Energetika je jedna ozbiljna priča - Industrija

u fokusu
REFLEKTOR PLUS
Neizvesna sudbina evra pogađa Srbiju i region
I z v o r : www.ekapija.com
Kriza evrozone, koja ima sve veći uticaj na oblast kreditiranja
u Srbiji, takođe izaziva sve veću zabrinutost
javnosti u regionu oko toga da li bi trebalo menjati
evro u druge valute.
Neuspeh lidera EU da usvoje novi sistem fiskalne discipline
pogoršava percepcije evra, povećavajući nedostatak poverenja u
tu valutu, nakon što je ECB raspršila nade da će, kao poslednja
opcija, ona biti zajmodavac i nemačkog odbijanja dugoročnog
cilja izdavanja zajedničkih obveznica evrozone.
Što se Srbije tiče, uprkos potencijalnim promenama statusa evra,
većina bankarskih kredita vezana je za evro i diktiraju iznos kamate
kada se ona preračuna u dinare. Čak i ako je pozicija evra dovedena
u pitanje, kamate će ostati iste, ali će biti izražene u drugoj
valuti. Građani će i dalje plaćati u dinarima, ali preračunatim u
odnosu na neku drugu valutu. Mnogi eksperti vide postojeću
deviznu klauzulu kao neustavnu i ukazuju da postoji tendencija
prema „de-evroizaciji“.
Neki od ekonomisita kažu da druge valute ne obezbeđuju uvek
finansijsku zaštitu. Posledice krize evra u mnogo većoj meri su
osetili oni koji su uzeli kredite vezane za švajcarski franak. Tako,
pre četiri godine kamatna stopa za kredite u evrima je bila oko
5 do 7%, dok je za kredite u švajcarskim francima bila između
3 i 4% i bilo je moguće birati između te dve opcije. Za mnoge, a
posebno za one koji su kupovali nekretnine, opcija švajcarskog
franka tada je bila znatno povoljnija. U međuvremenu, evro je
slabio zbog krize, a franak jačao. Za kredit od 100.000 evra ili
160.000 švajcarskih franaka, vlasnik kredita još uvek ima kredit
od 160.000 švajcarskih franaka (manje ono što je otplatio), ali
takođe 120.000 ili 130.000 evra u francima. Osim toga, cene
nekretnina do sada su pale, tako da njegov stan vredi manje nego
kada je uzet kredit.
Ima i onih među stručnjacima koji dovode u pitanje mišljenje javnosti
o krizi duga kao krizi evra, zato što se poistovećuju monetarna
i fiskalna sfera. Oni ističu da institucionalno posmatrano,
te dve strane su striktno odvojene. Kriza evrozone odnosi se na
fiskalni sektor, koji je opterećen velikim spoljnim dugom i budžetskim
deficitom. Problem javnog duga eskalirao je tokom recesije,
iako je rast BDP-a usporen u tim zemljama još od početka devedesetih
godina.
Ipak, eksperti očekuju da će kriza evrozone negativno uticati na
mogućnost pojedinaca, kao i vlade, da dobiju kredit, jer će pozajmljivati
po većoj kamatnoj stopi. Ako je kamata po kojoj vlada
nudi svoje hartije ogromna, to znači da će kompanije i građani
plaćati više. Krediti će biti skuplji, kao i roba. Kada je roba skuplja
dolazi do nestašica, što znači manje kredita. Ekonomiji će biti teže
da dobije finansijska sredstva, da finansira osnovni i radni kapital,
ističu eksperti. To dalje znači da ako nema sredstava ne može se
očekivati ekonomski rast, a kada nema rasta onda nema plata.
Potencijalni problem dobijanja kredita postoji kako u Srbiji, ali i
u regionu. Osnivači nekih banaka u Srbiji su države koje ne servisiraju
svoje dugove i imaju problem u svojim lokalnim ekonomijama.
Logično, neće biti toliko sredstava iz matične kompanije
za ćerke kompanije, tako da će biti manje sredstava za kredite,
odnosno ponuda kredita biće manja.
IZ SVOJE PONUDE PREDSTAVLJA:
Filtracija i stanje fluida:
▪▪
Filteri
▪▪
Filterski elementi
▪▪
Betafit filterski elementi
▪▪
Mobilni i stacionarni filterski sistemi
▪▪
Uređaji za određivanje klase čistoće fluida
(ISO, NAS)
Predstavništvo kompanije HYDAC za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru:
PC „Ambasador“
ul. Strahinjića Bana 3/26, Niš
tel: + 381 (0) 18 523 293
fax: + 381 (0) 18 258 045
Za sva Vaša pitanja i zahteve na raspolaganju su naši prodajni inženjeri:
Nikola Petrović,
mob: + 381 (0) 60 433 99 90,
E-mail: nikola.petrovic@hydac.rs
Aleksandar Veličković,
mob: + 381 (0) 60 678 50 88,
E-mail: aleksandar.velickovic@hydac.rs