Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija

More documents

Recommendations

Info

energetska efikasnost efikasnost REFLEKTOR PLUS Srbija veliki rasipnik I z v o r : www.ekapija.com Tržišne cene i plaćanje energije po utrošku uslovi za veću energetsku efikasnost! Tržišne cene energenata su jedan od uslova za energetsku efikasnost. Osim toga neophodno je da se energija, posebno za grejanje, plaća po utrošku, što bi doprinelo velikim uštedama, ocenjeno je na skupu o energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je “Business info Group” organizovala početkom decembra u Beogradu. Otvarajući skup, ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić je naglasio da su energetika i rudarstvo prioritetne grane za razvoj u Srbiji. „Dugo nismo ulagali u energetiku, 25 godina nije izgrađen nijedan veći energetski objekat, a interesovanje kompanija iz sveta da ulažu u Srbiji dokazuje da je energetika ono u šta moramo da investiramo narednih godina“, rekao je Mrkonjić. On je dodao da je vlada opredeljena da ulaže u energetiku i da se u 2012. godini očekuju značajne investicije u obnovljive izvore energije. U akcionom planu za obnovljive izvore najznačajniji deo biće, prema njegovim rečima, ostvarivanje ciljeva u udelu obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije, usklađenih sa Evropskom unijom. Mrkonjić je rekao da je urađen kompletan zakonodavni okvir za korišćenje obnovljivih izvora energije i da bi do kraja sledeće godine trebalo da bude pripremljena nova strategija razvoja energetike Srbije do 2030. godine. Interesantno je da Srbija trenutno proizvodi 21,2% energije iz obnovljivih izvora, što je više od evropskog proseka koji je oko 20%. Inače, kako se moglo čuti na skupu, Evropska unija je donela deklaraciju prema kojoj je planirano da se 2020. godine 20% od ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora, da postigne 20% povećanja energetske efikasnosti i 20% smanjenja štetnih gasova u vazduhu. Govoreći o energetskoj efikasnosti i ulaganjima u energetiku, ambasadorka Danske Mette Kjuel Nielsen istakla je da je cena električne energije u Srbiji glavna prepreka razvoju ovog sektora. Ona je dodala da sve dok je cena električne energije politička cena, mnogi projekti energetske efikasnosti će biti neizvodljivi i obnovljiva energija neće biti konkurentna. „Jedna od najdelotvornijih mera koju bi Srbija mogla da preduzme je da usvoji merni sistem za merenje toplotne energije po kom bi građani plaćali onoliko koliko stvarno potroše, nezavisno od veličine njihovog stambenog prostora. Sve dok se potrošačima ne naplaćuje tačno onoliko koliko su zaista potrošili, neće biti podsticaja za štednju energije. Neće biti podsticaja ni za promenu ponašanja, a ni za investicije u poboljšanu izolaciju ili štedljive pumpe, termostate, prozore, itd. Zašto bi iko razmišljao u tom pravcu ako je rezultat isti: plaćate račune za grejanje koju je vaš komšija potrošio – ili grejanje za ptice? Primećujem i na lokalnom nivou rastuću svest o potrebi za realizacijom projekata ’zelenog rasta’ i energetske efikasnosti i veliki broj koraka se preduzima u pravom pravcu. Građevinski propisi za nove objekte su jedan od tih dobrih koraka“, ocenila je ambasadorka Danske. Kako je navela, Srbija je i dalje među državama sa najmanjom energetskom efikasnošću u Evropi – i što se tiče domaćinstava i što se tiče industrije, i jedna od država sa najvećom potrošnjom energije po proizvodnoj jedinici na kontinentu. Govoreći o saradnji Evropske unije i Srbije u sektoru energetike, Adriano Martins je istakao da je EU do sada alocirala oko 2,5 milijardi evra srpskom energetskom sektoru. Kao predstavnik investitora zainteresovanih za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji, Mark Krendal se usaglasio sa ambasadorkom Danske i još jednom podvukao da bez trižšnih cena Srbija ne može da napreduje ni u energetskoj efikasnosti, niti može da privuče ozbiljne investitore jer “cene daju pogrešan signal kako potrošačima, tako i investitorima”. Krendal, predstavnik firme “Continental Wind Partners” koja je u procesu razvoja vetroparka u opštini Kovin i koja ima veliko iskustvo u izgradnji vetroparkova u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, ali i Australiji, pohvalio je Srbiju koja je jedina u regionu definisala otkupnu cenu u evrima, što daje sigurnost investitorima, ali i dalje nije uračunala inflatorne rizike u ovu cenu, što je potrebno uraditi u budućnosti. Kao jedan od članova Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), Krendal je pozvao predstavnike Vlade u EU da rade zajedno sa investitorima kako bi se oni u Srbiji osećali bezbedno i uložili u izgradnju svojih projekata. Jovan Petrović, direktor Pokrajinskog centra za energetsku efikasnost u Novom Sadu, naveo je jedan interesantan podatak da kada bi 3 miliona domaćinstava u Srbiji zamenilo dve obične sijalice od po 100W sa štedljivim sijalicama, uštedelo bi se oko 480MW instalisane snage, što je više nego što trenutno ima naša najstarija termoelektrana - “Kolubara”. Iz tog razloga, “Elektrovojvodina” je odlučila da redovnim platišama poklanja štedljive sijalice. 28 Industrija 35 / decembar 2011.
energetska energetska efikasnost Već duži niz godina na računima za električnu energiju postoji stavka „vršna snaga“, tj. obračunska snaga ili maksigraf. Ona obično čini oko 30-50% ukupne vrednosti po računu. Štaviše, u nedavnim promenama tarifnog sistema Elektroprivrede Srbije, uvedena je i kategorija „prekomerno preuzete snage“, a cena za istu je dvostruko viša od obračunske snage. Da razjasnimo odmah šta je šta... AVALON PARTNERS D.O.O. Vršna snaga i kako je smanjiti Šta je to zaista vršna snaga (obračunska snaga ili maksigraf) i prekomerno preuzeta snaga? Šta doprinosi povećanju iste? Kako smanjiti troškove po ovom osnovu? Koliko brzo se investicija isplati? Odgovore na ova pitanja dajemo u tekstu koji sledi... Vršna snaga, prekomerna vršna snaga Vršna snaga je maksimalna izmerena srednja vrednost aktivne snage tokom meseca. Uređaji koji mere vršnu snagu – maksigrafi, neprekidno mere aktivnu energiju i na svakih 15 minuta podele do tada izmerenu energiju sa 900 sekundi (tj. 15 minuta) i tako se dobije srednja vrednost aktivne snage na datom intervalu. Tokom jednog meseca ima ukupno: 30 dana x 24 časa x 4 intervala/čas = 2880 ovakvih intervala. Najveća zabeležena srednja vrednost snage, na kraju meseca, proglašava se za dostignutu vršnu snagu na tom mernom mestu. Obračunska snaga je tehnički i ekonomski parametar koji se dogovara sa elektrodistributivnim (ED) preduzećem, prilikom potpisivanja ugovora o isporuci električne energije. To je maksimalna srednja vrednost aktivne snage koju bi fabrika trebalo da uzima iz mreže, u normalnom radnom režimu. Na osnovu ovog parametra ED preduzeća i elektroprivreda planiraju svoju proizvodnju i svoje prenosne kapacitete. Radi stabilnosti sistema i optimalnog režima rada opreme, bitno je da što veći broj potrošača ostane u okvirima ugovorene potrošnje. Zbog toga je novim tarifnim sistemom i uveden pojam „prekomerno preuzeta snaga“ koja se definiše kao razlika između izmerene vršne snage fabrike i obračunske snage ugovorene sa ED preduzećem. Za brojila na niskom naponu, cena kilovata vršne snage je 704.55 RSD/kW do vrednosti obračunske snage; a ako je potrošnja veća, iznos razlike od obračunske do ostvarene vršne snage naplaćuje se po 1409.09 RSD/kW. Finansijski gledano, trošak za vršnu snagu će biti isti bez obzira na to da li je data vrednost vrha dostignuta jednom ili više puta tokom meseca. kw 2400 2200 2000 1800 1600 1400 1200 1000 Mon 11 Aug 2003 Bez kontrole vršne snage Sa kontrolom vršne snage 3:00 6:00 9:00 12:00 15:00 Date of sample 18:00 21:00 Tue 12 Šta utiče na vršnu snagu i kako smanjiti istu Da odmah razbijemo jednu predrasudu uvreženu u našoj industrijskoj praksi: vršna snaga nije isto što i maksimalna postignuta vrednost aktivne snage! Vršna snaga, da još jednom istaknemo, jeste maksimalna zabeležena srednja vrednost aktivne snage. Pomenuto usrednjavanje dozvoljava da tokom normalnog radnog ciklusa dolazi do povremenih, kratkotrajnih povećanja trenutne snage (startovi velikih elektromotora, režimi topljenja indukcionih peći, itd.), a da se to, zbog usrednjavanja, ne odrazi drastično na vrednost vršne snage. Vršnoj snazi, ustvari, najviše doprinosi dugotrajan rad velikih potrošača i/ili istovremeni rad velikog broja malih potrošača. S obzirom da je vremenska konstanta obračuna vršne snage 15 minuta, dovoljno je da se tokom jednog petnaestominutnog intervala tokom meseca, poklope režimi punog opterećenja na većini potrošača u fabrici da se napravi trošak za vršnu snagu. Zbog toga je optimalno da dijagram opterećenja fabrike bude ujednačen, tj. bez velikih kratkotrajnih udara, kako bi vršna snaga bila što približnija prosečnom opterećenju fabrike. Iz prethodno navedenog je jasno da se upravljanje vršnom snagom može da vrši tako što se kontrolišu radni režimi najvećih potrošača. Cilj je izbeći istovremeni rad, tj. rasporediti periode punog opterećenja različitih mašina tako da se međusobno ne poklapaju. Iz toga očigledno sledi da u određenom broju fabrika nema mesta za značajno smanjenje vršne snage s obzirom na linijski način proizvodnje. Praktično rečeno, čitava linija mora da radi i tu nema prostora za značajnija isključenja ili pomeranja. No, čak i za takve fabrike nije sve tako crno. Evo zašto. Kontrola vršne snage Proces kontrole vršne snage u praksi se sprovodi kroz dve faze. Prva faza je instalacija mrežnih analizatora na ključnim energetskim tačkama u fabrici (transformatori, veliki potrošači,...). Umrežavanjem analizatora svi podaci se dovode na centralni računar za nadzor i upravljanje potrošnjom. Na taj način se u realnom vremenu prate svi energetski parametri uključujući i trenutnu i vršnu snagu. Na osnovu dijagrama pojedinačne i ukupne aktivne snage, sa aspekta vremena analizira se rad pojedinih velikih potrošača. U praksi se pokazuje da kada se meri potrošnja energije u realnom vremenu (a ne kumulativno kao sa brojilima) uvek se uoče primeri neracionalne i nelogične potrošnje. Tako, već prvi korak u kontroli vršne snage gotovo uvek rezultuje uštedama - od oko 5-10%. Imajući u vidu da troškovi vršne snage čine 30-50% ukupnog računa za utrošenu električnu energiju, čak i ove male uštede su značajne. Osim toga, već u ovoj fazi menadžment dobija obilje korisnih informacija kao što su utrošak električne energije po linijama ili po jedinici proizvoda, preopterećenost transformatora i kablova, neuravnotežen rad, itd. U drugoj fazi se implementira upravljanje pojedinim velikim potrošačima, tj. uslovima za njihovo uključenje i rad s punom snagom. Upravljanje je ponekad moguće izvesti i disciplinovanim radom operatera na velikim potrošačima i uvođenjem pravila i rasporeda uključenja. U praksi ovakve metode imaju kratkotrajan efekat zbog ljudskog faktora, pa se većina investitora odlučuje za automatizaciju upravljanja vršnom snagom. Ovaj posao obavljaju specijalizovana preduzeća sa iskustvom u takvoj vrsti poslova. Savetujemo da se pre ulaska u projekat kontrole vršne snage izvrše probna merenja koja će pokazati kolike uštede su moguće i koja je vrednost investicije, tj. period otplate. Iskustvo pokazuje da se investicija u ovaj tip opreme isplati za izuzetno kratko vreme, tipično za manje od godinu dana. Detaljnije na adresi stručnjaka: Avalon Partners d.o.o. Nemanjina 4/XII Beograd, Srbija www.avalon.rs Tel: +381 11 362 91 78 Industrija 35 / decembar 2011. 29
Page 1: Broj 35 • Decembar 2011. • Godi
Page 7 and 8: sadržaj REFLEKTOR Srbija i svet *
Page 9 and 10: eflektor ...I SVET obezbeđuju sred
Page 12 and 13: energetika O IDEJI JEDINSTVENOG TR
Page 14 and 15: energetika RAZGOVOR S POVODOM: DR A
Page 16 and 17: energetika RAZGOVOR S POVODOM: DR A
Page 18 and 19: energetika PD „ELEKTROISTOK IZGRA
Page 20 and 21: energetika EATON ELECTRIC D.O.O. Ea
Page 22 and 23: energetika Zavidni rezultati i veli
Page 24 and 25: energetika Realizacija i primena sr
Page 26 and 27: energetska efikasnost efikasnost AB
Page 32 and 33: automatizacija INSTITUT „MIHAJLO
Page 34 and 35: automatizacija INDAS D.O.O. Komplet
Page 36: automatizacija REFLEKTOR PLUS Indas
Page 39 and 40: Kompanija TOP TEH d.o.o ekskluzivni
Page 41 and 42: intervju BOŽIDAR LAGANIN, DIREKTOR
Page 43 and 44: eflektor plus reflektor plus “Tar
Page 45 and 46: u u fokusu RECESIJA Podaci o indust
Page 48 and 49: u fokusu RAZGOVOR S POVODOM - VIDOS
Page 50 and 51: u fokusu REČ STRUČNJAKA Srbija je
Page 52: u fokusu REČ STRUČNJAKA Ali, pre
Page 55 and 56: predstavljamo će na efikasnost ukl
Page 57 and 58: predstavljamo Kaskadni sistem dopun
Page 59 and 60: predstavljamo Bonderite NT Fe-fosfa
Page 61 and 62: predstavljamo TEHNICOM COMPUTERS Ob
Page 63 and 64: autoindustrija FAS Najintenzivnija
Page 66 and 67: EKOLOGIZACIJA STRUKE Ekološka etik
Page 68 and 69: A na poleđini diplome svakog arhit
Page 70 and 71: Razmotrimo pojedinačno: • Gips-k
Page 72 and 73: da raste od iznutra ka spolja - rec
Page 74 and 75: Tržni centar u Simprolit sistemu S
Page 76: građevinska industrija industrija
Page 79 and 80:
pet verzija za određeni proces. Al
Page 82 and 83:
Bezbednost i zdravlje na radu Bezbe
Page 84 and 85:
sajamska industrija industrija 49.
Page 86 and 87:
sajamska industrija industrija X SA
Page 88:
sajamska industrija industrija IZBO
Page 92 and 93:
vremeplov vremeplov Pod pojmom fina
Page 94:
industrijski web adresar web adresa
show all

Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija