Energetika je jedna ozbiljna priča - Industrija

energetika
RAZGOVOR S POVODOM: DR ACA MARKOVIĆ, PREDSEDNIK UO EPS
16
gas, Srbija je zavisna 90%. Ali, kada je u pitanju električna energija,
poslednjih godina, Srbija je na godišnjem nivou zavisna – 0%!
Odnosno, mi smo u poslednje dve godine izvozili godišnje po 1
milijardu kWh, a ove ćemo, nadam se, onoliko koliko smo izvezli
električne energije, toliko ćemo i uvesti. Svoje potrebe ćemo
podmiriti.
Uredbama je strogo i precizno definisano: kada je u pitanju
hidropotencijal - nema ograničenja; kada je u pitanju biomasa
– nema ograničenja; kada je u pitanju solarna energija – za sada
je uredbom definisano da je to 5MW, po ceni koja je definisana
uredbom, a to je 23 evrocenti po kWh; kada je u pitanju vetar, to
je za sada 450MW, po ceni od 9.5 evrocenti po kWh. Smatra se
da su to nivoi, i ekonomski i tehnički u ovom trenutku, pogotovo
kada je u pitanju vetar, koje sistem može da reguliše.
Vreme će biti najbolji sudija i daće za pravo da li će se ti parametri
menjati. Verovatno, kada je u pitanju solarna energija, oni
se moraju menjati, jer se tehnologija brzo menja. A to se inače
jednostavno realizuje i udobno se priključuje na sistem...
Mi već realizujemo projekat izgradnje kod Vranja akumulacije i
dva agregata, jednog od 100 KW, a jednog od 800 KW. Nezavisno
od toga, EPS će revitalizovati sve svoje male HE i dovesti ih u stanje
da mogu da proizvode. Naravno, mi imamo ekskluzivno pravo
da na postojećim akumulacijama za snabdevanje vodom gradova,
a to je 21 lokacija, napravimo male HE. EPS ima u tom smislu i
finansijsku podršku od EBRD za jedan kredit koji će omogućiti da
se ti projekti vrlo brzo realizuju.
Industrija: Kada pominjemo već dokumente koji predstavljaju
svojevrsni okvir za dalji rad i razvoj energetskog sektora
u Srbiji kako se energetski sektor uklapa i kolika je, zapravo,
njegova uloga u strategiji industrijskog razvoja prema planu
Srbija 2020?
Marković: Električna energija je ključ razvoja celokupne privrede.
Ako posmatrate naš termo sektor, prema tehničkim parametrima,
a ima ih deset prema kojima se ocenjuje svaki blok u našim TE –
njegova pouzdanost rada, koliko je na mreži, koje ispade ima, itd
– u ovom sektoru možemo da se poredimo u tehnološkom delu sa
elektroprivredama najrazvijenijih zemalja Evrope! Naša pouzdanost,
godišnje iskorišćenje u satima, u našem termo sektoru je na
nivou sličnih termo sektora u Evropi. Mi nismo slabiji ni od ČEZ-a,
ni od drugih kompanija, nemačkih na primer, jer tehnološki dosta
uspešno radimo.
Kao što smo uradili revitalizaciju Ovčar Banje i Međuvršja, pa sa
12 MW podigli proizvodnju u ta dva naša objekta na 17 MW, sada
je naš zadatak, kao na Bajinoj Bašti, na Đerdapu, tako i na Limskim
elektranama kada budemo radili revitalizaciju da povećamo
stepen iskorišćenja svake mašine a time i energetski potencijal
svakog objekta.
Industrija 35 / decembar 2011.
Dovoljno je ako vam kažem da mi pri prosečnoj hidrologiji na Limskim
elektranama, imamo godišnju proizvodnju negde oko 700
miliona kWh. Dovoljno je da podignemo za 10% stepen iskorišćenja
naših mašina, što inače radimo na svim objektima, mi ćemo
povećati proizvodnju hidroenergije upravo za 10%.
Znači, EPS je spreman i tehnološki i ukupno da ulaže u obnovljive
izvore!
Industrija: Imajući u vidu recesiju koja traje, s jedne strane,
zatim novi talas krize koji nas je prema tvrđenju Guvernera
NBS već zahvatio, s druge strane, kao i domaći proces tranzicije
kojoj se još uvek ne vidi, bar ne približno, kraj, na čemu
zasnivate poslovni plan za narednu, 2012. godinu? Koji su to
parametri kojima se vodite u daljem pozicioniranju preduzeća
na čijem ste čelu, a koji bi, kako kažu, trebalo da budu
odraz i dobar spoj teorijskih znanja i iskustva iz prakse?
Konačno, koji je Vaš savet kolegama, menadžerima za predstojeći
period?
Marković: Istorija ljudskog društva je istorija progresa. Krize su
prolazne faze u razvoju ljudskog društva. U tom smislu, kriza je
normalna pojava. I čovek se razboli pa se izleči... Kada se rešava
neki problem uvek je važno da se utvrde uzroci zbog čega je nešto
nastalo, da bi sistem mogao da se prevede iz kriznog stanja u
novo, prokluzivno stanje. A prevođenje sistema iz jednog u novo
stanje, jeste tehnologija. Tehnologija je znanje. I to je privilegija
onih koji znaju. Prema tome, mi u EPS-u smatramo da su ljudi,
znanje, posedovanje tog kvantuma znanja kod ljudi, pre svega
inženjera, montera, rukovaoca, pa i ekonomista, pravnika, takva
da mi dokazujemo jednu činjenicu koja je bila zaboravljena. Ona
glasi da firmu uspešno ne vodi samo vlasništvo, nego pre svega
znanje. I u energetskom sektoru u Srbiji imamo firme koje su privatizovane,
pa se muče ili će propasti. A EPS uspešno funkcioniše.
Govorim o proizvodnim rezultatima!
Inače, svi dobro znaju da je cena električne energije u Srbiji najniža
ne samo u regionu, nego i u Evropi. Ali, to je naš proizvod i
mi imamo pravo da ga prodajemo po ceni po kojoj mi smatramo
da treba da ga prodajemo. I mi to ne postavljamo kao primarnu
stvar. Kad su me ljudi iz MMF-a pitali kako mogu da nam pomognu,
ja sam im rekao da nas podrže da podignemo cenu struje
za 1 evrocent, dobićemo 300 do 350 miliona evra za investicije,
i neće nam trebati krediti. Naravno, mi moramo da uvažavamo i
platežnu sposobnost naših građana. To nije baš tako jednosmeran
proces. Tu se vaga...
Ali, nezavisno od svega, naši planovi u 2012. godini jesu da na
Kolubarskom basenu proizvedemo 30 miliona tona uglja, na
Kostolačkom 9 miliona tona. I zato dosta ozbiljno ulažemo u
kopove, u modernizaciju opreme, u tehnologije za proizvodnju
uglja. Imamo ambicije takođe da na ovom nivou održimo naš termo
sektor, da zatim nastavimo sa revitalizacijom naših HE.