Energetika je jedna ozbiljna priča - Industrija

energetika
RAZGOVOR S POVODOM: DR ACA MARKOVIĆ, PREDSEDNIK UO EPS
Industrija: Kada govorimo o daljem tehničko-tehnološkom
razvoju EPS-a i kao sektora i kao skupa energetskih preduzeća,
a u svetlu Strategije energetskog razvoja Srbije u narednih
nekoliko decenija, osim na povećanje iskorišćenosti
klasičnih izvora i energetskih potencijala Srbije, kako biste
prokomentarisali jačanje učešća alternativnih izvora energije,
imajući u vidu i taj segment energetske efikasnosti (kao
koncepta ili kao prakse)? Dakle, koliko tu alternativni izvori
energije zauzimaju prostora i koliko će zauzimati, ako se, na
primer, zna da 50% ukupne proizvodnje električne energije
u Srbiji otpada na termo sektor – ugalj, a 30% na hidro sektor,
i ako svemu dodamo aktuelne trendove u proizvodnji
električne energije iz tih sada još uvek alternativnih izvora?
Marković: EPS ima svoje planove za predstojeći period. Kada je
u pitanju termo sektor, poznato je a smo krenuli sa Italijanima
da radimo zajedno na izgradnji dva bloka u Kolubari B - oba po
350 MW. Razgovaramo sa Kinezima, a možda i sa nekim drugim
partnerima, o izgradnji bloka 3 u TENT-u B od 700MW. Lično smatram
da ćemo najbrže napraviti novi blok u Kostolcu reda 400MW,
ili približne snage, što zavisi od toga kako pokažu ekonomske analize.
Tamo je stvorena kritična masa i u pogledu mogućnosti proširenja
kopa za proizvodnju uglja za potrebe tog novog bloka, a i
u pogledu uslova i spremnosti budućih partnera koji bi sa nama
radili da obezbede sredstva za izgradnju tog bloka.
Dalje, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, mi smo ove
godine formirali PD za obnovljive izvore sa sedištem u Užicu.
Sigurno je da će EPS ulagati sredstva. Započeli smo projekte na
Ibru za izgradnju postrojenja od 108 MW i sa proizvodnjom od
oko 400 miliona kWh. Radi se nova studija za Đerdap III, zajedno
sa reverzibilnim elektranama „Đerdap III“. Rade se projekti za
srednju i gornju Drinu. Ali, ono za šta smatam da će EPS doneti
odluku iduće godine, jeste izgradnja reverzibilne HE Bistrica, sa
četiri mašine od 180 MW, od kojih će dve biti sa fleksibilnom proizvodnjom,
a dve sa fiksnom proizvodnjom. Ova HE je u našim
rukama, kada je u pitanju voda, trasa cevovoda, mašinska hala,
pa čak i kada su u pitanju sredstva jer mislim da možemo većinu
sredstava sami da obezbedimo. Tu i jeste važno da imate jedan
takav fleksibilan objekat da biste mogli da obezbedite sigurnost
funkcionisanja elektroenergetskog sistema.
Kada su donete uredbe Vlade Srbije o promeni strategije razvoja
energetike, i kada su donete uredbe o sticanju statusa povlašćenih
proizvođača, kao i kada je doneta uredba o cenama obnovljivih
izvora, u Srbiji je krenulo da se gradi i povećao se broj investitora.
Sasvim je sigurno da će se u Srbiji graditi elektrane i na vetar,
radiće se i solarne – već postoji prva dozvola u Merdarama za
objekat od 2MW, a obilaze se i druge lokacije. Istovremeno, već
se grade male hidroelektrane... Srbija je razumela i stvorila uslove
tehnički, jer smo kao elektroprivreda doneli pravila o funkcionisanju
distributivne mreže gde smo definisali tehničke uslove
za priključenja malih objekata. A stvoren je i pravni i ekonomski
ambijent koji će zainteresovati i već jeste, investitore jer tačno
znaju po kojim uslovima mogu da naprave, po kojoj ceni mogu da
prodaju. To i jeste jak signal za investitore da ulažu u ovaj sektor
obnovljivih izvora u Srbiji. Naravno, naš najveći potencijal obnovljivih
izvora je biomasa, pa i tu treba očekivati značajne iskorake.
Kada je u pitanju nafta, Srbija je zavisna 80%. Kada je u pitanju
dr Aca Marković,
predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije
Industrija 35 / decembar 2011. 15