavila!
Globalna priroda finansijskog sistema
Globalna recesija 2008-2009 skrenula je posebnu pažnju na
riskantne investicione strategije korišćene od strane mnogih velikih
finansijskih institucija, a takođe i na zaista globalnu prirodu
finansijskog sistema. Dok se tada govorilo o nenaplativim investicijama
u privatna preduzeća i hartije od vrednosti, kriza u 2011.
je pokazala da postoje nenaplativa ulaganja i u same države – na
žalost to su bile neke države iz EU sa kojom Srbija najviše trguje.
Zato i nije iznenađujuće da se globalna recesija najteže odrazila u
evropskim zemljama u razvoju kao što je Srbija, iako ove zemlje
nisu posedovale veće količine problematičnih investicija koje su
bile u centru začetka krize iz 2008-2009.
Kriza u 2011. je pokazala da postoje nenaplativa ulaganja i u
same države – na žalost to su bile neke države iz EU sa kojom
Srbija najviše trguje.
Glavni razlozi, kao što sam već naveo, jesu da region jako mnogo
trguje sa Zapadnom Evropom koja je već bila pogođena pre 2, 3
godine dok ju je ovogodišnja suverena kriza oko Grčke i ostalih
ozbiljno poljuljala što na žalost neće biti razrešeno za duže vreme.
Drugo, Srbija jako zavisi od priliva kapitala iz inostranstva za finansiranje
unutrašnjeg razvoja. Kada su se globalna tržišta kapitala (a
posebno evropska) zamrzla posle propasti “Lehman Brothers”-a,
to se odrazilo i na domaće tržište kapitala, što je, u sprezi sa hroničnim
budžetskim deficitom, usporilo celu ekonomiju. Skoro sav
spoljni prihod Srbije se drastično smanjio uključujući priliv kapitala,
doznake privremeno zaposlenih u inostranstvu (pominje se
cifra od 5 milijardi evra godišnje!), kao i obim trgovine. Ovo je,
dalje, prouzrokovalo pad domaćeg dohotka i potražnje.
Gubitak radnih mesta je prouzrokovao pad potrošnje i recesiju.
Povrh svega, kada se potrošnja smanjila banke su se našle u još
većoj gužvi. Potraživanja od potrošača – od kredita za stanove do
onih za automobile i po osnovu kreditnih kartica – počela su da
postaju nenaplativa. Vlade su intervenisale sa svežim novcem ali
su neke od njih već bile prezadužene. Kada su se sve te nenaplative
pozajmice izmešale i dostigle kritičnu masu, uzrokovale su da
se tržišta kapitala okrenu protiv takvih vlada sa uverenjem da ove
neće moći da vrate dugove.
50
Industrija 35 / decembar 2011.