Energetika je jedna ozbiljna priča - Industrija

energetska efikasnost efikasnost
REFLEKTOR PLUS
Srbija veliki rasipnik
I z v o r : www.ekapija.com
Tržišne cene i plaćanje energije po utrošku
uslovi za veću energetsku efikasnost!
Tržišne cene energenata su jedan od uslova za energetsku
efikasnost. Osim toga neophodno je da se energija,
posebno za grejanje, plaća po utrošku, što bi doprinelo
velikim uštedama, ocenjeno je na skupu o energetskoj
efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je “Business
info Group” organizovala početkom decembra u Beogradu.
Otvarajući skup, ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije
Milutin Mrkonjić je naglasio da su energetika i rudarstvo prioritetne
grane za razvoj u Srbiji. „Dugo nismo ulagali u energetiku,
25 godina nije izgrađen nijedan veći energetski objekat, a
interesovanje kompanija iz sveta da ulažu u Srbiji dokazuje da je
energetika ono u šta moramo da investiramo narednih godina“,
rekao je Mrkonjić.
On je dodao da je vlada opredeljena da ulaže u energetiku i da
se u 2012. godini očekuju značajne investicije u obnovljive izvore
energije. U akcionom planu za obnovljive izvore najznačajniji
deo biće, prema njegovim rečima, ostvarivanje ciljeva u udelu
obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije, usklađenih sa
Evropskom unijom.
Mrkonjić je rekao da je urađen kompletan zakonodavni okvir
za korišćenje obnovljivih izvora energije i da bi do kraja sledeće
godine trebalo da bude pripremljena nova strategija razvoja
energetike Srbije do 2030. godine. Interesantno je da Srbija trenutno
proizvodi 21,2% energije iz obnovljivih izvora, što je više
od evropskog proseka koji je oko 20%.
Inače, kako se moglo čuti na skupu, Evropska unija je donela
deklaraciju prema kojoj je planirano da se 2020. godine 20% od
ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora, da postigne 20%
povećanja energetske efikasnosti i 20% smanjenja štetnih gasova
u vazduhu.
Govoreći o energetskoj efikasnosti i ulaganjima u energetiku,
ambasadorka Danske Mette Kjuel Nielsen istakla je da je cena
električne energije u Srbiji glavna prepreka razvoju ovog sektora.
Ona je dodala da sve dok je cena električne energije politička
cena, mnogi projekti energetske efikasnosti će biti neizvodljivi i
obnovljiva energija neće biti konkurentna.
„Jedna od najdelotvornijih mera koju bi Srbija mogla da preduzme
je da usvoji merni sistem za merenje toplotne energije po kom
bi građani plaćali onoliko koliko stvarno potroše, nezavisno od
veličine njihovog stambenog prostora. Sve dok se potrošačima
ne naplaćuje tačno onoliko koliko su zaista potrošili, neće biti
podsticaja za štednju energije. Neće biti podsticaja ni za promenu
ponašanja, a ni za investicije u poboljšanu izolaciju ili štedljive
pumpe, termostate, prozore, itd. Zašto bi iko razmišljao u tom
pravcu ako je rezultat isti: plaćate račune za grejanje koju je vaš
komšija potrošio – ili grejanje za ptice? Primećujem i na lokalnom
nivou rastuću svest o potrebi za realizacijom projekata ’zelenog
rasta’ i energetske efikasnosti i veliki broj koraka se preduzima u
pravom pravcu. Građevinski propisi za nove objekte su jedan od
tih dobrih koraka“, ocenila je ambasadorka Danske.
Kako je navela, Srbija je i dalje među državama sa najmanjom
energetskom efikasnošću u Evropi – i što se tiče domaćinstava i
što se tiče industrije, i jedna od država sa najvećom potrošnjom
energije po proizvodnoj jedinici na kontinentu.
Govoreći o saradnji Evropske unije i Srbije u sektoru energetike,
Adriano Martins je istakao da je EU do sada alocirala oko 2,5 milijardi
evra srpskom energetskom sektoru.
Kao predstavnik investitora zainteresovanih za ulaganje u obnovljive
izvore energije u Srbiji, Mark Krendal se usaglasio sa ambasadorkom
Danske i još jednom podvukao da bez trižšnih cena Srbija
ne može da napreduje ni u energetskoj efikasnosti, niti može da
privuče ozbiljne investitore jer “cene daju pogrešan signal kako
potrošačima, tako i investitorima”.
Krendal, predstavnik firme “Continental Wind Partners” koja je
u procesu razvoja vetroparka u opštini Kovin i koja ima veliko
iskustvo u izgradnji vetroparkova u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj,
ali i Australiji, pohvalio je Srbiju koja je jedina u regionu
definisala otkupnu cenu u evrima, što daje sigurnost investitorima,
ali i dalje nije uračunala inflatorne rizike u ovu cenu, što
je potrebno uraditi u budućnosti. Kao jedan od članova Srpskog
udruženja za energiju vetra (SEWEA), Krendal je pozvao predstavnike
Vlade u EU da rade zajedno sa investitorima kako bi
se oni u Srbiji osećali bezbedno i uložili u izgradnju svojih projekata.
Jovan Petrović, direktor Pokrajinskog centra za energetsku efikasnost
u Novom Sadu, naveo je jedan interesantan podatak
da kada bi 3 miliona domaćinstava u Srbiji zamenilo dve obične
sijalice od po 100W sa štedljivim sijalicama, uštedelo bi se
oko 480MW instalisane snage, što je više nego što trenutno
ima naša najstarija termoelektrana - “Kolubara”. Iz tog razloga,
“Elektrovojvodina” je odlučila da redovnim platišama poklanja
štedljive sijalice.
28
Industrija 35 / decembar 2011.