Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
u u fokusu<br />
RAZGOVOR S POVODOM - VIDOSAVA DŽAGIĆ, POTPREDSEDNICA PKS<br />
turne pro<strong>je</strong>kte i nabavke vezane za javna preduzeća, naravno pod<br />
konkurentnim uslovima. Nedopustivo <strong>je</strong> da se kod pro<strong>je</strong>kata koji<br />
se finansiraju iz budžeta, po nalogu investitora, u pro<strong>je</strong>kat unose<br />
proizvodi po fabričkim standardima stranih firmi! To <strong>je</strong>, pored<br />
toga što <strong>je</strong> štetno, i nemoralno i Vlada mora da pronađe snage<br />
da takve pojave minimizira, inače ćemo biti suočeni da i minimalna<br />
sredstva koja možemo usmeriti u investici<strong>je</strong> budu još manja.<br />
To ne znači da naša privreda traži protekcionizam već opšte prihvaćene<br />
međunarodne standarde”, jasna <strong>je</strong> u objašn<strong>je</strong>nju naša<br />
sagovornica, uz napomenu da <strong>je</strong> neophodno da se učine i dodatni<br />
napori od strane državnih institucija i lokalne samouprave da<br />
se sman<strong>je</strong> troškovi administriranja i poveća efikasnost izdavanja<br />
različitih dozvola, ali i uspostavi i održi finansijska disciplina svih<br />
učesnika u poslovanju, a posebno u postupku naplate potraživanja.<br />
Prioritet svih prioriteta...<br />
“...<strong>je</strong>ste izmena ili usvajan<strong>je</strong> zakonskih propisa koji direktno<br />
imaju uticaj na privredu. Ono s čime nismo zadovoljni <strong>je</strong><br />
sistemska uključenost privrede i prihvatan<strong>je</strong> inicijativa kada<br />
<strong>je</strong> donošen<strong>je</strong> zakonskih propisa u pitanju. Tu možda leži i<br />
uzrok što postoji nizak stepen primene zakona i veoma često<br />
imamo slučaj da se zakon mora menjati pre nego što <strong>je</strong> počeo<br />
sa primenom!”<br />
Koliko će ekonomska kriza usporiti razvoj<br />
srpske privrede?<br />
Srpska ekonomija se nalazi u drugoj fazi tranzici<strong>je</strong> koju karakteriše:<br />
• okončan<strong>je</strong> vlasničke transformaci<strong>je</strong>,<br />
• strukturno prilagođavan<strong>je</strong>,<br />
• transformacija ekonomskog sistema zeml<strong>je</strong>,<br />
• integraci<strong>je</strong> u evropske i svetske tokove.<br />
Baš u trenutku kada <strong>je</strong> ključni izazov srpskih preduzeća bio smanjiti<br />
tehnološko zaostajan<strong>je</strong> ko<strong>je</strong> se ne ogleda samo u transferu<br />
tehnologija, već i u transferu znanja u cilju unapređenja konkurentnosti<br />
i na nacionalnom i na međunarodnom tržištu, i kada <strong>je</strong><br />
srpska privreda bila veliki uvoznik kapitala, došlo <strong>je</strong> do povećanja<br />
cena i promene uslova pribavljanja kapitala iz domaćih i iz stranih<br />
izvora, do sman<strong>je</strong>nja tražn<strong>je</strong>, kao posledica svetske ekonomske<br />
krize, što neminovno vodi do sman<strong>je</strong>nja investicija, pre svega<br />
priliva novih stranih investicija, a kod najvećeg broja firmi i do<br />
odustajanja od razvojnih pro<strong>je</strong>kata, pa čak i usporavanja započetih<br />
pro<strong>je</strong>kata.<br />
U procenjivanju šta da se radi, Vidosava Džagić smatra da će<br />
se <strong>je</strong>dan broj firmi koncentrisati na bol<strong>je</strong> korišćen<strong>je</strong> sopstvenih<br />
resursa ko<strong>je</strong> ne zahteva velika investiciona ulaganja, a direktno<br />
doprinosi sman<strong>je</strong>nju troškova i povećanju konkurentnosti. Drugi<br />
deo firmi koji su u problemu likvidnosti će morati da intenzivno<br />
radi na restrukturiranju dugova i ukupnog poslovanja ili na iznalaženju<br />
strateških partnerstava. “No, veliki broj firmi, naročito<br />
malih i srednjih preduzeća koji nemaju dovoljno resursa svoju<br />
strategiju će bazirati na preživljavanju”, kaže Džagić.<br />
Karakteristike ko<strong>je</strong> su obeležile srpsku privredu u 2011. godini su<br />
nestabilan oporavak od prethodne finansijske i ekonomske krize<br />
i pojava rizika dal<strong>je</strong>g pogoršanja pod utica<strong>je</strong>m novog talasa krize<br />
usled znatnog spori<strong>je</strong>g rasta u razvi<strong>je</strong>nim zemljama, kao i velikog<br />
rasta fiskalne i finansijske neizvesnosti u zoni evra, posebno u<br />
drugoj polovini godine. „To posebno pogađa sektor prerađivačke<br />
industri<strong>je</strong>“, ističe Džagić, „koji <strong>je</strong> za deset meseci 2011. godine<br />
u odnosu na isti period prošle godine, anulirao rast industrijske<br />
proizvodn<strong>je</strong>. Zbog toga <strong>je</strong> revidiran rast BDP-a za 2011. godinu na<br />
2,0%“, podseća naša sagovornica.<br />
Kao ključne izazove u narednoj godini Vidosava Džagić izdvaja<br />
sman<strong>je</strong>n<strong>je</strong> tražn<strong>je</strong>, nelikvidnost, prezaduženost - i privrede i<br />
države, kao i otežan pristup izvorima finansiranja i visoke cene<br />
kapitala. „To će dodatno doprineti usporavanju privrednog rasta“,<br />
ističe Džagić.<br />
Uz podsećan<strong>je</strong> na procenu NBS da će rast BDP-a u 2012. godini<br />
iznositi svega 1.5%, naša sagovornica smatra da <strong>je</strong> neophodno da<br />
se u narednoj godini, koja <strong>je</strong> i izborna godina, i u kojoj se ne mogu<br />
očekivati sveobuhvatne strukturne reforme, sve aktivnosti usmere<br />
na sman<strong>je</strong>n<strong>je</strong> javne potrošn<strong>je</strong>, održavan<strong>je</strong> makroekonomske<br />
stabilnosti i zaustavljan<strong>je</strong> negativnih trendova u ključnim prioritetima<br />
kao što su rešavan<strong>je</strong> problema nelikvidnosti, obezbeđen<strong>je</strong><br />
sredstava za podršku investicijama, sman<strong>je</strong>n<strong>je</strong> administrativnih<br />
troškova poslovanja.<br />
„Od dubine i dužine trajanja krize u zoni evra i efikasnosti i blagovremenosti<br />
antikriznog programa u Srbiji, zavisi održan<strong>je</strong> industrijske<br />
proizvodn<strong>je</strong>, a samim tim i održan<strong>je</strong> srpske ekonomi<strong>je</strong> u<br />
narednoj godini u pro<strong>je</strong>ktovanim okvirima“, ocena <strong>je</strong> Vidosave<br />
Džagić, potpredsednice PKS, na kraju razgovora za temu ovog<br />
broja časopisa <strong>Industrija</strong>.<br />
(rubrika realizovana u saradnji sa Centrom za informisan<strong>je</strong> PKS)<br />
<strong>Industrija</strong> 35 / decembar 2011. 49
Change language