Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija

Broj 35 • Decembar 2011. • Godina VI • Cena 300 dinara 

Rešenja za hemijski pretretman površina metala 

Više o tome pročitajte na stranama 54-59 

ENERGETIKA 

• dr Aca Marković, predsednik UO EPS: 

Energetika je jedna ozbiljna priča 

U FOKUSU 

• recesija: Zaboravljeno pitanje? 

INTERVJU 

• Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i 

promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA: 

Preduzeća žive u ekonomski kompleksnim uslovima! 

PREDSTAVLJAMO 

• Tehnicom Computers: 

Stručnjaci za projekte po sistemu „ključ u ruke“! 

Optimizujte proces proizvodnje uz pomoć Henkela

uvodnik 

Izdavač 

Poštovani! 

Preduzeće za izdavaštvo i marketing Ind Media d.o.o. jeste specijalizovani tim: 

• za konsalting firmama u oblasti industrije koji raspolaže najvećom 

bazom klijenata u ovoj oblasti; 

• koji osmišljava, organizuje posebne događaje i rentira opremu za potrebe 

Vaše kompanije; 

• čiju izdavačku delatnost predvodi časopis Industrija, već renomirani i jedini 

stručni magazin za popularizaciju industrije u Srbiji, a upotpunjuju posebna 

izdanja stručnih naslova; 

• koji pruža PR konsalting, u vidu strategija, pozicioniranja Vaše kompanije na 

tržištu, u "branding"-u i "rebranding"-u, zatim u oblasti kriznog PR-a i, naravno, 

u kvalitetnoj saradnji sa medijima; 

• koji organizuje u saradnji sa Vama i u skladu sa Vašim potrebama za 

usavršavanjem stručnog znanja Vaših zaposlenih, odgovarajuće stručne 

skupove i seminare. 

Apsolutnu novinu predstavlja produkcija video prezentacija u vidu video oglasa, 

promotivnih spotova, namenskih kompanijskih filmova i njihovo postavljanje na 

web strani Vaše kompanije, ali i na našem sajtu. 

Obratite nam se na: 

Mihaila Todorovića 20, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347-90-00 

E-mail: office@industrija.rs 

www.industrija.rs 

6 

Koliko (nas) košta nacionalizam? 

Da li može neko da izračuna? Umeli ili ne, račun će nas stići, sa sve 

glavnicom i kamatom. Neko je svojevremeno rekao da će se raspad 

Jugoslavije završiti u Srbiji, na i zbog Kosova. Oni koji dobro pamte i još 

bolje shvataju, znaće da se time zatvara krug. Krug, u kome smo trpeli i 

trpimo nemaštinu, glavnu odliku ekonomske krize. 

Stoga, koliko (nas) košta nacionalizam? 

Hvala Vam što iščitavate Industriju. Nastavljamo i u 2012! 

Srećna (nam) bila! 

Boris Gajić, 

glavni i odgovorni urednik 

Industrija 35 / decembar 2011. 

Broj 35 

Broj 35 • Decembar 2011. • Godina VI • Cena 300 dinara 

Rešenja za hemijski pretretman površina metala 

Više o tome pročitajte na stranama 54-59 

ENERGETIKA 

• dr Aca Marković, predsednik UO EPS: 


U FOKUSU 

• recesija: Zaboravljeno pitanje? 

INTERVJU 

• Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i 

promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA: 


PREDSTAVLJAMO 

• Tehnicom Computers: 

Stručnjaci za projekte po sistemu „ključ u ruke“! 

Optimizujte proces proizvodnje uz pomoć Henkela 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Lazara Kujundžića 88, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347 90 00 

E-mail: office@industrija.rs 


Generalni menadžer 

Nikola Mirković 

Tel: +381 60 344 8428 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

REDAKCIJA 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić 

Tel: +381 60 344 8429 

E-mail: bgajic@industrija.rs 

Kompjuterska obrada 

Đorđe Rafajlović 

E-mail: raf@raster.rs 

Marketing 

Jasmina Jovanović 

Jasmina Pešić 

Mihailo Nenadović 

Sanja Skendžić 

Štampa 

Maxima graf, Vladana Desnice 13, Novi Sad 

Distribucija 

Direkt marketing service d.o.o. 

Web 


Časopis izlazi dvomesečno 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost 

objavljenih oglasa i promotivnih tekstova. 

SVE NA JEDNOM MESTU 

MESTO ZA SVE!

sadržaj 

REFLEKTOR 

Srbija i svet * 8 

ENERGETIKA 

O ideji jedinstvenog tržišta električne energije u Evropi: 

Posle petnaest godina... * 10 

Elektroistok Izgradnja * 18 

Eaton electric * 20 

Bat Proing * 22 

Mikro Kontrol* 24 

14 

ENERGETSKA EFIKASNOST 

ABB * 26 

Reflektor plus * 28 

Avalon * 29 

AUTOMATIZACIJA 

Festo * 30 

Institut Mihajlo Pupin * 32 

Indas * 34 


Grundfos * 37 

NOVE TEHNOLOGIJE 

Top Teh * 38 

ENERGETIKA 

dr Aca Marković, predsednik UO EPS: 


„Istorija ljudskog društva je istorija progresa. Krize su 

prolazne faze u razvoju ljudskog društva. U tom smislu, 

kriza je normalna pojava. I čovek se razboli pa se izleči...“ 

40 

U FOKUSU 

Recesija: Zaboravljeno pitanje? * 44 


Reč stručnjaka: 

Srbija je u recesiji! Kako poslovati u takvim uslovima? * 50 

PREDSTAVLJAMO 

Henkel: rešenja za hemijski pretretman površina metala * 54 

Tehnicom Computers: 

Stručnjaci za projekte po sistemu „ključ u ruke“! * 60 

AUTOINDUSTRIJA 

FAS: Proizvodnja Svetske Klase – II deo * 62 


GRAĐEVINSKA INDSUTRIJA 

Simprolit * 66 


INTERVJU 

Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja 

i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA: 


„Sigurno da ne smemo da zaboravimo ono što su bitne 

karakteristike svake ekonomije – konkurentnost, produktivnost, 

unapređenje i izlazak na nova tržišta. To je ono 

što nama omogućava da amortizujemo taj udar krize.“ 

48 

MSP 

Projekat unapređenja inovativnosti i konkurentnosti MSP: ICIP * 80 

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU 

Koliko košta (ne)primena mera? * 82 

SAJAMSKA INDUSTRIJA 

Sajam nameštaja * 84 

10. Biznis Baza * 86 

Heimtextil * 87 

Izbor sajmova u 2012. * 88 

VREMEPLOV 

Finansijske krize * 92 

INDUSTRIJSKI WEB ADRESAR 

Spisak oglašivača * 94 

U FOKUSU 

Vidosava Džagić, potpredsednica PKS: Zajednički protiv krize! 

„Od dubine i dužine trajanja krize u zoni evra i efikasnosti 

i blagovremenosti antikriznog programa u Srbiji, zavisi 

održanje industrijske proizvodnje, a samim tim i održanje 

srpske ekonomije u narednoj godini u projektovanim 

okvirima.“ 

pretplatite se na vaš primerak časopisa 

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da 

sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci. 

Industrija 35 / decembar 2011. 7

eflektor 

SRBIJA... 

Dogovorene mere za prevazilaženje 

novog talasa krize 

Narodna banka Srbije doneće određene 

odluke koje će omogućiti bolju likvidnost u 

bankarskom sistemu putem izmene klasifikacije 

za pojedine kategorije kredita, dogovoreno 

je na sastanku državnog vrha sa srpskim 

privrednicima i predstavnicima banaka 

10. decembra. “Srbija će reagovati na vreme 

kako bi predupredila efekte novog talasa 

ekonomske krize čiji se udar očekuje sledeće 

godine“, izjavio je nakon sastanka sa privrednicima 

predsednik Srbije Boris Tadić. „Potrošićemo 

veliku energiju kako bismo minimizovali 

efekte krize, otvorili nova radna mesta i 

sačuvali ona koja već postoje“, rekao je Tadić 

i dodao da veruje da će Srbija i dogodine 

ostvariti pozitivan privredni rast. “Postoji 

izvesna mogućnost da neka preduzeća koja 

ne mogu da opstanu u zemljama sa visokom 

cenom rada dođu u Srbiju, i to se već dešava“, 

rekao je Tadić i poručio da će on sam, ali 

i predstavnici vlade narednih dana razgovarati 

sa potencijalnim stranim investitorima. 

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da 

će biti formirana uža grupa sastavljena od 

dva predstavnika banaka, dva predstavnika 

privrede i guvernera i premijera, koji će se 

sastajati zajedno sa predstavnicima sindikata 

kako bi se obezbedilo da Srbija sa što manje 

troškova prođe kroz krizu i da se obezbedi 

makroekonomska stabilnost. 

Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih 

stavki banke, koju je usvojio Izvršni 

odbor NBS, a kojom se smanjuje visina obračunatih 

izdvajanja banaka po kategorijama 

dužnika. Tom odlukom smanjuju se troškovi 

kreditiranja banaka, ne ubrizgava se dodatna 

likvidnost u finansijski sistem u situaciji kada 

je inflacija iznad gornje granice inflacionog 

cilja, a NBS se ostavlja mogućnost za dalje 

snižavanje referentne kamatne stope“, rekao 

je guverner. 

Šta je Srbiji doneo Samit EU? 

Dogovor o strogim fiskalnim pravilima i kontroli 

budžeta koji su postigle 23 zemlje EU 

sigurno će se odraziti i na Srbiju, ocenjuju 

domaći ekonomski stručnjaci. Ipak, dok jedni 

tvrde da će nas to uvesti u još dublju krizu, 

drugi smatraju da će doći do finansijske stabilnosti 

u zemlji zbog otklonjene opasnosti 

od propasti evra. Tako, ekonomista Mlađen 

Kovačević smatra da će zbog krize u odnosima 

među zemljama EU srpska privreda pretrpeti 

veliki udarac. „To što članice EU nisu 

bile jedinstvene u ovako teškim trenucima 

znači da je mala šansa da će ekonomska kriza 

biti uskoro prevaziđena. Sve ovo je loše. 

Najveća opasnost za Srbiju je što postoji 

velika šansa da zemlje EU, pritisnute novim 

fiskalnim pravilima, maksimalno smanje 

uvoz i investicije ili počnu da povlače kapital“, 

zaključuje Kovačević i dodaje da je Srbija 

u velikoj meri zavisna od stranih investicija. 

otvoriti 651 novo radno mesto. “Fresenius 

Medical Care” širi kapacitete za proizvodnju 

medicinskih sredstava, investira oko 24 

miliona evra i planira da zaposli 551 novih 

radnika, a kompanija “Serbita Shoes” će uložiti 

blizu 600.000 evra u opremanje fabrike 

za proizvodnju ženskih cipela i otvoriće 100 

novih radnih mesta. Te kompanije su za 

pokretanje posla i zapošljavanje novih radnika 

dobile podsticaje za investicije. 

Rast izvoza tekstilne 

industrije 30,2% 

Industrija tekstila, odeće, kože i obuće Srbije 

za prvih deset meseci 2011. godine u svet 

je izvezla robe u vrednosti od 783,7 miliona 

dolara, što je više za 30,2% u odnosu na isto 

vreme prošle godine. To čini i 8,6% izvoza 

prerađivačke industrije Srbije. Istovremeno 

ukupan uvoz ove industrije je 1,1 milijardu 

dolara, što je više za 25,2% u odnosu na isti 

period lane i on u ukupnom uvozu prerađivačke 

industrije Srbije čini 7,9%. Spoljnotrgovinski 

saldo ove industrije predstavlja deficit 

od 335,8 miliona dolara. Pokrivenost uvoza 

sa izvozom u ovoj grani privrede je 70%. Ovo 

je između ostalog konstatovano na sednici 

Odbora Udruženja industrije tekstila, odeće, 

kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS). 

Stvaraju se uslovi za pad 

kamatnih stopa 

Paket od 160 miliona evra za 

kreditiranje preduzeća 

I z v o r : www.ekapija.com 

Pad inflacije u Srbiji i smanjivanje referentne 

kamatne stope doprineće daljem smanjivanju 

nivoa kamatnih stopa u Srbiji, što će imati 

pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost i 

zaposlenost, izjavio je sredinom decembra 

guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić. 

„Tome bi trebalo da doprinese i nova 

U Vršcu posao za još 651 radnika 

Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za 

privredu i regionalni razvoj, Verica Kalanović 

uručila je nedavno u Vršcu ugovore o investicijama 

kompanijama “Fresenius Medical 

Care” i “Serbita Shoes”, koje će u tom gradu 

EBRD i Societe Generale Srbija su zaključile 

ugovore u iznosu od 160 miliona evra u cilju 

jačanja kreditne podrške realnoj ekonomiji 

zemlje, kroz kreditiranje srpske privrede i 

individualnih klijenata, saopštila je Societe 

Generale banka. Sredstva kredita strukturisanog 

u tri tranše biće korišćena za dalje kreditiranje 

srpskih preduzeća, fizičkih lica, kao i 

za moguće kreditiranja opština. Kreditom se 

8 

Industrija 35 / decembar 2011.

eflektor 

...I SVET 

obezbeđuju sredstva Societe Generale banci 

Srbija za podršku u realizaciji strateških 

ciljeva u smislu povećanja kreditiranja MSP, 

unapređenja usluga za stanovništvo i širenja 

poslovne mreže, kao i povećanja kreditranja 

u domaćoj valuti. 

Banka Intesa uvećala kapital za 

130 miliona evra 

Grupacija Intesa Sanpaolo uvećala je kapital 

banke Intesa Beograd za dodatnih 130 

miliona evra. Svež kapital dodatno će ojačati 

poziciju banke Intesa kao najkapitalizovanije 

banke na domaćem tržištu sa adekvatnošću 

kapitala znatno iznad propisanog nivoa, 

čime će se osnažiti potencijal za dalji rast i 

pružanje aktivne podrške privredi i građanima, 

saopštila je banka Intesa. 

Nekadašnja “Sloga” lokacija 

budućeg biznis inkubatora 

u Kikindi 

„Studija izvodljivosti osnivanja biznis inkubatora 

na lokaciji nekadašnje “Sloge”, prvi 

je korak ka realizaciji projekta koji za cilj ima 

smanjenje nezaposlenosti, otvaranja novih 

radnih mesta, samozapošljavanja, ali i podrške 

lokalne samouprave ka daljem razvoju 

malih i srednjih preduzeća u Kikindi“, saopštio 

je član Opštinskog veća zadužen za privredu 

i ekologiju Nenad Grbić. „Podrška se“, 

objašnjava Grbić, „obezbeđuje u početnoj 

fazi životnog ciklusa preduzetničkih firmi, 

kako bi preduzetnici na lakši i uspešniji način 

prebrodili najkritičniji period - fazu osnivanja 

i prvu godinu rada.“ 

Amerikanci ulažu u 

srpska nalazišta bakra 

Predstavnici američke rudarske kompanije 

“Freeport McMoRan” u razgovoru sa rukovodstvom 

Rudarsko-topioničarskog basena 

“Bor” potvrdili su interesovanje za istraživanje 

basenskih ležišta, kao i da spremaju 

konkretnu ponudu za saradnju, objavljeno je 

na sajtu RTB “Bor”. 

Pokrenut program 

“Youth Business Serbia” 

“Youth Business Serbia”, sveobuhvatni program 

podrške mladim preduzetnicima u 

započinjanju i razvoju sopstvenog biznisa, 

pokrenut je 13. decembra kao rezultat saradnje 

“SMart kolektiva”, Erste Banke, Foruma 

poslovnih lidera, Nacionalne službe za zapošljavanje 

i USAID Projekta održivog lokalnog 

razvoja. Program će obuhvatati biznis 

mentorstva za mlade preduzetnike, koje 

obezbeđuje “SMart kolektiv” u okviru USAID 

Projekta održivog lokalnog razvoja, zatim pristup 

kreditnoj liniji Erste Banke namenjenoj 

mladim preduzetnicima (“SupERSTEp”) koja 

se odobrava po povlašćenim uslovima, kao i 

obuke i treninge koje organizuje Nacionalna 

služba za zapošljavanje. 

Kancelarija 

u oblaku 

Domaći internet provajder “EUnet” održao 

je nedavno prezentaciju pod nazivom “Kancelarija 

u oblaku” na kojoj je rukovodiocima 

i IT menadžerima domaćih kompanija predstavljena 

studija slučaja kancelarije u oblaku 

- Cloud servisa, baziranog na Microsoft tehnologijama: 

Microsoft Dynamics CRM, Sharepoint 

i Exchange. U tehničkom smislu, Cloud 

predstavlja skup velikog broja povezanih računara 

(tzv. grid) sa pripadajućim procesorima, 

diskovima, memorijom i drugim hardverskim 

resursima koji se, zahvaljujući inteligentnom 

upravljačkom softveru, vide kao jedan “veliki” 

virtuelni računar. Sveukupni hardverski 

resursi, tako povezanih računara, formiraju 

“oblak” čiji se delovi alociraju pojedinačnim 

aplikacijama korisnika, na zahtev ili u skladu 

sa potrebama. Cloud koncept predstavlja 

najbolje i finansijski najisplativije rešenje, 

kako za kompanije koje nude uslugu, tako i 

za korisnike. Takođe, Cloud pruža mogućnost 

zakupa minimalnih resursa koji se lako i brzo 

povećavaju u skladu sa potrebama, rastom 

poslovanja i brojem zaposlenih. 



energetika 

O IDEJI JEDINSTVENOG TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE U EVROPI 

Posle 

petnaest godina... 

10 

Davnašnja ideja stvaranja jedinstvenog tržišta električne energije u Evropi, ni posle petnaestak 

godina još uvek nije u potpunosti realizovana. Tokom prethodnog perioda, a naročito u 

poslednjih nekoliko godina puno je učinjeno po tom pitanju, što sa pravno-zakonodavnog, što sa 

praktičnog aspekta, pa su i aktivnosti počele da konvergiraju ka željenom rešenju. 

Međutim, u međuvremenu je „treći paket mera“ EU i cilj 20-20-20 (smanjenje emisije gasova 

staklene bašte u EU za najmanje 20% ispod nivoa iz 1990. godine, pokrivanje 20% potrošnje 

energije iz obnovljivih izvora i smanjenje za 20% u korišćenju primarne energije u poređenju 

sa projektovanim nivoima pomoću poboljšanja energetske efikasnosti) do 2020. godine, dodatno 

usložio stvaranje jedinstvenog tržišta. 

O ovoj problematici, a posebno o njenom uticaju na budućnost razvoja i položaja JP EPS, kao i 

samog energetskog tržišta u Srbiji, raspravljalo se na tradicionalnom stručnom skupu energetičara 

koji se svake godine održava na Zlatiboru. U ovom broju Industrije, prenosimo neke od zanimljivih 

analiza i ocena date ideje... 

Ovakvo tržište kao cilj koji je proklamovan još pre deceniju 

i po i na kome se od tada manje ili više intenzivno 

radi, na energetskom samitu Saveta Evrope koji je 

održan početkom 2011. godine, dobio je 2014. godinu 

kao vremenski rok za realizaciju. Ranije usvojeni pristup je da 

se prvo formiraju potpuno funkcionalna regionalna tržišta energije, 

ujedinjavanjem nacionalnih, a da se zatim ona integrišu u 

jedinstveno evropsko tržište. Regionalna tržišta električne energije 

se polako uspostavljaju i do sada su u pojedinim delovima 

Evrope dostigla različite nivoe razvoja/usaglašenosti. 

Bitno je napomenuti da su investicije u prenosnu mrežu (čiji je 

pravovremeni razvoj jedan od preduslova stvaranja jedinstvenog 

tržišta) zakomplikovane zbog nedovoljno centralizovanog planiranja 

njenog razvoja u prethodnom periodu, kao i zbog priključenja 

velikog broja obnovljivih izvora (naročito vetrogeneratora), 

a da su investicije u proizvodne objekte (kao još jedan od preduslova) 

zakomplikovane zbog aktuelnih pravila i propisa o emisiji 

CO 2 

, obavezi buduće primene CCS (engl. Carbon Capture Storage) 

tehnologije, a ponajviše zbog smanjenja raspoloživih novčanokreditnih 

sredstava potencijalnih investitora koje je posledica 

nedavne globalne ekonomske krize. 


Istaknut je i značaj standardizacije na svim nivoima, pa i na operativnom, 

koja iako deluje trivijalno, zahteva puno truda i napora 

od strane operatora prenosnih sistema (TSO) i drugih relevantnih 

organizacija i institucija, a mnogo znači u praksi, te joj se mora 

posvetiti dužna pažnja. 

Što se regiona jugoistočne Evrope tiče, a i same Srbije u okviru 

njega, proces uspostavljanja regionalne Aukcijske kuće pod 

pokroviteljstvom Energetske Zajednice, trenutno je u očiglednoj 

krizi i potreban je dodatni podstrek i jača podrška viših evropskih 

instanci da se krene dalje i dostigne ono što je bio prvobitni cilj. 

Planiranje i razvoj prenosne mreže 

Jedan od ključnih preduslova za pravilno i neometano funkcionisanje 

jedinstvenog evropskog tržišta električne energije jeste 

i dovoljno razvijena visokonaponska prenosna mreža koja će eliminisati 

postojeća uska grla i preduprediti stvaranje novih uskih 

grla u prenosu između pojedinih država i/ili regiona i omogućiti 

priključenje novih i obnovljivih izvora. S tim u vezi je ENTSO-E 

2010. godine izradio desetogodišnji plan ravoja mreže, u nameri 

da se već do 2015. godine u velikoj meri prevaziđu, ako ne i 

potpuno eliminišu, ograničenja u prenosu električne energije

energetika 


prilikom međudržavne/prekogranične trgovine, uzimajući u obzir 

i (ponegde preambiciozne) planove za izgradnju i priključenje na 

mrežu novih i obnovljivih izvora (pre svega vetrogeneratora) koji 

su u skladu sa proklamovanim ciljem 20% energije iz obnovljivih 

do 2020. godine. 

Prema izjavama koje su svojevremeno proizašle iz Evropske Komisije, 

ova institucija namerava da eliminiše sve tehničke barijere 

za stvaranje jedinstvenog tržišta u naredne četiri godine. Kako je 

izgradnja prenosne mreže od fundamentalnog značaja za postizanje 

tog cilja, identifikovana su dva glavna činioca na kojima se 

mora intenzivno raditi zarad ubrzanja razvoja mreže: 

1. unapređenje, standardizacija i ubrzanje procedura za procenu; 

2. prihvatanje pojedinačnih projekata i prihvatanje neminovnosti 

izgradnje ključnih infrastrukturnih projekata od strane šire 

društvene zajednice. 

Što se tiče načina investiranja u te ključne projekte, ocenjeno je 

da se većina sredstava mora prikupiti kroz regulisane (nacionalne) 

tarife za prenos, ali i da regulatori treba da rade na pronalaženju 

novih inovativnih rešenja za privlačenje investitora za takve 

projekte, što ni u kom slučaju neće biti lak zadatak. 

S tehničke strane, ENTSO-E je izradio plan razvoja u kome su 

identifikovani projekti od pan-evropskog značaja, a tokom 2011. 

radilo se na prikupljanju podloge i izradi izdanja za 2012. godinu 

sa unapređenom metodologijom izrade i samim sadržajem. 

Zasnivaće se na dva scenarija razvoja potrošnje i proizvodnje i 

njihovog balansa objavljenim u pregledu scenarija i odgovarajućim 

predviđanjima za period 2011-2025, koji je izdao ENTSO-E, 

a u kome je planirano i da se nađu projekti „trećih strana“, npr. 

bilateralni projekti susednih država, privatnih investitora i slično. 

Standardizacija 

Potreba za standardizacijom u uslovima kada se želi integrisati 

mnogo sistema u jedan funkcionalan očigledna je, ali se u praksi 

pokazalo da i jedan ovakav, naizgled trivijalan zadatak, nije lako 

sprovesti. Mogu se izdvojiti dva nivoa na kojima je potrebno dalje 

raditi: 

• jedan je u domenu regulatora i zakonodavnog je karaktera a 

predstavlja standardizaciju uređenja samog tržišta; 

• drugi je više tehničke prirode i u domenu je operatora sistema, 

operatora tržišta i berzi električne energije i odnosi se između 

ostalog i na standardizaciju načina razmene podataka i formata 

za razmenu tih podataka, usaglašenost vremenskih rokova 

za učešće na različitim berzama i/ili aukcijama prekograničnih 

prenosnih kapaciteta, itd. 

Dok je za prvu vrstu standardizacije poželjnije da se odmah usklađuju 

sa jednim preporučenim SMD zbog načina i dugog vremenskog 

perioda neophodnog za izmenu odgovarajućih nacionalnih 

regulativa i/ili zakona, za drugu vrstu je mnogo praktičnije da se 

obavlja na regionalnom nivou između manjeg broja uključenih 

učesnika zbog efikasnosti i bržeg postizanja željenih rezultata. 

Za nepostojanje SMD na evropskom nivou su u velikoj meri odgovorne 

i same relevantne Direktive EU jer je zbog kompromisa koji 

su učinjeni u njima, za pojedina organizaciona pitanja ostavljeno 

previše slobode izbora za koju se ispostavilo da je bar u ovom 

slučaju kontraproduktivna. Da nije tako, ne bi se dešavalo da EU 

tuži većinu svojih članica zbog neispunjavanja i nepridržavanja 

odredbi iz tih Direktiva koje su te iste članice zajednički usaglasile 

i usvojile. 

Nedostatak jasnih procedura ili češće nedosledno sprovođenje 

istih, pravi probleme i na nižem tehničkom nivou, npr. prilikom 

razmene podataka. Iako ovo zvuči trivijalno, u praksi predstavlja 

veliki problem prilikom implementacije bilo kakvih rešenja 

na regionalnom nivou. Dovoljno je da samo jedan od učesnika 

makar i malo odstupa od usvojenih standarda kojih se svi ostali 

pridržavaju i protok informacija postaje otežan a ponekad i 

nemoguć. 

Regionalne aktivnosti 

Jedinstveno tržište električne energije treba da omogući slobodnu 

prekograničnu trgovinu širom Evrope kako bi se optimalno 

koristili raspoloživi prirodni resursi i kapaciteti za proizvodnju 

električne energije u jednom kompetitivnom okruženju, što kao 

rezultat treba da dâ što niže cene za krajnje kupce te energije. 

Da bi se to realizovalo potrebno je optimalno koristiti raspoložive 

prekogranične prenosne kapacitete, čiji zakup od strane učesnika 

na tržištu jeste apsolutni preduslov za prekograničnu trgovinu, 

upotrebom odgovarajućih metoda za alokaciju tih kapaciteta. 

Tamo gde su ograničenja u prenosu strukturalne prirode, potrebno 

je razvijati prenosnu mrežu gradnjom novih dalekovoda. 

Metode za alokaciju prekograničnih prenosnih kapaciteta se razlikuju 

po vremenskom horizontu za koji se taj kapacitet zakupljuje 

i za horizonte duže od jednog dana one su eksplicitne (zakupljuje 

se samo kapacitet, a nakon uspešnog zakupa moguće je ali nije 

obavezno obaviti prekograničnu trgovinu), dok za alokaciju za 

naredni dan alokacija može biti ili eksplicitna ili implicitna (prvo 

se obavlja prekogranična trgovina preko berzi, pa ako ona bude 

uspešna, uz nju se automatski dobija i neophodan kapacitet za 

njenu realizaciju). 

Opšte prihvaćeni trend u Evropi je svojevrsno hibridno rešenje 

koje podrazumeva da se na dužim vremenskim horizontima 

(godina, mesec, nedelja) eksplicitno zakupljuje samo prenosni 

kapacitet (i to poželjno/obavezno preko jedne Aukcijske kuće za 

ceo unapred definisani region), a da se na horizontu dan-unapred 

koriste implicitne metode spajanja tržišta koje, pak, zahtevaju 

postojanje berzi električne energije na tržištima koja se 

„spajaju“ i koja je relativno komplikovana za realizaciju na tri i više 

uključenih berzi. 

12 


energetika 


Osmi region (jugoistočna Evropa) 

Osmi region se sastoji od sledećih država: Albanija, Bosna i Hercegovina, 

Bugarska, Grčka, Italija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, 

Rumunija, Srbija, Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. Potpisivanjem 

ugovora o Energetskoj Zajednici, potpisnice su preuzele 

i mnoge obaveze, između kojih i onu o formiranju regionalno 

koordinisane alokacije prenosnih kapaciteta. U tom smislu je 

još 2006. godine pokrenut pilot projekat primene koordinisane 

(eksplicitne) aukcije zasnovane na tokovima snaga, nakon čega 

je posle izrade nekoliko studija formirana i Aukcijska kuća - SEE 

CAO, ali koji nažalost još uvek nije zaživeo, a verovatno ni neće 

u dogledno vreme imajući u vidu da je primena te (možemo 

reći avangardne) metode zbog nezrelosti tržišta već dva puta 

odlagana i u centralno-istočnom regionu. 

Iz ovoga treba izvući pouku i primeniti metodološki promenjenu, 

a ipak centralizovanu regionalnu metodu alokacije koja 

odgovara trenutnom stepenu razvoja tržišta u ovom regionu. 

Dinamiku treba prilagoditi imajući u vidu i nedavno upozorenje 

Energetske Zajednice prema Albaniji, Bosni i Hercegovini, 

Hrvatskoj, Makedonji, Crnoj Gori i Srbiji, zbog nesprovođenja 

međusobne saradnje na ovom polju. 

Iako još uvek nije primenjena centralizovana regionalna alokacija 

na više granica, pre svega država članica EU (Mađarska-Hrvatska, 

Mađarska-Rumunija, Mađarska-Srbija, Bugarska-Rumunija, 

Bugarska-Grčka), unapređen je proces alokacije i uvedene su 

zajedničke bilateralne eksplicitne aukcije koje podrazumevaju 

da se 100% raspoloživog kapaciteta jednovremeno dodeljuje 

od strane samo jednog od susednih TSO-a, za razliku od ostalih 

međusobnih granica gde svaki od susednih TSO-a dodeljuje po 

polovinu raspoloživog kapaciteta i to obično u različito vreme, 

a ponegde i po različitom načinu obračuna cene zakupa jer 

npr. TSO-i Srbije, Crne Gore i Makedonije koriste princip „plati 

prema ponudi“, dok svi ostali koriste princip marginalne cene 

gde svi učesnici plaćaju jedinstvenu, poslednju prihvaćenu 

cenu za zakup. Međutim, ohrabrujuće deluje formiranje berze 

u Bugarskoj, zatim novi planirani zakonodavni okvir koji će 

omogućiti formiranje berze i u Srbiji, kao i planovi za spajanje 

tržišta Mađarske i Rumunije. Postoji i inicijativa za ujedinjenje 

u jedinstvenu eksplicitnu alokaciju na jugoistočnim granicama 

Mađarske (prema Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji)... 

Neophodno je intenzivirati saradnju TSO-a izborom adekvatne 

metodologije koja će biti prilagođena aktuelnim uslovima 

i prihvatljiva većini uključenih strana, a u skladu sa preuzetim 

obavezama u okviru Energetske Zajednice. 

Uloga Srbije u regionu Jugoistočne Evrope 

Kao što je opštepoznato, elektroenergetski sistem Srbije, između 

ostalog i zbog svog geografskog položaja, zauzima strateški 

važno mesto u regionu jugoistočne Evrope i praktično je neizvodljivo 

da se sprovede bilo kakva regionalna inicijativa bez 

aktivnog učešća relevantnih organizacija i institucija Republike 

Srbije. S tim u vezi veoma je bitno da Srbija preuzme što aktivniju 

ulogu u formiranju regionalnog tržišta energije u jugoistočnoj 

Evropi, a u okviru Energetske Zajednice. Zbog toga se ističe kao 

neophodnost postojanje intenzivnih aktivnosti JP Elektromreža 

Srbije i to u pogledu regionalno koordinisane alokacije prekograničnih 

prenosnih kapaciteta, pre svega sa nekoliko susednih 

TSO-a, a zatim i u celom regionu oživljavanjem ideje SEE CAO 

koju (verovatno čak i metodološki) treba prilagoditi aktuelnim 

uslovima i mogućnostima za regionalnu saradnju. 

S druge strane, za efikasno spajanje nacionalnih tržišta u regionalno, 

na vremenskom horizontu metodom spajanja tržišta 

„dan-unapred“, preduslov je postojanje nacionalnih berzi električne 

energije. Kako bi i u ovom segmentu na vreme uhvatili 

priključak, ohrabrujuće deluju članovi iz novog Zakona o energetici 

o formiranju operatora berze električne energije. Ali, 

kako opreza nikad nije na odmet, tako i ovde treba studiozno 

sagledati sve aspekte ovakvog povezivanja i njegovog uticaja 

na organizovano tržište električne energije u Republici Srbiji, 

pre svega iz ugla učešća JP Elektroprivreda Srbije na tom tržištu, 

ocena je stručnjaka u ovom segmentu energetike. 


energetika 

RAZGOVOR S POVODOM: DR ACA MARKOVIĆ, PREDSEDNIK UO EPS 


Razgovor vodio: Boris Gajić 

Kraj kalendarske godine je trenutak kada se 

svode računi za završetak jedne poslovne 

godine i prave bilansi i planovi za narednu 

godinu. Energetika, kao osnovna grana 

industrije i osnovna privredna delatnost, u 

svakoj a posebno u zemlji kao što je Srbija, jeste 

nešto na šta svi usmeravaju pogled. I stručnjaci, 

i građani. Zato smo, po već ustaljenom običaju, 

ove strane časopisa Industrija rezervisali za 

razgovor sa predsednikom Upravnog odbora 

EPS-a, dr Acom Markovićem, koji nam je 

u gotovo svakom od odgovora podastirao 

argumente za tvrdnju koju smo stavili u naslovu... 

Industrija: Za početak, zamolio bih Vas za rekapitulaciju 

poslovne godine EPS-a, s posebnim osvrtom na aktuelnu 

situaciju u svetskoj ekonomiji, i uticaje tih događaja na 

razvoj energetskog sektora u Srbiji. 

dr Aca Marković: EPS završava 2011. godinu sa proizvodnim 

rezultatima koji se mogu okarakterisati sa povećanom proizvodnjom, 

odnosno sa bilansnim količinama koje su veće 4.5% ili u 

energiji negde oko 1.8 milijardi, odnosno 2 milijarde kWh. Ovo 

je ostvareno zahvaljujući izuzetno visokoj proizvodnji u termo 

sektoru, pre svega u PD Obrenovac, koje će proizvesti 20 milijardi 

kWh, kao i PD Kostolac, koje će proizvesti 6 milijardi kWh električne 

energije. I pored dosta loše hidrologije u drugoj polovini 

ove godine, mi smo uspeli i očekujemo da ćemo napraviti i ove 

godine preko 36 milijardi kWh. U odnosu na 2010. godinu, imaćemo 

negde oko 1, 1.2% veću proizvodnju. A poznato vam je da 

svaki procenat u energetici nosi veliku energiju! Zato smatramo, 

kada je u pitanju proizvodni deo, da ćemo završiti godinu sa tim 

rezultatima. 

Kada je u pitanju finansijski deo, dakle, a to znači prihod, ili dobit, 

što je ključni cilj zbog čega postoji ovo preduzeće, mi smo dosta 

dobro finansijski poslovali. Međutim, poslednjih meseci, imamo 

potrebe da uvozimo električnu energiju po visokoj ceni, da 

bismo sprečili probleme u snabdevanju zbog dosta izražene loše 

hidrologije koja nam „omogućava“ da zadovoljimo samo 10% 

proizvodnje iz našeg hidro sektora. Takođe, morali smo iz istih 

razloga da angažujemo naše kapacitete u Zrenjaninu i Novom 

Sadu, koji rade na gas, a ta proizvodnja je relativno skupa. Do 

pre neki dan, proizvodili smo oko 6 miliona kWh dnevno iz naših 

kapaciteta – TE-TO Novi Sad i TE-TO Zrenjanin. Zato smo uvozili, 

da bismo obezbedili zemlji jedan mir i sigurnost, jer je EPS još 

uvek odgovoran za uredno snabdevanje svih potrošača – domaćinstava, 

industrije, privrede... To su razlozi zbog kojih će ta naša 

ekonomska slika biti malo iskrivljena. Nadamo se da ćemo ipak 

obezbediti stabilnost u funkcionisanju sistema do kraja godine... 

Industrija: S druge strane, što se tiče investicija...? 

Marković: Odradili smo većinu poslova u vezi sa remontom i 

revitalizacijom naših objekata. Treba istaći da smo ove godine 

u termo sektoru, kada je u pitanju Obrenovac, uradili ozbiljne 

poslove. Da nije tako bilo, ne bismo proizveli, kao što ste videli, 

tih 20 milijardi kWh u TENT-u i 6 milijardi kWh u PD Kostolac. 

Naravno, sve to nije moglo bez visoke proizvodnje uglja. Ovih 

dana iz kopa Kolubare preko 100.000 tona ide prema Obrenovcu, 

da bi se mogla zadovoljiti visoka potrošnja u termo sektoru. To 

su uradili i rade naši rudari zahvaljujući ozbiljnom radu... Kada 

u termo sektoru proizvedete u jednoj godini više od 2 milijarde 

kWh, to se množi sa 1.4 kg uglja da bi se zadovoljile te potrebe. 

Zato i treba izdvojiti rudarski sektor koji izuzetno dobro radi 

i leti na visokim temperaturama, ali i sada u uslovima povećane 

proizvodnje u termo sektoru. I treba odati priznanje rudarima jer 

njihov rad je uslov za sve ostalo. Kao što ne možete da proizvodite 

električnu energiju bez vode, ne možete da je proizvodite ni 

bez uglja! 

Ono što je još vredno pažnje da se kaže, jeste da smo 1. jula, 

posle revitalizacije koja je trajala 20 meseci, pustili u rad blok A 

6 u Đerdapu, sa povećanom snagom od 15MW, i tu ugradili 2.5 

hiljada tona opreme, zajedno sa ruskim partnerom uz angažovanje 

naših izvođača – Goše, Minela, Instituta Mihajlo Pupin, Instituta 

Nikola Tesla itd. Posle revitalizacije pustili smo u rad i drugi 

agregat u Bajinoj Bašti, gde smo povećali snagu za 12 MW, a na 

toj lokaciji se počelo sa revitalizacijom i trećeg agregata. Kako ta 

revitalizacija u Bajinoj Bašti ide strogo, po planu, to je školski primer 

kako se može da odvija uspešno revitalizacija uz maksimalno 

angažovanje domaćih firmi! 

14 


energetika 


Industrija: Kada govorimo o daljem tehničko-tehnološkom 

razvoju EPS-a i kao sektora i kao skupa energetskih preduzeća, 

a u svetlu Strategije energetskog razvoja Srbije u narednih 

nekoliko decenija, osim na povećanje iskorišćenosti 

klasičnih izvora i energetskih potencijala Srbije, kako biste 

prokomentarisali jačanje učešća alternativnih izvora energije, 

imajući u vidu i taj segment energetske efikasnosti (kao 

koncepta ili kao prakse)? Dakle, koliko tu alternativni izvori 

energije zauzimaju prostora i koliko će zauzimati, ako se, na 

primer, zna da 50% ukupne proizvodnje električne energije 

u Srbiji otpada na termo sektor – ugalj, a 30% na hidro sektor, 

i ako svemu dodamo aktuelne trendove u proizvodnji 

električne energije iz tih sada još uvek alternativnih izvora? 

Marković: EPS ima svoje planove za predstojeći period. Kada je 

u pitanju termo sektor, poznato je a smo krenuli sa Italijanima 

da radimo zajedno na izgradnji dva bloka u Kolubari B - oba po 

350 MW. Razgovaramo sa Kinezima, a možda i sa nekim drugim 

partnerima, o izgradnji bloka 3 u TENT-u B od 700MW. Lično smatram 

da ćemo najbrže napraviti novi blok u Kostolcu reda 400MW, 

ili približne snage, što zavisi od toga kako pokažu ekonomske analize. 

Tamo je stvorena kritična masa i u pogledu mogućnosti proširenja 

kopa za proizvodnju uglja za potrebe tog novog bloka, a i 

u pogledu uslova i spremnosti budućih partnera koji bi sa nama 

radili da obezbede sredstva za izgradnju tog bloka. 

Dalje, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, mi smo ove 

godine formirali PD za obnovljive izvore sa sedištem u Užicu. 

Sigurno je da će EPS ulagati sredstva. Započeli smo projekte na 

Ibru za izgradnju postrojenja od 108 MW i sa proizvodnjom od 

oko 400 miliona kWh. Radi se nova studija za Đerdap III, zajedno 

sa reverzibilnim elektranama „Đerdap III“. Rade se projekti za 

srednju i gornju Drinu. Ali, ono za šta smatam da će EPS doneti 

odluku iduće godine, jeste izgradnja reverzibilne HE Bistrica, sa 

četiri mašine od 180 MW, od kojih će dve biti sa fleksibilnom proizvodnjom, 

a dve sa fiksnom proizvodnjom. Ova HE je u našim 

rukama, kada je u pitanju voda, trasa cevovoda, mašinska hala, 

pa čak i kada su u pitanju sredstva jer mislim da možemo većinu 

sredstava sami da obezbedimo. Tu i jeste važno da imate jedan 

takav fleksibilan objekat da biste mogli da obezbedite sigurnost 

funkcionisanja elektroenergetskog sistema. 

Kada su donete uredbe Vlade Srbije o promeni strategije razvoja 

energetike, i kada su donete uredbe o sticanju statusa povlašćenih 

proizvođača, kao i kada je doneta uredba o cenama obnovljivih 

izvora, u Srbiji je krenulo da se gradi i povećao se broj investitora. 

Sasvim je sigurno da će se u Srbiji graditi elektrane i na vetar, 

radiće se i solarne – već postoji prva dozvola u Merdarama za 

objekat od 2MW, a obilaze se i druge lokacije. Istovremeno, već 

se grade male hidroelektrane... Srbija je razumela i stvorila uslove 

tehnički, jer smo kao elektroprivreda doneli pravila o funkcionisanju 

distributivne mreže gde smo definisali tehničke uslove 

za priključenja malih objekata. A stvoren je i pravni i ekonomski 

ambijent koji će zainteresovati i već jeste, investitore jer tačno 

znaju po kojim uslovima mogu da naprave, po kojoj ceni mogu da 

prodaju. To i jeste jak signal za investitore da ulažu u ovaj sektor 

obnovljivih izvora u Srbiji. Naravno, naš najveći potencijal obnovljivih 

izvora je biomasa, pa i tu treba očekivati značajne iskorake. 

Kada je u pitanju nafta, Srbija je zavisna 80%. Kada je u pitanju 

dr Aca Marković, 

predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije 


energetika 


16 

gas, Srbija je zavisna 90%. Ali, kada je u pitanju električna energija, 

poslednjih godina, Srbija je na godišnjem nivou zavisna – 0%! 

Odnosno, mi smo u poslednje dve godine izvozili godišnje po 1 

milijardu kWh, a ove ćemo, nadam se, onoliko koliko smo izvezli 

električne energije, toliko ćemo i uvesti. Svoje potrebe ćemo 

podmiriti. 

Uredbama je strogo i precizno definisano: kada je u pitanju 

hidropotencijal - nema ograničenja; kada je u pitanju biomasa 

– nema ograničenja; kada je u pitanju solarna energija – za sada 

je uredbom definisano da je to 5MW, po ceni koja je definisana 

uredbom, a to je 23 evrocenti po kWh; kada je u pitanju vetar, to 

je za sada 450MW, po ceni od 9.5 evrocenti po kWh. Smatra se 

da su to nivoi, i ekonomski i tehnički u ovom trenutku, pogotovo 

kada je u pitanju vetar, koje sistem može da reguliše. 

Vreme će biti najbolji sudija i daće za pravo da li će se ti parametri 

menjati. Verovatno, kada je u pitanju solarna energija, oni 

se moraju menjati, jer se tehnologija brzo menja. A to se inače 

jednostavno realizuje i udobno se priključuje na sistem... 

Mi već realizujemo projekat izgradnje kod Vranja akumulacije i 

dva agregata, jednog od 100 KW, a jednog od 800 KW. Nezavisno 

od toga, EPS će revitalizovati sve svoje male HE i dovesti ih u stanje 

da mogu da proizvode. Naravno, mi imamo ekskluzivno pravo 

da na postojećim akumulacijama za snabdevanje vodom gradova, 

a to je 21 lokacija, napravimo male HE. EPS ima u tom smislu i 

finansijsku podršku od EBRD za jedan kredit koji će omogućiti da 

se ti projekti vrlo brzo realizuju. 

Industrija: Kada pominjemo već dokumente koji predstavljaju 

svojevrsni okvir za dalji rad i razvoj energetskog sektora 

u Srbiji kako se energetski sektor uklapa i kolika je, zapravo, 

njegova uloga u strategiji industrijskog razvoja prema planu 

Srbija 2020? 

Marković: Električna energija je ključ razvoja celokupne privrede. 

Ako posmatrate naš termo sektor, prema tehničkim parametrima, 

a ima ih deset prema kojima se ocenjuje svaki blok u našim TE – 

njegova pouzdanost rada, koliko je na mreži, koje ispade ima, itd 

– u ovom sektoru možemo da se poredimo u tehnološkom delu sa 

elektroprivredama najrazvijenijih zemalja Evrope! Naša pouzdanost, 

godišnje iskorišćenje u satima, u našem termo sektoru je na 

nivou sličnih termo sektora u Evropi. Mi nismo slabiji ni od ČEZ-a, 

ni od drugih kompanija, nemačkih na primer, jer tehnološki dosta 

uspešno radimo. 

Kao što smo uradili revitalizaciju Ovčar Banje i Međuvršja, pa sa 

12 MW podigli proizvodnju u ta dva naša objekta na 17 MW, sada 

je naš zadatak, kao na Bajinoj Bašti, na Đerdapu, tako i na Limskim 

elektranama kada budemo radili revitalizaciju da povećamo 

stepen iskorišćenja svake mašine a time i energetski potencijal 

svakog objekta. 


Dovoljno je ako vam kažem da mi pri prosečnoj hidrologiji na Limskim 

elektranama, imamo godišnju proizvodnju negde oko 700 

miliona kWh. Dovoljno je da podignemo za 10% stepen iskorišćenja 

naših mašina, što inače radimo na svim objektima, mi ćemo 

povećati proizvodnju hidroenergije upravo za 10%. 

Znači, EPS je spreman i tehnološki i ukupno da ulaže u obnovljive 

izvore! 

Industrija: Imajući u vidu recesiju koja traje, s jedne strane, 

zatim novi talas krize koji nas je prema tvrđenju Guvernera 

NBS već zahvatio, s druge strane, kao i domaći proces tranzicije 

kojoj se još uvek ne vidi, bar ne približno, kraj, na čemu 

zasnivate poslovni plan za narednu, 2012. godinu? Koji su to 

parametri kojima se vodite u daljem pozicioniranju preduzeća 

na čijem ste čelu, a koji bi, kako kažu, trebalo da budu 

odraz i dobar spoj teorijskih znanja i iskustva iz prakse? 

Konačno, koji je Vaš savet kolegama, menadžerima za predstojeći 

period? 

Marković: Istorija ljudskog društva je istorija progresa. Krize su 

prolazne faze u razvoju ljudskog društva. U tom smislu, kriza je 

normalna pojava. I čovek se razboli pa se izleči... Kada se rešava 

neki problem uvek je važno da se utvrde uzroci zbog čega je nešto 

nastalo, da bi sistem mogao da se prevede iz kriznog stanja u 

novo, prokluzivno stanje. A prevođenje sistema iz jednog u novo 

stanje, jeste tehnologija. Tehnologija je znanje. I to je privilegija 

onih koji znaju. Prema tome, mi u EPS-u smatramo da su ljudi, 

znanje, posedovanje tog kvantuma znanja kod ljudi, pre svega 

inženjera, montera, rukovaoca, pa i ekonomista, pravnika, takva 

da mi dokazujemo jednu činjenicu koja je bila zaboravljena. Ona 

glasi da firmu uspešno ne vodi samo vlasništvo, nego pre svega 

znanje. I u energetskom sektoru u Srbiji imamo firme koje su privatizovane, 

pa se muče ili će propasti. A EPS uspešno funkcioniše. 

Govorim o proizvodnim rezultatima! 

Inače, svi dobro znaju da je cena električne energije u Srbiji najniža 

ne samo u regionu, nego i u Evropi. Ali, to je naš proizvod i 

mi imamo pravo da ga prodajemo po ceni po kojoj mi smatramo 

da treba da ga prodajemo. I mi to ne postavljamo kao primarnu 

stvar. Kad su me ljudi iz MMF-a pitali kako mogu da nam pomognu, 

ja sam im rekao da nas podrže da podignemo cenu struje 

za 1 evrocent, dobićemo 300 do 350 miliona evra za investicije, 

i neće nam trebati krediti. Naravno, mi moramo da uvažavamo i 

platežnu sposobnost naših građana. To nije baš tako jednosmeran 

proces. Tu se vaga... 

Ali, nezavisno od svega, naši planovi u 2012. godini jesu da na 

Kolubarskom basenu proizvedemo 30 miliona tona uglja, na 

Kostolačkom 9 miliona tona. I zato dosta ozbiljno ulažemo u 

kopove, u modernizaciju opreme, u tehnologije za proizvodnju 

uglja. Imamo ambicije takođe da na ovom nivou održimo naš termo 

sektor, da zatim nastavimo sa revitalizacijom naših HE.

energetika 


Mislimo da ćemo ove godine napraviti veći iskorak u distributivnom 

sektoru, a to se ogleda u sledećem: kupićemo 250.000 

najmodernijih brojila koje ćemo ugraditi kod potrošača i naravno 

kada su u pitanju merne grupe kod industrijskih potrošača, a to 

je savremena, moderna oprema; da odradimo i podignemo tehnološki 

nivo infrastrukture koja prati merenje i potrošnju električne 

energije. Mi ove godine treba da preuzmemo od EMS-a 56 

trafostanica 110 na 35. Ulagaćemo u njih da ih modernizujemo 

i podignemo sigurnost njihovog funkcionisanja. Imamo i jedan 

ambiciozan plan da u 2012. godini ugradimo 100.000 betonskih 

stubova. Zašto? U Srbiji postoji 1.100.000 drvenih stubova! Te 

betonske stubove ne ugrađujemo zbog samih stubova, nego zato 

što ćemo na tim stubovima staviti novu ovesnu opremu, nove 

kablove većeg preseka. Time ćemo smanjiti gubitke u mreži i 

povećati sigurnost i kvalitet snabdevanja naših potrošača u toj 

srednjenaponskoj i niskonaponskoj mreži. Istovremeno, daćemo 

veću šansu ljudima u poljoprivrednim sredinama za podizanje 

ekonomije i rada. Pazite, u poljoprivredi, tamo gde ima problema 

sa električnom energijom, angažuju se dizel agregati. A tu iz 1kg 

nafte dobijate 4kg električne energije. Tako dobijena električna 

energija je 4 puta skuplja po inputu proizvodnje poljoprivrednih 

proizvoda, čak i do 5 puta, nego što je naša cena. Pa zašto onda 

ne bi ulagali i pomogli i poljoprivredi, jer je ona ključni faktor za 

razvoj Srbije. Prema tome, energetika je jedna ozbiljna priča. Mi 

smo to prepoznali, s jedne strane, a s druge imamo domaće proizvođače 

betonskih stubova, u Bajinoj Bašti, Aleksincu, Valjevu, da 

zaposlimo te kapacitete. Zatim, imamo naše fabrike kablova koje 

mogu to da proizvode. Imamo jedan ozbiljan plan koji bi započeli 

u 2012. sa ambicijom da ga završimo za deset godina! 


energetika 

PD „ELEKTROISTOK IZGRADNJA“ D.O.O. BEOGRAD 

Naših pola veka u 

elektroenergetici Srbije 

18 

Pripremio: Srećko Milić, dipl. el. ing, savetnik direktora 

Privredno društvo „ELEKTROISTOK 

Izgradnja“ d.o.o. osnovano je daleke 1961. 

godine kao organizacioni deo Preduzeća za 

prenos električne energije „ELEKTROISTOK“ 

(danas JP “Elektromreža Srbije“). 

Osnovna delatnost je projektovanje i izvođenje 

specijalizovanih elektromontažnih radova 

pri izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih 

elektroenergetskih objekata visokog napona. 

U 

proteklih 

pola veka, ELEKTROISTOK Izgradnja se permanentno 

razvijao, značajno učestvujući u izgradnji 

moćnog elektroprenosnog sistema Srbije i postao 

firma, kadrovski i stručno kvalitetno osposobljena i 

tehnološki veoma razvijena, opremljena savremenim alatima, 

opremom i mehanizacijom. Takvim razvojem i osposobljavanjem 

postali smo jedna od vodećih organizacija specijalizovana 

za sve vrste elektro radova u elektroenergetskim objektima 

pogonskog napona do 400 kV. 

Naša lista referenci stvarana u proteklih pola veka obuhvata 

praktično sve najvažnije objekte u elektroprenosnoj mreži 

Srbije i najkraće rečeno obuhvata učešće u: 

• izgradnji 89 transformatorskih stanica od kojih 

▪ 10 TS 400/220(110) kV, 

▪ 16 TS 220/110(35) kV, 

▪ 63 TS 110/x kV, 

• rekonstrukciji ili proširenju 93 transformatorskih stanica i 

elektro postrojenja visokog napona u sklopu hidro i termo 

elektrana napona 110, 220 i 400 kV; 

• pripremi i implementaciji sistema daljinskog upravljanja u 

65 transformatorskih stanica i elektropostrojenja u termo i 

hidroelektranama; 

• montaži opreme u 5 Regionalnih Dispečerskih Centara 

i nekoliko lokalnih centara za nadzor i upravljanje radom 

grupa TS 110/x kV. 

Delatnost i licence 

U okviru daljeg razvoja firme, a prateći potrebe tržišta u svojoj 

delatnosti „ELEKTROISTOK Izgradnja“ je u poslednje dve 

godine uložio značajan napor da proširi delatnosti i u oblasti 

projektovanja i izvođenja radova na dalekovodima visokog 

napona do 400 kV. 

Osposobljenost za sve te vrste radova podrazumeva i posedovanje 

odgovarajućih licenci tako da „ELEKTROISTOK Izgradnja“ 

sada raspolaže sa sledećim licencama za projektovanje i građenje: 

• П051Е1 – projekti elektroenergetskih instalacija visokog i 

srednjeg napona za hidroelektrane snage 10 i više MW; 


srednjeg napona za termoelektrane snage 10 i više MW; 


srednjeg napona za dalekovode i kablove napona 110 i više 

kV; 



srednjeg napona za trafostanice napona 110 i više kV. 

kao i 

• И051Е1 – izvođenje elektroenergetskih instalacija visokog 

i srednjeg napona za hidroelektrane snage 10 i više MW; 


i srednjeg napona za termoelektrane snage 10 i više MW; 


i srednjeg napona za dalekovode i kablove napona 110 i 

više kV; 

• И062Е1 – izvođenje elektroenergetskih instalacija visokog i 

srednjeg napona za trafostanice napona 110 i više kV. 

U okviru ispunjavanja svih uslova za izvođenje radova iz svoje 

delatnosti, „ELEKTROISTOK Izgradnja“ je izradio projekte tehnoloških 

procesa koje ima pri montaži i obradi izolacije velikih 

energetskih transformatora napona do 400 kV, i dobio je sertifikate 

Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog 

planiranja za tehnološki proces i opremu koju primenjuje u 

tom postupku. 

Takođe su ispunjeni uslovi i od istog Ministarstva je dobijen 

status Operatera za prikupljanje i transport neopasnog i opasnog 

otpada. 

Unapređujući svoj rad u svim segmentima poslovanja „ELEK- 

TROISTOK Izgradnja“ je uveo i primenjuje sistem menadžmenta 

kvalitetom po standardu SRPS ISO 9001:2008. 

Najkraće rečeno, okrenuti smo ka budućnosti.

Oblast rada 

Osnovna delatnost je izgradnja, rekonstrukcija i održavanje 

transformatorskih stanica i dalekovoda visokog napona do 

400 kV. U okviru toga specijalizovani smo za sledeće vrste 

usluga: 

• Inženjering i koordinacija realizacije projekata 

▪▪ 

Definisanje, planiranje i realizacija pripremnih aktivnosti 

u periodu koji prethodi neposrednoj realizaciji izgradnje 

objekta, 

▪▪ 

Tehnička podrška investitorima pri izradi tehničke dokumentacije 

i planskih akata, 

▪▪ 

Koordinacija aktivnosti prilikom nabavke i prijema opreme 

i materijala. 

• Projektovanje novih, rekonstrukcija ili proširenja postojećih 

objekata 

▪▪ 

Izrada prethodnih analiza i studija za TS i DV napona do 

400 kV, 

▪▪ 

Izrada Idejnih i Glavnih projekata za TS i DV napona do 

400 kV, 

▪▪ 

Tehnička kontrola izrađenih Idejnih odnosno Glavnih projekata, 

▪▪ 

Izrada Izvođačkih projekata, 

▪▪ 

Izrada Projekata izvedenog objekta. 

• Izgradnja novih, rekonstrukcija ili proširenja postojećih 

objekata 

▪▪ 

Izgradnja transformatorskih stanica i razvodnih postrojenja 

visokog napona do 400 kV, 

▪▪ 

Izgradnja dalekovoda visokog napona do 400 kV. 

• Stručni nadzor 

▪▪ 

Vršenje stručnog nadzora nad izvođenjem radova u 

transformatorskim stanicama i razvodnim postrojenjima 

visokog napona do 400 kV, 

▪▪ 

Vršenje stručnog nadzora nad izvođenjem radova na 

dalekovodima visokog napona do 400 kV. 

energetika 

PD „ELEKTROISTOK IZGRADNJA“ D.O.O. BEOGRAD 

• Funkcionalna ispitivanja 

▪▪ 

Funkcionalna ispitivanja visokonaponske opreme, opreme 

za električnu zaštitu i upravljanje, funkcionalnih delova 

i celog elektroenergetskog postrojenja, 

▪▪ 

Izrada ispitnih protokola o izvršenim ispitivanjima. 

• Remont i montaža energetskih transformatora visokog 

napona 

▪▪ 

Demontaža i montaža energetskih transformatora napona 

visokog napona, 

▪▪ 

Obrada izolacionog sistema energetskih transformatora 

sušenjem, hemijskom regeneracijom i inhibiranjem izolacionog 

ulja, 

▪▪ 

Havarijske intervencije u slučaju kvara na energetskim 

transformatorima. 

• Proizvodnja 

▪▪ 

Izrada svih vrsta kontrolnih/relejnih ormana i panela 

za unutrašnju i spoljašnju montažu, razvodnih ormana 

niskog i srednjeg napona, 

▪▪ 

Izrada čeličnih konstrukcija, nosača, stubova, portala za 

specijalne namene u elektroenergetskim postrojenjima. 

Poslovna politika firme u sferi osposobljavanja za izvršenje 

zadataka iz svoje delatnosti podrazumeva pozitivnu selekciju 

i specijalizaciju zaposlenih, poboljšanje kvalifikacione strukture, 

tehnološke opremljenosti, kao i ovladavanje veštinama i 

znanjima kroz stručna usavršavanja, koje zahtevaju nove tehnologije. 

Uz prethodno, kao i odgovoran pristup svakog radnika svojim 

zadacima i poslovima, timski rad, dobro planiranje i kvalitetno 

izvršenje, predstavljaju skup ciljeva kojim je moguće uspešno 

obaviti preuzete poslove i dalje razvijati i unapređivati svoje 

mesto na tržištu. 

Po tome je „ELEKTROISTOK Izgradnja“ prepoznatljiv i kod svojih 

poslovnih partnera. 

ELEKTROISTOK Izgradnja d.o.o. 

11060 BEOGRAD, Husinskih rudara 19 

tel: +381 (0) 11 2775 199 

fax: +381 (0) 11 2758 127 

web: www.eii.rs 


energetika 

EATON ELECTRIC D.O.O. 

Eaton-ova Xiria - pametan izbor 

Problem gasa SF6 (sumpor heksafluorid) 

dobija sve više na značaju kako raste broj 

energetskih prekidača koji koriste ovaj medijum. 

Sa aspekta zaštite životne sredine postoje dva 

osnovna štetna efekta koje ovaj gas stvara. Prvi 

se javlja prilikom njegovog direktnog ispuštanja 

u atmosferu gde dolazi do njegove hemijske 

reakcije sa gasovima iz zemljine atmosfere čime 

se oštećuje ozonski omotač i stvaraju „ozonske 

rupe“. Ovakve pojave su relativno česte tokom 

svakodnevne eksploatacije visokonaponske i 

srednjenaponske rasklopne opreme i popuštanja 

zaptivača na komorama sa SF6 gasom. Drugi 

štetni efekat izazivaju čvrsti produkti koji nastaju 

u komorama prekidača prilikom gašenja luka. 

Ovi produkti se oslobađaju u okolinu prilikom 

revizije komora, veoma su toksični za živa bića 

i mogu da zagade zemljište i vodu. Rešenje 

problema stiže iz kompanije Eaton electric. 

Pošto se SF6 nalazi na listi gasova koji izazivaju efekat 

staklene bašte njegova upotreba u EU podrazumeva i 

plaćanje ekološkog poreza (kategorija poreza na zagađenja 

i izvore). Poreska osnovica definisana je količinom 

upotrebljene materije. 

S druge strane, sa aspekta energetskih kompanija i industrije, 

distributivna mreža svakodnevno se susreće sa sve strožijim 

zahtevima. To pre svega znači da sigurnost i pouzdanost moraju 

biti primarno zadovoljeni uz poseban osvrt na ukupne troškove 

eksploatacije i životni vek distributivne mreže. 

Održivost i zaštita životne sredine su kriterijumi koje je Eaton 

uzeo za polaznu tačku u dizajniranju nove generacije „Ring Main 

Unit“-a – kako u procesu proizvodnje, tako i eksploatacije u celom 

životnom veku jedinice, uključujući i recikliranje materijala koji se 

koriste. Na osnovu ovih postavki, Eaton je lansirao Xiriu – sistem 

koji odgovara sadašnjem i budućem razvoju na liberalizovanom 

energetskom tržištu. 

Xiria pametno rešenje 

Xiria je ime nove generacije „Ring Main Unit“-a (RMU), bez SF6 

gasa, izolavane vazduhom sa vakuumskom tehnologijom uklapanja. 

Odlikuje se visokim stepenom funkcionalne bezbednosti i 

pogodna je za aplikacije od 3,6 do 24 kV. Nazivna struja sabirnica 

je 630A. Xiria je uz to prilično kompaktno rešenje, visine 1305mm, 

dubine svega 600mm i koraka 350mm. Isporučuje se u verziji od 

dva, tri, četiri i pet panela. Primarni delovi (koji su pod naponom) 

i mehanizam rasklapanja nalaze se u potpuno oklopljenom kućištu 

koje štiti sistem od uticaja okruženja. 

Na raspolaganju su paneli u dve verzije: 

• Panel sa vakuumski rastavljačem za kablovsko polje; 

• Panel sa vakuumski prekidačem za zaštitu transformatora i 

kablovskih vodova. 

Obe varijante panela se mogu 

isporučivati u konfiguraciji 

koja je zahtevana od strane 

korisnika. Panel sa vakuumskim 

prekidačem je opremljen 

elektronskim zaštitnim relejem. 

Ovo je moderna, bezbedna 

i prilagodljiva zamena 

zaštiti sa osiguračima visokog 

učinka. Relej omogućava veoma 

jednostavno prilagođenje 

automatizovanim distributivnim 

mrežama. 

Mehanički životni vek vakuumskih 

komora je 30.000 operacija. Za gašenje luka koristi se princip 

difuznog rasterećenja. Predviđeni životni vek postrojenja je 30 

godina bez održavanja. 

Ove specifične karakteristike svrstavaju Xiriu u sistem jednostavan 

za korišćenje koji u potpunosti odgovara promenjivim zahtevima 

elektrodistributivnih sistema, kako sada, tako i u budućnosti. 

Bez održavanja 

Svi delovi pod naponom i rasklopni mehanizmi 

Xiria postojenja smešteni su u potpuno zaptivenom 

kućištu, koje štiti od prašine, vlage i ostalih 

uticaja okoline čime se smanjuje negativan uticaj 

na funkcionalnost postrojenja. Sklopni mehanizam je sastavljen 

od minimalnog broja potrebnih delova i posebno je prilagođen 

uklapanju/rasklapanju nakon dugog perioda 

neaktivnosti – upravo ono što se u praksi 

najčešće dešava. Šta više, mehanizam ne 

koristi nikakve lubrikante, što takođe doprinosi 

većoj sigurnosti u radu. 

Kako je Xiria sistem koji ne zahteva održavanje, 

značajno se smanjuju troškovi provere i 

održavanja sistema, a sve to bez negativnog 

uticaja na pouzdanost distributivne mreže. 

Potpuno bezbedno 

Pri obavljanju operativnih aktivnosti i rada na 

kablovima, posebno je važno imati nedvosmislenu 

i tačnu indikaciju statusa. Kada se radi o zaštiti 

osoblja ne treba ništa prepuštati slučaju. Upravo 

zato je Xiria opremljena prozorčićima 

za vizuelnu kontrolu 

rastavljenog stanja prekidačkog 

mehanizma između 

kabla i sabirničkog sistema. 

Vidljivo, otporno na kratak 

spoj, uzemljen može biti prekidač 

ili rastavljač. 

20 


energetika 

EATON ELECTRIC D.O.O. 

Xiria je dizajnirana sa potpuno oklopljenim metalnim kućištem u 

kombinaciji sa izolacijom svake faze što smanjuje rizik od interne 

greške na apsolutni minimum. Kućište je testirano prema KEMA 

standardima. Pri konstrukciji mehanizma primenjeno je pozitivno 

blokiranje što praktično znači da postrojenje rukovaocu ne 

dozvoljava grešku u manipulaciji koja bi ugrozila njegovu bezbednost 

i dovela do eventualnog oštećenja postrojenja. 

Kompaktan dizajn 

Xiria je jedan od najmanjih RMU–a svoje vrste. 

Visok stepen kompaktnosti je rezultat kombinacije 

tehnologija korišćenih u Eaton-u – kontrole 

električnih polja, izolacije i korišćenje ekstremno 

kompaktnih vakuumskih prekidača/rastavljača. Svojom 

veličinom Xiria doprinosi direktnoj uštedi u prostoru za nova 

postrojenja kao i za renoviranje starih zbog minimalne površine 

koju zahteva njena instalacija. 

Spremna za automatizaciju 

Xiria je kompletno pripremljena za sisteme 

daljinskog upravljanja. Za Xiriu je dostupan veliki 

broj dodatnih opcija u zavisnosti od složenosti 

daljinske signalizacije i kontrole. Ovakve opcije 

su modularne tako da se mogu vrlo brzo i jednostavno dodavati 

u budućnosti. Na ovaj način Xiria ide u susret budućim razvojima 

automatizacije i kontrole rukovanja. 

Čisto i zeleno 

Xiria je napravljena isključivo od materijala koji 

su ekološki bezbedni po okruženje. Medij za izolaciju 

je čist, suvi vazduh dok je medij za prekidanje 

vakuum. Na ovaj način Xiria odgovara zahtevima 

za održivost u sistemima distribucije električne energije. 

Postrojenje se jednostavno može razmontirati na kraju njegovog 

eksploatacionog veka, 

dok se materijali koji 

su korišćeni mogu 

ponovo koristiti. Ova 

postrojenja se mogu 

reciklirati i na taj 

način umanjiti troškove 

i ekološke takse 

prilikom demontaže 

ovog postrojenja na 

kraju njegovog životnog 

veka. 

Xiria postrojenja se mogu koristiti u kompaktnim distributivnim 

trafo stanicama, kao i u trafo stanicama u industriji. Idealna je za 

decentralizovane generatorske sisteme kao što su vetrogeneratori. 

Do sada je kompanija Eaton proizvela i prodala preko 50.000 

postrojenja ovog tipa! 

Eaton electric d.o.o. u maju prošle godine organizovao je 

„Road show“. Demo kamion u sklopu svoje evropske turneje 

posetio je i našu zemlju. U Novom Sadu, Beogradu, Nišu, 

Kragujevcu i Kraljevu održane su veoma posećene prezentacije 

kojima su prisustvovali zaposleni u EPS-u, predstavnici 

industrije i lokalni partneri. Svoju premijeru na našem 

tržištu Xiria je doživela, baš kako joj i dolikuje, na mestu gde 

se proizvodi zelena energija - na HE Đerdap 2! 

Više informacija o svim 

EATON proizvodima možete pronaći 

na www.eaton.com 

Eaton electric d.o.o. 

Sremska Mitrovica 

Rumski drum br. 13 

Prodaja – Ogranak Beograd 

Milutina Milankovića 7 

11070 Novi Beograd 

011 3777 007 

011 3777 017 

www.eaton.rs 


energetika 

Zavidni rezultati i veliko poverenje za 

kratko vreme... 

BAT PROING d.o.o. je privredno društvo sa sedištem u Beogradu. Osnovne delatnosti kompanije 

su trgovina, projektovanje i inženjering i konsalting usluge u oblasti elektroenergetike. 

BAT PROING d.o.o. je ekskluzivni zastupnik ili partner renomiranih svetskih proizvođača 

elektroopreme. 

Velika poseta na ovogodišnjem sajmu 

Energetike u Beogradu, navela nas je 

da ih predstavimo i na stranama Industrije. 

Sagovornik nam je bio direktor 

Aleksandar Bogavac. 

Na samom početku razgovora direkor 

BAT PROING-a istakao je da iako je 

kompanija počela sa radom januara 

2010. godine, do sada su već napravljeni 

zavidni rezultati. I to uprkos teškoćama 

koje prate svačiji početak: nova 

firma, nove fabrike na tržištu... 

Danas se BAT PROING ističe svojim 

kvalitetom koji je prepoznat i na ovogodišnjem 

Sajmu energetike. Mnoge 

kompanije pominju BAT PROING kao 

isporučioca kvalitetne opreme. 

Aleksandar Bogavac, 

direktor BAT PROING d.o.o. 

• Lemi trafo - proizvodnja uljnih 

transformatora snage do 12.5 MVA, 

naponskog nivoa do 35 kV 

• TMC Transformers - proizvodnja 

suvih transformatora snage do 20 

MVA, naponskog nivoa do 35 kV 

• Graziadio & C. S.p.A. - proizvodnja 

oklopljenih šinskih razvoda struje do 

6300 A, do IP68, naponskog nivoa 

do 24 kV 

• Arteche - proizvodnja strujnih i 

naponskih mernih transformatora 

naponskog nivoa do 400 kV. 

U odgovoru na pitanje o tajni ovakvog poslovanja, Bogavac kaže 

da su kvalitet isporučene opreme i profesionalnost doveli do značajnog 

povećanja obima posla u ovoj godini. „Još na prošlom Sajmu 

tehnike u Beogradu, dobili smo nagradu sajma za izloženi uljni 

trafo proizvodnje Lemi Trafo“, podseća naš sagovornik i dodaje: 

„U ovoj godini isporučen je transformator 4MVA za RTB Bor, kao 

i mnogo transformatora i ostale energetske opreme za veliki 

broj objekata u Srbiji. Tu bih izdvojio Industriju mesa Matijević, 

Jelen Do, hotel Holiday Inn u Novom Sadu, NIS, Mercator Jagodina, 

Outlet centar Inđija, Tempo Ada, Roda Zrenjanin, Johnson 

Controls Kragujevac... U novembru 2011. godine potpisan je 

ugovor za isporuku 21 transformatora za Elektroprivredu Crne 

Gore“, obaveštava nas direktor BAT PROING-a. 

Ovo poslednje nas je nagnalo da pitamo i za to na kojim sve 

tržištima posluje BAT PROING. 

Uz nabrajanje tržišta Srbije, Crne Gore i 

Bosne i Hercegovine, Bogavac dodaje da 

kompanija BAT PROING može da ponudi 

kompletnu energetsku opremu za izgradnju 

jedne trafo stanice. „U osnovi, to su 

uljni transformatori, suvi transformatori, 

oklopljeni šinski razvodi, merni transformatori...“, 

navodi Bogavac. „Takođe, 

potpisan je ugovor o poslovno tehničkoj 

saradnji sa firmom ABB, čime je naša 

ponuda proširena srednjenaponskim 

postrojenjima ovog renomiranog svetskog 

proizvođača. Možemo da se pohvalimo 

da smo u ovom kratkom roku, koliko 

postoji firma, uspeli da steknemo veliko 

poverenje svih dosadašnjih klijenata. 

Fabrika LEMI TRAFO nalazi 

se u Perniku i prostire se na 

8.000m². Sa blizu 100 zaposlenih 

ima proizvodni kapacitet 

od preko 1200 transformatora 

godišnje. U proizvodnom 

programu se nalaze transformatori 

sa i bez konzervatora, 

napona do 35 kV, snage do 

12.5 MVA. Proizvedeni transformatori su uspešno prošli tipska 

i specijalna ispitivanja u svetski priznatim laboratorijama: CEZI 

Italy i “ICMET” Craiova, Rumunija. Fabrika poseduje standarde 

ISO 9001-2008, ISO 14001-2008 i OHSAS 18001-2004 

22 


energetika 

Još od svog osnivanja daleke 1956. godine, Graziadio 

&C.S.p.A zauzima vodeće mesto među svetskim proizvođačima 

oklopljenih šinskih razvoda. U fabrikama u Rivoliju 

i Carru, proizvode se oklopljeni šinski razvodi napona do 

24kV, struje do 6300A i u zaštiti do IP68. Proizvodni program 

pokriva sve: od šinskih razvoda osvetljenja, preko niskonaponskih 

šinskih razvoda, pa sve do najzahtevnijih srednjenaponskih 

oklopljenih šinskih razvoda. 

Dugogodišnje iskustvo u rekonstrukcijama elektropostrojenja 

omogućuje brojnim klijentima brzo i efikasno rešenje svih problema 

na: 

• izgradnji novih trafo stanica; 

• zameni piralenske opreme (transformatora i kondenzatora) 

krajnjim zbrinjavanjem opasnog otpada, isporukom i montažom 

nove opreme; 

• regulaciji elektromotornih pogona uz pomoću najsavremenijih 

motora, frekventnih regulatora i soft startera; 

• rekonstrukciji elektropostrojenja na svim naponskim nivoima. 

Ni jednom se nije desilo da smo kasnili sa isporukama, izlazilo 

se u susret zahtevima klijenata“, s ponosom ističe naš domaćin. 

Uz sve ovo treba navesti da BAT PROING svojom ponudom može 

da zadovolji skoro sve grane industrije. „To podrazumeva infrastrukturne 

projekte, tešku industriju, građevinu, kamenolome, 

gasovode, rudarstvo, gradske komunalne službe, industriju 

reciklaže itd“, kaže na kraju ovog predstavljanja Aleksandar 

Bogavac, direktor kompanije BAT PROING. O ovoj firmi i njenim 

proizvodima i uslugama, kao i o načinu poslovanja možete se i 

sami uveriti. 

Za više informacija: 

BAT PROING d.o.o. 

Grčića Milenka 82 

11000 Beograd 

tel: +381 11 414 04 34 

tel/fax: +381 11 285 02 66 

mob: +381 63 102 54 88 

e-mail: aleksandar.bogavac@batproing.rs, 

office@batproing.rs 

web: www.batproing.rs 


energetika 

Realizacija i primena 

srednjenaponskih soft startera 

Naponski opseg srednjenaponskih soft startera je od 2,3V do 

15kV. Rade se za snage od 200kW do 26MW. 

Karakteristike 

• Sofisticirana zaštita motora; 

• Jednostavna upotreba i rukovanje; 

• Niskonaponski test mod – puno testiranje sa malim niskonaponskim 

motorom, bez specijalne opreme; 

• RS485 i Profibus komunikacija; 

• Strujni limit; 

Slika 1: 

Realizacija multistart i multistop srednje 

naponskog soft startera 

Uopšteno o srednjenaponskim soft starterima, 

proizvođača SOLCON 

Treća generacija mikroprocesorskog srednjenaponskog soft 

startera, HRVS-DN, namenjena je za upotrebu kod standardnih 

asinhronih i sinhronih motora. HRVS-DN je visoko sofisticiran 

digitalni soft starter koji obezbeđuje mekano ubrzanje i usporavanje, 

eliminiše strujne pikove na strani motora i mehaničke 

pikove na strani motora i opterećenja. Isporučuje se samostalno 

ili u razvodnom ormanu prema želji kupca. Izrađuje se prema ISO 

9001:2000. Testiran je u skladu sa EMC zahtevima i zadovoljava 

sledeće standarde: EN 61000-6-4 i EN 61000-6-2. Takođe zadovoljava 

EN 50178, deo HD 625.I. 

• Kontrola pumpe – sprečavanje nadpritiska tokom startovanja 

i vodenog čekića tokom zaustavljanja (slika 3) Kontrola 

momenta; 

• Dupla podešavanja – dve start/stop karakteristike za različita 

opterećenja i dvobrzinske motore; 

• Pulsni start (kick start) sa podesivim nivoom startnog napona 

i vremenom startnog impulsa; 

• Tacho/enkoder feedback (opcija); 

• Namenjen je za teške uslove rada (slika 9); 

• Rad na temperaturama i do 50° stepeni celzijusa (sllika 5); 

• Mogućnost izvedbe u razvodnim ormanima predviđenih za 

rad u Ex zoni. 

Line Busbars 

Connections 

Line Contactor 

Door Switch 

Electronic Potential 

Transformer 

Fiber-optic connections 

Operating Panel 

(behind glass) 

Soft Starter Control 

Module 

Cabinet Light 

Soft Starter Power 

Section 

Status Indications 

Motor Protection Relay 

Operating Controls 

Segregated L.V. 

Compartment 

L.V. Controls 

Bypass Contactor 

Motor Connections 

Ground Bus 

Slika 2: 

Slojeviti presek tipičnog ormana u koji je 

smešten srednjenaponski soft starter 

Slika 3: 

Dijagram kontrole pumpe 

24 


energetika 

Tipične aplikacije: 

• Pumpe, 

• Kompresori i čileri (rashladni sistemi) – Slika 7, 

• Ventilatori i centrifuge, 

• Konvejeri i elevatori, 

• Sistemi sa povratnom brzinskom spregom, 

• Sistemi koji se startuju sa slabih napajanja (dizel generatori, 

dugačke napojne linije...) 

Slika 4: 

Snabdevanje vodom rudnika bakra 

u pustinji Calama 

Snabdevanje vodom rudnika bakra u pustinji Calama, u Čileu, na 

visini od preko 3000 metara iznad nivoa mora, obezbeđeno je 

primenom HRVS-DN u IP44 zaštitnom razvodnom ormanu. Specijalna 

4160V konstrukcija je dizajnirana tako da se omogući primena 

na ovoj nadmorskoj visini i udaljenosti vodovodnog sistema. 

Soft starter je ojačan i pogodan za instalaciju u seizmičkim 

zonama 3 i 4. 

Slika 6: 

Klima čileri su visoko inertna opterećenja koja 

zahtevaju vreme od 30 sekundi da dostignu 

operativnu brzinu i nominalnu struju. 

Slika 7: 

Tri ventilatora u čeličani Severstahl, Cherepovetz, 

Rusija, svaki pogonjen sa sinhronim motorom od 

10kV 167A. HRVS-DN se isporučivao u Multi-Start 

aranžmanu, tako što se tri sinhrona motora 

startuju sekvencijalno, jedan za drugim. 

Slika 5: 

Grafički prikaz sastavnih delova HRVS-DN 

Slika 8: 

Ventilacija u rudarskoj industriji, u Tanzaniji. 

HRVS-DN srednjenaponski soft starteri od 6kV su 

pogonili ventilatore za svež vazduh. Ormani su 

uključivali punu zaštitu motora i monitoring. 

MIKRO KONTROL 

Vase Pelagića 30, Beograd 

tel: +381 (0) 11 3699080 

fax: +381 (0) 11 3699939 

e-mail: office@mikrokontrol.rs 

web: www.mikrokontrol.rs 

Predstavništvo Niš: 

Jovana Ristića 11, Niš 

tel/fax: +381 (0) 18 4511 884, 

+381 (0) 18 4519 192 

e-mail: nis@mikrokontrol.rs 

Predstavništvo Novi Sad: 

tel/fax: +381 (0) 21 469 501, 

+381 (0) 21 646 6543 

e-mail: ns@mikrokontrol.rs 


energetska efikasnost efikasnost 

ABB 

Dodir inteligencije... 

Nova zgrada Oblasne Kontrole leta 

u Beogradu izvedena je po konceptu 

energetske efikasnosti, što znači sa vrlo 

malom potrošnjom energije i integrisanim 

upravljanjem sa više nivoa. Zgrada ima i 

potpuno automatizovane funkcije sa elementima 

samostalnog odlučivanja sistema. Napajanje 

je redudantno iz više izvora koje objektu 

omogućuje apsolutnu nezavisnost od mreže 

u vrlo dugom vremenskom periodu. Sistem 

upravljanja je softverski konfigurabilan, a veliki 

broj senzora temperature, svetla, prisustva, 

kretanja, svrstava ovu zgradu u red Pametnih 

Zgrada kojih na ovom nivou ima jako malo u 

regionu. 

Reč je o projektu koji je nastao kao rezultat dobre 

poslovne saradnje dve kuće stručnjaka: kompanije 

ABB i Projektomontaže. Rezultat je zgrada Oblasne 

Kontrole leta koja je opremljena najsavremenijim 

sistemima automatskog upravljanja, potpuno u skladu sa trendom 

uštede električne energije. 

Upravljanje klimom, rasvetom, žaluzinama je moguće sa lokalnih 

zidnih tastera direktno preko KNX mreže (prvi nivo), sa tač 

panela ili kompjutera preko LAN mreže naravno uz neophodna 

ovlašćenja (drugi nivo), moguće je i sa mobilnih telefona korisnika, 

preko WIFI mreže, uz dozvolu sistema (treći nivo), a moguće 

je i preko interneta ili WAN mreže (četvrti nivo) ukoliko se dozvoli. 

Svaki alarm u sistemu se može automatski proslediti SMS 

porukom na mobilne telefone službe održavanja. Svetla i klima 

u kancelarijama se automatski podešavaju na zadatu vrednost 

(400lx, 22 o C) i to samo kada je prisutan korisnik prostora. U hodnicima 

i toaletima svetla se automatski uključuju na pokret. 

Svaka pojedinačna svetiljka može se po potrebi ručno podešavati 

na željeni nivo osvetljenja sa lokalnog tastera u prostoriji. Takođe, 

jedan pritisak na taster dovoljan je da pokrene i odgovarajuću 

scenu, na primer u Multifunkcionalnoj Sali, ili na centralnim lusterima, 

koji mogu imati različite programabilne nizove scena sa 

kolor i belim svetiljkama. 

Samo za potrebe HVAC i rasvete postoji 14 tač panela, 5 

upravljačkih računara, dvadesetčetvoroportni preklopnik, dva 

servera, više od 100 pametnih tastera - senzora za merenje i 

regulaciju temperature i rasvete lokalno po kancelarijama, više 

stotina različitih lokalnih kontrolera, aktora, „gateway“-a, i drugih 

uređaja koji daju komfor i sigurnost u upravljanju. U elektro-razvodnim 

ormanima, pored rasklopne opreme nalazi se i KNX oprema 

ABB proizvodnje koja je u funkciji koncepta Pametne Zgrade. 

U svakoj kancelariji postoji ABB KNX senzor za pokazivanje prisustva 

i za osvetljenje koji održava nivo svetla u prostoru na zadatoj 

vrednosti i dan i noć, ali samo kada je korisnik prisutan. Postoji, 

naravno, mogućnost manuelnog komandovanja sa bilo kog nivoa, 

a koje ima viši prioritet od automatskog rada. 

Sistem je koncipiran tako da se različiti uređaji sa različitim protokolima 

integrišu u jedan, jedinstven sistem integralnog upravljanja, 

nezavisno od toga da li su u osnovi uređaji: za merenje 

električne energije MODBUS, za toplotnu energiju MBUS, za kontrolu 

rasvete DALI, za upravljanje HVAC sistemima NOVANET, za 

električne instalacije KNX, za Ethernet komunikaciju između kontrolera 

i servera UDP, KNX/IP, TCP/IP, kao i bežični protokol WIFI. 

Na Centralnom upravljačkom računaru koji ima ulogu Scada servera 

svi protokoli su objedinjeni u jednu aplikaciju pa je moguće 

veoma jednostavno upravljanje i praćenje svih tehničkih sistema 

u objektu izuzev sistema za Kontrolu leta. Ostali računari su radne 

stanice (Klijenti) Scada servera i takođe mogu upravljati i pratiti 

bitne veličine sa stanovišta upravljanja preko Ethernet veze sa 

Serverom. To omogućuje da se vrši upravljanje sa minimalnom 

potrošnjom energije uz ostvarenje velikih ušteda pa ova zgrada 

svakako spada u red „Zelenih zgrada“. 

Takođe, omogućeno je da jedan operater upravlja objektom, uz 

sve informacije o radu sistema, pa je mogućnost otkaza tehničkih 

sistema smanjena, a ukoliko ipak dođe do kvara, vreme za konstataciju 

kvara i sanaciju svedeno je na minimum. Ethernet sistem 

za upravljanje objektom je potpuno nezavisna virtuelna 

mreža pa nema mogućnosti za upad sa ostalih virtuelnih mreža 

objekta. WIFI mreža za upravljanje takođe ima visok nivo zaštite, 

pa je upad u sistem isključen. 

26 


energetska energetska efikasnost 

ABB 

Na objektu postoje tri vrste napajanja: 

▪▪ 

Mrežno 

▪▪ 

Agregatsko 

▪▪ 

Besprekidno 

Mrežno napajanje je napajanje iz električne distributivne mreže. 

U objektu se nalaze dva suva transformatora ABB 10/0,4 kV/ 

kV. Ovi transformatori su povezani u prsten, zajedno sa ostalim 

potrošačima u okolini (Aerodrom, Muzej vazduhoplovstva, “stara” 

zgrada Kontrole letenja...). To znači da će u slučaju prekida napojnog 

kabla na jednom mestu, napajanje biti obezbeđeno drugom 

stranom prstena. Kompletno srednjenaponsko i niskonaponsko 

postrojenje je ABB proizvodnje, koje obezbeđuje maksimalnu sigurnost 

mrežnog napajanja. Veza transformatora i NN postrojenja 

je izvedena ABB šinskim razvodom. Za napajanje objekta je dovoljan 

jedan transformator tako da postoji 100% rezerva u mrežnom 

napajanju. Takođe, svi razvodni ormani su postavljeni redundantno, 

sa dva napajanja, pa je moguće u slučaju potrebe prebaciti 

napajanje na rezervni napojni kabl jednostavnim preklapanjem 

ABB prekidača 1-0-2. 

U slučaju nestanka gradske distributivne mreže postoji i rezervno 

napajanje sa dizel agregata. U slučaju nestanka napajanja iz gradske 

distributivne mreže, dizel agregati se automatski uključuju i 

obezbeđuju napajanje određenim grupama potrošača u objektu. 

Period bez napajanja (između prekida napajanja iz distributivne 

mreže i startovanja agregata) iznosi 15 sekundi. Agregati su povezani 

sa mrežnim napajanjem ABB prekidačima sa mehaničkom 

blokadom (mrežni i agregatski prekidač ne mogu biti uključeni 

istovremeno!). 

Kao treći stepen sigurnosti postoji i Besprekidno napajanje 

koje obezbeđuju UPS uređaji. U objektu postoji određen broj 

potrošača, koji ne smeju da ostanu bez kvalitetnog napajanja. 

Ovi potrošači se napajaju iz UPS uređaja. Postoje dve grupe UPS 

uređaja, koje su potpuno nezavisne. Svi važni potrošači imaju dvostruko 

napajanje – i iz jedne i iz druge grupe UPS uređaja. Pored 

toga, svaka od ovih grupa ima stoprocentnu redundantnost, što 

znači da bi u slučaju otkazivanja jednog od uređaja, drugi bio 

u stanju da na sebe preuzme 100% opterećenja. Sva rasklopna 

oprema za povezivanje UPS uređaja je takođe ABB. 

Objekat je projektovan i izveden za VIII zonu seizmičnosti, pa je 

praktično otporan na sve zemljotrese koji se mogu javiti u ovom 

području. 

Kao lider u pronalaženju energetski efikasnih rešenja, ABB doprinosi 

globalnoj uštedi električne energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku. 

Naši sistemi za kontrolu osvetljenja mogu uštedeti i do 50 procenata 

energije, a upravljanje zgradama i do 60 procenata. 

Dok drugi govore o cenama električne energije, nestašici struje i 

klimatskim promenama, ABB aktivno čini nešto u vezi toga, 

i to ovde i sada. www.abb.com/knx 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235 

11000 Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 3094 300 

Fax: +381 11 3094 343 

www.abb.rs 


energetska efikasnost efikasnost 

REFLEKTOR PLUS 

Srbija veliki rasipnik 


Tržišne cene i plaćanje energije po utrošku 

uslovi za veću energetsku efikasnost! 

Tržišne cene energenata su jedan od uslova za energetsku 

efikasnost. Osim toga neophodno je da se energija, 

posebno za grejanje, plaća po utrošku, što bi doprinelo 

velikim uštedama, ocenjeno je na skupu o energetskoj 

efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je “Business 

info Group” organizovala početkom decembra u Beogradu. 

Otvarajući skup, ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije 

Milutin Mrkonjić je naglasio da su energetika i rudarstvo prioritetne 

grane za razvoj u Srbiji. „Dugo nismo ulagali u energetiku, 

25 godina nije izgrađen nijedan veći energetski objekat, a 

interesovanje kompanija iz sveta da ulažu u Srbiji dokazuje da je 

energetika ono u šta moramo da investiramo narednih godina“, 

rekao je Mrkonjić. 

On je dodao da je vlada opredeljena da ulaže u energetiku i da 

se u 2012. godini očekuju značajne investicije u obnovljive izvore 

energije. U akcionom planu za obnovljive izvore najznačajniji 

deo biće, prema njegovim rečima, ostvarivanje ciljeva u udelu 

obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije, usklađenih sa 

Evropskom unijom. 

Mrkonjić je rekao da je urađen kompletan zakonodavni okvir 

za korišćenje obnovljivih izvora energije i da bi do kraja sledeće 

godine trebalo da bude pripremljena nova strategija razvoja 

energetike Srbije do 2030. godine. Interesantno je da Srbija trenutno 

proizvodi 21,2% energije iz obnovljivih izvora, što je više 

od evropskog proseka koji je oko 20%. 

Inače, kako se moglo čuti na skupu, Evropska unija je donela 

deklaraciju prema kojoj je planirano da se 2020. godine 20% od 

ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora, da postigne 20% 

povećanja energetske efikasnosti i 20% smanjenja štetnih gasova 

u vazduhu. 

Govoreći o energetskoj efikasnosti i ulaganjima u energetiku, 

ambasadorka Danske Mette Kjuel Nielsen istakla je da je cena 

električne energije u Srbiji glavna prepreka razvoju ovog sektora. 

Ona je dodala da sve dok je cena električne energije politička 

cena, mnogi projekti energetske efikasnosti će biti neizvodljivi i 

obnovljiva energija neće biti konkurentna. 

„Jedna od najdelotvornijih mera koju bi Srbija mogla da preduzme 

je da usvoji merni sistem za merenje toplotne energije po kom 

bi građani plaćali onoliko koliko stvarno potroše, nezavisno od 

veličine njihovog stambenog prostora. Sve dok se potrošačima 

ne naplaćuje tačno onoliko koliko su zaista potrošili, neće biti 

podsticaja za štednju energije. Neće biti podsticaja ni za promenu 

ponašanja, a ni za investicije u poboljšanu izolaciju ili štedljive 

pumpe, termostate, prozore, itd. Zašto bi iko razmišljao u tom 

pravcu ako je rezultat isti: plaćate račune za grejanje koju je vaš 

komšija potrošio – ili grejanje za ptice? Primećujem i na lokalnom 

nivou rastuću svest o potrebi za realizacijom projekata ’zelenog 

rasta’ i energetske efikasnosti i veliki broj koraka se preduzima u 

pravom pravcu. Građevinski propisi za nove objekte su jedan od 

tih dobrih koraka“, ocenila je ambasadorka Danske. 

Kako je navela, Srbija je i dalje među državama sa najmanjom 

energetskom efikasnošću u Evropi – i što se tiče domaćinstava i 

što se tiče industrije, i jedna od država sa najvećom potrošnjom 

energije po proizvodnoj jedinici na kontinentu. 

Govoreći o saradnji Evropske unije i Srbije u sektoru energetike, 

Adriano Martins je istakao da je EU do sada alocirala oko 2,5 milijardi 

evra srpskom energetskom sektoru. 

Kao predstavnik investitora zainteresovanih za ulaganje u obnovljive 

izvore energije u Srbiji, Mark Krendal se usaglasio sa ambasadorkom 

Danske i još jednom podvukao da bez trižšnih cena Srbija 

ne može da napreduje ni u energetskoj efikasnosti, niti može da 

privuče ozbiljne investitore jer “cene daju pogrešan signal kako 

potrošačima, tako i investitorima”. 

Krendal, predstavnik firme “Continental Wind Partners” koja je 

u procesu razvoja vetroparka u opštini Kovin i koja ima veliko 

iskustvo u izgradnji vetroparkova u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, 

ali i Australiji, pohvalio je Srbiju koja je jedina u regionu 

definisala otkupnu cenu u evrima, što daje sigurnost investitorima, 

ali i dalje nije uračunala inflatorne rizike u ovu cenu, što 

je potrebno uraditi u budućnosti. Kao jedan od članova Srpskog 

udruženja za energiju vetra (SEWEA), Krendal je pozvao predstavnike 

Vlade u EU da rade zajedno sa investitorima kako bi 

se oni u Srbiji osećali bezbedno i uložili u izgradnju svojih projekata. 

Jovan Petrović, direktor Pokrajinskog centra za energetsku efikasnost 

u Novom Sadu, naveo je jedan interesantan podatak 

da kada bi 3 miliona domaćinstava u Srbiji zamenilo dve obične 

sijalice od po 100W sa štedljivim sijalicama, uštedelo bi se 

oko 480MW instalisane snage, što je više nego što trenutno 

ima naša najstarija termoelektrana - “Kolubara”. Iz tog razloga, 

“Elektrovojvodina” je odlučila da redovnim platišama poklanja 

štedljive sijalice. 

28 


energetska energetska efikasnost 

Već duži niz godina na računima za električnu energiju 

postoji stavka „vršna snaga“, tj. obračunska snaga ili 

maksigraf. Ona obično čini oko 30-50% ukupne vrednosti 

po računu. Štaviše, u nedavnim promenama 

tarifnog sistema Elektroprivrede Srbije, uvedena je i kategorija 

„prekomerno preuzete snage“, a cena za istu je dvostruko viša od 

obračunske snage. Da razjasnimo odmah šta je šta... 

AVALON PARTNERS D.O.O. 

Vršna snaga i kako je smanjiti 

Šta je to zaista vršna snaga (obračunska snaga ili maksigraf) i prekomerno preuzeta snaga? Šta 

doprinosi povećanju iste? Kako smanjiti troškove po ovom osnovu? Koliko brzo se investicija 

isplati? Odgovore na ova pitanja dajemo u tekstu koji sledi... 

Vršna snaga, prekomerna vršna snaga 

Vršna snaga je maksimalna izmerena srednja vrednost aktivne 

snage tokom meseca. Uređaji koji mere vršnu snagu – maksigrafi, 

neprekidno mere aktivnu energiju i na svakih 15 minuta podele 

do tada izmerenu energiju sa 900 sekundi (tj. 15 minuta) i tako se 

dobije srednja vrednost aktivne snage na datom intervalu. Tokom 

jednog meseca ima ukupno: 30 dana x 24 časa x 4 intervala/čas 

= 2880 ovakvih intervala. Najveća zabeležena srednja vrednost 

snage, na kraju meseca, proglašava se za dostignutu vršnu snagu 

na tom mernom mestu. 

Obračunska snaga je tehnički i ekonomski parametar koji se 

dogovara sa elektrodistributivnim (ED) preduzećem, prilikom 

potpisivanja ugovora o isporuci električne energije. To je maksimalna 

srednja vrednost aktivne snage koju bi fabrika trebalo 

da uzima iz mreže, u normalnom radnom režimu. Na osnovu 

ovog parametra ED preduzeća i elektroprivreda planiraju svoju 

proizvodnju i svoje prenosne kapacitete. Radi stabilnosti sistema 

i optimalnog režima rada opreme, bitno je da što veći broj 

potrošača ostane u okvirima ugovorene potrošnje. Zbog toga je 

novim tarifnim sistemom i uveden pojam „prekomerno preuzeta 

snaga“ koja se definiše kao razlika između izmerene vršne 

snage fabrike i obračunske snage ugovorene sa ED preduzećem. 

Za brojila na niskom naponu, cena kilovata vršne snage je 704.55 

RSD/kW do vrednosti obračunske snage; a ako je potrošnja veća, 

iznos razlike od obračunske do ostvarene vršne snage naplaćuje 

se po 1409.09 RSD/kW. Finansijski gledano, trošak za vršnu snagu 

će biti isti bez obzira na to da li je data vrednost vrha dostignuta 

jednom ili više puta tokom meseca. 

kw 

2400 

2200 

2000 

1800 

1600 

1400 

1200 

1000 Mon 11 

Aug 2003 

Bez kontrole 

vršne snage 

Sa kontrolom 

vršne snage 

3:00 6:00 9:00 12:00 15:00 

Date of sample 

18:00 21:00 Tue 12 

Šta utiče na vršnu snagu i kako smanjiti istu 

Da odmah razbijemo jednu predrasudu uvreženu u našoj industrijskoj 

praksi: vršna snaga nije isto što i maksimalna postignuta 

vrednost aktivne snage! Vršna snaga, da još jednom istaknemo, 

jeste maksimalna zabeležena srednja vrednost aktivne snage. 

Pomenuto usrednjavanje dozvoljava da tokom normalnog 

radnog ciklusa dolazi do povremenih, kratkotrajnih povećanja 

trenutne snage (startovi velikih elektromotora, režimi topljenja 

indukcionih peći, itd.), a da se to, zbog usrednjavanja, ne odrazi 

drastično na vrednost vršne snage. 

Vršnoj snazi, ustvari, najviše doprinosi dugotrajan rad velikih 

potrošača i/ili istovremeni rad velikog broja malih potrošača. S 

obzirom da je vremenska konstanta obračuna vršne snage 15 

minuta, dovoljno je da se tokom jednog petnaestominutnog 

intervala tokom meseca, poklope režimi punog opterećenja na 

većini potrošača u fabrici da se napravi trošak za vršnu snagu. 

Zbog toga je optimalno da dijagram opterećenja fabrike bude 

ujednačen, tj. bez velikih kratkotrajnih udara, kako bi vršna snaga 

bila što približnija prosečnom opterećenju fabrike. Iz prethodno 

navedenog je jasno da se upravljanje vršnom snagom može da 

vrši tako što se kontrolišu radni režimi najvećih potrošača. Cilj je 

izbeći istovremeni rad, tj. rasporediti periode punog opterećenja 

različitih mašina tako da se međusobno ne poklapaju. Iz toga 

očigledno sledi da u određenom broju fabrika nema mesta za 

značajno smanjenje vršne snage s obzirom na linijski način proizvodnje. 

Praktično rečeno, čitava linija mora da radi i tu nema 

prostora za značajnija isključenja ili pomeranja. No, čak i za takve 

fabrike nije sve tako crno. Evo zašto. 

Kontrola vršne snage 

Proces kontrole vršne snage u praksi se sprovodi kroz dve faze. 

Prva faza je instalacija mrežnih analizatora na ključnim energetskim 

tačkama u fabrici (transformatori, veliki potrošači,...). Umrežavanjem 

analizatora svi podaci se dovode na centralni računar 

za nadzor i upravljanje potrošnjom. Na taj način se u realnom 

vremenu prate svi energetski parametri uključujući i trenutnu i 

vršnu snagu. Na osnovu dijagrama pojedinačne i ukupne aktivne 

snage, sa aspekta vremena analizira se rad pojedinih velikih 

potrošača. U praksi se pokazuje da kada se meri potrošnja energije 

u realnom vremenu (a ne kumulativno kao sa brojilima) uvek 

se uoče primeri neracionalne i nelogične potrošnje. Tako, već prvi 

korak u kontroli vršne snage gotovo uvek rezultuje uštedama - od 

oko 5-10%. Imajući u vidu da troškovi vršne snage čine 30-50% 

ukupnog računa za utrošenu električnu energiju, čak i ove male 

uštede su značajne. Osim toga, već u ovoj fazi menadžment 

dobija obilje korisnih informacija kao što su utrošak električne 

energije po linijama ili po jedinici proizvoda, preopterećenost 

transformatora i kablova, neuravnotežen rad, itd. 

U drugoj fazi se implementira upravljanje pojedinim velikim 

potrošačima, tj. uslovima za njihovo uključenje i rad s punom 

snagom. Upravljanje je ponekad moguće izvesti i disciplinovanim 

radom operatera na velikim potrošačima i uvođenjem pravila i 

rasporeda uključenja. U praksi ovakve metode imaju kratkotrajan 

efekat zbog ljudskog faktora, pa se većina investitora odlučuje za 

automatizaciju upravljanja vršnom snagom. Ovaj posao obavljaju 

specijalizovana preduzeća sa iskustvom u takvoj vrsti poslova. 

Savetujemo da se pre ulaska u projekat kontrole vršne snage 

izvrše probna merenja koja će pokazati kolike uštede su moguće 

i koja je vrednost investicije, tj. period otplate. Iskustvo pokazuje 

da se investicija u ovaj tip opreme isplati za izuzetno kratko vreme, 

tipično za manje od godinu dana. 

Detaljnije na adresi stručnjaka: 

Avalon Partners d.o.o. 

Nemanjina 4/XII 

Beograd, Srbija 

www.avalon.rs 

Tel: +381 11 362 91 78 


automatizacija 

INSTITUT „MIHAJLO PUPIN“ 

Distribuirani sistemi merenja, 

regulacije i upravljanja na TE i HE 

sa sistemima turbinske regulacije 

Duga istorija automatike u Srbiji 

Institut Mihajlo Pupin više od 40 godina izučava i razvija sisteme 

automatskog upravljanja procesima. Kao rezultat tog rada u 

ovom dugom periodu stvoreno je nekoliko generacija uređaja 

i programskih paketa namenjenih automatizacijama različitih 

složenih tehnoloških procesa. U trenucima završetka tih projekata 

to su bili sistemi zavidnog tehnološkog nivoa koji su pratili i 

usvajali sva publikovana svetska iskustva i spajali ih sa rezultatima 

sopstvenog razvoja našeg Instituta i drugih stručnjaka uključenih 

u projekt. 

Razvijeni sistemi su primenjivani u različitim oblastima, počev od 

klasičnih upravljačkih sistema u procesnoj industriji, preko složenih 

upravljačkih struktura velikih elektroenergetskih i vodovodnih 

sistema, do najspecijalizovanijih projekata vojne industrije u 

oblasti trenažera i simulatora aviona, tenkova i aerotunela. 

Stvaranje „Distributed Control System“-a 

Vrhunac tog rada desio se 2004. godine kada se krenulo u automatizaciju 

kompletnog postrojenja TE „Morava“ u Svilajncu i 

zamenu sistema regulacije starog više od 40 godina. Blok termoelektrane 

koji uključuje kotao i turbinu sa svim pomoćnim sistemima 

smatra se najsloženijim objektom za automatizaciju. 

Po prvi put se pred jednu kompaniju ne samo iz Srbije nego i iz 

stare Jugoslavije, koja se mogla pohvaliti drugim zavidnim tehnološkim 

uspesima postavio zadatak da uradi kompletan projekat 

upravljanja i regulacije cele termoelektrane i da ugradnjom sopstvene 

opreme i softvera, elektrana krene u novi život. Složeni 

tehnički zahtevi koje sistem upravljanja blokom termoelektrane 

mora da zadovolji, ima kao rezultat da u svetu postoji mali broj 

kompanija koje su uspele da konstruišu sopstvene sisteme i da ih 

uspešno primene na termoblokovima. 

Poznavajući te zahteve i potrebne karakteristike sistema, stručnjaci 

Instituta izvršili su potrebne dodatne razvojne aktivnosti i 

prilagodili svoje postojeće uređaje za upravljanje elektroenergetskim 

sistemima, tipa ATLAS MAX i softverski paket SCADA 

VIEW6000. Spajanjem ova dva proizvoda, uz neophodne pripreme 

uslužnih implementacionih softverskih dodataka, neophodnih 

za istovremenu manipulaciju velikim brojem signala iz 

procesa kojima u nekim fazama puštanja sistema mora istovremeno 

pristupati više desetina inženjera i operatera, stvoren je i 

ugrađen moderan distribuirani sistem upravljanja, DCS kako se 

jednim imenom u stručnoj praksi opšti sistemi upravljanja izdvajaju 

od sistema upravljanja termoelektranama (DCS – Distributed 

Control System). 

U fazi pripreme projekta upravljanja TE „Morava“ u Svilajncu, 

bilo je neophodno i sagledati sve tehnološke specifičnosti rada 

termoenergetskog postrojenja. Tada je formirana okosnica tima 

sastavljenog od stručnjaka Elektroprivrede Srbije i Instituta, koji 

će u nekoliko sledećih godina strpljivim i stručnim radom napraviti 

nekoliko uspešnih projekata, i zaista, nije neskromno reći u 

deceniji recesije i odumiranja velikog broja domaćih specijalističkih 

kompanija, napraviti jedan tehnološki poduhvat decenije u 

Srbiji. 

Zajedničkim radom stručnjaka tehnologa, automatičara i elektroničara 

EPS-a i Instituta napravljen je i uspešno optimizovan i 

pušten u rad domaći sistem upravljanja i regulacije na bloku od 

125MW, prvi put u istoriji. 

Analize rada bloka u postremontnom periodu kako u prvoj, tako 

i u ostalim godinama rada izuzetno su dobre i blok u kontinuitetu 

ostvaruje prebačaj planirane proizvodnje u okviru plana 

EPS-a. Isti tim je uspehe ponovio i na drugim blokovima različitih 

veličina, od 65MW u Kolubari, preko 210MW u Obrenovcu, do 

350MW u Kostolcu. Sistem je nazvan VIEW T-POWER. 

Sistem turbinske regulacije 

Da bi se DCS VIEW T-POWER Instituta „Mihajlo Pupin“ kompletirao 

kao proizvod koji baš ni u čemu ne zavisi od svetskih isporučilaca 

i koji se samostalno može ponuditi svuda u svetu, bilo je 

neophodno razviti sopstveni turbinski regulator i integrisati ga u 

DCS sistem. Sistem turbinske regulacije na sopstvenom sistemu 

može ponuditi još manji broj velikih svetskih kompanija. 

Uz podršku Ministarstva nauke Republike Srbije, nakon četiri 

godine ozbiljnog razvoja završen je sistem turbinske regulacije 

koji je uspešno instaliran na turbini bloka A2 snage 210MW. Tako 

je od 2009. godine Institut ušao u krug kompanija koji mogu da 

ponude upravljačke sisteme kompletne elektrane. Sistemi turbinske 

regulacije su ugrađeni na turbinama različitih proizvođača 

i različitih snaga od 65 do 350MW. 

32 



INSTITUT „MIHAJLO PUPIN“ 

Blok dijagram sistema turbinske regulacije i zaštita 

Za potrebe projekta morao je biti napravljen hardverski model 

turbine, urađen na „National Instrumets“ razvojnom okruženju. 

Nakon dugih procesa simulacije, gde su provereni svi mogući 

režimi rada turbine, i reagovanja hidraulike i elektronskog dela 

regulatora na različite događaje, turboagregat 210MW je pušten 

u rad sa rekonstruisanim sistemom hidrauličkog i elektronskog 

dela turbinske regulacije. 

U okviru projekta turbinske regulacije moralo je da se: 

• razviju specijalizovane hardverske komponente praćene 

odgovarajućim softverskim modulima za specijalizovane funkcije 

turbinskog regulatora; 

• razviju modeli turbine; 

Dijagram starta turbine 

• razviju algoritmi upravljanja, regulacije i zaštite turboagretata; 

• razvije komunikacioni podsistem za integraciju turbinskog 

regulatora u DCS kao nezavisnog podsistema; 

• uradi projektovanje, izbor i nabavka hidrauličkih komponenti 

turbinskog regulatora. 

Sistemi upravljanja na hidroelektranama 

Paralelno sa sistemima upravljanja u termoelektranama, razvijeni 

su i instalirani i domaći sistemi upravljanja u hidroelektranama, 

koji su zamenili višedecenijske upravljačke sisteme hidroagregata. 

Sistemi Instituta „Mihajlo Pupin“, bazirani na DCS sistemu za 

hidroelektrane VIEW H’POWER, upravljaju velikim brojem hidroagregata 

u HE „Đerdap 2“, HE „Ovčar Banja“, HE „Međuvršje“, 

„Vlasinske HE“. 

Pravi izazov je nastupio ulaskom u revitalizaciju agregata najveće 

hidroelektrane u Srbiji - „Đerdap 1“, gde se paralelno sa zamenom 

hidromašinske opreme radila i zamena sistema upravljanja 

i zaštite agregata. Proces je krenuo sa agregatom broj 6 gde 

je, nakon ugradnje tona i tona hidromašinske opreme, sistem 

pušten u rad koristeći novougrađenu automatiku. 

Sistem upravljanja je uključio u jedinstveni upravljačko-informacioni 

sistem i sve druge podsisteme agregata, sistem turbinske 

regulacije, pobude, vibromonitoring, monitoring parcijalnih pražnjenja. 

Na taj način je agregat broj 6, snage 200MW, opremljen 

po najsavremenijim svetskim standardima i predat na eksploataciju 

u vremenu kada je svaki kilovat dragocen zbog manjka 

enegrije u okruženju. 

Planovi za budućnost 

Prateći svetske trendove adaptacije sa podizanjem snaga postojećh 

malih hidroelektrana i izgradnjom novim mini i mikro hidroelektrana, 

Institut je razvio mali, kompaktan, pouzdan i, što je 

veoma važno, jeftin domaći sistem za upravljanje, zaštitu i regulaciju 

mini hidroelektranama. 

Jedna od najstarijih malih hidroelektrana u Srbiji - HE „Moravica“ 

u Ivanjici, na stogodišnjicu svoga postojanja na Svetog Nikolu 

2011. godine, krenuće u drugih 100 godina rada sa novim generatorom, 

pobudom sistemom podmazivanja, a na mreži elektroenergetskog 

sistema će ga, potpuno automatizovano i bez 

posade, iz komandnog centra u Elektrodistribuciji Ivanjica, voditi 

sa novim upravljanjem i hidraulikom i elektronikom turbinske 

regulacije Instituta Mihajlo Pupin. 

Srbija ima znanja na svakom koraku, samo ga treba upotrebiti. 

Zato je slogan našeg Instituta, koji ujedno ilustruje našu misiju 

u društvu - NAŠE ZNANJE TRAJE, DOĐITE SA IDEJAMA DA SE 

DOGOVORIMO! 

Institut „Mihajlo Pupin“ 

Volgina 15, Beograd, Srbija 

Telefon: +381 (0) 11 2771 398, 2772 876 

Fax: +381 (0) 11 2776 583 

E-mail: info@pupin.rs 

Web: www.pupin.rs 



INDAS D.O.O. 

Kompletno rešenje 

sistem nadzora i upravljanja u fabrici za preradu vode 

„Južna stanica blok K-6“ u Sankt Petersburgu 

Komapanija „Vodokanal St. Petersburg“ servisira područje Sankt Petersburga i okolnih 

prigradskih zona i snabdeva vodom blizu 5 miliona ljudi i oko 17 hiljada privrednih objekata. 

Dužina vodovodne mreže je oko 6.400 kilometara. Zbog sve veće potražnje za pijaćom vodom, 

Vodokanal je poslednjih godina pokrenuo investicije u povećanje kapaciteta prerade vode i 

smanjenje gubitaka pri distribuciji. Stručnjaci kompanije Indas ponudili su svoje rešenje... 

U 

Sankt Petersburgu postoji devet fabrika za preradu 

vode od kojih su najveće Južna, Severna i Centralna 

stanica. Kapacitet prerade sirove vode na Južnoj stanici 

je oko 1.200,000 m 3 /dan, sa mogućnošću smeštanja 

122.000 m 3 prerađene čiste vode u devet nezavisnih rezervoara. 

Početkom 2011, u cilju poboljšanja kvaliteta i povećanju kapaciteta, 

završena je izgradnja novog bloka K-6 kapaciteta 350,000 

m 3 /dan. 

Blok K-6 se sastoji iz sledećih tehnoloških celina: 

• Sistem uzimanja sirove vode iz reke; 

• Preliminarna ozonizacija sa malim dozama ozona kako bi se 

obezbedila površinska oksidacija i poboljšanje potonje koagulacije; 

• Bistrenje: koagulacija, flokulacija, sedimentacija u laminarnim 

prečistačima, recirkulacija i odbacivanje mulja; 

• Filtracija u gravitacionim filterima; 

• Sistem pranja filtera vazduhom i vodom; 

• Prečišćavanje i povraćaj prečišćene vode od pranja na linije 

bistrenja; 

• Transport izdvojenog mulja; 

• Tretman mulja; 

• Smeštanje, priprema i doziranje hemikalija; 

• Dezinfekcija vode hloraminom i UV zračenjem. 

U okviru projekta izgradnje novog postrojenja, Indas je imao 

zadatak da izradi kompletan sistem nadzora i upravljanja postrojenjem 

K-6, i to tako da se obezbedi tehnološka funkcionalnost 

sistema, a sve prema važećim standardima u oblasti vodosnabdevanja 

i prerade vode koji važe u Ruskoj Federaciji. 

U cilju realizacije projekta i implementacije upravljačkih funkcija 

korišćena je sledeća SCADA konfiguracija: 

• Dva redundantna SCADA servera (iFIX 4.5) koji su zaduženi za 

prikupljanje svih „real-time“ podataka u sistemu; 

• Za potrebe vizuelizacije procesa putem sinoptičkih ekrana, 

grafika i trendova postoje 3 radne stanice za operatere i 

videowall za efikasnije praćenje procesa prerade vode; 

• U cilju analize, svi real-time podaci se arhiviraju u redundantnu 

procesnu bazu podataka (Proficy Historian). 

• Za potrebe pristupa nadzornom sistemu sa udaljenih lokacija 

i jednostavnom pregledu stanja u sistemu, instaliran je WEB 

server (Proficy Portal). 

Sva upravljačka logika je realizovana na sledećoj hardverskoj konfiguraciji: 

• Redundantni Master PLC tipa Simatic S7-417H; 

• 49 Lokalnih kontrolera tipa Simatic S7-200 i S7-300 sa lokalnim 

panelima; 

• Y linkovi za vezu redundantnog PLC-a sa lokalnim kontrolerima. 

34 



INDAS D.O.O. 

U centru sistema se nalazi Master PLC tipa S7-417H. Koncepcija 

sistema je urađena tako da su na PLC kontrolerima u polju 

realizovani programi koji vode tehnološke procese, a tehnološke 

parametre i način rada PLC kontroleri u polju dobijaju od 

Master PLC-a odnosno SCADA-e preko redundantnog profibus-a 

i redundantnog Ethernet-a. Na taj način, u slučaju gubitka 

komunikacije sa Master PLC-om, kontroleri u polju nastavljaju da 

rade normalno prema poslednjim parametrima koje su dobili od 

Master PLC-a. 

Sistem nadzora i upravljanja je realizovan tako da se kompletan 

proces prerade od ulaska sirove vode preko linija bistrenja i filtracije 

do dezinfekcije i slanja čiste vode u prijemne rezervoare, 

obavlja potpuno automatski bez potrebe za intervencijom operatera. 

Operater samo prati rad sistema i preko detaljnog sistema 

izveštavanja koji je implementiran, analizira stanje u procesu i po 

potrebi menja procesne parametre. 

Sam proces pranja filtera se obavlja potpuno automatski po tri 

kriterijuma (po isteku zadatog broja sati rada, prevelike mutnoća 

posle filtera i u slučaju da je dostignut zadati maksimalni 

nivo vode u filteru pri 100% otvorenosti ventila za čistu vodu) i 

realizovan je preko tzv. redova pranja u koji se smeštaju zahtevi 

za pranje od svakog pojedinačnog filtera i obrađuju po principu 

„First In – First Out“ sa mogućnošću preskakanja reda u slučaju 

neispravnosti procesne opreme na filteru koji je došao na red za 

pranje. 

Sistem takođe automatski prikuplja podatke o vremenima rada 

tehnološke opreme i pruža uvid službama održavanja o eventualnoj 

potrebi reparacije/zamene opreme ili menjanja sadržaja 

slojeva u filterima. 

Preko sistema bilansiranja, korisnik ima detaljan uvid u količinu 

prerađene vode, potrošenih hemikalija, doziranog ozona, prečišćene 

vode od pranja i obrađenog mulja u sistemu, i to detaljno 

po tehnološkim linijama odnosno tehnološkim celinama. 

Sistem nadzora i upravljanja poseduje i sistem zaštite od havarijskih 

situacija koji deluje u skladu sa tehnološkim zahtevima u smislu 

eventualnog zaustavljanja pojedinih delova procesa, menjanja 

procesnih parametara ili kompletnog zaustavljanja pogona. 

Putem implementirane sigurnosne politike, u svakom trenutku 

se može videti koji operater je preduzeo koju akciju u sistemu 

i na taj način je moguće u slučaju havarijskih situacija odrediti 

pojedinačnu odgovornost operatera. 

Nakon puštanja sistema nadzora i upravljanja u rad, došlo se do 

očiglednih zaključaka da su parametri kapaciteta i kvaliteta vode 

na izlazu iz bloka K-6 u granicama koje su daleko bolje od parametara 

zacrtanih projektnim zadatkom. Samim tim Vodokanal 

se odlučio da u narednih 5 godina napravi nova postrojenja za 

preradu vode na Severnoj i Centralnoj stanici, čija će tehnologija 

biti slična tehnologiji koja je primenjena na bloku K-6, ali sa većim 

kapacitetom proizvodnje (Centralna – 650.000m 3 dnevno; Severna 

– 800.000m 3 dnevno). 

Indas d.o.o. 

Heroja Pinkija 95 

21000 Novi Sad 

Tel: 021/480-4800 

Fax: 021/480-4808 

office@indasengineering.com 

www.indasengineering.com 




Indas - Automatizacioni Traning Center 

I zv o r : www.ekapija.com 

Indas - Automatizacioni Training Center (ATC) organizuje 

kurseve i edukativne radionice iz oblasti industrijske automatizacije. 

Odgovaraju kako zahtevima početnika, tako i 

iskusnim stručnjacima koji žele da svoje znanje (i teorijsko i 

praktično) sistematizuju ili usavrše, i to kroz dva programa: 

• Sertifikovani kursevi za sisteme industrijske automatizacije po 

Siemens SITRAIN programu 

• ATC edukativne radionice iz oblasti industrijske merne i regulacione 

tehnike 

SIEMENS Sertifikovani kursevi iz programiranja PLC, SCADA i 

pogona, omogućavaju polaznicima da ovladaju neophodnim 

veštinama za konfigurisanje, programiranje, puštanje u rad i dijagnostiku 

SIEMENS industrijskih upravljačkih sistema: programabilnih 

logičkih kontrolera (PLC), uređaja za vizuelizaciju i vođenje 

procesa (HMI), računarskih mrežnih komponenti (NET) i pogonske 

tehnologije. 

Tokom protekle tri godine održavani su sertifikovani kursevi za 

sisteme industrijske automatizacije po Siemens SITRAIN programu, 

koji su obuhvatali: 

• Kurs za programiranje i pogonsko održavanje Siemens SIMA- 

TIC S7 programabilnih kontrolera - ST PRO 1 

• Kurs naprednih tehnika programiranja Siemens SIMATIC S7 

programabilnih kontrolera - ST PRO 2 

• Kurs WinCC SCADA sistem (nadzor i vođenje procesa), 

dok od ove jeseni Indas – ATC, počeo je i sa održavanjem: 

• Kursa za programiranje Siemens SIMATIC G120 frekventnih 

regulatora. 

Već više od 10 godina Indas – ATC organizuje i edukativne radionice 

iz oblasti merne i regulacione tehnike osmišljene zajedno 

sa profesorima i kolegama sa Katedre za automatiku Fakulteta 

tehničkih nauka iz Novog Sada, kako bi povezali teoriju i praksu u 

industrijskim aplikacijama merenja, regulacije i pogona. 

Praktično upoznavanje fizičkih osnova i principa rada mernoregulacionih 

uređaja, savremenih tehnika i metoda iz oblasti 

industrijskog merenja protoka, nivoa, pritiska, frekventne regulacije 

i PID upravljanja, strukturisano je u nekoliko tema, kao 

osnovni i specijalizovani programi za: 

• Merenje protoka 

• Merenje nivoa 

• Merenje pritiska 

• PID regulaciju 

• Frekventnu regulaciju 

Kalendar kurseva za 2012 

1) Kurs za programiranje i pogonsko održavanje Siemens 

SIMATIC S7 programabilnih kontrolera ST-PRO1: 

▪▪ 

16-20.01.2012. 

▪▪ 

19-23.03.2012. 

▪▪ 

7-11.05.2012. 

2) Kurs naprednih tehnika programiranja Siemens SIMATIC 

S7 programabilnih kontrolera ST-PRO2: 

▪▪ 

6-10.02.2012. 

▪▪ 

2-6.04.2012. 

▪▪ 

21-25.05.2012. 

3) Kurs za WinCC SCADA sistem (nadzor i vođenje procesa): 

▪▪ 

5-9.03.2012. 

▪▪ 

23-27.04.2012. 

▪▪ 

4-8.06.2012. 

36 


nove tehnologije 

TOP TEH 

Napredno sušenje materijala 

pored toga što je danas svetski lider u 

I proizvodnji najvećih sušara za PET i 

ekskluzivni dobavljač sušara proizvođaču 

mašina za PET predforme koji drži 80% svetskog 

tržišta, italijanska kompanija Plastic Systems je 

bila i ostala inovativna i okrenuta efikasnom 

sušenju zahtevnih materijala. 

Nova generacija kompaktnih i 

energetski efikasnih sušara iz 

serije DWC i DAC je mnogim 

korisnicima unapredila i olakšala 

pripremu i sušenje tehničkih materijala 

u zahtevnim procesima. 

Sušenje materijala više neće 

biti isto - Plastic Systems DWC 

Nova generacija energetski efikasnih 

sušara materijala kompanije Plastic 

Systems postavlja nove granice pripreme 

i sušenja materijala. U ovaj uređaj 

je integrisan niz inovativnih tehnologija: 

saćasti molekularni apsorpcijski filter koji 

osigurava konstantnu tačku orošavanja. 

Od parametara je potrebno izabrati samo 

materijal koji će biti sušen. Sve ostalo je 

automatsko! 

Izuzetno kompaktan uređaj se sastoji od 

sušača vazduha, silosa za materijal i sistema 

punjenja materijalom koji kontroliše 

dva prijemnika materijala (punjenje 

mašine i sušare). Jedna od glavnih funkcija novog uređaja je integrisani 

sistem vaganja ispod silosa koji je spojen sa kontrolerom 

i naprednim upravljanjem. Sušara tako automatski prepoznaje 

protok materijala kroz sušaru i automatski podešava sve parametre 

sušenja: vreme sušenja, protok vazduha, punjenje sušare, 

prekidanje sušenja kad je materijal osušen, itd. Sušara doprema 

onoliko materijala u silos koliko je potrebno da se osuši do idealnih 

parametara, ali pri tom štedi energiju 

jer suši tačno potrebnu količinu 

materijala. 

Glavne funkcije DWC sušare: 

• Jednostavno podešavanje - potreban 

je samo izbor materijala; 

• Sistem vaganja - integrisan ispod 

silosa za materijal; 

• Upravljanje procesnom pumpom - 

sa inverterom za smanjenu upotrebu 

energije; 

• Molekularni apsorpcijski saćasti 

filter - osigurava konstantnu tačku 

orošavanja od -25°C do -50°C; 

• Izmenjivač toplote - visoke efikasnosti; 

• Ne zahteva rashladnu vodu - višak 

toplote se vraća u proces; 

• “Batch” kontrola - zaustavlja ubacivanje 

materijala u silos kada je dostignuta postavljena količina 

(savršeno za maloserijsku proizvodnju!); 

• Dry-Gate ventil - dozvoljava otpremu materijala tek kada je 

dovoljno osušen i tako osigurava visok kvalitet procesa proizvodnje; 

• Anti-stress sistem - ugrađen u kontroler sprečava degradaciju 

materijala u sušari sa podesivom temperaturom; 

• Izolovan silos - izrađen od nerđajućeg čelika; 

• Tastatura & LCD ekran za unos podatka; 

• Turbopunjač za proces & regeneraciju; 

• Nedeljni/dnevni “tajmer”; 

• Vizualni alarmi - prikazuju status uređaja; 

• ModBus serijski interfejs; 

• Integrisan sistem punjenja - za punjenje mašine i sušare koristi 

jedan od ugrađenih vakuum pumpi; 

• Modularna izvedba - omogućava povezivanje više DWC sušara 

u integrisan merljiv sistem sušenja. 

Sve informacije kod: 

Top Teh Predstavništvo 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040 

Mob: +381 (0) 64 20 70 826 

Fax: +381 (0) 21 769 038 

Email: info@topteh.si 

Web: www.topteh.si 

Sušenje malih količina 

materijala - DAC 

Sušare iz serije DAC na kompresovani 

vazduh opremljene molekularnim filterom 

dale su izuzetne rezultate pri sušenju 

malih količina materijala za brizganje 

manjih zahtevnih komada. Prednost ove 

sušare je konstantna tačka orošavanja, 

veoma niske temperature tačke orošavanja 

(-50), postavljena je direktno na 

mašinu tako da transport suvog materijala 

nije potreban, jer materijal ide 

direktno u plastifikacijsku jedinicu mašine. 

I pored upotrebe komprimovanog 

vazduha kao medija za sušenje, potrošnja 

energije je na značajno niskom nivou. 

Upotreba je veoma jednostavna, jer je 

kontroler opremljen sa predefinisanim 

receptima sušenja za sve materijale tako 

da korisnik treba samo da izabere vrstu 

materijala i potrošnju u kg/h. 

38 


Kompanija TOP TEH d.o.o ekskluzivni zastupnik vodećih inostranih proizvođača mašina i opreme 

za preradu plastike za tržišta Slovenije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore: 

mašine za 

brizganje plastike 

linearni roboti, 

automatizovane proizvodne 

jedinice, IML 

granulatori made in Germany 

elementi za izradu hvataljki 

robota, vakuumska tehnika 

sušenje i transport granulata, 

doziranje i centralni 

sistemi transporta 

temperatori alata 

transport i rukovanje 

praškastim materijalima, 

Big Bag stanice 

mlinovi i seckalice (shredders) 

sredstva za 

čišćenje puža i cilindara 

gravimetrijski dozatori 

industrijski čileri i 

rashladna tehnika 

Top Teh Predstavništvo za Srbiju 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040, Mob: +381 (0) 64 20 70 826, Fax: +381 (0) 21 769 038 

Email: info@topteh.si, Web: www.topteh.si

intervju 

BOŽIDAR LAGANIN, DIREKTOR AGENCIJE ZA STRANA ULAGANJA I PROMOCIJU IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE – SIEPA 

Preduzeća žive u ekonomski 

kompleksnim uslovima! 

Razgovor vodio: Boris Gajić 

U 

traženju različitih odgovora na jednu 

temu, zamolili smo direktora Agencije za 

strana ulaganja i promociju izvoza Republike 

Srbije – SIEPA, Božidara Laganina da za 

čitaoce Industrije ponudi svoja razmišljanja i 

ocene o ovoj ekonomskoj situaciji, s pogledom 

na sledeću godinu. Zašto baš ovaj sagovornik? 

Pored očiglednih razloga ekonomske prirode, 

činjenica je da aktuelna krizna dešavanja u 

ekonomiji kod nas i oko nas, utiču ponajviše 

na ono čime se bavi ova državna institucija – 

stranim ulaganjima i promocijom izvoza. 

Prilikom analize i davanja ocena obavezno moramo prepoznati 

zaposlenost kao jedan od najvažnijih. To je jedan ogroman problem 

s kojim se mi, kao ekonomija, suočavamo, jer je stopa nezaposlenosti 

izuzetno visoka. Primetno je da nije zaustavljen pad 

ukupnog broja radnih mesta. Industrijska proizvodnja stagnira, 

berza je u ozbiljnom padu. 

Udari krize i kako ih amortizovati 

Ono što nam takođe nedostaje jeste ozbiljniji investicioni ciklus 

domaće privrede. Mi jesmo napravili dobre rezultate u smislu 

priliva stranih investicija i dolaska novih kompanija. Posebno 

nam je zadovoljstvo što su te kompanije poznati svetski brendovi, 

lideri svojih industrija. S druge strane, kao odgovorni, moramo da 

povedemo računa o potrebama domaće industrije. 

Industrija: Kada sve to uzmete u obzir i kada komunicirate 

sa strancima, šta vam oni kažu i za uslove poslovanja, i za 

navedena makroekonomska kretanja, postojanja recesije, 

pa izlazak iz nje, pa nedostatak investicionog ciklusa? I ko su 

zapravo ti domaći partneri koji mogu da odgovore na upite 

stranih investitora? Šta vam dosadašnja praksa govori? 

U 

najužem smislu, recesija nastupa onda kada BDP neke 

zemlje beleži negativan rast, bolje rečeno, pad u dva 

uzastopna kvartala. „A mi smo to imali“, podseća na 

samom početku Božidar Laganin, direktor Agencije 

za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA. „I 

to je bio dovoljan uslov da se konstatuje da je makroekonomska 

situacija praktično definisana kao recesija. No, ako se posmatra 

recesija šire, treba da se osvrnemo na još neke makroekonomske 

kategorije. Prvenstveno, tu mislim na zaposlenost, zatim na industrijsku 

proizvodnju, promet u maloprodaji i slično. Treba takođe 

da se zna da je recesija ciklična pojava, kako kaže teorija, i da se 

javlja u periodima od 4 do 6 godina. Ipak, merenjem navedenih 

pokazatelja može se doći i do drugačijih zaključaka“, kaže Laganin. 

Industrija: Ipak, kada posmatramo sve kroz našu situaciju, 

gde, dakle, imamo recesiju, pa tranziciju koja predugo traje, 

da bi nas sačekala finansijska kriza sa globalnim aspektima i 

reperkusijama na jedno tržište kao što je srpsko, kako Vi to 

sve posmatrate, posebno iz ugla kuće koja predstavlja sponu 

domaćeg i inostranog, dakle onoga što nudi domaće tržište i 

privreda i ono što traže inostrani investitori? 

Laganin: Mi smo imali taj najveći udar 2009. godine, i cele te 

godine smo bili u recesiji. Već u prvom kvartalu 2010. godine 

zabeležili smo mali rast od 0.4%, da bismo u drugom kvartalu 

imali rast od 2%, pa je to bilo razlog da se kaže da je zemlja izašla 

iz recesije. Već sam pominjao te druge makroekonomske agregate 

koji su izuzetno važni i koji ne smeju da budu zapostavljeni. 

Laganin: Važno je pomenuti mere koje je Vlada Republike Srbije 

donosila, a koje su bile u suštini jako dobre. One su bile odgovor 

pomenutim izazovima. Fokus je bio na aktivnostima za povećanje 

likvidnosti, zatim onih usmerenih na privlačenje novih investicija, 

za unapređenje poslovnog ambijenta i tzv. investicionog režima, 

odnosno poslovne klime. Strani ulagači takođe imaju stav da sve 

ono što je dobro za strane kompanije u smislu kreiranja povoljnog 

poslovnog okruženja, dobro je i za domaće. Programi koje i 

mi sprovodimo, jednaki su za sve učesnike na tržištu. 

„...bitne karakteristike svake ekonomije – konkurentnost, produktivnost, 

unapređenje i izlazak na nova tržišta, to je ono 

što nama omogućava da amortizujemo taj udar krize!“ 

S druge strane, i privrede iz kojih strani ulagači dolaze u Srbiju 

su se, takođe, suočile sa problemima. Tekuću 2011. godinu je 

prvenstveno obeležila kriza dugova država. One jesu unele određene 

poremećaje u poslovanje samih kompanija. Kompanije normalno 

traže povoljnije okruženje u nameri da optimizuju svoje 

poslovanje i smanje troškove. Poremećaji koji su se negativno 

reflektovali na pojedine zemlje, nisu se po prirodi stvari odrazili i 

na nas. Takva negativna pomeranja u drugim zemljama pomogla 

su kompanijama da donesu odluku o dislociranju, pa su neke od 

tih kompanija organizovale svoje poslovanje kod nas! I to je bila 

neka naša šansa u krizi. Mislim da smo je dobrim delom iskoristili. 

U ovoj godini priliv koji mi beležimo jeste duplo veći od priliva koji 

smo zabeležili u godini iza nas. 

Industrija: A kada bi realno moglo da se očekuje to negativno 

dejstvo, imajući u vidu činjenicu da postoji odgovarajući 

raskorak, što ste i sami istakli, u delovanju međunarodnih 

ekonomskih tokova na domaće tržište? Drugim rečima, malo 

kasnimo sa reakcijama, pa se u tome gaji i neka nada da 

bismo mogli da prođemo drugačije, malo bolje. Ipak, to nas 

sačeka na nekoj krivini... Kako procenjujete u planiranjima 

za dalje, a u vezi sa uslovima poslovanja? Evo, guverner NBS 

40 


intervju 


je nedavno izjavio da smo već ušli u drugi talas finansijske 

krize... Šta bi tu moglo da se očekuje, i sa stanovišta upita, 

zahteva, traženja poslovnih partnera, plasiranja investicija 

na srpsko tržište od strane stranih potencijalnih klijenata? 

Laganin: Kada bismo govorili o nekakvom receptu izlaska iz kriznog 

stanja, on mora da se traži u izvesnom, daleko većem krugu 

odgovornosti. I tu se prosto dolazi do zaključka da raspolaganje 

određenim resursima mora da bude tvrđe, kruće. Prvenstveno 

u smislu da se ograniči javna potrošnja. To se često pominje kao 

najveći problem s kojim se suočavamo, s kojim se dugo borimo, a 

nekako ne izlazimo na kraj s njim. 

Sigurno da ne smemo da zaboravimo ono što su bitne karakteristike 

svake ekonomije – konkurentnost, produktivnost, unapređenje 

i izlazak na nova tržišta. To je ono što nama omogućava da 

amortizujemo taj udar krize. Moraju da se naprave i dobri programi 

koji podstiču inovativnost kompanija. Morate da se pozicionirate 

na način da lakše verifikujete svoj proizvod na nekom tržištu, 

da lakše dođete do kupca, da napravite neku vrstu dodatne 

zaštite i diversifikacije tržišta i prisustva na što je moguće širem 

frontu. Sve to uz sposobnost da ostanete konkurentni i da vas 

drugi ne istisnu. 

(SITEL) ili National Cash Register - NCR, američka kompanija koja 

ima godišnji obrt od oko 5 milijardi dolara i koja je u procesu 

osnivanja svog Excellence Centra u Beogradu, što je, rekao bih, 

izuzetan projekat koji praktično traži inženjere i to mašinske i 

elektrotehničke struke. Mogućnost rasta i nadogradnje je velika. 

S druge strane, prilagođavanje potreba tog biznisa bila bi preporuka 

prvenstveno obrazovnom sistemu. 

Industrija: A kada se radi o istoj situaciji ali posmatranoj iz 

ugla strukture preduzeća, podsetio bih na onu već desetogodišnju 

praksu stalnog pričanja da se sektor MSP vidi kao 

način da se premosti jaz nastao izostajanjem velikih sistema, 

proizvodnih, pre svega. Koliko se MSP kotiraju kod vas, 

u vašem adresaru i ponudama u kontaktima sa strancima i 

onome što stranci traže? 

Laganin: Sigurno da MSP imaju nezamenljivo mesto u svakoj 

ekonomiji. Mislim da podatak da ima negde oko 327.000 MSP 

aktivno kod nas i da ona čine čak preko 99% strukture naših privrednih 

društava u zemlji, govori dovoljno, za sebe. Mi smo i te 

kako aktivni u saradnji sa njima, prvenstveno kroz dva segmenta. 

Jedan je program internacionalizacije preduzeća gde pokušavamo 

da im omogućimo i da ih motivišemo da urade sve ono što im 

je potrebno da izađu na nova tržišta, a tu mislim prvo na sertifikaciju 

i standardizaciju, a potom na fizičko pojavljivanje preduzeća 

na nekim novim destinacijama - da li kroz sajamski nastup, ili 

kroz organizovane poslovne susrete i sl. 

„Iako smo deo administracije, naša je pozicija da ipak ne 

budemo birokratska stepenica, nego zaista partner, saradnik 

u onome što je ekonomski interes preduzeća!“ 

S druge strane, mi ih činimo dostupnijim poslovnim partnerima 

tako što smo kreirali bazu dobavljača koja jeste njima jedan izlog, 

komunikacioni kanal preko koga mogu da ponude svoje proizvode, 

usluge onima koji ih ne znaju, a koji bi mogli da imaju ekonomski 

interes da sarađuju. I ovo je dobra prilika da i oni ne žele 

da urade nešto više, da ih pozovemo da uzmu učešća u ovom 

programu i da nam dostave svoje informacije kako bi se našli u 

ovoj bazi podataka. 

MSP - 99% strukture privrednih društava u zemlji 

Moramo brže da se prilagođavamo novim tržišnim zahtevima. 

Prvenstveno tu mislim na obrazovanje stanovništva, koje bi, po 

našem dosadašnjem iskustvu, moralo više da prati potrebe industrije 

pogotovo one koja dolazi i koja će, izvesno, duži vremenski 

period biti prisutna i aktivna. 

Industrija: Da zastanemo za trenutak na ovom mestu. Do 

nas su došle informacije da su u ovom trenutku najtraženije 

prehrambena industrija i uopšte proizvodnja hrane, farmaceutska 

industrija, i nešto što se u svetu već definiše kao 

wellnes industrija, pored turističke grane. Koliko je ovo zaista 

prisutno i među vašim informacijama? 

Laganin: Na domaćem tržištu prisutna je visoka tražnja za kvalitetnim 

inženjerima i to ne bih nikako da zapostavim, pored ovog 

što ste pobrojali i što je sigurno odlika vremena koje dolazi i što 

će se i te kako reflektovati i na tržište rada. Inženjere moram da 

pomenem u dva segmenta: jedan je sama proizvodnja zato što 

je zaista veliki broj proizvodnih i izvozno orjentisanih investicija 

zaživelo u smislu da su se pozicionirale kompanije na teritoriji 

Srbije i da su počele proizvodnju; drugi je sektor usluga gde smo 

u ovoj godini uspeli da privučemo kompanije kao što su Sajtel 

Industrija: Imajući u vidu vaša dosadašnja iskustva i rada 

SIEPA-e i rada sa MSP, koliko sva ta preduzeća zaista umeju 

da iskoriste mogućnosti koje im nudi jedna kuća kao što je 

vaša? Dakle, ovde se potencira i pitanje obrazovanja, i informisanosti, 

sposobnosti da se čitaju i iščitavaju informacije 

koje se plasiraju preduzećima i sa ovog mesta... Naravno, 

pored iskustva, šta u tom smislu može da bude bolje i šta bi, 

konačno, mogla da bude Vaša preporuka? 

Laganin: Ne mogu da budem negativan, jer nemam stvarno 

osnov za to... Trude se naša preduzeća! Fer je reći i to da preduzeća 

žive u ekonomski kompleksnim uslovima. Otežano je finansiranje, 

postoje problemi sa likvidnošću, i bave se više egzistencijalnim 

nego razvojnim problemima... 

S druge strane, kada im predstavimo ove programe, preduzeća, 

ako ništa drugo, bar pokušaju da iskoriste tu šansu. Otvoreni su 

za prihvatanje novog, shvataju potrebu za tim, ulože i dodatni 

napor da bi to obezbedili. Mi ih najiskrenije motivišemo, pozivamo 

i, reći ću vrlo slobodno, pomažemo u smislu da im ono 

što mogu da iskoriste učinimo lakše dostupnim. Iako smo deo 

administracije, naša je pozicija da ipak ne budemo birokratska 

stepenica, nego zaista partner, saradnik u onome što je njihov 

ekonomski interes. 


intervju 


2012 - godina implementacije velikog broja 

projekata 

Imali smo početkom decembra priliku da dodelimo nagradu za 

izvoznika godine. U jednoj dosta ozbiljnoj konkurenciji, bio sam 

u nekoliko slučajeva toliko prijatno iznenađen i ostao bez teksta! 

Neki su sopstvenim inicijativama uspevali da ostvare izuzetno 

značajne rezultate i u pogledu tehnoloških dostignuća kod proizvoda 

koji su uspeli da osvoje, a da je to najvećim delom zasnovano 

na domaćoj pameti, potom i na repromaterijalu. 

Pored toga, uspeli su da dobace i na daleka i na zahtevna tržišta! 

Ko razume te procese i prirodu posla, to je jedan ogroman trud, 

koji zaslužuje svaku pohvalu i priznanje! I nekad oni mogu, samim 

tim što su uradili, da vas navedu na proaktivniji pristup i šire razmišljanje 

i pronalaženje novih niša, rešenja, mogućnosti za sve 

druge koji već posluju u Srbiji. 

Industrija: U tom smislu, šta planirate za 2012? 

Laganin: Mi smo obično ambiciozni... I plan za 2012. godinu je 

takav, ambiciozan. Prvo, u smislu otvaranja novih tržišta. Govorio 

sam o toj potrebi diversifikacije i pristupu koji jednostavno 

rečeno podrazumeva da „nikad ne stavljate sva jaja u istu korpu“! 

Napravili smo dobre rezultate u sektoru hrane u zemljama 

dalekog Istoka. Ne znam koliko je poznato, ali Srbija je najveći 

izvoznik smrznute maline u Japan... Sigurni smo da prvenstveno 

u ovom segmentu možemo da uradimo isto i u Južnoj Koreji. 

Planiramo da u 2012. godini budemo aktivni i na tom tržištu. 

Drugo, ogroman potencijal dolazi iz činjenice postojanja carinske 

unije Rusije, Belorusije i Kazahstana. Bićemo aktivniji u 2012. na 

tržištu Kazahstana. Ali, ni na koji način nećemo zapostavljati već 

osvojena tržišta Rusije i Belorusije. Tu prostor ima hrana, svakako, 

pogotovo što je određeni broj naših kompanija dobio potrebne 

sertifikate koji im omogućuju izvoz proizvoda kao što je meso, 

mleko. I industrija nameštaja, izvesno je, ima svoj potencijal 

Mi smo ove godine organizovali nastup na moskovskom sajmu 

„Mebelj“. I u narednoj godini bićemo aktivni u segmentu nameštaja, 

jer je izvesno da ta kultura potrošača, prepoznatljivost proizvoda, 

dobro istorijsko nasleđe u tom smislu postoji. 

Namera nam je da budemo aktivni i u Poljskoj, pre svega u građevinskoj 

industriji. Procena je da je Poljska najveće infrastrukturno 

gradilište u Evropi! Naše kompanije imaju dobre rezultate, 

i prepoznatljivost i kvalitet, i u mogućnosti su to da urade. A taj 

sektor je zaista najžešće i najjače bio pogođen krizom... Svakako 

da ćemo nešto da uradimo i na tržištu Afrike. A postoji izvesno 

interesovanje i za tržište Južne Amerike, gde se Brazil posebno 

ističe zbog dolazeće Olimpijade i velikih poslova. 

Što se tiče samih programa, nadam se da ćemo i u ozbiljnijem i 

izdašnijem budžetu nastaviti da implementiramo i Program internacionalizacije 

preduzeća. Ove godine smo uspeli da podržimo 

300 kompanija i 8 udruženja, a broj pristiglih prijava je bio znatno 

veći. Možemo da podržimo onoliko koliko nam budžetske prilike 

dozvoljavaju... Pored toga, tu je program podrške investicijama 

za koji se nadam da će i u narednoj godini biti na višem, pre svega, 

finansijskom nivou. 

Industrija: I za kraj, zamolio bih Vas za lični savet, ili komentar, 

onima koji će poslovati i u 2012, kako na domaćem tako 

i na inostranim tržištima, kako da se odnose prema razumljivoj 

psihozi koju nosi sa sobom kriza, kao reč i kao pojava? 

Laganin: Sigurno je da treba biti odmeren, racionalan, realan u 

planovima i procenama u onome što vaš realan kapacitet jeste 

i što možete da realizujete. Nije dobro praktikovati život iznad 

mogućnosti, ne precenjivati... S druge strane, treba koristiti sve 

šanse. A šanse se javljaju na mnogim mestima, kako u zemlji tako 

i u inostranstvu. Prvenstveno bi ih pozvao da budu aktivni. To 

znači da se fokusiraju ili da zadaju sebi dostižne ciljeve, ali da 

ne odustaju od njih ukoliko naiđu na prepreke, što je, svakako, 

prirodno. Ne postoji nijedan posao koji nema svoje uspone i 

padove. Već sada ima veliki broj programa koji su dostupni našim 

preduzećima. Oni koji ih nisu koristili, ili, pak, oni koji su ih već 

koristili, a mogu nešto dodatno da urade s njima, treba slobodno 

to i da učine. Takođe, svaki medij koji je danas dostupan, mora 

da se koristi u firmi. Mislim pre svega na mogućnost dosta jednostavnog 

i brzog pristupa informacijama putem Interneta. Postoje, 

istovremeno, razni edukativni seminari, događaji koji se pokreću 

od strane različitih udruženja i konačno same administracije 

Vlade Republike Srbije, koji donose nove informacije i govore o 

nekoj novoj mogućnosti. Ne treba biti lenj i odmah to odbaciti! 

Treba odvojiti neko vreme ili, bar saznati o čemu se tu govorilo. 

Ono što ćemo mi da radimo jeste da ćemo sve ove informacije, 

koje mogu da budu od koristi, učiniti dostupnijim. Stoga ih pozivam 

da prate i naše aktivnosti. Mi to radimo kroz sve medije baš 

u nameri da taj obuhvat korisnika informacija bude što širi. Tako, 

saopštavamo ono što je novo, kako bismo im u najkraćem mogućem 

roku približili nove mogućnosti. 

„...treba biti odmeren, racionalan, realan u planovima i procenama 

u onome što vaš realan kapacitet jeste i što možete 

da realizujete Nije dobro praktikovati život iznad mogućnosti, 

ne precenjivati... S druge strane, treba koristiti sve šanse!“ 

42 


Božidar Laganin, direktor SIEPA 

Predstojeću 2012. godinu vidim kao godinu implementacije 

velikog broja projekata. Naš fokus i uostalom naša obaveza jeste 

da pomognemo da se ti projekti nesmetano i efikasno realizuju, 

Sama njihova realizacija otvara mnogima mogućnosti, nudi novi 

posao, otvara novo tržište. Dobro je, ponoviću, da budu aktivni i 

prate šta se dešava i na tom polju.

eflektor plus 

reflektor plus 

“Tarkett” izvoznik godine - 

SIEPA priprema jače prisustvo srpskih preduzeća 

u Poljskoj, Južnoj Koreji i Kazahstanu 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije 

(SIEPA) dodelila je priznanje za najboljeg izvoznika u 

2011. godine proizovođaču podnih obloga, kompaniji 

“Tarkett” iz Bačke Palanke. 

Nagrada za najbolji izvozni proizvod uručena je firmi “Medica 

Systems & Products” iz Beograda, dok je za osvajanje novog tržišta 

nagradu dobila kompanija “Patent Co” iz Mišićeva. U kategoriji 

malih i srednjih preduzeća nagrađena je firma “FSO Goša” iz Simićeva, 

dok je posebno priznanje u ovoj kategoriji uručeno kompaniji 

“Elex Commerce” iz Beograda. 

Specijalnu nagradu za najbolju preduzetnicu godine dobila je 

Biljana Jovanović iz požarevačke kompanije za proizvodnju ženske 

konfekcije “Luna”, dok je posebno priznanje u toj kategoriji dobila 

Marina Milović iz kompanije “Maja promet”. 

Vrednost ovogodišnjeg izvoza kompanije “Tarkett” premašiće 100 

miliona evra, a ovo preduzeće svoje glavne proizvode - podne 

obloge od vinila i višeslojne parkete, osim zemalja u regionu plasira 

i na tržišta Rusije, Belorusije, Ukrajine, Švedske i Poljske. Ova 

kompanija u 2011. zaposlila je i više od 100 novih radnika. 

„Za kompaniju naše veličine izvoz je od izuzetnog značaja, bez stranih 

tržišta ne bismo mogli da opstanemo. Tarkett planira da i ako u 

2012. ne bude rasta tržišta, pokuša da raste kao kompanija, i da u 

zemljama istočne i jugoistočne Evrope proširi svoje učešće“, rekao 

je Miroslav Okuka, direktor ove bačkopalanačke kompanije. 

Medicinski skener koji koristi snop iks zraka za generisanje trodimenzionalne 

slike zuba i glave, beogradske kompanije “Medica 

Systems&Products”, nagrađen je kao najbolji izvozni proizvod. 

Prema proceni Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije, 

na osnovu velikog broja izvoznika koji su se ove godine javili na 

konkurs, mnoge domaće firme su odgovor za izlazak iz krize potražile 

u izvozu. Na konkurs SIEPA pristiglo je više od 100 prijava, a 

najveći broj je bio iz malih i srednjih preduzeća. 

Prema rečima direktora SIEPA Božidara Laganina, ove godine je 

povećano učešće izvoza proizvoda većeg stepena obrade što potvrđuje 

strategiju Vlade Srbije u privlačenju proizvodno orijentisanih 

stranih investitora. Laganin je najavio da se SIEPA priprema za jače 

prisustvo srpskih preduzeća u Poljskoj u oblasti građevinarstva i u 

Južnoj Koreji i Kazahstanu u izvozu hrane. 

Srpska preduzeća na sajmu u Hanoveru 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) saopštila 

je da organizuje nastup srpskih preduzeća na najvećem svetskom 

sajmu informacionih i komunikacionih tehnologija CeBIT, koji 

će biti održan u Hanoveru od 6. do 10. marta 2012. godine. Nastup 

će biti organizovan u okviru nacionalnog štanda, na kojem su od 

2003. do 2010. godine učestvovala 64 domaća preduzeća. Na 

sajmu CeBIT 2011. predstavilo se 4.200 kompanija iz 70 zemalja, 

ukupno je bilo 339.000 posetilaca iz 110 zemalja, a zabeleženo je i 

oko sedam miliona poslovnih kontakata. 


u fokusu 

RECESIJA 

Zaboravljeno pitanje? 

Recesija su povremena usporavanja 

u privrednoj aktivnosti neke zemlje 

praćena istovremenim pogoršanjima opšte 

ekonomske klime (pad realnog dohotka, porast 

nezaposlenosti, nizak stepen iskorišćenosti 

proizvodnih kapaciteta...). Recesija je manje 

duboka i ozbiljna od depresije. Ponavlja se u 

razdobljima od po nekoliko godina, obično 

započinje u jednoj zemlji i treba joj određen 

broj meseci, odnosno godišnjih kvartala da se 

preseli u druge... 

Tri su osnovna obeležja recesije: 

1. trajanje (duration) – vremenska dužina, 

2. dubina (depth) – koliko duboko zadire, 

3. difuzija (diffusion) – koliko se široko 

rasprostire. 

Potrošači na recesiju odgovaraju promenom 

ponašanja u potrošnji, tj. troše pažljivije, a 

za konkurentnu marketinšku akciju poslovnih 

subjekata u vreme recesije neophodna je analiza 

navedenih obeležja. 

Šta kaže stvarnost u Srbiji? 

Početkom septembra u jednom od brojnih obraćanja 

javnosti, Verica Kalanović, potpredsednik Vlade Srbije i 

osoba koja se u poslednje vreme sve češće (želi da) definiše 

kao glasnogovornik privrede u Vladi Srbije, ukazala 

je na neophodnost pripremanja paketa antikriznih mera koje bi 

olakšale poslovanje privrede, „jer je Srbija veoma blizu recesije“! 

Kalanović je tada ocenila i da su negativni pokazatelji u julu, pad 

bruto domaćeg proizvoda i smanjenje proizvodnje, prvi put posle 

februara 2010. godine, “upalili alarm na koji vlada mora da odgovori. 

Prvi talas krize, koji je Srbija dočekala sa većom spremnošću 

nego danas, kada se reagovalo s jednim dobrim paketom antikriznih 

mera, prošao je sa manje posledica nego u drugim zemljama 

u okruženju. Na žalost, mi smo taj paket prestali da primenjujemo 

tokom maja i u junu, nakon čega je usledilo pogoršanje mnogih 

pokazatelja privrednih kretanja”, podsetila je Kalanovićeva i 

dodala: “Ja sam zabrinuta i ono sto sam čula od privrednika jeste 

da im je pomoć neophodna. Očekuju je i od Vlade Srbije i Narodne 

banke“, rekla je Kalanović. 

To se, kako je dodala, odnosi pre svega na mere koje će obezbediti 

više novca privrednicima, ali i na niz konkretnih stvari koje 

će pojeftiniti proizvodnju smanjenjem ili ukidanjem “neporeskih” 

opterećenja, dok se od NBS očekuje daleko realnije sagledavanje 

potreba privrede, smanjenje obavezne rezerve poslovnim bankama 

po ugledu na dobre primere u zemljama u okruženju. 

Prvi paket mera biće donet kada se budu precizno i potpuno definisali 

prioriteti i potrebe privrede jer se radi o suštinski važnim 

stvarima, kaže vicepremijerka. 

„Ja ne želim da dajem obećanja koja će sutra da budu proglašena 

polu istinom. Imamo intenzivne sastanke sa privrednicima u 

Vladi i dogovoreno je da budemo stalno u kontaktu“, navodi ona. 

Da li je taj kontakt bio dobar ranije, u predviđanjima ekonomskih 

(ne)prilika kada je tvrđeno sa najviših mesta odlučivanja da 

je Srbija izašla iz recesije, tehnički, bar...? Šta više, sa stanovitim 

ponosom je isticano kako smo se oduprli, odbranili od krize. I kao 

da niko nije bio dovoljno sposoban da vidi šta se dešava u svetu, 

koji nije tako daleko od Srbije, bez obzira na svu njenu zaostalost. 

A onda nas je zaskočila trezvenost guvernera NBS... 

Srbija u drugom talasu krize 

Guverner NBS Dejan Šoškić upozorio je u novembru da je Srbija 

već zahvaćena drugim talasom krize, ali bi uz dobre mehanizme 

mogla bolje da prođe nego druge zemlje. Privredni rast Srbije za 

2012. godinu biće 1,5%, prognozira Fiskalni savet i preporučuje 

da budžetski deficit treba da bude manji od 4,5%. 

Šoškić je takođe istakao da je ekonomska aktivnost u Srbiji već 

ozbiljno pogođena dešavanjima u EU i da su “prognoze za rast 

veoma konzervativne”. Prema njegovim rečima, na Srbiji je da 

bude dovoljno obazriva i da obezbedi sve mehanizme potrebne 

da se štetni efekti minimiziraju. “Nema ni govora da te efekte 

možemo izbeći”, napomenuo je guverner... 

Industrijska proizvodnja u Srbiji 

A da li će biti dovoljni podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji u 

još jednoj odbrani od krize? Naime, statističari beleže da je industrijska 

proizvodnja u junu ove godine veća za 3,3% u odnosu na 

jun 2010. godine, a u odnosu na prosek 2010. godine veća je za 

4,4%. U periodu januar – jun 2011. godine u odnosu na isti period 

2010. godine ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,8%. 

Posmatrano po sektorima, u junu 2011. godine, u odnosu na isti 

mesec 2010. godine zabeležena su sledeća kretanja: 

• sektor Prerađivačka industrija – rast od 0,5%. 

• sektor Rudarstvo – rast od 17,8% 

• sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i 

klimatizacija – rast od 13,3% 

44 


u u fokusu 

RECESIJA 

Podaci o industrijskoj proizvodnji – po namenskim grupama, u 

junu 2011. godine, u odnosu na jun prethodne godine, pokazuju 

i da je došlo do rasta u proizvodnji energije - za 11,5%, netrajnih 

proizvoda za široku potrošnju - za 3,5% i intermedijarnih proizvoda 

(osim energije) - za 0,4%, dok je pad zabeležen u proizvodnji: 

kapitalnih proizvoda - za 10,4% i trajnih proizvoda za široku 

potrošnju - za 6,7%. 

Obim industrijske proizvodnje u junu 2011. godine, u odnosu na 

jun 2010. godine, beleži rast kod 19 oblasti (učešće u strukturi 

industrijske proizvodnje – 79%). Najveći uticaj na rast industrijske 

proizvodnje u junu 2011. godine, u odnosu na jun 2010. godine, 

imale su: Snabdevanje električnom energijom, Proizvodnja 

električne opreme, Vađenje uglja, Proizvodnja pića i Proizvodnja 

papira i proizvoda od papira. 

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jun 2011. u 

odnosu na maj 2011. godine pokazuje da je za industriju ukupno 

ostvaren pad industrijske proizvodnje od 3,1%, a da je za Prerađivačku 

industriju ostvaren pad od 1,1%! 

Spoljnotrgovinska robna razmena, Srbija 

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prvih šest 

meseci 2011. godine iznosi: 

• izvoz - 5784,5 miliona dolara – rast od 30,7% u odnosu na isti 

period prethodne godine; 

• uvoz - 9680,5 miliona dolara – rast od 23,7% u odnosu na isti 

period prethodne godine. 

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 59,7% i veća je u odnosu na 

pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosla 

56,5%. Deficit spoljnotrgovinske robne razmene u periodu januar-jun 

2011. godine iznosio je 3 milijarde 895,9 miliona dolara, 

dok je za isti period 2010. iznosio 3 milijarde 398 miliona dolara. 

Poruka sa savetovanja “Poslovanje privrede 

Srbije u uslovima krize i javna potrošnja” 

Društvo ekonomista Beograda i Privredna komora Beograda održali 

su tradicionalno savetovanje ekonomista. Nakon prezentacije 

radova i rasprave u kojoj su učestvovali akademski ekonomisti, 

praktičari i privrednici konstatovano je da privreda Srbije posluje 

u dramatično lošim internim i eksternim uslovima. Šta više, sa 

produžetkom delovanja krize, dolazi do daljeg pogoršanja položaja 

privrednika, građana i države. Sve niže stope rasta, ogromna 

nezaposlenost, nelikvidnost, javni unutrašnji i spoljni dug, 

budžetski deficit i deficit tekućih plaćanja prema inostranstvu 

samo su deo problema sa kojima se suočavamo. Stanje će biti 

sve lošije imajući u vidu javnu potrošnju i odsustvo realističnije 

strategije oporavka. 

Stoga, na osnovu sveobuhvatnog sagledavanja trenutnog stanja, 

učesnici savetovanja predlažu: 

• Obezbediti uslove za kreiranje podsticajnog privrednog ambijenta 

i povoljnije poslovne klime za lakše osnivanje firmi i bolje 

uslove poslovanja. 

• Smanjiti javnu potrošnju i državne rashode i promovisati štednju 

na svim nivoima. 

• Restrukturirati javni sektor privređivanja, pre svega radi povećanja 

njegove efikasnosti, smanjenja troškova poslovanja i 

korupcije. 

• Podsticati produktivno zapošljavanje aktivnim merama i osavremeniti 

tržište rada kroz razvoj socijalnog dijaloga i socijalne 

kooperacije. 

• Reafirmisati preduzetništvo na osnovu privatne poslovne inicijative, 

tehnoloških promena i inovacija. 

• Efikasnije podsticati poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane. 

• Obezbediti veću povezanost realnog sektora sa naukom i 

odgovarajućim naučnim centrima i drugim institucijama naučnog 

karaktera i forsirati inovativne aktivnosti. 

• Sprečiti olako zatvaranje MSP od strane poreskih organa pridržavajući 

se prakse Vrhovnog suda SAD da oporezivanju nije cilj 

da se poreski obveznik razori, već da se održi u životu! 

Da li je to dovoljno? 

I kad će već jednom 

kraj toj tranziciji? 


u fokusu 


Neizvesna sudbina evra pogađa Srbiju i region 


Kriza evrozone, koja ima sve veći uticaj na oblast kreditiranja 

u Srbiji, takođe izaziva sve veću zabrinutost 

javnosti u regionu oko toga da li bi trebalo menjati 

evro u druge valute. 

Neuspeh lidera EU da usvoje novi sistem fiskalne discipline 

pogoršava percepcije evra, povećavajući nedostatak poverenja u 

tu valutu, nakon što je ECB raspršila nade da će, kao poslednja 

opcija, ona biti zajmodavac i nemačkog odbijanja dugoročnog 

cilja izdavanja zajedničkih obveznica evrozone. 

Što se Srbije tiče, uprkos potencijalnim promenama statusa evra, 

većina bankarskih kredita vezana je za evro i diktiraju iznos kamate 

kada se ona preračuna u dinare. Čak i ako je pozicija evra dovedena 

u pitanje, kamate će ostati iste, ali će biti izražene u drugoj 

valuti. Građani će i dalje plaćati u dinarima, ali preračunatim u 

odnosu na neku drugu valutu. Mnogi eksperti vide postojeću 

deviznu klauzulu kao neustavnu i ukazuju da postoji tendencija 

prema „de-evroizaciji“. 

Neki od ekonomisita kažu da druge valute ne obezbeđuju uvek 

finansijsku zaštitu. Posledice krize evra u mnogo većoj meri su 

osetili oni koji su uzeli kredite vezane za švajcarski franak. Tako, 

pre četiri godine kamatna stopa za kredite u evrima je bila oko 

5 do 7%, dok je za kredite u švajcarskim francima bila između 

3 i 4% i bilo je moguće birati između te dve opcije. Za mnoge, a 

posebno za one koji su kupovali nekretnine, opcija švajcarskog 

franka tada je bila znatno povoljnija. U međuvremenu, evro je 

slabio zbog krize, a franak jačao. Za kredit od 100.000 evra ili 

160.000 švajcarskih franaka, vlasnik kredita još uvek ima kredit 

od 160.000 švajcarskih franaka (manje ono što je otplatio), ali 

takođe 120.000 ili 130.000 evra u francima. Osim toga, cene 

nekretnina do sada su pale, tako da njegov stan vredi manje nego 

kada je uzet kredit. 

Ima i onih među stručnjacima koji dovode u pitanje mišljenje javnosti 

o krizi duga kao krizi evra, zato što se poistovećuju monetarna 

i fiskalna sfera. Oni ističu da institucionalno posmatrano, 

te dve strane su striktno odvojene. Kriza evrozone odnosi se na 

fiskalni sektor, koji je opterećen velikim spoljnim dugom i budžetskim 

deficitom. Problem javnog duga eskalirao je tokom recesije, 

iako je rast BDP-a usporen u tim zemljama još od početka devedesetih 

godina. 

Ipak, eksperti očekuju da će kriza evrozone negativno uticati na 

mogućnost pojedinaca, kao i vlade, da dobiju kredit, jer će pozajmljivati 

po većoj kamatnoj stopi. Ako je kamata po kojoj vlada 

nudi svoje hartije ogromna, to znači da će kompanije i građani 

plaćati više. Krediti će biti skuplji, kao i roba. Kada je roba skuplja 

dolazi do nestašica, što znači manje kredita. Ekonomiji će biti teže 

da dobije finansijska sredstva, da finansira osnovni i radni kapital, 

ističu eksperti. To dalje znači da ako nema sredstava ne može se 

očekivati ekonomski rast, a kada nema rasta onda nema plata. 

Potencijalni problem dobijanja kredita postoji kako u Srbiji, ali i 

u regionu. Osnivači nekih banaka u Srbiji su države koje ne servisiraju 

svoje dugove i imaju problem u svojim lokalnim ekonomijama. 

Logično, neće biti toliko sredstava iz matične kompanije 

za ćerke kompanije, tako da će biti manje sredstava za kredite, 

odnosno ponuda kredita biće manja. 

IZ SVOJE PONUDE PREDSTAVLJA: 

Filtracija i stanje fluida: 

▪▪ 

Filteri 

▪▪ 

Filterski elementi 

▪▪ 

Betafit filterski elementi 

▪▪ 

Mobilni i stacionarni filterski sistemi 

▪▪ 

Uređaji za određivanje klase čistoće fluida 

(ISO, NAS) 

Predstavništvo kompanije HYDAC za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru: 

PC „Ambasador“ 

ul. Strahinjića Bana 3/26, Niš 

tel: + 381 (0) 18 523 293 

fax: + 381 (0) 18 258 045 

Za sva Vaša pitanja i zahteve na raspolaganju su naši prodajni inženjeri: 

Nikola Petrović, 

mob: + 381 (0) 60 433 99 90, 

E-mail: nikola.petrovic@hydac.rs 

Aleksandar Veličković, 

mob: + 381 (0) 60 678 50 88, 

E-mail: aleksandar.velickovic@hydac.rs

u fokusu 

RAZGOVOR S POVODOM - VIDOSAVA DŽAGIĆ, POTPREDSEDNICA PKS 

Zajednički protiv krize! 

U 

razmatranjima o recesiji, kao jednoj od odrednica aktuelne ekonomske situacije u Srbiji, gde 

jedni smatraju da smo, formalno izvan recesije, a drugi da je kriza ipak – kriza, Vidosava 

Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, na zapravo ovo jedino pitanje u razgovoru za 

temu ovog broja časopisa Industrija, na samom početku podseća na značajnu hronologiju... 

Naime, na osnovu trendova koji su obeležili završetak 

2008. godine, a koji su podrazumevali trend pada 

proizvodnje i trend pada izvoza koji je započeo još u 

avgustu te godine i iz meseca u mesec je beležio pad, 

bilo je jasno da je došlo do usporavanja privredne aktivnosti kao 

posledica svetske ekonomske krize. Tako, podseća naša sagovornica, 

u novembru te godine izvoz je bio manji za skoro četvrtinu 

od oktobarskog, kao posledica smanjenja tražnje na svetskom 

tržištu. No, kako ističe Džagić, “naša privreda je i pre prenošenja 

uticaja krize bila suočena sa nelikvidnošću koja se pod uticajem 

posledica krize dodatno povećala, a kada se na to doda 

i nepredvidivost nacionalne valute, povećanje troškova poslovanja, 

visoka inflacija, nezaposlenost, socijalni pritisci, jasno je bilo 

da nas očekuje godina značajno usporene privredne aktivnosti i 

velikih izazova za sve, naročito u prvoj polovini godine, koje će 

pratiti problemi smanjenja tražnje i na domaćem i na ino tržištu, 

pojačana konkurencija, nedostatak, izmenjeni uslovi i visoke 

cene, obezbeđenja kapitala. Obim, trajanje i dubina krize koju 

smo osetili svi, ne zavisi samo od nas već i od brzine sa kojom 

razvijene zemlje budu uspele da zaustave produbljivanje krize”, 

kaže potpredsednica Privredne komore Srbije. 

Vidosava Džagić, 

potpredsednik PKS 

Mnogi smatraju da je jedan od logičnih pristupa u delovanju protiv 

efekata krize koja je kod nas, da podsetimo, pojačana pre svega 

procesom tranzicije, a zatim i ostalim faktorima koje je naša 

sagovornica već istakla, upravo dobra i tesna saradnja između 

važnih i ključnih institucija kako onih na strani izvršne vlasti, tako 

i drugih koje bi trebalo da predstavljaju, između ostalog, kritičku 

javnost u domenu ekonomije. U tom smislu nas je zanimala 

ocena Vidosave Džagić o saradnji glavne asocijacije privrednika 

Srbije i Vlade Srbije, odnosno njenih organa i institucija, posebno 

u pogledu mera koje je parlament privrednika predložio Vladi 

Srbije... 

Komunikacija 

“Od prve inicijative koju smo uputili oktobra 2008. godine”, podseća 

Džagić, “kada je održan i prvi sastanak između privrednika i 

Vladine radne grupe za praćenje efekata svetske finansijske krize 

i kada su prezentovane prve mere u PKS od strane premijera, ti 

kontakti su stalni. Svakodnevno smo u konsultacijama i sa privredom 

i pratimo šta se dešava, jer nijedan dan nije isti. Do sada 

smo imali predlog nekoliko paketa mera sa ciljem da se ublaže 

negativni efekti krize na privredu, ali i da se poboljša ambijent 

za poslovanje i investiranje što bi moralo da se uradi i da nema 

ekonomske krize”, ističe Džagić. Ona pored konstatacije da je 

značajan broj predloženih mera za ublažavanje efekata krize na 

privredu prihvaćen, ocenjuje da je ipak realizacija pre svega onih 

mera koje zahtevaju izmene zakona spora i neefikasna, jer nije 

uspostavljen opšti konsenzus između izvršne i zakonodavne vlasti. 

Džagić dodaje da je “prioritet svih prioriteta, izmena ili usvajanje 

zakonskih propisa koji direktno imaju uticaj na privredu. 

Srpska privreda u krizi i pre globalne krize 

“...naša privreda je i pre prenošenja uticaja krize bila suočena 

sa nelikvidnošću koja se pod uticajem posledica krize dodatno 

povećala, a kada se na to doda i nepredvidivost nacionalne 

valute, povećanje troškova poslovanja, visoka inflacija, 

nezaposlenost, socijalni pritisci, jasno je bilo da nas očekuje 

godina značajno usporene privredne aktivnosti i velikih izazova 

za sve!” 

Ono s čime nismo zadovoljni je sistemska uključenost privrede 

i prihvatanje inicijativa kada je donošenje zakonskih propisa u 

pitanju. Tu možda leži i uzrok što postoji nizak stepen primene 

zakona i veoma često imamo slučaj da se zakon mora menjati 

pre nego što je počeo sa primenom, konstatuje naša sagovornica. 

Osim pomenutog, Vidosava Džagić smatra da kvalitet predloženih 

mera zavisi i od pravovremenosti delovanja. “Primera radi, 

finansijska podrška za ublažavanje nelikvidnosti privrede je od 

ključne važnosti, ali je hitna i važni su i kriterijumi kao i transparentnost 

postupka i mehanizam za minimiziranje rizika. Prioritet 

treba da bude proizvodnja koja ima tražnju i na domaćem i na 

ino tržištu, ali i uključivanje domaće privrede u najvećoj mogućoj 

meri u sve projekte koji se finansiraju iz budžeta, kroz infrastruk- 

48 


u u fokusu 

RAZGOVOR S POVODOM - VIDOSAVA DŽAGIĆ, POTPREDSEDNICA PKS 

turne projekte i nabavke vezane za javna preduzeća, naravno pod 

konkurentnim uslovima. Nedopustivo je da se kod projekata koji 

se finansiraju iz budžeta, po nalogu investitora, u projekat unose 

proizvodi po fabričkim standardima stranih firmi! To je, pored 

toga što je štetno, i nemoralno i Vlada mora da pronađe snage 

da takve pojave minimizira, inače ćemo biti suočeni da i minimalna 

sredstva koja možemo usmeriti u investicije budu još manja. 

To ne znači da naša privreda traži protekcionizam već opšte prihvaćene 

međunarodne standarde”, jasna je u objašnjenju naša 

sagovornica, uz napomenu da je neophodno da se učine i dodatni 

napori od strane državnih institucija i lokalne samouprave da 

se smanje troškovi administriranja i poveća efikasnost izdavanja 

različitih dozvola, ali i uspostavi i održi finansijska disciplina svih 

učesnika u poslovanju, a posebno u postupku naplate potraživanja. 

Prioritet svih prioriteta... 

“...jeste izmena ili usvajanje zakonskih propisa koji direktno 

imaju uticaj na privredu. Ono s čime nismo zadovoljni je 

sistemska uključenost privrede i prihvatanje inicijativa kada 

je donošenje zakonskih propisa u pitanju. Tu možda leži i 

uzrok što postoji nizak stepen primene zakona i veoma često 

imamo slučaj da se zakon mora menjati pre nego što je počeo 

sa primenom!” 

Koliko će ekonomska kriza usporiti razvoj 

srpske privrede? 

Srpska ekonomija se nalazi u drugoj fazi tranzicije koju karakteriše: 

• okončanje vlasničke transformacije, 

• strukturno prilagođavanje, 

• transformacija ekonomskog sistema zemlje, 

• integracije u evropske i svetske tokove. 

Baš u trenutku kada je ključni izazov srpskih preduzeća bio smanjiti 

tehnološko zaostajanje koje se ne ogleda samo u transferu 

tehnologija, već i u transferu znanja u cilju unapređenja konkurentnosti 

i na nacionalnom i na međunarodnom tržištu, i kada je 

srpska privreda bila veliki uvoznik kapitala, došlo je do povećanja 

cena i promene uslova pribavljanja kapitala iz domaćih i iz stranih 

izvora, do smanjenja tražnje, kao posledica svetske ekonomske 

krize, što neminovno vodi do smanjenja investicija, pre svega 

priliva novih stranih investicija, a kod najvećeg broja firmi i do 

odustajanja od razvojnih projekata, pa čak i usporavanja započetih 

projekata. 

U procenjivanju šta da se radi, Vidosava Džagić smatra da će 

se jedan broj firmi koncentrisati na bolje korišćenje sopstvenih 

resursa koje ne zahteva velika investiciona ulaganja, a direktno 

doprinosi smanjenju troškova i povećanju konkurentnosti. Drugi 

deo firmi koji su u problemu likvidnosti će morati da intenzivno 

radi na restrukturiranju dugova i ukupnog poslovanja ili na iznalaženju 

strateških partnerstava. “No, veliki broj firmi, naročito 

malih i srednjih preduzeća koji nemaju dovoljno resursa svoju 

strategiju će bazirati na preživljavanju”, kaže Džagić. 

Karakteristike koje su obeležile srpsku privredu u 2011. godini su 

nestabilan oporavak od prethodne finansijske i ekonomske krize 

i pojava rizika daljeg pogoršanja pod uticajem novog talasa krize 

usled znatnog sporijeg rasta u razvijenim zemljama, kao i velikog 

rasta fiskalne i finansijske neizvesnosti u zoni evra, posebno u 

drugoj polovini godine. „To posebno pogađa sektor prerađivačke 

industrije“, ističe Džagić, „koji je za deset meseci 2011. godine 

u odnosu na isti period prošle godine, anulirao rast industrijske 

proizvodnje. Zbog toga je revidiran rast BDP-a za 2011. godinu na 

2,0%“, podseća naša sagovornica. 

Kao ključne izazove u narednoj godini Vidosava Džagić izdvaja 

smanjenje tražnje, nelikvidnost, prezaduženost - i privrede i 

države, kao i otežan pristup izvorima finansiranja i visoke cene 

kapitala. „To će dodatno doprineti usporavanju privrednog rasta“, 

ističe Džagić. 

Uz podsećanje na procenu NBS da će rast BDP-a u 2012. godini 

iznositi svega 1.5%, naša sagovornica smatra da je neophodno da 

se u narednoj godini, koja je i izborna godina, i u kojoj se ne mogu 

očekivati sveobuhvatne strukturne reforme, sve aktivnosti usmere 

na smanjenje javne potrošnje, održavanje makroekonomske 

stabilnosti i zaustavljanje negativnih trendova u ključnim prioritetima 

kao što su rešavanje problema nelikvidnosti, obezbeđenje 

sredstava za podršku investicijama, smanjenje administrativnih 

troškova poslovanja. 

„Od dubine i dužine trajanja krize u zoni evra i efikasnosti i blagovremenosti 

antikriznog programa u Srbiji, zavisi održanje industrijske 

proizvodnje, a samim tim i održanje srpske ekonomije u 

narednoj godini u projektovanim okvirima“, ocena je Vidosave 

Džagić, potpredsednice PKS, na kraju razgovora za temu ovog 

broja časopisa Industrija. 

(rubrika realizovana u saradnji sa Centrom za informisanje PKS) 


u fokusu 

REČ STRUČNJAKA 

Srbija je u recesiji! 

Kako poslovati u takvim 

uslovima? 

U 

ekonomiji, najprihvaćeniji formalni testovi za recesiju su: (1) kada bruto nacionalni proizvod 

zemlje padne tokom dva vezana kvartala i/ili (2) kada se poveća nezaposlenost za barem 

1.5% u toku 12 meseci. Prema gornjoj definiciji Srbija je i tehnički u recesiji. Dok se rast bruto 

nacionalnog proizvoda u Srbiji još uvek održava u pozitivnom delu (ali je prognoza nažalost 

prepolovljena sa 3% na 1.5%) stopa nezaposlenosti nedvosmisleno govori da smo u recesiji. 

Tekst: Aleksandar Milovanović, dipl. ing. maš, MBA 

Nacionalna služba za zapošljavanje je objavila podatak 

da je u avgustu 2011. registrovano 746.000 nezaposlenih, 

a da je u Srbiji, prema podacima Republičkog 

zavoda za statistiku, koji se donose na osnovu ankete 

o radnoj snazi, 650.000 nezaposlenih. Prema njima stopa nezaposlenosti 

u oktobru 2010. godine bila je 19,2% a u aprilu ove 

godine došla je na 22,2% što je povećanje od 3% u toku 6 meseci 

i daleko prevazilazi kontrolnu brojku. 

Ako ovome dodamo izjavu Milana Kneževića, potpredsednika 

Asocijacije malih i srednjih preduzeća, da su u Srbiji trenutno 

blokirani računi 22.000 preduzeća, sa 140.000 zaposlenih koji će 

verovatno ostati bez posla jer je u tim firmama nemoguće sprovesti 

stečaj onda možemo, bez ustezanja, predvideti dalji porast 

nezaposlenosti u 2012. što će reći da se recesija u Srbiji i formalno 

nastavila! 

U ekonomiji, recesija je definisana kao 

generalno smanjivanje ekonomskih 

aktivnosti! 

Tokom recesije, mnogi makroekonomski pokazatelji se kreću u 

istom smeru. Proizvodnja merena bruto nacionalnim proizvodom, 

zaposlenost, investicije, uposlenost proizvodnih kapaciteta, 

kućni prihodi, dobiti kompanija, i inflacija, smanjuju se dok 

broj bankrotstava i nezaposlenost rastu. Recesija obično ide sa 

padom berze i stambenog tržišta. 

Da (vas) podsetim. U 2008. svetske banke su stale sa davanjem 

novih pozajmica jer su bile prinuđene da koriste svoj kapital za 

absorbovanje nenaplativog plasiranog kapitala firmama direktno 

a takođe i investicija u hartije od vrednosti. Kada kompanije više 

nisu mogle da pozajmljuju novac od banaka industrijska proizvodnja 

se smanjila a ljudi izgubili posao. 

...možemo, bez ustezanja, predvideti dalji porast nezaposlenosti 

u 2012. što će reći da se recesija u Srbiji i formalno 

nastavila! 

Globalna priroda finansijskog sistema 

Globalna recesija 2008-2009 skrenula je posebnu pažnju na 

riskantne investicione strategije korišćene od strane mnogih velikih 

finansijskih institucija, a takođe i na zaista globalnu prirodu 

finansijskog sistema. Dok se tada govorilo o nenaplativim investicijama 

u privatna preduzeća i hartije od vrednosti, kriza u 2011. 

je pokazala da postoje nenaplativa ulaganja i u same države – na 

žalost to su bile neke države iz EU sa kojom Srbija najviše trguje. 

Zato i nije iznenađujuće da se globalna recesija najteže odrazila u 

evropskim zemljama u razvoju kao što je Srbija, iako ove zemlje 

nisu posedovale veće količine problematičnih investicija koje su 

bile u centru začetka krize iz 2008-2009. 

Kriza u 2011. je pokazala da postoje nenaplativa ulaganja i u 

same države – na žalost to su bile neke države iz EU sa kojom 

Srbija najviše trguje. 

Glavni razlozi, kao što sam već naveo, jesu da region jako mnogo 

trguje sa Zapadnom Evropom koja je već bila pogođena pre 2, 3 

godine dok ju je ovogodišnja suverena kriza oko Grčke i ostalih 

ozbiljno poljuljala što na žalost neće biti razrešeno za duže vreme. 

Drugo, Srbija jako zavisi od priliva kapitala iz inostranstva za finansiranje 

unutrašnjeg razvoja. Kada su se globalna tržišta kapitala (a 

posebno evropska) zamrzla posle propasti “Lehman Brothers”-a, 

to se odrazilo i na domaće tržište kapitala, što je, u sprezi sa hroničnim 

budžetskim deficitom, usporilo celu ekonomiju. Skoro sav 

spoljni prihod Srbije se drastično smanjio uključujući priliv kapitala, 

doznake privremeno zaposlenih u inostranstvu (pominje se 

cifra od 5 milijardi evra godišnje!), kao i obim trgovine. Ovo je, 

dalje, prouzrokovalo pad domaćeg dohotka i potražnje. 

Gubitak radnih mesta je prouzrokovao pad potrošnje i recesiju. 

Povrh svega, kada se potrošnja smanjila banke su se našle u još 

većoj gužvi. Potraživanja od potrošača – od kredita za stanove do 

onih za automobile i po osnovu kreditnih kartica – počela su da 

postaju nenaplativa. Vlade su intervenisale sa svežim novcem ali 

su neke od njih već bile prezadužene. Kada su se sve te nenaplative 

pozajmice izmešale i dostigle kritičnu masu, uzrokovale su da 

se tržišta kapitala okrenu protiv takvih vlada sa uverenjem da ove 

neće moći da vrate dugove. 

50 


u u fokusu 


Srbija jako zavisi od priliva kapitala iz inostranstva za finansiranje 

unutrašnjeg razvoja. Kada su se globalna tržišta kapitala 

(a posebno evropska) zamrzla posle propasti “Lehman 

Brothers”-a, to se odrazilo i na domaće tržište kapitala, što 

je, u sprezi sa hroničnim budžetskim deficitom, usporilo celu 

ekonomiju. 

Finansijski sistem je bio poljuljan gubitkom pristupa stranim 

investitorima i domaća ekonomija je počela da posustaje dok su 

pritajeno rasla nenaplativa potraživanja kako banaka tako i kompanija 

međusobno. 

Šta uraditi sa firmom u takvom okruženju? 

(Saveti) 

Vi i vaše kolege menadžeri morate pokazati da možete da vodite 

firmu uspešno i u ovim uslovima. Iako je recesija teška za sve, 

mala i srednja preduzeća je lakše podnose. Manje firme lakše 

savlađuju prepreke i uočavaju poslovne prilike a i brža su da se 

međusobno udruže ako nađu zajednički interes. Ekonomska kriza 

donosi kako teške trenutke tako i dobre poslovne prilike. Najvažnije 

je da tokom recesije budete 100% usredsređeni na vođenje 

biznisa. 

Većina kompanija reaguju na krizu time što (stihijski) skrešu troškove, 

uključujući tu i otpuštanja, i ojačaju svoje bankovne račune 

tj. posvete posebnu pažnju protoku novca. Ovakve firme kasnije 

ne uspevaju da uhvate korak sa većinom kada dođe do oživljenja 

tržišta. Naravno da se morate pozabaviti troškovima kada vam 

prodaja stagnira ili se smanjuje ali se istovremeno mora paziti do 

koje granice se može seći tj. koja je minimalna veličina firme za 

normalno funkcionisanje. 

S druge strane, uspešne firme gledaju na krizu kao na šansu da 

poboljšaju efikasnost poslovanja i kvalitet svoje tržišne ponude 

čime obično ostvare tržišni rast i u najtežim uslovima poslovanja 

(na primer proizvedu više sa manjim kapacitetom i uštede prenesu 

na kupce kroz niže cene što im obično donese nove mušterije). 

Nemojte ignorisati unutrašnje probleme kao što su slaba 

produktivnost ili neefikasnost poslovnog sistema jer oni mogu da 

budu pravi uzroci vaših problema. Da biste uspeli u tome morate 

analitički pristupiti planiranju i izmeni strategije tj. morate uraditi 

detaljnu procenu svojih dobrih i loših strana, kao i potencijala 

i pretnji spolja. Tokom sveobuhvatne poslovne analize možete 

otkriti da su mnoge pretpostavke i ustaljene prakse neodržive. 

Morate zaista da shvatite stvarne potrebe kako krajnjih korisnika 

vaših proizvoda i usluga tako i direktnih kupaca. Uz sve to, morate 

detaljno raščlaniti poslovanje vašeg nabavnog lanca, vaših 

dobavljača i njihovih dobavljača. Najbolji pristup je da iskoristite 

recesiju kao šansu da učvrstite svoje odnose sa dobavljačima i da 

zajedno radite na poboljšanju kvaliteta proizvoda i servisa radi 

uvećanja tržišnog udela. 

Većina kompanija reaguju na krizu time što (stihijski) skrešu 

troškove, uključujući tu i otpuštanja, i ojačaju svoje bankovne 

račune tj. posvete posebnu pažnju protoku novca. Ovakve 

firme kasnije ne uspevaju da uhvate korak sa većinom kada 

dođe do oživljenja tržišta. 

Banke će (vam) teško i skupo uvećati kredit u 

ovim vremenima! 

Ovo važi za sve. Za MSP je mnogo bolje da potraže novac od prijatelja, 

familije, poslovnih anđela, strateških partnera i profesionalnih 

investitora koji su u mnogo boljoj formi. Veće privatne firme 

se mogu obratiti investicionim fondovima i ponuditi udeo u firmi 

u zamenu za razvojni kapital ali je još bolje pronaći strateškog 

partnera za horizontalno ili vertikalno povezivanje. 

S druge strane, najbrže se može doći do dodatnih gotovinskih 

sredstava ako prolongirate plaćanje potražiocima. Ako imate 

osnovna sredstva, npr. kamione koji se mogu dobro prodati, 

možete to i da uradite, pa da onda uzmete te iste kamione nazad 

preko lizinga. Tako ćete odmah dobiti injekciju kapitala. 


u fokusu 


Ali, pre svega, pomno pratite svoje finansijsko poslovanje. Uvedite 

dnevne, nedeljne i mesečne izveštaje. Pratite svoju profitabilnost 

za svaki posao, svaku nedelju, svakog klijenta i svaki 

proizvod ili uslugu posebno. Koristite ove podatke da se koncentrišete 

na one najprofitabilnije tačke. Nemojte raditi ništa što ne 

donosi profit! 

Pratite svoju profitabilnost za svaki posao, svaku nedelju, svakog 

klijenta i svaki proizvod ili uslugu posebno. Koristite ove 

podatke da se koncentrišete na one najprofitabilnije tačke. 

Nemojte raditi ništa što ne donosi profit! 

Smanjite zalihe i nepotrebne troškove po svaku cenu. Potražite 

one stavke u magacinu koje se ne izdaju često. Tu je zarobljen vaš 

novac – u troškovima materijala, radne snage i ostalog dok čeka 

da bude prodato i pretvoreno u gotovinu. 

Takođe, razmislite koje aktivnosti mogu da se u potpunosti poruče 

od neke druge firme ili pojedinca i da za to više ne zapošljavate 

stalnu radnu snagu. Razmotrite alternativne načine postavljanja 

operativnog procesa. 

U recesiji, mnoge kompanije smanje izdatke 

za marketing. Ovo je strateška greška! 

Tokom recesije, marketing je jeftiniji što vam omogućava da 

dođete do potencijalnih klijenata efikasnije. Takođe ohrabrite 

vaše komercijaliste da vrše “hladne” telefonske pozive jer od 

toga nema jeftinijeg marketinga. I, merite dodatno ostvarenu 

dobit u odnosu na ulaganja u marketing. 

Da biste poboljšali svoju prodaju, izmenite imena, pakovanja i 

cene određenih proizvoda da biste dali ciljnim mušterijama širi 

izbor prilikom kupovine. Time ćete ih podstaći da izaberu između 

vaših ”različitih” proizvoda čak i bez razmatranja konkurentskih 

alternativa. Ali, izbegnite davanje proizvoda u bescenje; umesto 

toga konkurišite sa uslugom, kvalitetom i jedinstvenošću. Ponovo 

naglašavam da su fleksibilnost i različitost jedne od glavnih 

prednosti MSP. 

Ono što se ne menja u recesiji su očekivanja kupaca. Održavanje 

i stalno poboljšanje kvaliteta usluga je kritično. Bolje 

ćete uraditi ako prvo osigurate vernost postojećih mušterija 

nego da počnete da ratujete sa konkurencijom za uvećanje 

svoje pozicije na tržištu koje se ionako smanjuje. Posebno 

izbegnite - “rat cena”. 

Gledajte na recesiju kao na pravo vreme za inovaciju, kako 

proizvoda i usluga tako i čitavih poslovnih modela. Verovatno 

ćete uvideti da se mušterije i njihovi zahtevi često menjaju kako 

idemo kroz recesiju. Zato otiđite do njih i saznajte na licu mesta 

koji su im planovi i kako oni planiraju da prebrode sledeću godinu 

te uskladite vaš plan i ponudu. Posebno obratite pažnju na 

novostvorene grupe kupaca. 

52 

Svi smo mi na Internetu... 

Ozbiljno razmislite o strategiji. Izaberite prioritete i težite onim 

zemljama i tržištima koja pokazuju ekonomski rast. Vidite da 

Evropi trenutno ne ide – i, nažalost, neće na duže vreme. Čak i 

vaši postojeći ugovori sa zemljama iz EU nisu “zabetonirani”. Ne 

govorim da prestanete da trgujete sa Evropom, naprotiv! Samo 

kažem da postoje i ostali delovi sveta, a naročito oni koji još uvek 

pokazuju značajan rast privrede. Na primer, pokušajte da ponudite 

svoje proizvode i usluge zemljama BRICS-a tj. Brazilu, Rusiji, 

Indiji, Kini i Južnoj Africi. Treba znati da Brazil ima otkrića nafte 

ispod okeanske kore blizu svojih obala koja će mu osigurati dugoročni 

privredni rast i vodeću ulogu na južnoameričkom kontinentu. 

Indija i Južna Afrika su englesko govorno područje, a to je jezik 

kojim mnogi u Srbiji govore. Čak je i Kina prihvatila engleski u 

poslovnom komuniciranju. O ruskom da i ne govorim. 

Uradite analizu potencijalnog tržišta tako što ćete proceniti 

njegovu veličinu, očekivani rast i poslovne rizike koji vas tamo 

očekuju. Iskoristite dobre poslovne veze i na primer povlašćen 

položaj u trgovini sa Rusijom i nemojte se brinuti što su Kina i 

Indija daleko, kako geografski tako i kulturološki. Svi smo mi na 

Internetu i poslovni kontakti se tako najlakše ostvaruju. Moj vam 

je savet: “u se i u svoje kljuse” tj. nemojte čekati da vam država 

ostvari poslovni kontakt sa potencijalnim partnerom – sami ga 

nađite! 

Ono što se ne menja u recesiji su očekivanja kupaca. Neko ko 

sada manje troši u samoposluzi jer ima manje para još uvek ne 

želi da obori svoje kupovne standarde te da na primer predugo 

stoji pred kasom. Održavanje i stalno poboljšanje kvaliteta usluga 

je kritično. Bolje ćete uraditi ako prvo osigurate vernost postojećih 

mušterija nego da počnete da ratujete sa konkurencijom za 

uvećanje svoje pozicije na tržištu koje se ionako smanjuje. Posebno 

izbegnite, ako je ikako moguće - “rat cena”. 


U uslovima kada konkurencija verovatno otpušta svoje ljude to je 

najbolja šansa za vas da dođete do toliko potrebnog stručnjaka 

koji vam može doneti nove proizvode, tržišta i verovatno najvažnije 

– može vam omogućiti ubrzani rast kada se recesija završi. 

Detaljnije o tome šta je “Sveobuhvatna Poslovna Analiza” 

možete saznati na internet adresi www.poslovnastrategija. 

rs. Za svaku pomoć, na sajtu ćete naći kontakt formular.

predstavljamo 

predstavljamo 

HENKEL rešenja za hemijski 

pretretman površina metala 

Tekst: dr Željko Stojanović, dipl. inž. tehn, HENKEL Technical Sales 

Metali su „kičma“ civilizacije. Nezamenljivi 

su, pogotovo pri izradi različitih 

konstrukcija, zahvaljujući kombinaciji korisnih 

svojstava kao što su: jačina, preradljivost, niska 

cena i mogućnost recikliranja. Međutim, metali 

koji su hemijskim i elektrohemijskim postupcima 

izolovani iz ruda pokazuju jaku tendenciju ka 

oksidaciji tj. koroziji. 

Metode koje se koriste za zaštitu metala od korozije 

su raznovrsne, a generalno se mogu podeliti u 

sledeće grupe: 

• Izrada legura ili modifikacija površine metala 

• Modifikacija okruženja upotrebom inhibitora korozije 

• Promena potencijala između metala i okruženja upotrebom 

katodne ili anodne zaštite. 

Najčešće korišćene metode zaštite od korozije su: izrada legura 

i modifikacija površine metala. Modifikacija površine metala je 

jeftinija od legiranja i samim tim je rasprostranjenija. Ova metoda 

obuhvata formiranje fizičke barijere na površini metala koja 

metal štiti od korozionog okruženja. Pored skupih modernih 

metoda, najčešće se koriste klasične metode kao što su: nanošenje 

premaza (organske prevlake), anodizacija i prevlake nastale 

hemijskom konverzijom. 

Metalni predmeti, počevši od ručnih aparata za gašenje požara, 

kućnih aparata, preko fasada do karoserija automobila su obloženi 

organskim prevlakama. Najvažniji zahtevi koje treba da ispuni 

svaka organska prevlaka su: 

• jednostavan proces primene 

• ravnomerno nanošenje 

• dobra adhezija za površinu metala 

• visoka otpornost na koroziju 

Da bi se poboljšala koroziona otpornost i adhezija, ali i obezbedila 

ravna i homogena prevlaka, površina mora biti hemijski tretirana. 

Pre formiranja konverzionog sloja (prevlake nastale hemijskom 

konverzijom) sa površine metala moraju biti uklonjena: 

• antikorozivna ulja, masti i maziva 

• prašina i prljavština 

• rđa i skrama 

Pranje (odmašćivanje) površine metala 

Kontaminacija i nečistoće koje se nalaze na površini metala sprečavaju 

uspostavljanje veze između premaza i metala. Zbog toga 

organske nečistoće kao što su ulje i masti, kao i opiljci, rđa, skrama 

moraju biti uklonjeni. Industrijsko pranje je zahtevan proces 

koji zavisi od: 

• mehanike tj. procesa i oblika elemenata sa kojih se uklanjaju 

nečistoće 

• hemije tj. hemijskog sastava elemenata sa kojih se uklanja 

nečistoća i sastava sredstva za pranje 

• temperature 

• vremena 

Kvalitetno industrijsko pranje ne može se postići bez kontrole i 

pažnje. Promena bilo kog od gore navedenih parametara utica- 

Slika 1: Prikaz uzročno-posledične veze parametara koji utiču na efikasnost uklanjanja nečistoća sa površine metala 

(simboli: kantica – količina sredstva za uklanjanje nečistoća, termometar – toplotna energija (temperatura), peščanik – vreme 

kontakta elementa i sredstva za uklanjanje nečistoća, četka – delovanje mehaničkih sila) 

54 


predstavljamo 

će na efikasnost uklanjanja nečistoća, a da bi se postigli dobri 

rezultati moraju se korigovati ostali parametri (slika 1). Tako, ako 

se spusti temperatura pranja mora se povećati vreme kontakta 

sredstva za pranje i elementa pranja i slično. 

sredstva za uklanjanje nečistoća sa nečistoćama. U tu svrhu se 

koriste površinski aktivne materije (deterdženti). Na slici 2 je 

šematski prikazan uticaj površinski aktivne materije na uklanjanje 

nečistoća sa površine i naknadnu stabilizaciju nečistoća. 

Slika 2: Šematski prikaz uticaja površinski aktivnih materija na uklanjanje nečistoća sa površine metala 

Sredstva koja se koriste za uklanjanje nečistoća sastoje se od: 

• vode – transportni medijum 

• površinski aktivne materije koja obezbeđuje: 

1. bolje kvašenje površine 

2. odvajanje nečistoća sa površine metala i njihovu stabilizaciju 

u vodenim rastvorima 

• graditelja (builders) koji poseduju dobar efekat uklanjanja 

zaprljanosti i pomažu dispergovanje čestica prljavštine 

• kompleksirajućeg agensa koji smanjuje tvrdoću vode 

• različitih tipova aditiva (sredstva za zaštitu od korozije, antipenušavci…) 

Sredstva za pranje se prema njihovoj baznosti (alkalnosti) dele 

na: kisela, neutralna i alkalna sredstva za pranje. Kisela sredstva 

za pranje imaju pH od 1.5 do 6.0, neutralna od 6 do 8, a alkalna 

iznad 11. U tabeli 1. su prikazana sredstva za pranje kompanije 

Henkel razvrstana prema alkalnosti: 

Kisela Neutralna Alkalna 

Duridine P3-neutrapon ..... P3-almeco .. 

Chemacid ... P3-neutrasel .... P3-emalan .... 

Chemalyt ... P3-neutracare .... P3-galvaclean .. 

P3-dimal ... P3-tensopon... P3-saxin .... 

P3-T .... 

P3-upon .... 

Novaspray/-dip 

Ridoline 

Kisela sredstva za pranje se koriste za uklanjanje rđe i skrame sa 

površine metala. Ova sredstva za pranje sadrže inhibitore koji 

sprečavaju rastvaranje osnovnog materijala. Za uklanjanje skrame 

sa gvožđa najčešće se koriste hlorovodonična ili sumporna 

kiselina. Mana ovih kiselina je što ukoliko zaostanu na površini 

metala uzrokuju pojavu korozije. S druge strane fosforna kiselina 

je daleko bezbednija, ali ima znatno višu cenu. 

Alkalna sredstva za pranje se koriste za uklanjanje ulja i masti 

sa površine. Povišena temperatura i alkalna sredina dovode do 

saponifikacije nečistoća ovog tipa. Takođe, alkalna priroda sprečava 

pojavu korozije na površini čelika. 

Da bi došlo do hemijske reakcije neophodno je ostvariti kontakt 

Nakon uklanjanja, nečistoće moraju biti stabilisane kako se ne bi 

ponovo staložile na površini. Najčešće korišćene površinski aktivne 

materije su anjonskog ili nejonskog tipa, dok se katjonski tip 

koristi za specijalne namene. Anjonske površinski aktivne materije 

imaju vrlo dobro svojstvo emulgovanja ali usled ekstremnog 

nastanka pene nisu adekvatna za primenu prskanjem. Nejonske 

površinski aktivne materije se najčešće koriste a pogodne su za 

proces uklanjanja nečistoća i potapanjem i prskanjem. 

U zavisnosti od tipa metala i tipa nečistoća koriste se različiti 

tipovi graditelja: silikati, fosfati, borati. Graditelji imaju zadatak 

da odnose i stabilizuju nerastvorne, čvrste nečistoće. Silikati imaju 

visoku moć uklanjanja nečistoća, inhibiraju reakciju alkalija sa 

lakim metalima (aluminijum, cink, bakar) i sprečavaju naknadno 

taloženje na očišćenim površinama. Fosfati su pogodni za uklanjanje 

neorganskih nečistoća, dok istovremeno kompleksiraju 

jone magnezijuma i kalcijuma smanjujući tvrdoću vode. Takođe, 

u kombinaciji sa površinski aktivnim materijama poboljšavaju 

efikasnost uklanjanja nečistoća (sinergetski efekat, slika 3). Za 

podloge, kao što je aluminijum često se koriste borati. 

odmašćivanje (%) 

vreme trajanja tretmana (min) 

Graditelj 

+Površinski 

aktivna 

materija 

Graditelj 

Površinski 

aktivna 

materija 

Voda 

Slika 3: Prikaz sinergetskog efekta graditelja i površinski aktivnih 

materija 


predstavljamo 

predstavljamo 

Izbor odgovarajućeg sredstva za pranje zavisi od brojnih parametara 

kao što su: 

• tip podloge (aluminijum, cink, gvožđe, bakar…) 

• tip opreme tj. način pranja (prskanje, potapanje, ultrazvuk, 

prskanje pod visokim pritiskom, oblivanje, ručno pranje…) 

• tip nečistoće (ulje, mast, polimeri, prašina, opiljci, korozija…) 

• kvalitet vode (dejonizovana, gradska, „tvrda“ ili „meka“ voda) 

• mogućnosti tretmana otpadnih voda (taloženje fosfata, neutralizacija, 

odvajanje ulja, filtracija…) 

• lokalna regulativa (zakon o otrovima, o tretmanu otpadnih 

voda…) 

• dalja upotreba opranih elemenata (lagerovanje, montaža, 

nanošenje premaza, tip kasnije korišćenog premaza…) 

Formiranje konverzionog sloja 

Prevlake nastale hemijskom konverzijom po prirodi su neorganske 

nerastvorne prevlake a mogu biti: amorfne ili kristalne. One 

predstavljaju integralni deo metalne površine, a nastaju postupcima 

reakcije metalne površine sa odgovarajućim rastvorima. 

Ovako formiran sloj na površini metala je mnogo manje podložan 

koroziji od originalne metalne površine. Pored toga, ovaj sloj 

omogućava dobru adheziju premaza i drugih organskih prevlaka. 

Procesi kojima se formiraju prevlake hemijskom konverzijom najčešće 

obuhvataju fosfatizaciju i hromatizaciju. Kao što se vidi na 

slici 4 udeo cink-fosfatiranja je najveći, potom sledi hromatizacija 

i na kraju gvožđe-fosfatizacija i ostali vidovi pretretmana. U 

novije vreme javljaju se i novi tipovi prevlaka poznatiji kao nanokeramika. 

Gvožđe 

fosfati 

Hromati 

Ostalo 

Cink 

fosfati 

Slika 4: Udeo pojedinih tipova hemijskog pretretmana 

..............Debeo sloj.....................................Tanak sloj 

Slika 5: Uticaj debljine nanetog fosfata gvožđa na izgled tretirane 

metalne pločice 

Alkalno fosfatiranje 

U alkalnom ili fosfatiranju gvožđem, metalna površina reaguje 

sa kiselim rastvorom alkalnog fosfata. U ovom slučaju, rastvoren 

fosfat gvožđa koji sadrži različite količine oksida gvožđa formira 

granični sloj na čeliku ili sličnoj površini. Masa ovog sloja po jedinici 

površine je oko 0.1 do 0.8 g/m 2 . Tanji sloj na čeliku je plavo 

obojen a sa porastom debljine postaje sivlji (slika 5). Metali kao 

što su legure aluminijuma i cinka takođe se mogu tretirati ovim 

postupkom. 

Rastvor za fosfatizaciju sadrži organske i neorganske aditive u 

cilju modifikacije nastalog sloja. Kada se koriste u kombinaciji sa 

površinski aktivnim materijama, naročito pri aplikaciji prskanjem, 

postiže se dodatni efekat odmašćivanja. Na svojstva nastalog 

gvožđe fosfata pored sastava sredstva za fosfatiranje značajan 

uticaj ima i: 

• koncentracija sredstva za fosfatiranje - manja koncentracija 

sredstva za fosfatiranje uzrokuje loš nanos fosfata. Pored 

koncentracije na kvalitet fosfatiranja značajan uticaj ima pH 

rastvora kao i kvalitet korišćene vode za pripremu rastvora 

• kvalitet i specifična površina metala 

• temperatura i vreme - niža temperatura i kraće vreme dovode 

do nastanka lošeg, neuniformnog, nekompletnog fosfatnog 

sloja, dok prevelika temperatura i predugo vreme uzrokuju 

nastanak debelog nanosa fosfata koji se lako uklanja što uzrokuje 

lošu adheziju premaza 

• mehanika – ukoliko je strujanje fluida preko površine metala 

loše nastaje neuniforman, tačkast sloj fosfata 

• nekvalitetno prethodno ispiranje - unos kiseline od prethodne 

faze nagrizanja površine metala povećava ukupnu kiselost 

rastvora i otežava kontrolu kvaliteta sredstva za fosfatiranje. 

Takođe, unos sulfata ili hlorida uzrokovaće blokadu procesa 

fosfatiranja i pojavu korozije na površini metala. 

Nastali fosfatni sloj obično se naknadno podvrgava pasivaciji. 

Pasiviran sloj gvožđe fosfata služi kao podloga za odgovarajuće 

premaze. Adhezija organskog premaza se značajno poboljšava 

fosfatiranjem. Doprinos antikorozivnim svojstvima je značajan 

iako nije uporediv sa onim dobijenim cink-fosfatiranjem. 

Najčešće korišćena sredstva za fosfatiranje koja se nalaze u asortimanu 

Henkela istovremeno služe i kao sredstva za pranje: 

• Duridine 3960 W – može se primenjivati postupcima potapanja, 

prskanja i oblivanja. Koristi se pri temperaturama od 

45 o C. Upotrebom ovog sredstva za fosfatiranje postiže se 

nanos fosfata od 0.1 do 0.5 g/m 2 . 

• Duridine LF 3851 IT – nanosi se postupkom prskanja pri temperaturama 

od 30 o C. Za razliku od Duridina 3960 W (proizvod 

u tečnom stanju) ovaj proizvod se isporučuje u obliku praha. 

Nastali nanos fosfata je od 0.2 do 0.5 g/m 2 

• Duridine 3880 IT – nanosi se postupkom potapanja pri temperaturama 

od 45 o C. Isporučuje se u obliku praha. Upotrebom 

ovog sredstva za fosfatiranje postiže se nanos fosfata i do 

0.8 g/m 2 . 

• Tečno sredstvo za fosfatiranje kojim se postižu debljine do 

0.8 g/m 2 je Duridine 3993 W. Ovo sredstvo se primenjuje 

postupkom prskanja. 

• Granodine HMF 1080 IT je proizvod u tečnom stanju za postizanje 

fosfatnog sloja visokih performansi. Primenjuje se postupkom 

prskanja. Nastali sloj fosfata je amorfan sa nanosom od 

0.8 g/m 2 . Antikoroziona zaštita i adhezija premaza na nastali 

nanos gvožđe fosfata su izvanredni. 

Fosfatiranje ovim sredstvima se najčešće izvodi u tri stupnja kao 

što je to šematski prikazano na slici 6. 

56 


predstavljamo 

Kaskadni sistem dopunjavanja vodom 

app. 1-2 l/m 2 

(a) 

(b) 

Odmašćivanje/ 

fosfatiranje 

Duridine XXXX 

Ispiranje vodom 

iz česme 

Ispiranje 

dejonizovanom 

vodom 

DI - kolona 

kolona za 

demineralizaciju vode 

ili 

RO - voda 

postrojenje za 

proizvodnju vode 

reverzibilnom osmozom 

Duridine XXXX 

Konc: 1-3W% 

pH: 4,8-5,6 

T: 55±5°C 

TA:3,0-10 

Vreme: 2-3 min 

Pritisak: 1-2 bar 

Ispiranje vodom iz česme 

provodljivost:

predstavljamo 

Hromatizacija 

Najčešća metoda za tretiranje aluminijuma je hromatizacija. 

Postoje dva osnovna tipa hromatizacije: žuta i zelena hromatizacija. 

Rastvori za žutu hromatizaciju sadrže fluorovodoničnu 

kiselinu, hromnu kiselinu i pored drugih aditiva i ubrzivač. U ovu 

grupu spadaju: 

• Alodine 1200 

• Alodine C 6100 

• Alodine C 6105 

• Novacoat 600 

Kalijum heksacijanoferati, molibdati i tungstati se koriste kao ubrzivači. 

Kiseline rastvaraju aluminijum što kasnije uzrokuje formiranje 

sloja koji se sastoji od smeše oksida aluminijuma, trovalentnog 

i šestovalentnog hroma. Nanos hromata na površini metala 

je od 0.4 do 1.0 g/m 2 . Ovaj proces hromatizacije je relativno 

prost. Nastali sloj hromata ima briljantne antikorozione karakteristike. 

Najveći nedostatak ovog procesa je postojanje Cr(VI) koji 

je toksičan a rastvorljiv u vodi pa mu je upotreba ograničena. 

Rastvor za zelenu hromatizaciju sadrži fluorovodoničnu kiselinu, 

hromnu kiselinu i fosfornu kiselinu. Koncentracija fluorida 

određuje debljinu prevlake. Formirana prevlaka ne sadrži Cr(VI) 

i sastoji se od fosfata aluminijuma i trovalentnog hroma. Ovakva 

prevlaka je amorfna a debljina prevlake se nalazi u opsegu od 

200 do 1200 mg/m 2 . Ovakav sloj značajno poboljšava adheziju i 

korozivnu zaštitu kasnije nanesenog premaza. U ovu grupu sredstava 

za hromatizaciju spada između ostalih i Alodine 407. 

Pored ova dva tipa hromatizacije postoji i transparentna hromatizacija 

(Alodine 1500, Alodine 401 i Alodine 407). Pored navedenih 

tipova hromatizacije prisutna je i transparentna hromatizacija 

koja predstavlja poseban vid zelene hromatizacije sa nanosom 

hromatnog sloja manjim od 200 mg/m 2 . 

U nekom slučajevima hromatizacija se sprovodi i iz dekorativnih 

razloga. U ovim slučajevima debljina sloja se kreće od 1 do 3g/m 2 . 

Ekološki zahtevi su doveli do uvođenja novih konverzionih sredstava 

bez hromata. U osnovi ovih sredstava nalaze se Ti i Zr. 

Debljina konverzionog sloja nastalog upotrebom ovih sredstava 

kreće se u opsegu od 30 do 150 mg/m 2 . Bezhromatna konverziona 

sredstva su: Alodine 4830, Alodine 4850, Alodine 400, Alodine 

2040, Alodine 2050. 

Naknadno ispiranje 

Bilo kakav zaostatak rastvorenih soli utiče na brzu pojavu bubrenja 

neposredno ispod površine premaza, uzrokovanog osmozom. 

Zbog toga je na kraju procesa pripreme površine tj. hemijskog 

pretretmana obavezno pažljivo ispiranje dejonizovanom vodom. 

Neki joni ne pokazuju negativan uticaj, tj. čak i poboljšavaju krajnju 

antikorozivnu zaštitu. Ispiranje gvožđe fosfatnog ili cink fosfatnog 

sloja rastvorima Cr(VI) ili Cr(III) mogu doprineti poboljšanju 

adhezije premaza i antikorozivnih karakteristika. Ovaj efekat 

može biti posledica boljeg vezivanja premaza u graničnom sloju 

ali i zatvaranja pora u fosfatnom sloju. Sredstva koja imaju ovakvo 

svojstvo nazivaju se pasivizatori i mogu biti: 

• Alkalna – P3-Prevox (etanol amin) 

• Slabo kisela – Deoxylyte 54 NC (soli cirkonijuma) 

• Kisela – Deoxylyte 41 (Cr(VI)) 

• Ulja – P3-Emulpon 

Nova generacija sredstava za hemijski 

pretretman površine metala 

Trenutna ekološka situacija poziva na pažljivu upotrebu raspoloživih 

resursa. Zahtevi za upotrebu za životnu sredinu bezopasnih 

tehnologija su poslednjih godina izuzetno veliki. Ovo je uslovilo 

razvoj novih sredstava za hemijski pretretman površina, koja su 

vrlo brzo našla svoju industrijsku primenu. Dobar primer je kompanija 

De Dietrich Thermique (Francuska) koja proizvodi preko 

200.000 bojlera i drugih grejnih tela godišnje. U 2009. godini 

kompanija je prešla sa konvencionalnog gvožđe-fosfatiranja na 

nanokeramički konverzioni postupak upotrebom Bonderite NT 

(Henkel). 

Upotrebom Bonderite NT smanjena je potrošnja vode, smanjeni 

su troškovi prečišćavanja i odlaganja. Ovo je posledica činjenice 

da Bonderite NT ne sadrži ni fosfate ni teške metale pa je značajno 

smanjen nastanak taloga u toku rada a samim tim su vreme 

i troškovi održavanja dramatično smanjeni. Na ovaj način kompanija 

De Dietrich Thermique ušedi oko 250.000 evra godišnje. 

Takođe, za razliku od fosfatiranja, za nanošenje nanokeramike 

nije neophodna povišena temperatura. 

Naravno, pre upotrebe na liniji, prethodio je period razvoja i 

ispitivanja ovog sredstva u Henkelovoj laboratoriji. Uporedna 

merenja su izvođena mesecima a pokazalo se da se upotrebom 

Bonderite NT postižu znatno bolje antikorozivne karakteristike 

i adhezija premaza iako je debljina neorganske nanokeramike 

samo 20 do 30 nm (slika 9). 

Slika 9: Prikaz nanosa i debljine premaza različitih konverzionih 

prevlaka 

Bonderite NT kreira kontinualni sloj nanokeramike koja se odlikuje 

visokom gustinom. Nanokeramički sloj povećava specifičnu 

površinu omogućavajući mnogo bolju adheziju premaza nego što 

je to slučaj sa gvožđe-fosfatom (slika 10). 

Bonderite NT se može koristiti i za tretiranje aluminijuma i cinka. 

Pored Bonderite NT u asortimanu Henkela nalaze se i: 

• Bonderite CC 

• TecTalis 

Cink - fosfat - žica 

Cink - fosfat 

Gvožđe - fosfat 

Hromati 

Nanokeramička prevlaka 

veći molekuli 

Bonderite CC je varijanta Bonderite NT koja je alternativa za 

standardni gvožđe-fosfat koji se koristi i kao sredstvo za pranje 

i sredstvo za konverziju (Duridine 3960 W), tj. ima svojstvo 

i sredstva za čišćenje i konverzionog sredstva. Oznaka CC potiče 

od „coating and clean“, tj. prevlaka i pranje. Postupak pretretmana 

površine metala ovim sredstvom se izvodi u tri stupnja kao i 

prilikom rada sa Duridine 3960 W, ali su temperature niže, pored 

svih već pomenutih prednosti (održavanje itd). 

TecTalis je takođe sredstvo zasnovano na nanokeramici, a služi 

kao zamena za cink-fosfatiranje. 

Na slici 11 je prikazan istorijat razvoja novih (ekološki prihvatljivih) 

sredstava za pretretman površine metala. Kao što se može 

videti ovo nije kraj priče vezane za pretretman metalnih površina 

i u budućnosti možemo očekivati nove inovacije koje će proisteći 

iz Henkelovih laboratorija. 

58 


predstavljamo 

Bonderite NT 

Fe-fosfat 

Slika 10: SEM snimak površine konverzionog sloja nastale upotrebom Bonderite NT i gvožđe fosfata 

Henkel inovacije u cilju unapređenja 

kvaliteta, ekonomičnosti i ostvarenja 

održivog razvoja 

Alodine®2840 

Alodine®2840 

Bonderite®NT-a TecTalis® Bonderite®CC 

? 

? 

1998 2002 2007 2010 

Prvi industrijski 

pretretman 

aluminijumske 

školjke 

automobila 

Prvi 

nanokeramički 

pretretman 

Prvi 

nanokeramički 

pretretman 

na liniji za 

proizvodnju 

automobila 

Prvo tankoslojno 

nanokeramičko 

sredstvo koje 

funkcioniše kao 

sredstvo za odmašćivanje 

i konverziono 

sredstvo 

? 

Slika 11: Istorijat razvoja novih ekološki prihvatljivih sredstava za pretretman metalnih površina 

Hen kel Sr bi ja d.o.o. 

AG Ge ne ral In du stry 

Bu le var Oslo bo đe nja 383, 

Be o grad 

Tel: +381 11 2072 242 

Fax: +381 11 2072 273 

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com 

Web: www.loc ti te.rs; www.360bonding.com 


predstavljamo 

TEHNICOM COMPUTERS 

Stručnjaci za projekte po sistemu 

„ključ u ruke“! 

Sektor inženjeringa kompanije Tehnicom 

Computers nudi usluge projektovanja, 

izvođenja, testiranja i ispitivanja svih vrsta 

elektroenergetskih, telekomunikacionih, i 

signalnih instalacija, kao i nadzor i kontrolu istih. 

Najveći broj projekata obuhvata objekte stambenih i 

poslovnih prostora, sportskih centara, bolnica, industrijskih 

objekata, hidrometeoroloških stanica, sa 

posebnim akcentom na projektovanje i izvođenje 

DATA centara. 

Rekonstrukcija niškog Čaira 

Inženjering Tehnicom Computersa izveo je radove na sistemima 

elektroenergetskih i telekomunikacionih instalacija u sklopu 

rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje sportske hale “Čair” u 

Nišu. Za potrebe datog posla Tehnicom Computers je implementirao 

svoje rešenje automatizacije elektroenergetskih i termotehničkih 

instalacija u objektu. Implementiran je sistem centralnog 

nadzora realizovan na osnovi “Vijeo Citec SCADA” softverskog 

paketa. Omogućeno je softversko praćenje sistema klimatizacije, 

ventilacije i grejanja, kao i sistema unutašnjeg i spoljašnjeg 

osvetljenja hale. 

Takođe, izrađen je novi softver (“ticketing” aplikacija), koji omogućava 

štampanje ulaznica sa bar kodom, pa će pristup događaju 

posetioci imati jednostavnim provlačenjem ulaznice kroz bar kod 

čitač na ulaznim kapijama dvorane. 

Omogućeno je da se grejanje i osvetljenje automatski regulišu u 

skladu sa radnim vremenom. Takođe, sistem se može konfigurisati 

tako da se u zadatim danima održava određeni režim rada. 

U skladu sa pravilima Evropske rukometne federacije definisani 

su sledeći režimi korišćenja osvetljenja sportskog terena: režim 

rekreacije, treninga, utakmice, emergency režim rada TV prenosa, 

režim CTV prenosa, kao i režim HDTV prenosa. 

Jedan od većih projekata - 

Objekat pravobranilaštva 

U sklopu projekta je na 27.000 m² izvršena isporuka i ugradnja 

sistema: strukturna računarska mreža, prijem KDSa i distribucija 

RTV signala, konferencijski sistem sa simultanim prevođenjem, 

audio sistem, video prezentacija, sistem automatske detekcije i 

dojave požara, sistem tačnog vremena sa sinhronizacijom, video 

nadzor, kontrola pristupa, alarmni sistem, interfonski, videointerfonski 

i radiokomunikacioni sistem, centralni sistem za nadzor i 

upravljanje, lokalna računarska mreža, kao i sistem IP telefonije. 

U objektu specijalne 

namene “Padinska 

skela”... 

...Tehnicom Computers je izveo kompletne 

radove na instalacijama slabe 

i jake struje. Poseban akcenat je na 

sistemima zaštite u funkciji nesmetanog 

praćenja zatvorenika i obezbeđivanju 

maksimalne bezbednosti osoblja koje je zaposleno. Kao 

takav, predstavlja najsavremenije rešenje za takvu vrstu objekta 

na prostoru Balkana. 

60 


predstavljamo 

TEHNICOM COMPUTERS 

Objekti koji su trenutno u fazi pripreme i izvođenja su: 

▪▪ 

stambeno poslovni kompleks Golf 8, na Banovom brdu, u Beogradu; 

▪▪ 

objekat Sigit (fabrika za proizvodnju plastičnih elemenata) u 

Kragujevcu. 

Komparativna prednost 

Tehnicom Computersa je... 

... pružanje mogućnosti investitoru da dobije kompletno projektno 

rešenje, od same ideje do kompletne realizacije posla, po 

sistemu “ključ u ruke”. Naime, osim usluga projektovanja i izvođenja 

već pomenutih instalacija, Tehnicom Computers, u sklopu 

ostalih sektora kompanije, pruža usluge izgradnje informaciono – 

komunikaciog sistema, projektovanja i implementaciju aplikacija 

i Internet prezentacija. 

Usluge inženjeringa Tehnicom Computersa: 

1. Elektroenergetske instalacije sa osvetljenjem 

2. Sistemi eletromotornog pogona 

3. Centralni sistemi nadzora i upravljanja 

4. Strukturna kablovska mreža 

5. Sistem IP telefonije 

6. Kablovsko–distributivni sistem 

7. Sistem detekcije i gašenja požara 

8. Video nadzor 

9. Kontrola pristupa 

10. Protivprovalni sistem sa 

perimetarskom zaštitom 

11. Interfonski, videointerfonski i 

radiokomunikacioni sistem 

12. Hidrometeorološke stanice 

13. Sistemi tačnog vremena 

Svi detalji na adresi: 

Tehnicom Computers 

Bulevar Vojvode Mišića 37 

Beograd, Srbija 

Tel: +381 (0) 11 30 60 800 

Fax: +381 (0) 11 36 91 915 

E-mail: office@tehnicom.com 

Web: www.tehnicomcomputers.com 


autoindustrija 

FAS 

Proizvodnja Svetske Klase 

II deo 

Do 70-ih godina prošlog veka postojao 

je skup široko prihvatljivih proizvodnih 

principa koji se bazirao na masovnom obimu 

proizvodnje. Preduzeća koja su se razvila 

zahvaljujući posleratnoj rekonstrukciji, 

prodavala su svoje proizvode na stabilnim i 

relativno nezahtevnim tržštima. Vremenom je 

tržište postalo heterogeno i promenljivo, zbog 

čega su morali da se uspostave novi principi 

proizvodnje. Kupci su želeli veći izbor, kvalitet 

i razumne cene, što je navelo proizvođače 

da usvoje nove organizacione principe za 

proizvodne procese. Tada na scenu stupaju novi 

principi poboljšanja proizvodnje: JIT - tačno 

na vreme („Just In Time“), TPM - kompletno 

produktivno održavanje („Total Production 

Maintenance“), TQC - kompletna kontrola 

kvaliteta („Total Quality Control“) i drugi. 

Proizvodnja Svetske Klase („World Class 

Manufacturing“) predstavlja sintezu različitih 

koncepata, principa, politika i tehnika za 

upravljanje i operativnost kompanija koje se 

bave proizvodnjom. Vođena je rezultatima koji 

su omogućili preporod japanske proizvodnje 

nakon II svetskog rata i prilagođena je idejama 

koje su korišćene u japanskoj automobilskoj, 

elektronskoj i metalurškoj industriji, kako bi 

se postigla konkurentna prednost. Primarni 

ciljevi su kontinualno poboljšanje u kvalitetu, 

troškovima, vremenu proizvodnje, fleksibilnosti 

i servisu kupaca. 

Projektima koji su vođeni u skladu sa WCM-om umnogome su 

smanjeni troškovi pakovanja, plata, energije, itd. 

Najveća ušteda ostvarena je kroz smanjenje troškova pakovanja. 

Do sada je kroz pakovanje delova ušteđeno oko 7 miliona evra 

(sa početnih 616 evra po vozilu troškovi pakovanja su smanjeni 

na 150 evra). 

PRE 

6 

POSLE 

Izbacivanje nepovratne ambalaže 

Two bin system 

and Golden zone 

Uvođenjem regalnog skladišta povećan je kapacitet magacina u 

Montaži za 100%. Dodatnom inovacijom sa „plivajućim” adresama, 

popunjenost ćelija u magacinu povećana je na 97%. Sa 

ova dva projekta ostvaren je jedan od osnovnih principa WCL-a 

– FIFO („First In First Out“). 

Tekst: WCM Center Team, Kragujevac 

U 

sklopu WCM-a, World Class Logistic je tokom prethodnih 

meseci u potpunosti promenio pristup rešavanju 

logističkih problema. Shvatajući logistiku kao skup 

informativnih tokova i fizičkih tokova materijala, sada 

se mogu bolje zadovoljiti potrebe kupaca putem isporuke pravih 

komponenti i gotovih proizvoda na pravom mestu u pravo vreme 

u pravoj količini i pravog kvaliteta. Na ovaj način u logistici su 

povezana tri različita procesa jednog preduzeća: proces komercijale 

i prodaje, proces proizvodnje i proces nabavke i distribucije 

komponenti. 

Vođeni smernicama WCM-a urađena je klasifikacija materijala i 

prema njoj su određeni načini snabdevanja linije delovima. 

Ukinuto je „patroliranje” kao način pozivanja krupnih delova, a 

uveden je “button call off” u model zoni, KANBAN duž cele proizvodne 

linije Montaže, kao i “two bin system” za minuteriju i 250 

krupnih delova. 

PRE 

POSLE 

Reinženjering magacina 

Uveden je kiting način snabdevanja linije delovima za 52 dela kao 

i sekventan način za 15 delova. 

Reinženjering linije (kiting) 

62 



FAS 

Najintenzivnija primena WCM-a u Fiat Automobilama Srbija se 

očekuje sa instaliranjem novih linija i početkom proizvodnje novih 

Fiatovih modela. U ovom radu FAS će imati potpunu podršku od 

strane kompetentnih Fiatovih fabrika. Shodno tome, razvija se 

projekat „Fabrike blizanci“ („Twins factory“) u kojem će učestvovati 

fabrike koje su najbolje u pojedinim oblastima proizvodnje 

i čije će veliko iskustvo biti od pomoći FAS-u u daljem razvoju i 

napretku. Početak realizacije projekta „Twins factory“ bio je zakazan 

je za drugu polovinu januara 2011. godine, kada su vodeći 

Fiatovi stručnjaci posetili fabriku u Srbiji i zajedničkim radom sa 

domaćim kolegama podelili svoja iskustva, pokazali kako da se 

radi bolje i pomogli u otklanjanju pojedinih problema. Tada je 

postignut dogovor za dalji trening i zajedničku saradnju na proizvodnji 

novih modela. Dakle, naša fabrika ima potpunu podršku i 

pomoć ostalih fabrika Fiat grupe u svom daljem napretku. 

U okviru projekta novog modela planirana je nabavka i instalacija 

kompletno nove opreme visokog nivoa automatizacije. Cilj EEM 

pilara (pilar za rano upravljanje opremom) je formalno uvođenje 

EEM u proces razvoja proizvoda kroz specifični prikaz dizajna i 

obezbeđivanje opreme koja daje visoki kvalitet proizvoda i koja 

će biti krajnje bezbedna, pouzdana, pristupačna, laka za upravljanje, 

održavanje i inspekciju, čišćenje i sa malom bukom. Pri tome 

je potrebno definisati što kraći Start-up period opreme, sa što 

je moguće manje problema. Sve navedeno mora biti u skladu 

sa načelima metodologije WCM-EEM-a. S obzirom da je razvoj 

novog proizvoda već završen, od strane EPM tima planirano je 

praćenje kvaliteta procesa proizvodnje i kvaliteta proizvoda, 

zatim prikupljanje, analiza i distribucija informacija i saradnja 

sa E&D centrom Fiata. Zajedničkim praćenjem već dizajniranog 

modela 330L0 koji će se proizvoditi u FAS-u, prikupljaju se 

potrebne informacije i saznanja koja će biti korišćena u razvoju 

novih modela. 

Potrebe buduće proizvodnje za energentima pokrivaće novi 

energetski blok. U okviru energetskog bloka predviđeni su kotlarnica, 

kompresorska stanica, postrojenje za proizvodnju demineralizovane 

vode kao i trafostanica 110/20kV. S obzirom da je do 

sada snabdevanje vršeno preko firme „Energetika“, sopstvenom 

proizvodnjom svih potrebnih energenata postićiće se znatno 

pouzdanije i jeftinije snabdevanje kao i modernizacija sistema. 

Dosadašnji tarifni režim za električnu energiju bio je na srednjem 

naponu, a u buduće će biti na visokom naponu čija je cena niža za 

10-15%. Troškovi proizvodnje vrele vode za tehnološke potrebe i 

za grejanje objekata biće niži za 15-20%. 

Sledeći koncepte metodologije WCM-a čiji je primarni cilj smanjenje 

troškova ali i stvaranje prijatnijeg i boljeg okruženja u planu 

je izgradnja ekološkog ostrva, gde će biti privremeno skladištene 

sve vrste otpada FAS-a. Pokrenuće se projekat vezan za biodiverzitet 

Lepenice i uređenje korita reke. Predviđeno je i uređenje 

ekološkog prostora sa prigodnim sadržajem za boravak: fontana, 

akvarijumi, zelenilo, prostor za odmor... 

Fiat grupacija u kooperaciji sa Krajslerom okuplja oko 170 fabrika 

širom sveta, a među njima je i naša fabrika. U cilju bolje i prisnije 

zajedničke saradnje i razmene iskustava, već drugi put je organizovana 

dvodnevna WCM konvencija u kojoj su učestvovale sve 

fabrike ove grupcije. Fabrike su istovremeno mogle da pristupe 

sajtu wcm-integration.com gde je najpre bio emitovanovan film 

o WCM-u u koji je nosio poruke čelnih ljudi Fiata. Nakon filma 

zaposleni, koji su prisustvovali konvenciji, zajedno su prokomentarisali 

odgledani film, a potom su preko pomenutog sajta odgovarali 

na pitanja u vezi sa WCM-om, kako bi se dobila jasnija slika 

o trenutnom stanju naše fabrike. Ostale fabrike su popunile identičan 

upitnik i svi odgovori su bili dostupni za pregled i komentarisanje 

među učesnicima konvencije. Konvencija je nastavljena 

individualnom prepiskom na istom sajtu, gde svi zaposleni već 

imaju svoj profil, u drugom delu nazvanom JAM SESSION. Ovaj 

događaj se pokazao kao izuzetno uspešan i koristan, pa će se u 

budućem radu nastojati da ovakvih aktivnosti bude što više. 

WCM Konvencija 2010 

Uvođenjem Proizvodnje Svetske Klase u FAS, povećao se obim 

proizvodnje, što je dovelo do zapošljavanja mladih i školovanih 

kadrova. Kako FAS bude koračao napred na WCM putu, tako 

će da raste i potreba ove kompanije za novim ljudima, voljnim 

i kadrim da krenu na ovo putovanje. Ovi mladi ljudi jesu i biće 

glavne nade ove velike inostrane investicije u našu zemlju. 

Kotlarnica Postavljanje kotla br.1 Kotlarnica 




FAS počinje serijsku proizvodnju novog 

modela automobila u maju 2012. 

Generalni direktor kompanije “Fiat automobili Srbija” 

Antonio Čezare Ferara izjavio je sredinom decembra 

da će serijska proizvodnja novog “Fiat”-ovog modela 

u Kragujevcu početi krajem maja sledeće godine. 

„Prvo ćemo proizvoditi 

model sa pet sedišta. 

Model od sedam sedišta 

ćemo početi da proizvodimo 

verovatno početkom 

2013. godine“, rekao 

je Ferara posle posete 

proizvodnom pogonu 

u Kragujevcu u kojem 

se sklapaju automobili 

probne serije modela L-Zero. Prema njegovim rečima, još je 

nemoguće govoriti o ceni automobila koji će biti proizveden u 

Kragujevcu, ali će ona verovatno biti definisana posle sajma automobila 

u Ženevi, na kojem će u martu zvanično biti predstavljen 

novi “Fiat”-ov model. 

“Nacionalna nagrada za kvalitet” i “Najbolji 

auto proizvođač” - “Hyundai” 

“Hyundai” je od Češke nacionalne asocijacije za ocenu kvaliteta 

za svoju fabriku automobila u Nošovicama u kojoj se proizvode 

modeli i30, i30CW, ix35 i ix20 dobio “Nacionalnu nagradu za 

kvalitet u 2011. godini” i najveću moguću ocenu - “Excellence 

Award”. Druga nagrada za “Hyundai” brend stiže od veoma popularnog 

i čitanog britanskog časopisa i web sajta “Which?Car” koji 

je “Hyundai” brendu dodelio priznanje “Najbolji automobilski 

proizvođač u 2011. godini”, saopštio je “Hyundai”. 

U obrazloženju nagrade navodi se da je “Hyundai” kompanija 

pokazala da poseduje odličan koncept upravljanja kvalitetom u 

fabrici i da je kvalitet glavni uslov za uspeh na tržištu. Nagrada 

ove vrste je po prvi put dodeljena jednom automobilskom proizvođaču 

u ovoj zemlji, navedeno je u saopštenju. 

Nova tehnološka rešenja iz Micubišija 

Mitsubishi Motors Corporation - MMC najavila je razvoj dve nove 

sedana (Lancer ili Lancer EX na nekim tržištima), i Galant Fortis 

Sportback (Lancer Sportback na nekim tržištima) sportsko vozilo 

sa 5 vrata. Sa ovim motorom, tri modela su pokazala povećanu 

uštedu goriva od 12% (mereno po japanskom sistemu). 

Razvoj ovih tehnologija potiče od programa „Inicijativa Mitsubishi 

Motors“-a za zaštitu životne sredine 2015. koja je ključni 

deo kompanijskog srednjeročnog biznis plana Skok 2013. Ciljevi 

postavljeni za 2015. u Programu uključuju 25% smanjenja emisije 

CO 2 

na putu kod novih vozila u poređenju sa globalnim prosekom 

za fiskalnu 2005. godinu. Program predstavlja srednjeročnu 

odrednicu Vizije o zaštiti životne sredine „Mitsubishi Motors 

Group“-e 2020 koja za cilj ima smanjenje od 50% emisije CO 2 

u 

poređenju sa globalnim prosekom u 2005. godini. 

MMC napreduje i sa razvojem i promocijom električnih vozila, 

prvenstveno sa promocijom i-MiEV električnog vozila nove generacije 

(EV), prezentovanjem MINICAB-MiEV lakog komercijalnog 

vozila EV i plug-in hibrida. 

Američki “Cooper tires” kupio kruševački 

“Trayal” 

Vlada Srbije i “Cooper tires” potpisali su ugovor po kojem će ta 

američka kompanija kupiti kruševačku fabriku automobilskih 

guma “Trayal” za 13 miliona evra. Ministar ekonomije Srbije, 

Nebojša Ćirić, je nakon potpisivanja ugovora u Beogradu rekao 

da će američka kompanija u prvoj fazi investirati 50 miliona evra 

u “Trayal” fabriku guma i zaposliti 500 ljudi. On je kazao da će 

“Cooper tires” početi prozvodnju guma u Srbiji u prvom kvartalu 

2012. i da je plan da se proizvodnja poveća sa 500.000 na tri 

miliona guma godišnje. Plan je, kako je dodao, da u kruševačkoj 

fabrici guma kasnije bude zaposleno 700 radnika. 

Gume iz Rume za rusko tržište 

“Mitas” u Rumi planira da od 2012. godine poveća izvoz guma za 

poljoprivrednu mehanizaciju u Rusiju. Zbog proširenja proizvodnje 

češka kompanija će zaposliti 46 radnika za koje je dobila subvenciju 

od 6 milona dinara od Vlade Vojvodine. Novi pogon za 

proizvodnju pneumatika za rusko tržište biće instaliran u staroj 

hali. Prvi izvozni kontingent za rusko tržište krenuće već u aprilu. 

Kako je istakao direktor fabrike u Rumi Ivo Somr, u novu proizvodnu 

liniju je uloženo 3,5 miliona evra. Godišnja proizvodnja 

pneumatika je za sada 300.000 guma ili 15.500 tona, a ostvareni 

godišnji bilans je veći od 30 miliona evra. Posao u rumskoj fabrici 

je našlo oko 540 radnika. 


64 

tehnologije za uštedu goriva: lagani “4J10” i kompaktni 1.8-litarski 

benzinski motor koji sadrži novu verziju MIVEC * sistem sa varijabilnim 

vremenskim podešavanjem ventila i najnoviju verziju Auto 

Stop & Go (AS&G) sistema. Razvoj ovih novih tehnologija igraće 

važnu ulogu u postizanju ciljeva MMC u pogledu ekonomičnosti i 

zaštite životne sredine. Novi 4J10 motor u AS&G kombinaciji biće 

pokretač RVR, vozila za japansko tržište, (ASX ili Outlander Sport 

na nekim tržištima) kompaktnog SUV-a, Galant Fortis sportskog 


EKOLOGIZACIJA STRUKE 

Ekološka etika, zakletva časnog arhitekte i 

univerzalni biološki principi projektovanja 

Autor Simprolit sistema® 

DTech Milan Dević, D.Civ.Eng. 

Akademik Akademije tehnoloških nauka Ruske Federacije 

Akademik Međunarodne akademije tehnoloških nauka 

Akademik Srpske akademije inovacionih nauka 

Akademik Ruske inženjerske akademije 

Doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu 

Građevinski inženjer konstruktivnog smera 

Živi organizmi i sredina njihovog bitisanja neraskidivo su 

povezani interaktivnim vezama, povratnim i nepovratnim 

promenama i deformacijama. Pravila, međusobni 

odnosi, uzroci i posledice ustanovljeni milionima godina 

imaju jedan i jedinstveni rezultat – ŽIVOT! Ma koji poremećaji 

te iskonske harmonije zakonomerno izazivaju gibelj čitavih vrsta, 

pa i živog sveta u ogromnim razmerama. 

Svaki razvojni koncept mora biti u harmoniji sa prirodom i njenim 

resursima, oponašati je i regenerisati. Potrebna je krajnja 

opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda 

je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora 

biti putokaz za razvojne sisteme koji računaju na dugovečnost i 

ekološku stabilnost. Promene su nelinearne – i mala izmena jednog 

resursa može dovesti do velikih nepovratnih izmena drugih. 

Ekologizacija struke i njoj svojstvenog načina razmišljanja je 

neosporno prvi i osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa 

čoveka i prirode, jer samo ekološkom kulturom, ekološkim 

pristupom i postojanim ekološkim obrazovanjem i vaspitanjem 

generacija, može zaživeti ekološka etika. 

Nepoštovanje ekološke etike, kao bitnog elementa kulturološkog 

bitisanja čovečanstva, nedvosmisleno vodi ka degradaciji 

ne samo humanog bića, već i univerzuma u celom. Kada se lični 

ili parcijalni interes stavi iznad opšteg blagostanja, kada istinu 

zamene poluistine i laži, te kada se pojmovi iskrive po potrebi 

pojedinaca ili interesnih grupa, onda sto puta ponovljena laž 

postane istinom, a prevara uobičajenim marketinškim nastupom. 

Nepostojanje ekološke etike u građevinarstvu ne samo da ubija 

kulturu i umetnost projektovanja i građenja, već osuđuje pokolenja 

na izopštavanje od prirode, ugrađujući im još pre rođenja 

razne mehanizme i opremu za održanje “održivog razvoja”, kao 

da se radi o bolesniku kojeg u sobi za reanimaciju priključuju na 

veštačka pluća ili srce, da bi ga održali u životu! 

Takva logika vodi u kupovinu prava na tuđ zivot, kroz kupovinu 

“kvota” - već danas bogate države kupuju kvote na energiju od 

66 


siromašnih država i naroda, sutra su na redu kvote na vodu, prekosutra 

na vazduh koji dišemo... 

Takva logika u građevinarstvu udaljava životni prostor od prirode 

i pretvara ga u banalnu, bezdušnu, nečovečnu i neodgovornu 

zavisnost ljudske vrste od raznih mašinskih sistema, filtera, ozonizatora, 

aromatizatora i svega drugog komercijalno profitabilnog, 

ali sve dalje od prirodnog i ekološkog u njegovom izvornom značenju. 

Savremeni trendovi u oblasti projektovanja i gradnje veoma 

jasno potvrđuju da svesnim ili nesvesnim zamenama teza, bojenjem 

sivih poslednjih namera lobista u zelene boje ni po čemu 

sličnih prirodnih procesa, mnogi današnji “stvaraoci”, u želji da 

po svaku cenu budu “in”, osuđuju pokolenja da se sutra rađaju i 

žive u protivprirodnim uslovima, svesni, ili ne, da će to neminovno 

dovesti do svakojakih bolesti i tela i duše u takvim uslovima. 

Ne čudi agresivan nastup i zamena teza raznih interesnih grupa 

i proizvođača raznih “ekoloških” sistema. Posmatrajući, samo na 

primeru danas tako moderne “pasivne kuće”, u slučaju da se ona 

kao etalon propiše na teritoriji Ruske Federacije, to znači 40 miliona 

filtera za vazduh zatvorenog sistema za klimatizaciju i “štednju 

energije” godišnje, a po 25 evra svaki - to je milijardu evra 

godišnje. I to nije sve - prava zarada je tek kada se pojave recimo 

virusi gripa A - treba kupiti odgovarajući filter, za viruse tipova B, 

C, D... isto, jer će se u protivnom, već poznatim efektom prenošenja 

bakterija kroz zatvoren klimatski sistem, od komšije obolelog 

negde u prizemlju, zaraziti na svim spratovima u soliteru... 

Čudi inertnost arhitekata, tih prirodom nadarenih stvaraoca, 

da sve prihvataju bez rezerve, dozvoljavajući da njihov kristalno 

jasan stvaralački um zamagle razne pomodarske floskule, neverovatne 

zamene teza protivne svakoj logici i prirodnim zakonima. 

Ako se po smislu prevede sa grčkog, „arch(i)-tect-ur(a)“ je među 

glavnim stvaraocima originala na zemlji i predodređena je za 

rađanje originalnih formi unutar prirodnog okruženja. Stoga prihvatanje 

pomodarskih tendencija zavijenih u primitivne improvizacije 

života, nekritički odnos ka svemu što je protivno prirodi 

i njenim zakonima, nije i ne sme postati princip projektovanja 

životnog prostora - na štetu i fizičkog i duševnog zdravlja budućih 

generacija. 

Iako je ogromna odgovornost lekara za zdravlje pojedinaca koje 

leče, još veća i gotovo nemerljiva je odgovornost arhitekata, tih 

sudbinom predodređenih stvaralaca koji svojim greškama i zabludama 

mogu uništiti zdravlje ne samo pojedinog pacijenta, več 

čitavih pokolenja koja će se rađati i živeti u njihovim objektima. 

Oni su ti koji moraju da pri realizaciji svoje stvaralačke vizije uzmu 

u obzir i sve fizičke, hemijske i biološke rizike sistema i materijala 

koje ugrađuju, oni su ti koji iz pravog mora informacija punih 

komercijalnih obmana, prevara i laži imaju za obavezu da svojim 

znanjem i kritičkim pristupom odaberu ispravan detalj, ispravan 

princip, ispravan sistem. 

Mada na prvi pogled kompleksan, taj zadatak arhitekata nije 

težak - neka samo uporede i u svojim rešenjima primene kako je 

to rešila i milionima godina unazad proverila priroda... 

U interesu čovečanstva, u interesu pokolenja, u interesu samih 

arhitekata koji su bez ikakve sumnje u ogromnoj većini časni i 

pošteni stvaraoci, krajnje je vreme da se, analogno Hipokratovoj 

zakletvi, za arhitekte uvede obaveza polaganja Zakletve časnog 

arhitekte, koja bi, po ugledu na Hipokratovu zakletvu lekara, recimo 

trebalo da glasi: 

“U času kada stupam među članove profesije 

arhitekata, svečano obećavam da ću svoj 

život staviti u službu očuvanja osnovnih prirodnih 

i kulturoloških vrednosti. 

Prema svojoj učiteljici prirodi sačuvaću dužnu 

zahvalnost i poštovanje. Svoj poziv ću obavljati 

savesno i dostojanstveno. Najveća briga će 

mi biti zdravlje korisnika mojih objekata. 

Održavaću svim svojim silama čast i plemenite 

tradicije zvanja arhitekte. 

U izboru detalja, materijala i sistema objekata 

koje projektujem neće na mene uticati nikakvi 

prirodom neprovereni principi, nikakve 

informacije ili rešenja koja su u suprotnosti sa 

osnovnim zakonima prirode, lobiranje, interesne 

grupe, politička ili klasna pripadnost. 

Apsolutno ću poštovati ljudski život i život 

budućih generacija koje će živeti u objektima 

koje projektujem. Ni pod pretnjom neću popustiti 

da se zloupotrebe moja arhitektonska 

znanja, čast i ugled i da se primene suprotno 

zakonima prirode. 

Na ovo se zaklinjem svečano, slobodno pozivajući 

se na svoju čast. 

Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam 

u mom životu i lepoti mog stvaralaštva, 

poštovan od strane svih ljudi za sva vremena; 

ali ukoliko zastranim od nje ili je prekršim, 

neka u objektima koje tako isprojektujem žive 

moji unuci i njihova pokolenja!” 


67

A na poleđini diplome svakog arhitekte, podsećanja radi, trebalo 

bi da budu ispisani osnovni, Univerzalni biološki principi projektovanja 

kojih se svaki arhitekta treba pridržavati: 

EKOLOŠKI PRINCIPI: 

1. Građevinski materijali treba da budu proizvedeni što je moguće 

više od obnovljivih ili neiscrpnih resursa i da se mogu reciklirati, 

a jedan od osnovnih kriterijuma kod njihovog izbora 

mora biti njihova dugovečnost, kao sposobnost da trajanjem 

kroz vreme zadrže svoje fizičko-mehaničke karakteristike; 

2. Građevinski materijali ne bi trebalo da doprinose problemima 

životne sredine tokom njihove proizvodnje, ugradnje, eksploatacije, 

rušenja i recikliranja ili deponovanja; 

3. Poželjno je da građevinski materijali potiču sa lokalnog nivoa 

da bi se izbegao preterani transport; 

4. U procesu izgradnje treba u što većoj meri smanjiti otpad i 

nepotrebnu ambalažu; 

5. Projektovanje objekta bi trebalo da potencira efikasno korišćenje 

energije i upotrebu obnovljivih i samogenerišućih izvora 

energije; 

6. Projektovanje objekta bi trebalo da uvaži efikasnu i ekološki 

prihvatljivu upotrebu vode i pouzdano odlaganje otpadnih 

voda; 

7. Dizajn okoline objekta treba da poštuje principe dugotrajnosti 

i ekološke podobnosti. 

DRUŠTVENI PRINCIPI I PRINCIPI 

ZAJEDNICE: 

18. Projektovanje objekta bi trebalo da afirmiše zdravu porodicu 

i odnose sa zajednicom; 

19. Objekti su najbolje projektovani ukoliko dopunjuju ili održavaju 

kulturu lokalne zajednice; 

20. Stambeni razvoj treba da se planira tako da bude daleko od 

glavnih saobraćajnica i industrijskih centara; 

21. Komercijalni i stambeni razvoj treba da bude društveno odgovoran. 

DUHOVNI I ESTETSKI PRINCIPI: 

22. Boja koja se koristi na odgovarajući način treba da doprinese 

psihološkom miru i blagostanju stanara; 

23. Projektovanje objekta bi trebalo da razmotri principe harmonije 

i proporcije; 

24. Dizajn i proces izgradnje treba da u osnovi imaju holistički 

pristup; 

25. Projektovani objekat treba da ima dušu i da omogućava kreativnost 

njegovih stanara. 

BIOLOŠKI PRINCIPI: 

8. Građevinski materijali bi trebalo da budu što je više moguće 

organskog porekla; 

9. Građevinski materijali bi trebalo da budu niske toksičnosti, da 

nisu radioaktivni i da ne emituju štetne hemikalije; 

10. Građevinski materijali treba da dozvole difuziju vodene pare 

i da stvore „disanje treće kože“, čime se reguliše vlažnost unutrašnje 

sredine i filtriranje, neutralisanje i izvođenje zagađivača 

vazduha iz životnog prostora; 

11. Unutrašnja temperatura vazduha trebalo bi da teži da bude u 

optimalnom opsegu za zdravlje stanara; 

12. Enterijer ne bi trebalo da proizvodi, akumulira ili omogućava 

cirkuliaciju štetnih isparenja, čestica, radioaktivnost, bakterije, 

viruse i gljive; 

13. Projektovanje objekta bi trebalo u što većoj meri da primeni 

principe prirodnog grejanja i ventilacije; 

14. Objekti bi trebalo da budu adekvatno izolovani protiv neželjene 

buke i da koriste prirodno svetlo i njegov spektar za 

osvetljenje prostora; 

15. Projektovanje objekata bi trebalo da razmotri principe elektro-biologije 

– da stvori okruženje koje ne menja prirodnu 

jonizaciju, prirodno magnetno polje i beneficije kosmičkih i 

zemaljskih zračenja i da smanjuje tehničke elektromagnetne 

smetnje; 

16. Projektovanje objekta bi trebalo da prethodno ispita i utvrdi 

prisustvo radona, geomehaničkog i jonizujućeg zračenja kod 

usvajanja lokacije za građenje, da bi se izbeglo nihovo štetno 

dejstvo na buduće korisnike; 

17. Projektovanje objekta bi trebalo da u što većoj meri ispoštuje 

zahteve ergonomije, posebno uvažavajući potrebe osoba sa 

invaliditetom. 

68 Industrija 35 / decembar 2011.

GRAĐEVINSKA EKOLOGIJA, MONTAŽNA 

EKOLOŠKA KUĆA ILI MARKETINŠKA 

PREVARA 

Pojam ekologija uveo je nemački zoolog Ernest Hekel 1866. godine, 

kao „odnos živih organizama u dva pravca: prema njihovoj 

organskoj i neorganskoj okolini“. Sam naziv je dobio spajanjem 

grčke reči „oikos“ - kuća, dom, mesto življenja i reči „logos“ - nauka, 

izučavanje sveta oko nas. 

Danas je ekologija ozbiljna naučna disciplina koja proučava raspored 

i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije 

između organizama i njihovog okruženja. 

Očigledno je da izraz “ekološka kuća” u navedenoj definiciji ekologije 

nema nikakvog konkretnog značenja. 

U traganju da se za utemeljenje naziva “ekološka kuća” nađe bar 

približan oslonac, kao rezultanta zahteva kovanice “građevinska 

ekologija”, u sledećoj tablici je i sa jezičkog i sa kulturološkog 

aspekta analiziran smisao takve slovno složene strukture: 

GRAĐEVINSKA EKOLOGIJA 

GRAĐEVINA ECOS LOGOS 

Kuća, dom, obloga (koža), mesto življenja 

Živi organizmi, život, organizacija života 

Nauka, izučavanje sveta (odnosi, pravila, 

učenje, raspoznavanje), kreativnost, 

kruženje energije, uzajamnost 

Boravište, skrovište, zaštita od vatre i 

vode, snega i vetra 

Organizacija života, život jedinke unutar 

vrste i život vrste u okruženju, zdravlje 

Svet je jedan i konačan, oblici života 

raznovrsni i beskonačni, racionalnost, 

harmonija, vitalnost 

Toplo, sigurno, sloboda življenja, intimnost, 

sigurnost za pokolenja 

Interakcija sa okolnom sredinom, živeti u 

prirodi i sa prirodom, zdrav život 

Univerzalnost, sveobuhvatnost, jedinstvo 

(misao-telo-duša), kultura 

Dugovečnost u trajanju Dugovečnost u življenju Dugovečnost u duhovnom jedinstvu 

Jedan od zaključaka je da je odnos između čoveka i životnog prostora 

jedan vid interakcije dva “živa” organizma - i kuća se rađa 

kao i čovek, živi kao i čovek, boluje kao i čovek i umire kao i čovek. 

Ono što je cirkulacija krvi za čoveka, to je cirkulacija vodene pare 

za kuću, ono što je medicina za čoveka, to je građevinska fizika 

za zgradu... 

Uzrečica “dom je treća koža” slikovito opisuje interaktivni odnos 

između čoveka i doma u kojem živi: sama koža čoveka “diše”, 

zatim garderoba čoveka koja treba da “diše” i dom kao treća 

obloga čiji zidovi treba da “dišu”. Naravno, pojam “disanje” ovde 

treba shvatiti u širem značenju, kao evakuaciju štetnih gasova, 

izlučenja i isparenja manje ili više opasnih, u zavisnosti od njihove 

koncentracije, materija i produkata ljudskog bitisanja u zatvorenom 

prostoru. 

Ako se u kontekst navedenog stavi termin “ekološka kuća”, trebalo 

bi da znači da je to dugovečna, vatrootporna, vlagootporna, 

biootporna, komforna obloga životnog prostora, u stanju 

da obezbedi uslove zdravog življenja, reguliše vlažnost životnog 

prostora i iz njega eliminiše štetne nusprodukte hemijskog, tehnološkog, 

humanoidnog i drugog porekla. 

A šta se to danas, praćeno svim marketinškim sredstvima, nudi 

kao “montažna ekološka kuća”, sa dodatnim atributima kao “energoefektivna”, 

“pasivna” i slično? U 90% slučajeva to su montažne 

kuće koje za spoljne zidove imaju “sendvič” iz sledećih slojeva 

(iznutra ka spolja): gips-karton, unutrašnja OSB ploča, PVC folija 

kao parna brana, mineralna vuna umetnuta između drvene konstrukcije, 

spoljašnja OSB ploča, stiropor, fasadni premaz. Unutrašnji 

zidovi su slični, samo bez dodatnog stiropora i PVC folije, koja 

treba da spreči kondenz vlage u mineralnoj vuni spoljašnjih zidova. 


69

Razmotrimo pojedinačno: 

• Gips-karton: izuzetno pogodan materijal za brzu gradnju i za 

prostorije gde se kompleksnim klimatskim uređajima reguliše 

vlažnost prostorija. Ima preko deset puta manju sposobnost 

resorpcije vlage u odnosu na klasičan malter, pa time i manju 

sposobnost za prirodnu regulaciju vlažnosti u prostoriji. 

• OSB ploča: prava ekološka bomba, izvor otrovnih isparenja u 

životni prostor stanara, ali i uzrok mutogenih procesa kod njihovih 

pokolenja! Naime, u tehnologiji proizvodnje OSB ploča 

kao unutrašnji i spoljašnji slojevi najčešće se koriste razni tipovi 

smola - za spoljašnji sloj na osnovu karbamidno-formaldehidnih 

ili melaminoformaldehidnih smola, a za unutrašnji sloj 

ne retko i fenolformaldehidna smola. Pri tome, smole sastavljaju 

12 do 14% masenih delova. Sve te smole imaju visoku 

toksičnost, pri čemu prve dve u vazduh prostorija ispuštaju 

formaldehid i metanol, a treća još i fenol. 

Pri sintezi formaldehidnih smola reakcija sa karbamidom se zaustavlja 

na stadijumu ravnoteže, a nevezani formaldehid se skuplja 

na drvenim vlaknima i pri eksploataciji emituje u okolnu sredinu. 

Prema istraživanjima, stvrdnuta formaldehidna smola sklona 

je ka termičkoj destrukciji i već pri temperaturama iznad 150°C 

nastaje burno izdvajanje slobodnog formaldehida. Pri tome, vrlo 

je važno podvući da se i pri običnim uslovima eksploatacije iz 

očvrslih formaldehidnih smola stalno izdvaja formaldehid, usled 

razlaganja metilolnih i metilenefirnih veza. 

Po podacima sa kojima raspolažu toksikolozi, formaldehid razdražujuće 

deluje na meko tkivo i kožu, jako deluje na centralni nervni 

sistem, organe vida, ima mutogena svojstva jer sprečava sintezu 

nukleinskih kiselina... Pri ulasku u organizam čoveka bilo kojim 

putem, formaldehid se brzo i potpuno apsorbuje, skupljajući se 

delom i u kičmenoj moždini. U organizmu se formaldehid pretvara 

u mravlju kiselinu i metanol, pri čemu najčešće ta reakcija 

nastupa u jetri. 


Još od sredine 70-ih godina prošlog veka u sanitarno-toksikološkoj 

literaturi počeli su da se pojavljuju dokazi o kancerogenosti 

formaldehida, da bi kao rezultat 2004-e godine formaldehid bio 

oficijalno priznat direktnim kancerogenom i unešen u spisak kancerogenih 

supstanci Svetske zdravstvene organizacije pri OUN. 

• PVC folija: biološki nerazgradljiv materijal podložan starenju, 

ne obezbeđuje potpunu izolaciju prodora pare u mineralnu 

vunu, posebno na mestima prodora instalacija, oko fasadnih 

otvora i slično; 

• Mineralna vuna - izuzetno dobar materijal kada se obezbedi 

potpuna evakuacija pare iz nje (ventilisane fasade). U protivnom, 

samo 1% vlažnosti u njoj i do 10% smanjuje njene termoizolacione 

sposobnosti i dugovečnost. Ako se izuzmu proizvodi 

visoko tehnološki razvijenih proizvođača tipa Rockwool, 

Isover i nekoliko drugih, problematična je i njihova ekološka 

podobnost zbog prisustva fenolnih ili formaldehidnih smola, 

te čestica prašine manjih od 3 mikrona, koje dokazano izazivaju 

kancerogene promene u plućima. 

• Drvo je trajan građevinski materijal samo pod uslovom konstantne 

vlažnosti i provetravanja. U panelima između PVC 

folije sa unutrašnje i stiropora sa spoljašnje strane to sigurno 

nije slučaj; 

• Stiropor je posebna priča, ali kako se nalazi isključivo sa 

spoljne strane zida, treba podvući njegovu malu dugovečnost, 

neotpornost na udare grada, požar i UV zračenje, te izuzetnu 

neotpornost na glodare. 

Kada se svemu tome doda i da zidovi takvih kuća „ne dišu“, tj. ne 

evakuišu štetne materije u spoljašnju sredinu - a nemaju ugrađen 

sistem prinudne ventilacije, što je jedina ekološka alternativa, 

onda se zaključak nameće sam po sebi - sve to ni po čemu nije 

montažna EKOLOŠKA kuća, to je samo jedna obična MARKETINŠKA 

PREVARA! 

ENERGETSKA EFIKASNOST U 

GRAĐEVINARSTVU - TRI “DA” I TRI “NE” 

Da - energetska efikasnost je nužnost! 

Da - ekološka etika pri tome mora biti aksiom! 

Da - harmonija sa prirodom se pri tome mora održati! 

Ne - ni u kom slučaju parcijalna rešenja energetske efikasnosti ne 

smeju biti sama sebi cilj! 

Ne - amaterizmu i voluntarizmu u struci! 

Ne - lobijima i politikantstvu na račun zdravlja i opšteg dobra. 

Samo primena svih principa ekološke gradnje, poštovanje svih 

zahteva građevinske fizike, te u maksimalno mogućoj meri zaštita 

od stihijnih dejstava poput požara, zemljotresa i poplava mogu 

dugoročno gledano doneti blagostanje, ne samo stanara već i 

društva u celini. 

Primera radi, ne sme biti dozvoljeno poboljšanje energetske efikasnosti 

objekta od paropropusnih zidova utopljavanjem manje 

paropropusnim materijalima, što je u suprotnosti sa osnovnim 

zahtevom građevinske fizike da paropropusnost slojeva mora 


71

da raste od iznutra ka spolja - recimo ne sme se dozvoliti utopljavanje 

zidova od Ytonga sa koeficijentom paropropusnosti 4-5 ili 

opeke sa koeficijentom paropropusnosti 7-12 sa stiroporom čiji 

je koeficijent paropropusnosti 38 ili stirodurom čiji je koeficijent 

paropropusnosti iznad 50. U suprotnom, sva isparenja štetnih 

materija zadržaće se u zidu i od njega stvoriti jednu svojeobraznu 

septičku jamu i potencijalni atak na zdravlje budućih generacija 

stanara! 

Ili, recimo, ne sme biti dozvoljena primena nedugovečnih materijala 

bez prethodnog upozorenja kupaca ili bar bez ugradnje 

fazonskih elemenata za laku montažu fasadne skele da bi se za 

15-20 godina zamenili primenjeni nedugovečni materijali. 

Definitivno se mora zabraniti primena lako zapaljivih ili “samogasivih” 

termoizolacionih materijala (gase se tek kada prestane 

direktno dejstvo plamena), ne sme se u cilju socijalnog mira i 

pojeftinjenja kvadratnog metra stana od prostora gde čovek sa 

porodicom provede 2/3 života stvoriti latentni izvor nesreće širih 

razmera. 

I još mnogo toga... 

Da li to znaju stručnjaci koji daju dozvole za takvu gradnju ili oni 

koji izdaju upotrebne dozvole? Bolje bi bilo da je odgovor negativan, 

da ne znaju, da se amaterski bave svojim poslom, jer sve 

što se ne zna, ako se hoće, može se i naučiti! Strašno bi bilo da 

znaju i svesno to dozvoljavaju - jer bi to u najlakšem slučaju bila 

korupcija, a u najtežem zločin protiv pokolenja! 

Amaterizam, kao aktivnost u slobodnom vremenu je uobičajena 

pojava, čak i socijalno poželjna. Amaterizam na radnom mestu, a 

posebno tamo gde se odlučuje o uslovima života i zdravlja generacija 

treba da bude ne samo zabranjen, već i zakonski sankcionisan. 


Laboratorija za ispitivanje požara pri Odelenju za Građevinarstvo 

u Ljubljani izvela je test na brzinu širenja požara 

preko ukrasnih drvenih dodataka postavljenih između prozora 

dva sprata na fasadi od stiropora. 

Uzmimo kao jedan od primera zaštitu stambene zgrade od 

požara i amatersku primenu “slobodnog sudijskog uverenja”. U 

literaturi se može naći rešenje da je, da bi se armirano-betonski 

stub zaštitio od požara (požarna temperatura je preko 1100 0C) 

eksperimentalno dokazano da se dodavanjem još jednog armiranog 

zaštitnog betonskog sloja debljine 25mm po celoj površini 

stuba može povećati vatrootpornost ukupnog betonskog preseka. 

A onda se pojavi “stručnjak sa svojim cenjenim mišljenjem” da 

isto važi i kada se na taj način zaštiti stiropor! I dozvoli da se bez 

ikakvih protivpožarnih razdelnica, ili drugog načina sprečavanja 

širenja požara, utopljavaju i višespratni stambeni objekti! 

Da je pre toga pročitao bar nešto o toplotnom kapacitetu, ne 

bi sravnjivao povećan betonski presek sa oblogom od stiropora. 

Ili da je bar iz atesta stiropora video da se stiropor sam pali, bez 

prisustva vatre, na temperaturi oko 450 0C - što nije ni trećina od 

požarnog opterećenja! 

A da ne pričamo o rezultatima ispitivanja kojih je prepuna stručna 

literatura gde istopljen stiropor u betonskom panelu pada na 

zemlju i sam se pali već posle dvadesetak minuta dejstva požara... 

Ili je taj “stručnjak sa svojim cenjenim mišljenjem” ipak mišljenja 

da je tih dvadesetak minuta dovoljno da se evakuišu svi stanari... 

Sličan primer je i davanje dozvole da se protivpožarno ne zaštite 

prednapregnute međuspratne ploče, koje uopšte nemaju armaturu 

da primi zatezanje u donjoj zoni, već je prijem zatežućih 

napona rešen prednaprezanjem kablova i unošenjem pritiska u 

ceo betonski presek. Efekat požara je pogibeljan - na visokoj temperaturi 

kablovi se izdužuju, gubi se uneta sila pritiska i međuspratna 

ploča pada rušeći svojom težinom i udarom sve spratove 

ispod! 

A slučajevi kada se ne primene nikakve zaštitne mere, kada 

izvođač “na časnu reč” komisiji za tehnički prijem preda objekat 

samo uz izjavu da je “požarno zaštitio” fasadu, a komisija to i ne 

proveri, jer “nema vremena” - nisu ni cilj ovog teksta, već predmet 

za krivična gonjenja. 

Za potrebe istraživanja upotrebljen je Ytong termoblok 

debljine 30 cm, na njega je stavljena termoizolaciona obloga, 

stiropor debljine 12 cm. 

Požar je zahvatio niži sprat gde je delimično bio otvoren 

prozor. Staklo je puklo,požar se preko drvenog dela preneo 

na gornji sprat za 20 minuta. Takođe se upalio termoizolacioni 

sloj stiropora. 

Zbog gustog dima i otrovnih materija koje se oslobađaju 

prilikom sagorevanja stiropora sa gašenjem 

se počelo 25 minuta posle početka eksperimenta. 

Ytong je u tom trenutku bio potpuno netaknut sem 

što je promenio boju zbog gasova. Što se tiče stiropora 

on je potpuno izgoreo. 


73

Tržni centar u Simprolit sistemu 

Stambeni objekat u Simprolit sistemu 

Aktivna kuća u Simprolit sistemu 


Simprolit sistem nema konkurencije u područjima sa 

ekstremno visokom vlažnošću, ekstremno niskim i 

ekstremno visokim temperaturama 

Montažna kuća u Simprolit sistemu 

Konstrukcija Simprolit sistema 

u skladu je sa principima Bionike 

Cilj ovog teksta je isključivo da pomogne ili bar podseti neke 

kolege na nešto što su možda zaboravili, prevideli ili prosto 

nisu stigli da pročitaju, zauzeti svakodnevnim naporima za golo 

preživljavanje u ovim teškim vremenima za građevinsku struku. 

Na ovo se zaklinjem svečano, 

slobodno pozivajući se na svoju čast! 

SIMPRO HOLDINGS ltd 

SIMPROLIT doo 

Kostolačka 67/2, 11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 397 67 70, 397 67 71, 397 67 65 

e-mail: md@simprolit.com, 

officeyu@simprolit.com 

www.simprolit.rs, 

www.simprolit.ru 


75

građevinska industrija industrija 


Energoprojekt Niskogradnja 

ugovorila posao u Peruu 

Energoprojekt Niskogradnja, jedna od članica u sistemu 

Energoprojekt, u konzorcijumu sa još dve latinoameričke 

firme - kolumbijskom “Conalvias S.A.” i peruanskom 

“Superconcreto S.A.”, i Ministarstvo saobraćaja i komunikacija 

Perua, zaključili su u novembru 2011. godine “Ugovor 

o izvođenju radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji puta Chongoyape-Cochabamba-Cajamarca, 

deonica Cochabamba-Chota” u 

Peruu. Dužina deonice iznosi 36 km i nalazi se na području planinskog 

masiva Anda, na nadmorskoj visini od oko 2.000 metara. 

Ugovorena vrednost radova koja pripada Niskogradnji iznosi 

23,4 miliona evra sa PDV-om, dok je rok za realizaciju projekta 

24 meseca. 

PSP-Farman Holding gradi hotel u centru 

Beograda 

Do kraja 2013. najuži centar 

Beograda izgledaće bitno drugačije 

jer će ambijent na Trgu 

Republike, jednog od najpopularnijih 

mesta u srpskoj prestonici, 

uveličati prvi “Marriott” hotel 

u Srbiji. Predstavnici građevinske kompanije “PSP - Farman Holding” 

i lanca hotela “Marriott International” potpisali su nedavno 

menadžerski ugovor o izgradnji prvog “Courtyard Marriott” hotela 

u centru Beograda čija je vrednost procenjena na 25 miliona 

evra. Radovima će rukovoditi “PFB Properties”, članica “Farman 

Holding” grupe. Novi beogradski hotel nalaziće se u Vasinoj ulici 

u zgradi do Narodnog pozorišta koja će biti rekonstruisana u te 

svrhe. Projektni deo je završen, trenutno se prikupljaju dozvole, a 

početak radova se očekuje u drugoj polovini 2012. godine. 

Koridoru opet novi rok... 

Koridor 10, ako je suditi po objavljenim tenderima za preostale 

neizgrađene deonice, biće završen u najboljem slučaju do polovine 

2014. godine. Ministar Milutin Mrkonjić kritikovao je izvođače 

za kašnjenja na izgradnji novog Žeželjevog mosta i obilaznice oko 

Novog Sada, ali rokovi se pomeraju i za najvažniji drumski pravac 

Koridor 10, a ozbiljno se probijaju i na deonici Koridora 11 od 

Uba do Lajkovca. Utisak je da sve dok država ne bude naplaćivala 

penale, na koje ima pravo po ugovorima za najznačajnije 

infrastrukturne projekte, gradilišta se neće otvarati, a još manje 

završavati u predviđenim rokovima. 


76 


msp 

ISTRAŽIVANJE 

Kako unaprediti saradnju srpskih 

preduzeća i njihovih poslovnih 

konsultanata - komunikacija 

Razlog za održavanje Okruglog stola „Unapređenje saradnje između srpskih preduzeća i 

njihovih poslovnih konsultanata“ koji je nedavno organizovao EBRD BAS Serbia, bio je u 

tome da se omogući bolja saradnja između domaćih konsultanata i njihovih klijenata - malih i 

srednjih preduzeća. Jedan od ključnih aspekata svakako je komunikacija... 

Izazovi u komunikaciji između preduzeća i konsultanata se 

mogu javiti već na samom početku projekta kada se od preduzeća 

traži da predstavi svoje potrebe, poteškoće i zahteve, 

kao i da prenese konsultantu postojeći način poslovanja 

(trenutne procese i operacije) - “komunikaciju komplikuje to što 

su konsultanti iz jedne oblasti a vi iz druge i u reči treba pretočiti 

ono što radite svaki dan, što se radi gotovo rutinski, bez razmišljanja… 

koristili smo sve što smo imali na raspolaganju uključujući 

i šeme procesa iz ranijih konsultantskih projekata kako bi im 

objasnili…” 

Izazov u komunikaciji predstavlja i otvoren razgovor o mogućnostima 

i potencijalnim rešenjima – razgovor bez pretpostavki 

zasnovanih na prethodnom iskustvu (“kod nas su konsultanti 

na početku dali predlog koji nama uopšte nije odgovarao, pa ni 

sledeći predlog nije bio odgovarajući, sve dok jedan od njih nije 

pitao da li smo spremni da uvedemo Internet i dodatno uložimo 

za kupovinu 6 kompjutera – mi smo naravno odgovorili da smo 

spremni na to…”). 

U toku same implementacije projekta 

komunikacija i postizanje međusobnog 

razumevanja zahtevaju zalaganje obe strane 

Iskustva pokazuju da je veoma važno ne gubiti iz vida cilj projekta 

i ono što se želi postići, izbegavati “podrazumevanja” i “pretpostavljanje”, 

jasno i precizno iskazati mišljenja, postavljati pitanja 

kada je nešto nejasno, i ostavljati pisane tragove kako bi se izbegli 

nesporazumi. Spremnost na angažovanje da komunikacija 

uspe, istrajnost, strpljenje, tolerancija, zalaganje za fer odnos i 

poštovanje sagovornika su takođe veoma značajni (“bilo je i povišenih 

tonova i cepanja papira… tada bismo izlazili iz prostorije, 

popili kafu, pa se vraćali… dovoljno smo emancipovani, bilo je 

izvinjenja, pa smo nastavljali dalje… treba razumeti i konsultanta 

- programiranje nije ni malo lako, pogotovo da se prilagodi stanju 

u fabrici u kojoj ništa nije tipsko… on napravi ceo program i 

neko mu kaže ‘izvinite ali ovo nije baš tako, je l’ može ovako?’, pa 

napravi i drugu verziju, pa ni ona nije baš adekvatna - bilo je i po 

78 


pet verzija za određeni proces. Ali osnovno je bilo da smo pred 

sobom imali cilj koji treba da ostvarimo… spušta loptu i konsultant 

i onaj ko je zvao konsultanta... Najbolje je kada je zadovoljan 

i konsultant i onaj ko je tražio uslugu i kada sve to što je urađeno 

funkcioniše na pravi način.”) 

Pred malim i srednjim preduzećima, a 

posredno i konsultantima, tokom realizacije 

konsultantskog projekta javljaju se i izazovi 

komunikacije sa zaposlenima u preduzeću! 

Praksa preduzeća gde su projekti uspešno realizovani pokazuje 

da je obraćanje zaposlenima veoma važan trenutak na početku 

realizacije konsultantskog projekta (“objasniti zaposlenima šta 

se dešava je jedan od prvih izazova koje smo imali, u protivnom 

zaposleni su zbunjeni…”). Otpor radnika takođe predstavlja jedan 

od problema koji podrazumeva potrebu da se poteškoće iskomuniciraju 

(“došlo je do podele preduzeća na stariju i mlađu gardu… 

jako je komplikovano sa ljudima koji godinama u poslu imaju 

određene navike, koji se ne služe računarom…”). 

msp 

ISTRAŽIVANJE 

Iskustva nekih preduzeća ukazuju da konsultanti mogu imati 

značajnu ulogu u smislu savetovanja klijentima da se na početku 

konsultantskog projekta obrate zaposlenima i informišu ih šta 

se u preduzeću dešava, koji su ciljevi ulaženja u konsultantski 

projekat i šta se takvim projektom u preduzeću može ostvariti 

(ukoliko ključni ljudi sami ne pokažu takvu inicijativu). Time se 

između ostalog mogu i preduprediti neki otpori zaposlenih 

(“onog momenta kada je definisan cilj, odnosno ono što hoćemo 

od konsultantskog projekta, prva preporuka konsultanta je bila 

da to prenesemo zaposlenima i onda smo organizovali sastanak. 

Direktor je najpre rekao kuda firma ide na strateškom nivou, šta 

će se raditi u naredne dve godine, zašto smo u ovom procesu…”). 

Za uspeh projekta i zadovoljstvo klijenta 

veoma je važno... 

...da sam klijent jasno sagleda svoje potrebe i ciljeve i da reaguje 

kada ponuđeni predlog i rešenje nisu adekvatni, da nastoji da 

iskomunicira i razjasni nedoumice i naglasi/insistira na onome 

što je preduzeću potrebno. Međutim, iz perspektive konsultanata 

jedan od problema predstavljaju zahtevi klijenata koji prekoračuju 

dogovoreno (gde “povući crtu” u pogledu zahteva klijenata i 

kako reći “ne” klijentu). 

Konsultanti se slažu da ne postoji opšte rešenje ili preporuka kako 

postupati u ovakvim situacijama, te da je svaki projekat i svaki 

odnos klijent-konsultant specifičan. To je pitanje komunikacije i 

potrebe konsultanta da upozna i proceni klijenta (“potrebno je 

sesti i razgovarati - sve je u komunikaciji… ali ponekad to nije lako 

- postoje tehnike komunikacije i one svakako mogu da pomognu, 

ali klijenti nekada uspeju da vas iznenade”). 

Konsultanti se slažu da pisani plan i ugovor predstavljaju osnovu 

saradnje i da mogu mnogo da pomognu u ovakvim situacijama 

(“gde je ugovorom precizirano šta i kako treba da se uradi nema 

mnogo takvih problema”), a neki konsultanti smatraju da je najvažnije 

doneti odluku da se “nerealni” zahtevi klijenata ne ispunjavaju 

(“po meni to se stiče iskustvom i onda shvatite da je i za 

vas i za klijenta bolje da se kaže ne, nego da se trpi”). 


msp 

msp 

Projekat unapređenja inovativnosti i 

konkurentnosti MSP - ICIP 

Na inicijativu Projekata unapređenja 

inovativnosti i konkurentnosti MSP (ICIP) 

koji finansira Evropska unija i Nacionalne 

agencije za regionalni razvoj (NARR) u Srbiji je 

19. decembra na internet sajtu www.icip-serbia. 

org počeo proces sertifikacije pružalaca usluga 

za podršku poslovanju. 

Osnovni cilj inicijative je da prema međunarodnim 

standardima proceni i sertifikuje individualne pružaoce 

poslovnih usluga i konsultante koji rade sa MSP, 

kao i da im pruži mogućnost da budu prepoznati kao 

stručni profesionalci posebno osposobljeni za rad sa MSP. 

Krajnji cilj je da se oformi registar (baza podataka) kvalifikovanih 

konsultanata koji bi mogli da učestvuju u nekom od programa 

Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja ili NARR-a. Baze 

podataka tog tipa postoje u mnogim zemljama EU, ali i u državama 

jugoistočne Evrope, i služe da se MSP omogući što lakši 

pristup kvalifikovanim konsultantima i pružaocima ostalih usluga, 

koji će doprineti strateškom razvoju poslovanja preduzeća. 

Sertifikacija je otvorena za svakog pružaoca usluga poslovne 

podrške koji radi sa MSP kao konsultant, trener, savetnik ili mentor. 

Kandidati treba da imaju najmanje tri godine profesionalnog 

iskustva, relevantne akademske ili profesionalne kvalifikacije i 

želju za kontinuiranim profesionalnim razvojem. 

Sam proces sertifikacije neće biti previše zahtevan, ali će svakako 

zahtevati da se pokažu i dokažu znanja i veštine koje je kandidat 

naveo u prijavi. Proces sertifikacije će se odvijati u 8 koraka: 

1. Registracija zainteresovanih, 

2. Zvanična kandidatura, 

3. Pregled prijave, 

4. Test znanja, 

5. Procena, 

6. Sertifikacija (ako su koraci 3-5 zadovoljavajući), 

7. Nastavak profesionalnog razvoja i monitoring, 

8. Ponovna sertifikacija nakon 2 godine 

(ako je korak 7 zadovoljavajući). 

Mere podrške MSPP na jednom mestu – 

brošura „Podrška za uspeh“ 

Brošura sa merama podrške za mala i srednja preduzeća i 

preduzetnike, „Podrška za uspeh“ zajednički je projekat ICIPa, 

Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Ministarstva 

ekonomije i regionalnog razvoja. U brošuri se nalazi oko 40 

programa koje sprovode institucije na nacionalnom nivou, 

kao i projekti koje finansira Evropska unija. Programi su raspoređeni 

u šest kategorija, prema svrsi podrške koju pružaju. 

Budući da je značaj razvoja MSP sektora odavno prepoznat 

kao jedan od prioriteta ekonomije Srbije i da su brojne mere 

podrške usmerene u tom pravcu, javila se potreba da se 

informacije o tim merama sažmu na jednom mestu i na taj 

način se korisnicima olakša pristup. Brošura je u štampanom 

obliku dostupna u svim regionalnim razvojnim agencijama i 

centrima, a u elektronskom obliku može se preuzeti na njihovim 

i veb sajtovima Nacionalne agencije za regionalni razvoj 

i ICIP projekta. 

Rekli su o projektu 

„Unapređenje konkurentnosti MSP, naročito u vreme oporavka 

od posledica svetske ekonomske krize, od ključnog je 

značaja i u tom smislu Projekat ‘Unapređenje inovativnosti i 

konkurentnosti MSP’ (ICIP) dolazi u pravom trenutku za Srbiju. 

Ovim će se uspostaviti standardizovani model poslovnih 

usluga i tako poboljšati kvalitet i obim malih i srednjih preduzeća“ 

– mr Mlađan Dinkić. 

„Projekat ‘Unapređenje inovativnosti i konkurentnosti MSP’ 

(ICIP), ukupne vrednosti od 3 miliona evra, trenutno aktivno 

radi na pružanju podrške za međunarodnu konkurentnost 

malih i srednjih preduzeća Srbije, čime se unapređuje obim 

i kvalitet usluga u službi razvoja poslovanja, uz podršku vladinim 

institucijama u promovisanju konkurentnosti i inovacija. 

Kako bi se sve navedeno postiglo, Projekat će podržati 

izgradnju kapaciteta organizacija za podršku poslovanju i 

inovacijama, kreiranje skupa sertifikovanih pružaoca usluga, 

umrežavanje i skeniranje inovacionih aktivnosti, kao i 

aktivnosti usmerene na podizanje nivoa svesti. Povećanje 

konkurentnosti sektora MSP u Srbiji je apsolutni imperativ 

za budući razvoj, prosperitet i kreiranje poslova, kao i za sam 

razvoj zemlje u decenijama koje dolaze“ – NJ.E. ambasador 

Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. 

Sertifikacija je namenjena pre svega opštim savetnicima, konsultantima, 

trenerima i mentorima koji mogu da rade sa MSP na 

projektima strateškog poslovnog razvoja od “start-up”, preko 

početne faze razvoja do rasta i internacionalizacije. Moguća je i 

posebna sertifikacija za specijalizovane pružaoce usluga (finansije, 

marketing, standardi kvaliteta…). 

Oni koji budu sertifikovani biće uvedeni u registar kao “poželjni 

pružaoci usluga” za programe podrške MSP i istovremeno će biti 

predstavljeni na namenskom veb portalu za MSP. 

Za dodatne informacije kontaktirajte office@icip-serbia.org. 

80 


Bezbednost i zdravlje na radu 


Koliko košta (ne)primena mera? 

Iskustvo je pokazalo da poslodavci, posebno kada su u pitanju srednje i male radne organizacije, 

kao i preduzetnici, iako su najodgovorniji za bezbednost i zdravlje na radu, kako zaposlenih 

tako i njih samih, nedovoljno poznaju ovu oblast. U ovom broju Industrije skrećemo pažnju na to 

koliko košta (ne)primenjivanje mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Tekst pred vama je 

zasnovan na knjizi „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“ prim. dr sci Jelene Paunović Pfaf, 

koja je ujedno stručni konsultant ove rubrike. 

82 

Tekst: Prim. dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada 

Da li ste izračunali koliki su vaši gubici zbog nebezbednog 

rada? Da li imate podatke koliko vas koštaju odsustvovanja 

zaposlenih zbog povreda na radu i oboljenja? 

Koliki su troškovi lakše povrede na radu zbog koje 

zaposleni odsustvuje do 3 dana (da ne govorimo o teškim povredama)? 

Koliki je gubitak zbog nezadovoljstva zaposlenih itd? 

Da bi se aktivnosti zaštite zaposlenih i radne i životne sredine 

adekvatno sprovodile, potrebno je obezbediti i odgovarajuća 

finansijska sredstva, i planirati određen broj radnih časova zaposlenih 

za sprovođenje nekih od aktivnosti. Kolika su ta sredstva 

zavisi od vrste delatnosti kojom se bavite i od postojećeg stanja 

bezbednosti i zdravlja na radu u vašoj organizaciji. To znači da 

prethodno treba da imate plan svih aktivnosti iz ove oblasti da bi 

mogli da odredite potrebna sredstva. Odmah treba da znate da 

ta sredstva nisu mala, ali osnovni princip je da su ona ekonomski 

isplativa za radnu organizaciju. Ovo saznanje je bilo osnov da se 

zdrav rad tretira kao faktor učinka ekonomije (Strategija zajednice 

EU za period 2002-2006. godine). 

To znači da vi kao poslodavac ulaganjem u bezbednost i zdravlje 

na radu povećavate troškove ali i smanjujete gubitke usled 

nekvalitetnog odnosno nebezbednog rada, a time se poboljšava 

ne samo zarada već i ugled kompanije. Osim toga imajte na umu 

da i pored toga što bezbednost i zdravlje na radu ima humani 

i socijalni aspekt ona ima i značajan ekonomski aspekt. Prema 

tome više nije jedini cilj bezbednosti i zdravlja na radu da se 

zaštite zaposleni od povreda i zdravstvenih oštećenja, već i da se 

smanje gubici do kojih zbog toga dolazi i da se stvore uslovi da 

podstaknu zaposlene na veću aktivnost što kao krajnji rezultat 

daje povećanje prihoda poslodavcu. 

Svakog dana u svetu 600 ljudi izgubi život 

zbog povreda na radu! 

Stručnjaci su izračunali da na našoj planeti svaka 3 minuta jedna 

osoba izgubi život od povreda na radu ili kao posledice profesionalnog 

oboljenja. Međunarodna asocijacija socijalnog osiguranja 

navodi da svake sekunde 4 osobe dožive povredu na radu. Na 

svakih 20 osoba jedna mora zbog povrede na radu da odsustvuje 

3 dana sa posla. To je ogromna materijalna šteta. Procenjuje se 

da se godišnje izgubi oko 4% internog bruto proizvoda zbog izdataka 

izazvanih povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i 

bolestima u vezi sa radom. Kao što se vidi ti troškovi su veliki od 

čega oko 11% tih troškova snosi poslodavac. 

U EU svake godine oko 8% od ukupno zaposlenih dožive povredu 

na radu ili profesionalno oboljenje. Najviše u poljoprivredi 

13, zatim u industriji 8 i u uslužnim delatnostima 3 na 100.000 

zaposlenih. U EU se godišnje potroši oko 25 milijardi evra za 

nadoknade zbog povreda na radu i profesionalnih oboljenja, ne 

računajući troškove za izgubljeno radno vreme, popravku oštećene 

opreme za rad, prekida proizvodnje, gubitka tržišta itd. 


Poznato je da postoji tesan odnos između povreda na radu, profesionalnih 

oboljenja i bolesti u vezi sa radom sa izgubljenim 

radnim danima zbog odsustvovanja sa posla. Međutim sam broj 

izgubljenih radnih dana, sam po sebi, ne daje pravu sliku ekonomskog 

gubitka, već je samo baza za izračunavanje gubitka koje 

poslodavac ima po ovoj osnovi. Osim toga, posebno kada su u 

pitanju povrede na radu, gubici nisu vezani samo za odsustvovanje 

sa posla, već nastaju i zbog oštećenja opreme za rad, gubitka 

radnih sati drugih zaposlenih koji su ukazali prvu pomoć povređenom 

i drugo. 

Svakog dana u svetu 600 ljudi izgubi život zbog povreda na 

radu, svaka 3 minuta jedna osoba izgubi život od povreda 

na radu ili kao posledice profesionalnog oboljenja, a svake 

sekunde 4 osobe dožive povredu na radu.



Rizik koji nije na vreme uočen više košta nego 

troškovi da se on spreči! 

Troškovi za mere bezbednosti i zdravlja na radu čine od 1,1 do 

33,4%, u proseku samo 3,8%, od troškova povrede. Zbog toga 

poslodavac, kada proučava produktivnost, rentabilnost i ekonomičnost 

kao ekonomske kategorije, u okviru svoje delatnosti 

treba da prati i troškove nastale zbog povreda na radu ili oboljevanja 

zaposlenih koje zauzimaju značajno mesto u ekonomskim 

kategorijama. 

Ulaganjem u bezbednost i zdravlje na radu povećavaju se 

troškovi ali se i smanjuju gubici usled nekvalitetnog odnosno 

nebezbednog rada, a time se poboljšava ne samo zarada već 

i ugled kompanije! 

Većini je poznato da će izloženost zaposlenih štetnim materijama 

na radu dovesti do profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa 

radom i povreda na radu. Ali je nedovoljno poznato da iste efekte 

ima i nepovoljna radna klima koja dovodi do povećanog zamora, 

nezadovoljstva, stresa, monotonije, itd. Prema tome znatno 

smanjenje izloženosti zaposlenih štetnim materijama na radu, 

kao i značajno poboljšanje radne klime će dovesti do eliminacije 

ili smanjenja profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i 

povreda na radu i uticati na kvalitet i kvantitet učinka na radu 

zaposlenih. Samim tim dolazi do uštede kao posledice smanjenja 

poremećaja u procesu proizvodnje i troškova zbog oboljevanja 

zaposlenih. 

Ova iskustva ukazuju da se bezbedna i zdrava radna sredina može 

planirati, izgraditi, organizovati i održavati ukoliko se primene najviši 

standardi bezbednosti i zdravlja na radu i medicine rada, a to 

pokazuje da je zdrava i bezbedna radna sredina realan i ostvarljiv 

cilj i predstavlja dobru investiciju a ne opterećenje za poslodavca. 

Troškovi preventivnih mera i ako izgledaju veliki nadoknađuju se 

uštedama. 

Želite li da vaša radna organizacija bude uspešna i profitabilna, 

nije dovoljno da imate najsavremeniju opremu za rad već je 

potrebno da imate i zdrave i motivisane zaposlene, a to ćete 

postići ako posvetite veću pažnju bezbednosti i zdravlju na radu 

kroz: 

▪▪ 

stvaranje optimalnih uslova na radu, 

▪▪ 

usklađivanje produktivnosti na radu i aktivnosti na zaštiti 

zdravlja i bezbednosti na radu, 

▪▪ 

svesnost da ste prvenstveno vi kao poslodavac ili preduzetnik 

odgovorni za zdravlje i bezbednost na radu kako zaposlenih 

tako i vas samih, 

▪▪ 

svesnost samih zaposlenih o važnosti bezbednosti i zdavlja na 

radu i njihovoj ulozi u tome, 

▪▪ 

uspostavljanje saradnje po pitanju bezbednosti i zdravlja na 

radu na ravnopravnoj osnovi između vas i zaposlenih (direktno 

ili posredstvom sindikalnih predstavnika), 

▪▪ 

kontinuirano praćenje i unapređenje bezbednosti i zdravlja na 

radu. 


sajamska industrija industrija 

49. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, OPREME I UNUTRAŠNJE DEKORACIJE 

Trajanje uprkos krizi 

Jedna od najstarijih i najlepših manifestacija 

– Međunarodni sajam nameštaja, opreme i 

unutrašnje dekoracije, održana je 49. put na 

Beogradskom sajmu od 14. do 20. novembra. 

U istom terminu održana je i Međunarodna 

izložba mašina, alata i repromaterijala za drvnu 

industriju. 

Sajam nameštaja ove godine okupio je oko 500 izlagača, 

od kojih gotovo trećina dolazi iz inostranstva, iz dvadesetak 

zemalja Evrope – Austrije, Nemačke, Italije, Danske, 

Republike Srpske, Bugarske, Češke, Grčke, Poljske, 

Rumunije, Turske, Slovenije, Hrvatske... Prema rečima Branislava 

Krmara, šefa projekta, ovo je manifestacija sa dugom tradicijom, 

čiji značaj su potvrdili izlagači svojom odlukom da na njemu 

nastupe – u godini u kojoj su ugašeni svi slični sajmovi u regionu, 

beogradski Sajam nameštaja je održan u gotovo nesmanjenom 

obimu. Neki stari izlagači ove godine nisu učestvovali, ali su se 

zato pojavili novi, a nove firme donose i novi kvalitet. 

Pod sloganom „Vidim ti nameštaj“ predstavljeni su trendovi u 

proizvodnji nameštaja, dizajnu i marketingu. Uz posebnu promociju 

domaćih proizvođača, publici su predstavljene sve vrste 

nameštaja, od komadnog do garniturnog, nameštaja za opremanje 

kancelarijskog i poslovnog prostora, javnih objekata, elemenata 

za uređenje enterijera. Svi zainteresovani posetioci na 

Sajmu nameštaja mogli su da dobiju i ideje i savete arhitekata i 

dizajnera, kako da savremeno i funkcionalno urede dom. 

Nacionalne izložbe 

Nacionalne izložbe Republike Srpske, Slovenije i Hrvatske već su 

postale tradicionalne, a pored njih na isti način predstavili su se 

i proizvođači nameštaja iz Rumunije i Bugarske. Govoreći u ime 

rumunske Asocijacije proizvođača nameštaja, Olga Milićević je 

rekla da su Vlada ove zemlje i stručni timovi Beogradskom sajmu 

učinili veliku čast odlukom da baš na njemu prvi put nastupe 

organizovano. Proizvođači su svoj asortiman izložili na 400 kvadrata, 

ali pored predstavljanja proizvoda pripremili su se i za niz 

pojedinačnih poslovnih susreta sa našim proizvođačima, jer su 

ih, kako su istakli, pored trgovine interesovali i zajednički poslovi. 

U okviru programa „Razvoj i povećanje konkurentnosti bugarske 

ekonomije 2003-2013“, bugarski proizvođači nameštaja predstavili 

su se pod pokroviteljstvom „Bugarske nacionalne agencije za 

razvoj malih i srednjih preduzeća“. Njihov cilj bio je jačanje međunarodne 

pozicije bugarske ekonomije. 

Izložbe 

U okviru ovogodišnjeg sajma nameštaja organizovana je i Izložba 

dizajna, koju su pripremili udruženja, fakulteti i stručne škole 

koje se bave edukacijom dizajnera. Ova izložba je pokazala da je 

dizajn veoma važan jer je za neke nacije postao zaštitni brend, 

a pruža slobodu i mogućnost pokazivanja različitosti. Zabeležili 

smo i mišljenje Zorana Bulajića sa Fakulteta primenjenih umetnosti, 

da nema prirodnog spoja između dizajna i produkcije 

nameštaja, da su to paralelni putevi koji se ne dodiruju i da je 

krajnje vreme da se spoje... 

Međunarodna izložba mašina, alata i 

repromaterijala 

Ova izložba se svake godine održava istovremeno sa Sajmom 

nameštaja i, praktično, neodvojiv je deo ove manifestacije. 

Proizvođači nameštaja na jednom mestu mogu da pronađu 

sve potrebne materijale i alate za svoju delatnost. Nezaobilazni 

segment Sajma nameštaja i ovaj put bili su prateći skupovi, 

prezentacije, razgovori sa stručnjacima iz oblasti projektovanja 

nameštaja i enterijera. 

Svečano otvaranje 

Sajam nameštaja je otvorio Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, 

trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. „U 

ovako teškim i komplikovanim ekonomskim odnosima beogradski 

Sajam nameštaja se izborio za svoje mesto, što nije lako jer se 

ove godine nigde u komšiluku ne održavaju slične manifestacije“, 

rekao je ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede 

u Vladi Srbije i istakao da drvnoprerađivačka industrija 

pokazuje veliku vitalnost, bez obzira na teške uslove poslovanja. 

„Za devet meseci ove godine ostvaren je izvoz od 152 miliona 

evra, što je povećanje od 20% u odnosu na isti period prošle 

godine. Ova privredna grana je značajna i zbog toga što je u 650 

kompanija zaposleno više od 14.300 ljudi. Srbija u ovoj grani ima 

veliki potencijal koji treba iskoristiti, zbog čega će Vlada nastaviti 

da je podstiče. Jedan od načina je i konkurs za mlade dizajnere. 

Sve počinje od ideje, pa ako uspemo da brendiramo dizajnere, 

valjda će industrija nameštaja imati snage da realizuje njihove 

ideje“, rekao je Dušan Petrović. 

Slovenačko-srpska saradnja u usponu 

Sajam nameštaja obišao je i Franc But, ambasador Slovenije 

u Srbiji. On je na štandu Floor Expert-a, poznatog slovenačkog 

proizvođača podnih obloga i parketa, prisustvovao promociji 

ovog brenda, govorio o poslovnoj saradnji dve zemlje u okviru 

84 


sajamska sajamska industrija 

49. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, OPREME I UNUTRAŠNJE DEKORACIJE 

drvne industrije ali i njihovim bilateralnim odnosima: „Slovenija 

je u poslednjih nekoliko godina u Srbiju investirala dve milijarde 

evra i nalazi se među prvih pet investitora“, rekao je na Franc But. 

„Robna razmena dve zemlje u 2011. biće veća 20% u odnosu na 

prethodnu godinu, a u ovoj kriznoj godini realizovano je i nekoliko 

manjih investicija. Značajan je i podatak da u Srbiji posluje 

1.400 slovenačkih preduzeća, u kojima je zaposleno 30 hiljada 

radnika“, istakao je But. On je izrazio i zadovoljstvo zbog toga što 

je srpska kompanija “Nektar” kupila slovenački “Fruktal”. Pored 

konkretnog posla, ovaj aranžman je značajan i kao pokazatelj da 

Srbija ima interes da investira u tu zemlju. 

Zlatni Ključevi, diplome i specijalna priznanja 

O najuspešnijim izlagačima na 49. Sajmu nameštaja odlučivao je 

stručni žiri, koji su činili profesor Arhitektonskog fakulteta dr Branislav 

Mitrović, mr Vladimir Lovrić, predsednik arhitektonske sekcije 

ULUPUDS-a, profesor Zoran Bulajić sa Fakulteta primenjenih 

umetnosti u Beogradu i Damir Miladin iz marketinške agencije 

I.C.P.S. Zlatni Ključevi su dodeljeni po robnim grupama: 

▪▪ 

Nameštaj za sedenje - stolice - Milesi & Partners Italija, za drvenu 

stolicu Frida, autor Odoardo Fioravanti; 

▪▪ 

Nameštaj za odmor - kreveti, trosedi, dvosedi i fotelje - Kvadra 

d.o.o. Hrvatska, za trosed Revolve, autor Nikola Radeljković; 

▪▪ 

Nameštaj za kuhinje i obedovanje - trpezarije - Darex Home 

d.o.o. Novi Beograd, za kuhinje Quadra, Viola, Dynamic concept, 

Limeta i Terra, autor dipl. arh. Snežana Pašćan Jovanović; 

▪▪ 

Nameštaj za odlaganje u stanu - Zlatni Ključ nije dodeljen; 

▪▪ 

Nameštaj za opremanje prostora za mlade (predškolski i školski 

uzrast) - Jela Jagodina d.o.o. za modularni sistemski nameštaj 

Kiki; 

▪▪ 

Nameštaj za opremanje radnog prostora - kancelarijski nameštaj 

- Gaj - Inženjering i opremanje d.o.o. Zemun, za program 

Sunset, autor Snežana Vilotijević; 

▪▪ 

Nameštaj za opremanje javnih objekata (škole, hoteli, bolnice i 

sl) - Zlatni Ključ nije dodeljen; 

▪▪ 

Proizvodi za opremanje i unutrašnje uređenje stanova i javnih 

objekata - Klun Slovenija, za fleksibilno konzomno sedenje K88 

Seat O i modul za sedenje K88 bigg Apple, autor Robert Klun; 

▪▪ 

Repromaterijali - Hettich Furntech GmbH& Co. KG Nemačka, za 

ručicu za nameštaj Touch in. 

Dobitnici Diploma za kvalitetan proizvod po robnim grupama: 

▪▪ 

Nameštaj za sedenje – stolice - Ton A.S. Republika Češka, za 

stolicu 313 002, Yoximovic Designo Studio Novi Beograd, za 

stolicu ZZZZ; 

▪▪ 

Nameštaj za odmor - kreveti, trosedi, dvosedi i fotelje - Atlas 

d.o.o. Užice, za garnituru Manhattan, Innovation – Randers 

A/S Danska, za kolekciju fotelja i klub sto Dan form; 

▪▪ 

Nameštaj za kuhinje i obedovanje – trpezarije - SVEA Lesna 

industrija d.d. Slovenija, za Kitchen, Gaj Stolarija d.o.o. Stara 

Pazova, za trpezarijski sto Ferara, Eurokancom d.o.o. Nova 

Pazova, za trpezarijske stolove Torini i Napoli; 

▪▪ 

Nameštaj za odlaganje u stanu - Jela Jagodina d.o.o, za kolekciju 

za odlaganje Kalla, Srpski klaster nameštaja Niš, za multifunkcionalnu 

policu za odlaganje sfk_008; 

▪▪ 

Nameštaj za opremanje prostora za mlade (predškolski i školski 

uzrast) - Matis d.o.o. Ivanjica, za dečiju sobu Bambi; 

▪▪ 

Nameštaj za opremanje radnog prostora kancelarijski nameštaj 

- S.B.S.R. Tojo Požega, za konstrukciju konferencijske stolice, 

Boreal d.o.o. Enterijer Borović Kraljevci, za sto za sastanke 330; 

▪▪ 

Nameštaj za opremanje javnih objekata (škole, hoteli, bolnice 

i sl.) - Mahagoni Deco d.o.o. Nova Pazova, za hotelsku sobu; 

▪▪ 

Repromaterijali - Simpo ŠIK d.o.o. Kuršumlija, za Simpo Šik 

lesonit, stolarsku i vodootpornu šper ploču, Meblo Jogi d.o.o. 

Slovenija, za jogi dušek Mattress NUBE; 

Diplomu za Eko – Etno dizajn dobila je Umetnička radionica 

Novaković, Petrovaradin, za set Cunami. Diplomu za kvalitetan 

ukupan nastup i estetski izgled izložbenog prostora – štanda 

dobila je Fabbrica d.o.o. Beograd. Specijalno Priznanje dodeljeno 

je: 

▪▪ 

Tehničkoj školi Drvo Art Beograd, za prototipove elemenata 

komadnog nameštaja, urađenih na međunarodnoj radionici; 

▪▪ 

Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, 

Odsek enterijera i nameštaja, za grupno izlaganje studentskog 

nameštaja; 

▪▪ 

Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za studije elemenata 

nameštaja u drvetu; 

▪▪ 

ULUPUDS-u, za retrospektivnu izložbu „1953-2010. Portreti 

arhitekata“. 



X SAJAM PREDUZETNIŠTVA BIZNIS BAZA 2011. 

Ključ uspeha je u malim i srednjim preduzećima 

Deseti po redu, ovogodišnji Međunarodni sajam preduzetništva 

BIZNIS BAZA 2011. održan je od 1. do 3. decembra u hali 1 

Beogradskog sajma. Strateški partner sajma bila je Nacionalna 

agencija za regionalni razvoj (NARR), zajedno sa organizatorima 

grupnog nastupa iz mreže regionalnih agencija/centara i nekim 

drugim subjektima. Ova sajamska manifestacija imala je za cilj 

promociju preduzetništva i preduzetničkog duha i predstavljala 

je mesto susretanja preduzetnika, udruženja preduzetnika, lokalnih samouprava, nacionalnih, 

regionalnih i međunarodnih institucija. Pored domaćih, najveći broj učesnika bio je iz Nemačke, 

Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Slovenije. Predstavila su se mala i 

srednja preduzeća, kao i institucije i državne ustanove sa svojim konceptima koji su u funkciji 

razvoja i stvaranja povoljne klime za razvoj malih i srednjih preduzeća. Tema ovogodišnjeg sajma 

bila je žensko preduzetništvo, inovativnost, konkurentnost i društveno odgovorno poslovanje u 

svim aspektima poslovanja. Pored izložbenog dela sajma, organizovan je i bogat prateći program. 

Evropska mreža preduzetništva i NARR organizovali su poslovne susrete B2B, a Privredna komora 

Beograda - međunarodni Biznis forum. 

Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović je na otvaranju 

10. Međunarodnog sajma preduzetništva “Biznis 

baza” kazala da je protekla godina bila teška za ekonomiju 

u svetu i u Srbiji naglašavajući da je u takvom vremenu 

hrabost biti preduzetnik. Ona je ukazala da je za naredni 

period i EU fokus stavila na ulaganje, podršku i razvoj malog i 

srednjeg preduzetništva. “To mora da bude politika u narednom 

periodu i vlade i Srbije u celini. U narednom periodu mala i srednja 

preduzeća moraju da imaju podsticaj i kroz zakonsku regulativu, 

kroz olakšice i podsticaje i kroz bolji rad institucija”, navela 

je Kalanović. „Biznis baza je manifestacija koja je na početku, pre 

deset godina, bila mali podsticaj za posao, razvijala se tako što je 

postala mesto za posao, mesto na kome se povezuje, korak i put 

ka uspehu, ključ uspeha“, rekao je direktor Nacionalne agencije 

za regionalni razvoj Ivica Eždenci i dodao da danas Biznis baza 

donosi rešenja iz prve ruke. 

Trodnevni sajam, pod motom 

“Rešenje iz prve ruke”, namenjen 

je razvoju malih i srednjih preduzeća 

i preduzetništva. Evropska 

mreža preduzetništva Srbije, 

čiji je koordinator Nacionalna 

agencija za regionalni razvoj, u 

saradnji sa, partnerom na projektu, 

Privrednom komorom 

Srbije, organizovala je međunarodne 

poslovne susrete. Sektori 

koji su bili zastupljeni na međunarodnim poslovnim susretima su: 

Građevinska industrija i materijali, Metalska industrija, Elektro 

industrija i materijali, Reciklaža i obnovljive energije. 

Kao i prethodnih godina, Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva, 

kao deo mreže NARR, bio je jedan od organizatora 

grupnog nastupa. Ove godine, Regionalni centar nastupio je u 

saradnji sa Gradskom opštinom Obrenovac u kojoj već nekoliko 

godina uspešno posluje Preduzetnički centar Obrenovac, otvoren 

u saradnji sa ovom opštinom. Predstavljen je jedan deo obrenovačke 

agro privrede, kao i dva klastera: Agro klaster Obrenovac 

i Klaster cveća Obrenovac, čije je osnivanje inicirala opština Obrenovac, 

a projekte implementirao Regionalni centar za razvoj MSP 

i preduzetništva „Beograd“. 

Na izložbenom prostoru od 350m², Privredna komora Beograda 

nastupila je zajedno sa predstavnicima beogradske privrede, 

predstavnicima komora: Obrtno-podjetniška zbornica Slovenije, 

Područna privredna komora Banja Luka, Obrtnička komora Istarske 

županije i predstavnicima 12 opštih udruženja preduzetnika 

koja posluju na teritoriji grada Beograda. Tom prilikom, predstavljeni 

su i svi projekti Privredne komore Beograda. 

U sklopu Sajma, pod pokroviteljstvom Privredne komore Beograda, 

a u saradnji sa Srpskom asocijacijom malih i srednjih 

preduzeća i Konfederacijom malih i srednjih industrija Italije – 

CONFAPI, organizovan je Forum članica mreže MSP asocijacija i 

multilateralni susreti privrednika. Deo Foruma bio je rezervisan 

za multilateralne poslovne susrete. Više od stotinu kompanija iz 

Srbije, Hrvatske, Italije, Makedonije, Crne Gore i Slovenije imali 

su priliku da se susretnu s potencijalnim partnerima i započnu 

zajedničke poslovne poduhvate. 

Organizatori ovogodišnje Biznis Baze su uvereni da su posetioci 

a pre svega izlagači potvrdili neke od odgovora na pitanje „Zašto 

učestvovati?“, koje im je postavljeno u vreme pripreme ove manifestacije, 

odnosno da su pronašli potencijalne poslovne partnere, 

ostvarili direktan kontakt sa potencijalnim poslovnim partnerima, 

ili ostvarili kontakte sa potencijalnim poslovnim partnerima za 

razvoj komercijalnih i tehnoloških partnerstava. Važno je, zbog 

krize koja će, kako kažu upućeni, tek da drma... 

86 


sajamska sajamska industrija 

U FRANKFURTU NA MAJNI OD 11. DO 14. JANUARA 

Globalni susret poslenika tekstilne industrije 

Krajem novembra časopis Industrija je 

imao prilike da se upozna sa sadržajem 

predstojećeg sajma tekstilne industrije – 

Heimtextil, koji će se održati na Frankfurtskom 

sajmu od 11. do 14. januara 2012. Tim povodom, 

prezentaciju je održala Meike Kern, direktor 

Heimtextil-a, u organizaciji beogradskog 

Zodax-a. 

Ova prezentacija jednog od najvećih sajamskih okupljanja 

u svetu u oblasti tekstilne industrije, bila je 

prilika da saznamo i o aktuelnostima kako u oblasti 

samog tržišta tekstilne industrije, tako i kada se radi o 

predloženim trendovima za predstojeći period. Ovi podaci su od 

posebnog značaja imajući u vidu aktuelnu finansijsku krizu koja 

pogađa globalno, samim tim i ovu granu industrije. Posmatrajući 

u okvirima tržišta tekstilne industrije u Nemačkoj, a prema izvorima 

Nemačke tekstilne i modne konfederacije, u 2010. godini je 

zabeležena prodaja u iznosu od 10,8 milijardi evra, što predstavlja 

povećanje u odnosu na 2009. S druge strane, predviđanja su 

da će prodaja u tekstilnoj industriji u Nemačkoj u 2011. zabeležiti 

11.3 milijarde evra, što je porast od 4,6% u odnosu na 2010. 

Prodaja tekstilne industrije tako ponovo beleži porast posle 

finansijske krize 2008/2009. I sektor nameštaja i opremanja beleži 

dobit usled pozitivnih razvoja u oblasti građevinske industrije i 

to od 15%, kako navodi Nemačka statistička služba. 

Sve su to uslovi i pretpostavke koje će odrediti održavanje predstojećeg 

sajma tekstila „Heimtextil“ u Frankfurtu. Jedno je sigurno 

– ovaj sajam ima više nivoa u izlaganju. Naime, ceo sajam je 

koncipiran u 19 izlagačkih prostora u kojima će se predstaviti 

razni programi primene tekstilnih proizvoda za osnovne i druge 

namene, kao što je opremanje prostora i nameštaja. Kao prateći 

deo sajma predviđeni su brojni događaji, specijalne prezentacije, 

predavanja, ceremonije dodele nagrada. Ono što odlikuje ovaj 

sajam jeste pregledan raspored izlagačkih celina što je od koristi 

posetiocima sajma. I same putanje kojima će se kretati posetioci 

odlikuju jednostavnost i dostupnost. 

Pretpostavka uspešnosti predstojećeg gradi se i na brojkama koje 

su zabeležene nakon održavanja Heimtextil-a u 2011, koji je, rečju, 

bio uspešan: 

• preko 73.000 posetilaca iz 137 zemalja – što je porast od 3% 

• oko 2.600 izlagača iz 60 zemalja – povećanje od 4% 

• novi rekord – 87% izlagača je van Nemačke 

• kao prvih deset gostujućih zemalja, posle Nemačke bile su 

Italija, Turska, Velika Britanija, Kina, Španija, SAD, Francuska, 

Holandija, Poljska i Rusija 

Sve ovo je dovoljno da se potvrdi da je Heimtextil najveći sajam 

u svetu u oblasti tekstila. Ipak, kako nam je direktor ovog sajma 

Meike Kern istakla, nivo uspeha koji dostigla ova manifestacija u 

2011, biće zasigurno premašen u pogledu broja prijavljenih izlagača 

– očekuje se njih 350, ali i površine zakupljenog izlagačkog 

prostora. Posebno, najavljeni su brojni novi ali i izlagači koji se 

vraćaju na ovu manifestaciju. Biće predstavljene i nove modne 

marke koje će prikazati svoje kolekcije proizvoda i rešenja. Sajam 

će svojim prisustvom obeležiti i dizajnerski studiji iz sedam zemalja: 

„Baolab“ – Italija, „Carlin International“ – Francuska, „Dan 

Project“ – Japan, „Global Color Research“ – SAD, „Stijlinstituut 

Amsterdam“ – Holandija, „stilbüro bora.herke.palmisano“ – 

Nemačka, „The Future Laboratory“ – Velika Britanija. Od njih, 

nemački „stilbüro bora.herke.palmisano“ predstaviće trendove 

za sezonu 2012/2013, i to kroz svoju publikaciju “Montage“. Već 

sada se može reći da su predložena 4 trenda u bojama i kvalitetu 

samog materijala pod sledećim nazivima: „Colour Riot“, „Dark 

Lux“, „Craft Industry“, „Split Clarity“. 

Ni jedan sajam ne bi bio to što jeste da nema zaključivanja poslova. 

Takav je slučaj i sa Heimtextil-om. Zato je ovaj sajam usmeren 

posebno na planere, arhitekte, stručnjake u oblasti upravljanja 

i održavanja hotela, kao i unutrašnje dekoratere. Treba znati da 

je 17% posetilaca upravo zainteresovano isključivo za ugovaranje 

poslova, a taj procenat raste... U scenariju sajma predviđeni su 

specijalni programi, organizovane ture za arhitekte, predavanja, 

panel diskusije, kao i takmičenja. Organizatori sajma su mislili 

i na male firme i pojedince, zanatlije koji se takođe uspešno 

bave tekstilom. Da bi ih zainteresovani brže i jednostavnije našli, 

osmišljen je Poslovni vodič sa kuponima kojima će biti obeleženi 

njihovi štandovi. 

Poseban naglasak predstojećeg Heimtextil-a biće na primeni koncepta 

održivog razvoja i problematici očuvanja životne sredine, 

korišćenjem ekološki prihvatljivih materijala, kao i primenom 

procesa proizvodnje koji su manje štetni za životnu sredinu. Zato 

se Heimtextil definiše i kao platforma za tzv. „zeleni“ tekstil. U 

ovom segmentu, direktor Heimtextil-a nam je istakla podatak 

da u Evropi i Severnoj Americi ovo tržište beleži godišnji rast od 

oko 10%, odnosno promet od oko 400 miliona evra. S druge strane, 

jedno istraživanje koje je sprovedeno među posetiocima, s 

pitanjem koliko je po njihovom mišljenju važan pristup u formi 

održivog razvoja u oblasti tekstilne industrije, sa naglaskom na 

ekološki i društveno prihvatljiv aspekt, govori da 81% ispitanika 

to vrednuje kao značajnim pristupom. Osim toga, od posetilaca 

sajma koji su učestvovali u anketi, njih 86% je iz Nemačke, a 79% 

iz drugih zemalja... Dakle, zeleno dominira ne samo kao boja, 

nego pre svega kao princip. Tako će biti i na Heimtextil-u januara 

2012. O samom sajmu Heimtexil možete se detaljnije upoznati na 

www.heimtextil-trends.com 



IZBOR SAJMOVA U 2012. 

BEOGRADSKI SAJAM 

I Sajam hrane i pića - 9-12.02. 

IV BG Car Show - 8-14.03. 

49. Međunarodni salon privrednih vozila - 27-31.03. 

38. Međunarodni sajam građevinarstva - 24-28.04. 

56. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća 

- 14-18.05. 

2. CE&HA - Sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata 

- 13-16.09. 

34. Međunarodni sajam grafičke i papirne industrije – 

26-29.09. 

11. PACKTECH EXPO BALKAN - 26-29.09. 

5. Higijena u industriji EXPO – 26-29.09. 

8. CONBAK EXPO BALKAN - 26-29.09. 

4. FRUVEG EXPO BALKAN - 26-29.09. 

9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine – Ecofair 

- 10-12.10. 

8. Međunarodni sajam energetike - 10-12.10. 

3. Međunarodni sajam bezbednosti objekata, infrastrukture, 

lica i poslovanja – iSEC - 5-8.11. 

50. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje 

dekoracije - 12-18.11. 

49. Međunarodna izložba mašina, alata i repromaterijala 

za drvnu industriju - 12-18.11. 

7. Sajam etno hrane i pića - 25-28.11. 

11. Međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja 

preduzeća - 29.11-01.12. 

NOVOSADSKI SAJAM 

1-3. februar 

Međunarodni sajam automatike, robotike, mehatronike 

IFAM / www.ifam-rs.si 

Međunarodni stručni sajam industrijske i profesionalne 

elektronike INTRONIKA / www.intronika-rs.si 

21-23. mart 

Međunarodni sajam plastične i gumne industrije PLAST 

/ www.plast.si 

Međunarodni sajam metalurgije, livenja i alata METAL / 

www.metal-rs.si 

4-6. april 

Međunarodni sajam solarne opreme, komponenti i tehnologije 

SOLAR / www.solar.si 

Međunarodni sajam za sanitarije, grejanje i klimatizaciju 

THERM / www.therm.si 

12-18. maj 

79. Međunarodni poljoprivredni sajam / www.poljoprivreda.sajam.net 

12-14. septembar 

Međunarodni sajam za obnovljive izvore energije BIO- 

MASA / www.biomass.si 

Međunarodni sajam drvne industrije IET / www.iet.si 

Međunarodni sajam komponenti, opreme za nameštajnu 

industriju i interior dizajn SKONI / www.skoni.si 

10-14. oktobar 

12. sajam automobila Auto Show - Novi Sad / www.auto. 

sajam.net 

23 - 25. oktobar 

INVESTEXPO 

• 7. međunarodni sajam investicija / www.investicije. 

sajam.net 

• Dani energetike / www.energija.sajam.net 

88 



IZBOR SAJMOVA U ZEMLJI I REGIONU 

NIŠKI SAJAM 

ZAGREBAČKI VELESAJAM 

Zagreb Auto Show - 22.3-1.04. 

Graditeljstvo - 17-21.04. 

BIAM - 17- 21.04. 

Zavarivanje - 17-21.04. 

Obrtništvo - 17-21.04. 

ŠUMADIJA SAJAM, Kragujevac 

Sajam građevinarstva - 1-3.03. 

Stone Expo - 15-15.03. 

9. Sajam poljoprivrede - 13-16.09. 

Sajam automobila - 27-30.09. 

Sajam građevinarstva – 6-10.3. 

Sajam nameštaja i drvne industrije – 27.3-1.04. 

Sajam transporta i logistike – 6-9.06. ili 26-29.09. 

Tehnoma – 16-20.10. 

Agrofud – 7-10.11. 

Finexpo – 5-6.12. 

Ambienta - 10-14.10. 

Kolektivne izložbe stranih zemalja - 19-23.09. 

SAJAM SPLIT 

Furnitura – 7-11.3. 

SAFIR, sajam finansija, investicija i razvoja – 24-28.10. 

Međunarodni sajam SASO – 24-28.10. 

SARAJEVSKI SAJAM 

30. Međunarodni sajam šumarstva, drveta, namještaja, 

unutrašnjeg uređenja i prateće drvne industrije 

- 15-19.03. 

34. Međunarodni sajam građevinarstva i prateće građevinske 

industrije - 28-31.03. 

Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrane, pića i roba 

široke potrošnje - 15-19.11. 

TUZLANSKI SAJAM 

Međunarodni sajam energije, industrije, rudarstva u 

Tuzli – 5-8.06. 

90 


vremeplov 

vremeplov 

Pod pojmom finansijska kriza podrazumeva 

se proces opšteg kontinuiranog pada tržišne 

cene finansijskih instrumenata, na određenom 

tržištu. Do pada cene dolazi zbog povećanja 

ponude u odnosu na tražnju, odnosno kada 

je opšta ponuda vrednosnih papira, u dužem 

vremenskom periodu, veća od njihove tražnje. 

Disharmonija između ponude i tražnje javlja se 

iz pretežno dva razloga, a to je da investitori 

nemaju sredstva ili ne žele da ta sredstva ulažu 

u hartije od vrednosti. Disharmonija nadalje 

dovodi do pada privrednih aktivnosti odnosno 

smanjenja proizvodnje roba i ulsuga i njihove 

ponude na tržištu. Ako pri nepromenjenoj tražnji 

ponuda opada, to neminovno vodi do rasta 

inflatornih uticaja usled čega novac gubi svoju 

dotadašnju vrednost. Takođe, kada novac gubi 

vrednost, dolazi i do pada kursa domaće valute 

u odnosu na stranu, odnosno treba izdvojiti više 

domaćeg novca za kupovinu strane valute. 

Da bi neka negativna promena na finansijkom tržištu 

bila nazvana krizom mora ispuniti određene uslove, 

odnosno mora imati posebne osobine. Za početak 

neophodno je da bude opšta, odnosno da zahvata 

veći deo finansijskog tržišta i njegove učesnike. Negativna dešavanja 

na delovima finansijskog tržišta nisu toliko zabrinjavajuća i 

predstavljaju njegov sastavni deo. 

Zatim, bitno je da je izazvana ekonomskim a ne neekonomskim 

uzrocima. Neekonomski uzroci nisu trajnijeg karaktera i obično 

brzo dođu i prođu. Trajnost je takođe bitan uslov, jer kratkotrajni 

poremećaji se ne mogu nazivati krizom. Jedan od uslova je i da 

pad cena vrednosnih papira mora da bude drastičan, mali padovi 

se svakodnevno dešavaju, i mora da je povezan sa opštom privrednom 

krizom u jednoj ekonomiji. 

Berzanski krahovi kroz istoriju 

Proces naglog rasta cena akcija na berzi naziva se berzanski bum, 

dok berzanski krah predstavlja njihov nagli pad i često označava 

početak dugotrajnih privrednih kriza i depresija. Jedan od prvih i 

najpoznatijih krahova desio se u Engleskoj, na Londonskoj berzi 

davne 1720. godine. Nazvan je „Južnomorski mehur“ (South Sea 

Bubble), po engleskom nazivu kompanije „South Sea Company“, 

koja ga je i izazvala. 

Devet godina pre toga, engleski parlament doneo je zakon po 

kom je osnovana pomenuta kompanija, kako bi se zadovoljili 

poverioci koji su državu kreditirali u nekoliko ratova. Umesto 

potraživanja, poverioci su dobili vrednosne papire kompanije 

South Sea, koja je dobila monopol nad trgovinom između Engleske 

i njenih južnih kolonija (Australija, Indija, južni delovi Afrike...). 

Iako se očekivalo da će kompanija ostvarivati enormne dobitke, s 

obzirom na njen monopolistički položaj, ona je od početka beležila 

gubitke, koji su prikrivani od javnosti. Gubitak se konstantno 

pokrivao novim emisijama akcija i drugih hartija od vrednosti, za 

kojima je uvek vladala velika tražnja. Na Londonskoj berzi ove 

su akcije bile ubedljivo najtrgovanije, formirajući njihovu veoma 

visoku cenu, što je dovelo do toga da tržišna kapitalizacija kompanije 

„South Sea“ bude oko 500 miliona funti sterlinga, što je 

bilo pet puta više od ukupne vrednosti gotovog novca u opticaju 

u svim zemljama tadašnje Evrope. Tada se saznalo za velike 

gubtike i dogodio se prvi berzanski krah u istoriji. Cene akcija su 

drastično opale, postavši gotovo potpuno bezvredne, a obogatili 

su se samo pojedinci, među kojima Princ od Velsa, prestolonaslednik, 

kao i predsednik Vlade, ser Robert Valpol. Posle toga, 

Parlament je doneo takozvani Zakon o mehurima („Bubble Act“) 

u cilju zaštite investitora od sličnih obmana. 

U novijoj istoriji svakako je najpoznatiji berzanski krah sa kraja 

20-ih i početka 30-ih godina XX veka. Tokom 20-ih godina, pre 

svega na Njujorškoj berzi, ali i na drugim berzama u Americi, cene 

akcija i drugih hartija veoma su brzo rasle. Vladalo je veliko interesovanje 

za ulaganja u njih, a veći deo ulaganja bio je na kredit, 

odnosno, investitor je plaćao samo deo cene određene hartije 

(npr. od 10% do 15%), dok bi ostatak platio kasnije. S obzirom na 

trend rasta cena gotovo svih akcija, očekivalo se da će o roku dospeća 

svi biti u stanju da plate ostatak cene kupljenih akcija, pošto 

će u tom trenutku moći da ih prodaju, ostvarujući kapitalnu dobit. 

Uzimajući kredit od brokera ili banke za plaćanje ostatka cene 

akcija, investitor je zalagao kupljene akcije, kao garanciju. Ukoliko 

bi cene akcija porasle, on bi ih prodavao i plaćao banci kredit sa 

kamatom, a ukoliko bi došlo do pada cena, invesitor bi odustajao 

od kupovine, ostavljajući akcije banci da njihovom prodajom 

namiri dug. 

92 


vremeplov 

Finansijske 

krize 

Ove špekulacije su dovele do strahovitog rasta cena akcija, daleko 

iznad njihove realne vrednosti što je dovelo do pravog špekulativnog 

berzanskog buma. Kada se shvatilo da rast akcija nema veze 

sa realnim ekonomskim performansama kompanija, već da je sve 

stvar špekulacija, dogodilo se ono što mi danas nazivamo «crni 

oktobar». Oktobra 1929. godine, gotovo svi učesnici na finansijskom 

tržištu bili su u velikim gubicima, uključujući i profesionalne 

investitore i stručnjake. Kada je 1933. godine kriza okončana, cene 

su izgubile oko 85% svoje vrednosti u odnosu na 1929. Ovaj krah 

naterao je američkog predsednika Ruzvelta da inicira donošenje 

brojnih zakona u cilju sprečavanja sličnih dešavanja, a koji i danas 

važe. «Crni oktobar» bio je inicijalna kapisla za Veliku depresiju koja 

je u narednoj deceniji trajala u SAD, ali pogađajući i većinu drugih 

zemalja širom sveta. 

Poslednji veći berzanski krah zbio se 1987. godine. Od 1982. u SAD, 

ali i na drugim razvijenim tržištima, vladao je veliki optimizam, koji 

je doveo do značajnog rasta cena akcija i indeksa. Iznenada, 19. 

oktobra, poznatog kao «crni ponedeljak», došlo je do drastičnog 

pada cena akcija, koje je dovelo da samo u jednom trgovačkom 

danu indeksi opadnu za preko 20%. Ovaj udar osetile su gotovo sve 

razvijene zemlje, pa je čak na 19, od 23 razvijene berze, pad indeksa 

bio veći od 20%. Do danas nisu doneti jedinstveni zaključci o razlogu 

ovog kraha, ali je jasno da su psihologija mase i panika odigrali 

ključnu ulogu u najvećem padu u jednom danu na Njujorškoj berzi. 

Kriza na Beogradskoj berzi 

Beogradska berza tokom poslednjeg kvartala 2006. krenula je u 

snažan i ubrzan rast. Tokom naredna tri meseca, u prvom kvartalu 

2007. rast je nastavljen i došlo je do pravog buma Beogradske 

berze. Pred kraj prvog kvartala, odnosno početkom maja, dosegnut 

je vrh, pa su tako indeksi vredeli najviše. U prva tri meseca 2007. 

godine indeks najlikvidnijih srpskih akcija Belex15 porastao je za 

čak 67,18%, međutim, kako to obično biva, posle velikog buma i 

rasta, sledi ciklus opadanja cena i indeksa. Ipak, inicijalna kapisla 

za berzanku krizu koja je pogodila Beogradsku berzu nije bila ekonomske, 

već političke prirode. Izbor Tomislava Nikolića za predsednika 

Skupštine Srbije, doneo je Beogradskoj berzi snažan pad cena 

i indeksa, pa je tako Belex15 u samo tri dana, izgubio skoro 15% 

svoje vrednosti. Nakon njegove ubrzane smene, poverenje u Berzu 

se nakratko vratilo, ali onaj bum, koji je do početka maja trajao, nije 

nastavljen. Trenutak izbora Nikolića za predsednika Skupštine može 

se smatrati kao početak berzanske krize koja od tada, pa sve do 

danas traje na Beogradskoj berzi. 

Narednih šest meseci na Berzi protekli su u blagom, gotovo neprimetnom 

opadanju indeksa. Cene su, očigledno, bile dostigle svoj 

maksimum, a politička nestabilnost prevladala je razum i ekonomsku 

logiku u donošenju investicionih odluka. 

U drugom kvartalu 2007. Belex15 opao je za pola procenta, dok 

je u naredna tri meseca, situacija bila gotovo identična, jer je ovaj 

indeks izgubio oko 0,75% svoje vrednosti. Međutim, dalji nastavak 

političke nestabilnosti, izazvan pre svega najavama o otcepljenju 

Kosova i Metohije, ali i preispitavnjem uslova dalje integracije Srbije 

u Evropsku Uniju, doneli su krajem 2007. godine snažniji i osetniji 

udar na Beogradsku berzu. 

U 2008. godini očekivao se odgovor na brojna pitanja koja su mučila 

investitore. Početkom februara završeni su izbori za novog predsednika 

Srbiije, gde je Boris Tadić odneo tesnu pobedu. Odmah 

narednog dana, 4. februara, indeks Belex15 skače za preko 6%, 

međutim, dalji rast aktivnosti na Berzi biva presečen izjavama premijera 

Koštunice, o preispitivanju daljeg pravca Srbije u odnosu na 

međunarodnu zajednicu. 

Malo pošto su se strasti smirile, očekivano ili ne, stigla je vest o 

jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Za Srbiju, 

ali i za Beogradsku berzu, koja je već mesecima unazad bila u 

problemima, ovo je bio preveliki udarac, od kog će trebati meseci 

da se oporavi. Kako su dani odmicali, sve je bilo izvesnije da Vlada 

Srbije neće dugo potrajati, što se i obistinilo u subotu 8. marta. Već 

u ponedeljak, Berza je doživela reakciju investitora. 

Nedelja od 10. do 14. marta, mogla bi se nazvati „crnom nedeljom“ 

Beogradske berze, s obzirom na to da je u toj nedelji indeks Belex15 

opao za 16,85%, a najgore su prošle upravo najlikvidnije hartije 

Beogradske berze. Iz dana u dan cene akcija su padale, često i u 

dvocifrenim procentima. Panična spirala straha je otpočela. 

Vrlo je verovatno da su dodatni udar na Berzu imali investicioni 

fondovi, koji, upravo, imaju za cilj sprečavanje većih gubitaka po 

pojedinačne, sitne investitore. U strahu da će cene akcija i dalje 

padati, pa tako i njihove investicione jedinice u fondovima, investitori 

su se odlučivali na povlačenje svojih uloga. Kako fondovi imaju 

zakonsku obavezu da isplate investitora, morali su, u velikom iznosu, 

da dodatno pritisnu stranu ponude na tržištu, spuštajući cene 

akcija ispod svakog realnog nivoa. Akcije i onih kompanija koje su 

objavile fantastične rezultate u 2007. godini nisu bile pošteđene, 

jer su fondovi mogli da najbrže prodaju samo najlikvidnije hartije, 

odnosno, upravo akcije najboljih kompanija. 

Konačno, čini se da je veći i dublji pad, a moglo bi se reći i krah, zaustavljen. 

Prve su odreagovale kompanije Sojaprotein i Veterinarski 

zavod Subotica, koje su najavile da će otkupljivati sopstvene akcije 

na Beogradskoj berzi kako bi sprečile dalje i veće štete po sebe. Već 

narednog dana, ove su dve akcije najviše porasle na kontinuiranom 

segmentu tržišta, a taj trend je i kasnije nastavljen. Efekti krize koja 

je Beogradsku berzu zahvatila polovinom 2007. i traje do danas, 

objavljeni su nedavno. 


industrijski web adresar web adresar 

ABB - www.abb.rs 

Avalon Partners d.o.o. - www.avalon.rs 

AxFlow GesmbH - www.axflow.rs 

Biznis baza – www.sajam.rs, biznisbaza@sajam.rs 

Eaton electric - www.eaton.com 

e-kapija - www.ekapija.com 

Elektroistok Izgradnja - www.eii.rs 

Festo - www.festo.rs 

Fluid-Mold Sistemi d.o.o. - goda.fms@gmail.com 

Fox Electronics - www.fox.rs 

FUSO – www.fuso-trucks.rs 

Grundfos - www.grundfos.rs 

Henkel - www.loctite.rs; www.360bonding.com 

Hydac - www.hydac.rs 

Ind Media Publishing - www.najboljeknjige.rs 

Indas - www.indas.rs 

Marble Team - www.marbleteam.rs 

Mašinoprojekt Kopring – www.masinoprojekt.co.rs 

Mikro Kontrol - www.mikrokontrol.rs 

Mikro PC - www.mikro.rs 

PECS – www.pecs.rs 

Simprolit - www.simprolit.rs, www.simprolit.ru 

SUPER LAB – www.super-lab.com 

Tecon Sistem - www.tecon.rs 

Tehnicom Computers - www.tehnicomcomputers.com 

Tehpro - www.tehpro.rs 

TRC Pro – www.trcpro.rs 

Trenwalder - www.trenkwalder.rs

Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Energetika je jedna ozbiljna priÄa - Industrija