Energetika je jedna ozbiljna priča - Industrija

u fokusu
RECESIJA
Zaboravljeno pitanje?
Recesija su povremena usporavanja
u privrednoj aktivnosti neke zemlje
praćena istovremenim pogoršanjima opšte
ekonomske klime (pad realnog dohotka, porast
nezaposlenosti, nizak stepen iskorišćenosti
proizvodnih kapaciteta...). Recesija je manje
duboka i ozbiljna od depresije. Ponavlja se u
razdobljima od po nekoliko godina, obično
započinje u jednoj zemlji i treba joj određen
broj meseci, odnosno godišnjih kvartala da se
preseli u druge...
Tri su osnovna obeležja recesije:
1. trajanje (duration) – vremenska dužina,
2. dubina (depth) – koliko duboko zadire,
3. difuzija (diffusion) – koliko se široko
rasprostire.
Potrošači na recesiju odgovaraju promenom
ponašanja u potrošnji, tj. troše pažljivije, a
za konkurentnu marketinšku akciju poslovnih
subjekata u vreme recesije neophodna je analiza
navedenih obeležja.
Šta kaže stvarnost u Srbiji?
Početkom septembra u jednom od brojnih obraćanja
javnosti, Verica Kalanović, potpredsednik Vlade Srbije i
osoba koja se u poslednje vreme sve češće (želi da) definiše
kao glasnogovornik privrede u Vladi Srbije, ukazala
je na neophodnost pripremanja paketa antikriznih mera koje bi
olakšale poslovanje privrede, „jer je Srbija veoma blizu recesije“!
Kalanović je tada ocenila i da su negativni pokazatelji u julu, pad
bruto domaćeg proizvoda i smanjenje proizvodnje, prvi put posle
februara 2010. godine, “upalili alarm na koji vlada mora da odgovori.
Prvi talas krize, koji je Srbija dočekala sa većom spremnošću
nego danas, kada se reagovalo s jednim dobrim paketom antikriznih
mera, prošao je sa manje posledica nego u drugim zemljama
u okruženju. Na žalost, mi smo taj paket prestali da primenjujemo
tokom maja i u junu, nakon čega je usledilo pogoršanje mnogih
pokazatelja privrednih kretanja”, podsetila je Kalanovićeva i
dodala: “Ja sam zabrinuta i ono sto sam čula od privrednika jeste
da im je pomoć neophodna. Očekuju je i od Vlade Srbije i Narodne
banke“, rekla je Kalanović.
To se, kako je dodala, odnosi pre svega na mere koje će obezbediti
više novca privrednicima, ali i na niz konkretnih stvari koje
će pojeftiniti proizvodnju smanjenjem ili ukidanjem “neporeskih”
opterećenja, dok se od NBS očekuje daleko realnije sagledavanje
potreba privrede, smanjenje obavezne rezerve poslovnim bankama
po ugledu na dobre primere u zemljama u okruženju.
Prvi paket mera biće donet kada se budu precizno i potpuno definisali
prioriteti i potrebe privrede jer se radi o suštinski važnim
stvarima, kaže vicepremijerka.
„Ja ne želim da dajem obećanja koja će sutra da budu proglašena
polu istinom. Imamo intenzivne sastanke sa privrednicima u
Vladi i dogovoreno je da budemo stalno u kontaktu“, navodi ona.
Da li je taj kontakt bio dobar ranije, u predviđanjima ekonomskih
(ne)prilika kada je tvrđeno sa najviših mesta odlučivanja da
je Srbija izašla iz recesije, tehnički, bar...? Šta više, sa stanovitim
ponosom je isticano kako smo se oduprli, odbranili od krize. I kao
da niko nije bio dovoljno sposoban da vidi šta se dešava u svetu,
koji nije tako daleko od Srbije, bez obzira na svu njenu zaostalost.
A onda nas je zaskočila trezvenost guvernera NBS...
Srbija u drugom talasu krize
Guverner NBS Dejan Šoškić upozorio je u novembru da je Srbija
već zahvaćena drugim talasom krize, ali bi uz dobre mehanizme
mogla bolje da prođe nego druge zemlje. Privredni rast Srbije za
2012. godinu biće 1,5%, prognozira Fiskalni savet i preporučuje
da budžetski deficit treba da bude manji od 4,5%.
Šoškić je takođe istakao da je ekonomska aktivnost u Srbiji već
ozbiljno pogođena dešavanjima u EU i da su “prognoze za rast
veoma konzervativne”. Prema njegovim rečima, na Srbiji je da
bude dovoljno obazriva i da obezbedi sve mehanizme potrebne
da se štetni efekti minimiziraju. “Nema ni govora da te efekte
možemo izbeći”, napomenuo je guverner...
Industrijska proizvodnja u Srbiji
A da li će biti dovoljni podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji u
još jednoj odbrani od krize? Naime, statističari beleže da je industrijska
proizvodnja u junu ove godine veća za 3,3% u odnosu na
jun 2010. godine, a u odnosu na prosek 2010. godine veća je za
4,4%. U periodu januar – jun 2011. godine u odnosu na isti period
2010. godine ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,8%.
Posmatrano po sektorima, u junu 2011. godine, u odnosu na isti
mesec 2010. godine zabeležena su sledeća kretanja:
• sektor Prerađivačka industrija – rast od 0,5%.
• sektor Rudarstvo – rast od 17,8%
• sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i
klimatizacija – rast od 13,3%
44
Industrija 35 / decembar 2011.