Di e sel of the year 2007 - Industrija

impresum 

p 

Broj 12/2007 

industrija 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić /bgajic@bem.co.yu/ 

Tehnički urednik - design & prepress 

Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/ 

Uređivački odbor: 

• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan 

Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 

• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business 

School, Velika Britanija 

• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš. 

• Miloš Hadžić, dipl. inž. el. 

• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG 

Pisali su u ovom broju: 

Ivana Domazet 

Kostadin Jovanović, dipl. ecc. 

Dragan Miletić, dipl. inž. 

Milenko Jovanović, dipl. inž. 

Marketing 

Dragana Bakić 

Goran Veselinović 

Slobodanka Petrović, dipl. ecc. 

Katarina Đurić 

Indeks oglašivača 

Alfa tehnologija ................................................................................................................. K4 

Avalon Partners d.o.o. ..................................................................................................... 38 

Bazis Grupa ................................................................................................................ 26, 53 

Bazis Event Media .................................................................................................... 51, 54 

B.S.M. ................................................................................................................................. 44 

Cummins SerboMonte .......................................................................................... 23, 28 

Dalekovod .................................................................................................................. K1, 14 

eKapija ............................................................................................................................ 6, 9 

Elektrozaštita .................................................................................................................... 41 

EXOR ESI ............................................................................................................................. 34 

Gastec ................................................................................................................................. 43 

Genesis ................................................................................................................................. 7 

Graevinski centar Bazis ......................................................................................... K2, K3 

Honeywell d.o.o. ................................................................................................................ 24 

Jugodin d.o.o. .................................................................................................................... 29 

Jumo ...................................................................................................................................... 8 

Minel Elip ............................................................................................................................ 46 

Messer Tehnogas AD, Beograd ....................................................................................... 20 

Mobil mega ....................................................................................................................... 47 

NBN Inženjering ................................................................................................................. 36 

Ninacom d.o.o. .................................................................................................................. 33 

Obo Bettermann .......................................................................................................... 3, 32 

Plannet ............................................................................................................................... 22 

Rent Up Balkan d.o.o. ...................................................................................................... K2 

Saacke Gmbh ................................................................................................................... 16 

Schneider Electric ............................................................................................................ 45 

Schrack Technik d.o.o. .................................................................................................... 18 

Société Généralé de Surveillance S.A. ...................................................................... 30 

Velarta ................................................................................................................................. 50 

Sekretar redakcije 

Gordana Petrović 

Lektura i korektura 

Redakcija 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Izdavač 

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o. 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Za izdavača 

Predrag Pavišić 

Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ. 

Tel./faks: 

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652 

E-mail: 

magazin.industrija@yahoo.com 

Web: 

www.bem.co.yu 

Naslovna strana: 

Dalekovod d.d. - Zagreb 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 12/2007

sadržaj 

Broj Broj 12/2007 1/2005 

U fokusu: Industrijska 2007. 

U fokusu: 

Dalekovod d.d. Zagreb 

OSTVARIVANJE 

VIZIJE 

14 

(S)vođenje računa 10 

I 

ndustrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u ok to bru 2007. go di ne, ve ća je za 3,2% 

u od no su na ok to bar 2006. go di ne, a u od no su na pro sek 2006. go di ne ve ća je za 

15,2%. U pe ri o du ja nu ar - ok to bar 2007. go di ne u od no su na isti pe riod 2006. go di ne 

ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,7%. 

Intervju: Pol Orzeski, 

potpredsednik 

„Honeywell PS“ 

24 

reflektor 6 

u fokusu: industrijska 2007. 

Industrijska 2007: Šaroliko... 12 

Saacke Gmbh: Nekoliko dobrih poslova 16 

Schrack Tehnik d.o.o: Nastavak trenda 

rasta prometa i ulaganja 18 

Messer Tehnogas AD: Lider ostaje lider i u godini jubileja 20 

Plannet: Ocene iz ove i perspektive za sledeću godinu 22 

Cummins SerboMonte: Rekordna prodaja 

od osnivanja do danas! 23 

mašine i oprema 

HONDA kosačice: HRX – Nova generacija 26 

Cummins SerboMonte: QSB 3.3 motor 28 

predstavljamo 

Jugodin, alatne mašine, d.o.o: Da staro postane novo! 29 

SGS - Société Généralé de Surveillance S.A. : 

Nesumnjivi globalni lider u ispitivanjima i verifikacijama 30 

OBO Bettemann: Profesionalcima od profesionalaca! 32 

KLINGER: Zapis o kvalitetu koji traje više od jednog veka 33 

Exor-Esi d.o.o: Kako pokrenuti industriju 34 

NBN Inženejring: Sportski podovi od 

Elastoturf – Elastocoat materijala 36 

reč stručnjaka 

Viši harmonici (1. deo) 38 

bezbednost i zdravlje na radu 

Problem ispravnog osvetljenja 40 

vremeplov 

Rečni saobraćaj: Paroplov po Dunavu 41 

posetili smo... 

Sajam Grafima 07 42 

Energija inovacije – prvi privatni sajam 45 

Dani inženjera Srbije 46 

Sajam energetike i ECOFAIR 48 

Sajam nameštaja i drvne industrije 49 

Skup oglašivača BEM 51 

vodič 

Izbor sajmova u zemlji i inostranstvu u 2008. 52 

Besplatni primerci "Industrije"! 

Uželji da časopis Industrija dođe na što više adresa, obaveštavamo 

vas da od ovog broja svoj primerak/primerke 

Industrije možete dobiti besplatno! 

Potrebno je samo da popunite formular sa odgovarajućim 

podacima i pošaljete isti elektronskim putem na E-mail adresu 

info @bem.co.yu; ili re dov nom po štom na adre su Ba zis Event 

Media, Grčića Milenka 39, 11000 Beograd; ili faksom na broj 

011/3809 235. 

Formular za besplatne primerke Industrije nalazi se na sajtu 

www.bem.co.yu. 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da primerke časopisa šalje 

samo onim preduzećima i institucijama koje ispunjavaju preduslove 

definisane politikom izdavača. 

Hva la vam što nas či ta te! 

Uredništvo

eflek 

Vesti 

Skupština Srbije ratifikovala CEFTA sporazum 

Skup šti na Sr bi je ra ti fi ko va la je 24. 

septembra 2007. godine Sporazum 

o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi 

(CEF TA) ko ji pred vi đa 

formiranje zone slobodne 

tr go vi ne do 31. de cembra 

2010. go di ne. CEF TA 

predviđa ukidanje carinskih 

ograničenja za industrij 

ske i po ljo pri vred ne 

proizvode u zemljama regiona najkasnije 

do 2010. go di ne. 

Sporazumom je predviđena liberalizacija 

javnih nabavki i jače privlačenje 

investicija u zemlje potpisnice, a pove- 

ća va se i šan sa za iz la zak na evrop ska 

tržišta po preferencijalnom, povlašćenom 

tret ma nu. Po sto je 

odgovarajuća pravila 

ko ja tre ba da se 

pri me nju ju na sva 

javna preduzeća od 

1. ma ja 2010. Sve čla ni ce 

do tog da tu ma tre ba da 

obezbede nediskriminaciju 

u sistemu javnih nabavki. Sporazum 

CEF TA su 19. de cem bra 2006. go di ne 

potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, 

Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, 

Cr na Go ra i UN MIK u ime Ko so va. 

Grč ka kom pa ni ja “Neo c hi mi ki 

L.V.L.” vla snik IHP “Pra ho vo” 

Grč ka kom pa ni ja “Neo c hi mi ki L.V. 

Lavrentiadis” i zvanično je postala vlasnik 

IHP “Prahovo”. Ugovor o kupoprodaji 

potpisan je 26. ok to bra u Agen ci ji za pri vati 

za ci ju, a Gr ci su osim IHP “Pra ho vo”, za 5 

miliona EUR, postali vlasnici i četiri zavisna 

pred u ze ća: “Pra ho vo-Đu bri va”, “Pra ho vo- 

Soli”, “Prahovo-proizvodnja, remont, montaža 

opreme, rezervnih delova i energetski 

fluidi i “Prahovo-prevoz, pretovar, skladištenje 

i pakovanje”. 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Ko jim pri vred nim gra na ma mo že naj vi še da ko ri sti CEF TA? 

Suficit u trgovini sa zemljama potpisnica 

ma CEF TA spo ra zu ma ostva ru je 

se u najvećoj meri u poljoprivrednim i prehrambenim 

proizvodima. Naši najvažniji 

izvozni proizvodi su u domenu obojene i 

crne metalurgije, poljoprivrede, posebno 

prehrambenih proizvoda (kukuruz, soja 

i pi vo pre svega), a u he mij skoj in du stri ji 

polietilen, kao i električna energija. 

Srbija trenutno ostvaruje suficit u trgovini 

sa Bosnom i Hercegovinom, Albanijom, 

Crnom Gorom i Makedonijom, dok deficit 

beleži sa Hrvatskom i Moldavijom. 

Prošle godine Srbija je na tržišta zemalja 

potpisnica CEFTA sporazuma plasirala 

30% ukup nog iz vo za, dok je iz tih ze ma lja 

ku pi la sve ga osam od sto ukup nog uvo za. 

Ti podaci potvrđuju činjenicu da će sporazum 

dodatno olakšati i omogućiti još veći 

rast međusobne trgovine. Zemlje pripadnice 

CEFTA sporazuma su posle EU najveći 

tr go vin ski part ne ri na še ze mlje. 

Ten der za No vo sad ski sa jam u de cem bru 2007. go di ne 

Raspisivanje tendera za Novosadski 

sajam može se očekivati već tokom 

de cem bra, a za Be o grad ski sa jam najkasnije 

na proleće, najavila je direktor 

Agencije za privatizaciju Vesna Džinić. 

Za Beogradski sajam već stigla pisma 

o namerama od nekoliko najvećih svetskih 

sa jam skih ku ća i oče ku je da će 

prodajom Novosadskog i Beogradskog 

sajma biti ostvaren veoma visok prihod 

za budžet Srbije. 

Eko nom sko ču do u Sre mu 

Pećinci na prvom mestu u Srbiji po vrednosti investicija po glavi sta novnika 

Kad se sti ša la eufori 

ja oko “srp skog 

četiri godine, obuhvata- 

novcima, koja je, pre 

in ve sti ci o nog ču da u 

la 16 hektara. Kasnije 

Inđiji”, objavljen je statistički 

podatak da su Pećinci ubedljivo na ne zo ne u Ši ma nov ci ma na 350 hek ta ra, 

smo formirali nove rad- 

prvom mestu u Srbiji po iznosu investicija gde je prisutno više od 20 investitora. 

po glavi stanovnika! “Kada smo odlučili Do sa da je sa mo u Ši ma nov ce ulo že no 

da naš prvi cilj bude obezbeđivanje uslova oko 200 mi li o na EUR, i to su sve grin fild 

za razvoj privrede, uradili smo Generalni investicije“, otkriva predsednik Skupštine 

urbanistički plan industrijske zone u Šima- opštine Pećinci Živko Marković. 

Amerikanci hoće da investiraju 

u energetska postrojenja Srbije 

akon nedavne posete ruskog “Gazpro 

ma” i po nu de Vla di za ula zak u 

N 

veliki deo srpske energetike, 

interesovanje u ovoj oblasti 

iskazali su i Amerikanci. 

Zvaničnici američkog 

Ministarstva energetike 

po tvr di li su da su ame ričke 

kompanije zainteresovane 

za ulaganja u obnovljive izvore energije, 

a iz “Dže ne ral Elek trik”-a na ja vi li su mo guće 

uče šće u opre ma nju i re kon struk ci ji 

toplane-elektrane Novi Sad, projektu vrednom 

preko više stotina miliona evra. 

Ka nad ski “DPM” pro na šao 

molibden i renijum u Surdulici 

Kanadska kompanija “Dundee plemeniti 

metali” tokom geoloških istraživanja 

sprovedenih u okolini Surdulice, potvrdila 

je prethodne isto rij ske po dat ke, pre ma 

kojima u ovom kraju postoje ležišta molibdena 

i renijuma - izuzetno skupih metala, 

ko ji se ko ri ste za pra vlje nje spe ci jal nih 

legura. “Rezultati ovih istraživanja mogu 

da višestruko povećaju naše mineralne 

resurse i omoguće budući razvoj i rast naše 

kompanije“, izjavio je Džonatan Gudman, 

predsednik DMP. 


eflektor 

Vesti 

Osno van Kla ster va zdu ho plov ne 

in du stri je Sr bi je “Fe niks” 

UBeogradu je krajem septem 

bra osno van Kla ster 

va zdu ho plov ne in du stri je Sr bije 

“Fe niks”, či ji je cilj da omogući 

dalji razvoj domaće avioindustrije, 

koja je do raspada 

SFR Jugoslavije bila vodeća u 

regionu. Osnivačkoj skupštini 

tog Klastera prisustvovali su 

predstavnici vodećih srpskih 

kompanija iz oblasti vazduhoplovne industrije, 

među kojima “Jat tehnika”, “Avia 

pro tim”, JV “Tur bi ne sup port”, Va zdu hoplovni 

zavod “Moma Stanojlović”, Vazduhoplovno-tehnički 

institut, “Orao”, “Prva 

petoletka” i “Kluz padobrani”. Učesnici 

skupa dogovorili su se da organizovano 

nastupaju na stranim tržištima kako bi 

domaća avio-industrija na najbolji način 

došla do strateških partnera. 

“EMS” uveo si stem za 

upra vlja nje tr ži štem stru je 

Javno preduzeće “Elektromreža Srbije” 

uve lo je no vi si stem za upra vlja nje tr žištem 

elek trič ne ener gi je ko ji je u skla du 

sa stan dar di ma EU. 

Uvođenje tog sistema 

u EMS ko šta lo je 3 

miliona evra, a finansirala ga je Evropska 

agen ci ja za re kon struk ci ju. Pre ma re či ma 

koordinatora projekta uvođenja ovog sistema, 

Miloša Mladenovića, ovo je preduslov 

za liberalizaciju i otvaranja tržišta električne 

energije. “Od 1. januara 2008. godine 

otvara se veleprodajno tržište za kvalifikovane 

potrošače i Srbija mora biti tehnički 

sprem na, a ovaj si stem to omo gu ća va“, 

naglasio je Mladenović.

eflektor 

Vesti 

Li tvan sko-šved ski kon zor ci jum 

i zva nič no vla snik BIP-a 

Kon zor ci jum li tvan ske fir me “Ali ta” i 

“United Nordic Beverages” iz Švedske 

zvanično je postao većinski vlasnik Beogradske 

industrije piva, pošto je uplatio 

novac za kupovinu ovog preduzeća. 

Litvansko-švedski konzorcijum je krajem 

ju la na auk ci ji ku pio 51,9% ak ci ja BIP-a za 

21,4 miliona evra, a konačan ugovor, na 

osnovu kojeg je preuzeo kontrolni paket 

akcija, potpisan je 9. oktobra, saopšteno je 

iz tog kon zor cijuma. 

“Pr vi maj” Pi rot po či nje 

da ši je i za “Boss” 

No vi vla snik, Đor đi je Ni co vić, na ja vio 

je početak saradnje sa čuvenom firmom 

Boss i angažovanje dodatnih 400- 

600 radnika, pored već zaposlenih 1.800. 

No va pro iz vod nja va go na u “Go ši” 

Fabrika šinskih vozila “Goša”, posle 

privatizacije u januaru 2007. godine, 

pokrenula je novu proizvodnu liniju 

va go na, a u pla nu 

je pokretanje još dve 

ta kve li ni je, iz ja vio je 

generalni direktor fabrike 

Ma rian Čap ko vič. 

“Osim nove proizvodne 

linije za teretne vagone 

koja je napravljena, 

planira se pokretanje 

još dve nove proizvodne linije, tako 

da će obavezne investicije predviđene 

privatizacijom, u iznosu od 2 miliona 

evra, od no sno 500.000 evra za sva kih 

“Metalka Majur” povećala profit u 2007. godini 

Me nadž ment “Me tal ke 

Ma jur” je za 2007. go dinu 

kreirao ambiciozne planove 

prodaje i izvoza, a analize 

rezultata poslovanja u pr va tri 

kvartala 2007. godine pokazu 

ju da će i ovi pla no vi bi ti 

nad ma še ni, i to u ve li kom 

procentu, saopštila je ova 

pola godine, biti znatno prekoračene i 

prelaziće 4-5 miliona evra. Do sada je 

već investirano više od 750.000 evra“, 

ka zao je Čap ko vič. “Ove 

godine očekujemo promet 

od 20 mi li o na evra, 

a u 2008. go di ni mi nimum 

60 mi li o na evra. 

U naredne tri godine već 

imamo uposlene kapacitete 

i potpisane ugovore 

sa kupcima“, rekao je 

Čap ko vič i do dao da je broj za po sle nih 

po ve ćan za 50, i da sa da u fa bri ci ra di 

650 rad ni ka, a da bi idu će go di ne tre balo 

da ih bu de 800. 

kompanija. Svi mesečni planovi 

prodaje i izvoza prebačeni su, 

prihodi od prodaje porasli su za 

oko 60%, a pro fit je u od no su 

na isti pe riod pro šle go di ne ve ći 

za fantastičnih 100%. Ovakav 

uspeh i di na mi čan rast “Me talke 

Ma jur” obe ća va i na ja vlju je 

još bolju narednu godinu. 

Prvi maj već šije za Armani, Dolce&Gabana 

i MaxMara, a u fabrici očekuju preseljenje 

dela proizvodnje iz kompanije Hugo Boss 

u Pi rot, jer slo ve nač ka Mu ra ne uspe va 

da od go vo ri na sve zah te ve ove tek stil ne 

imperije. 

Do Ba ra za 5 sa ti? 

Poslovodstvo železnica Srbije i Crne 

Gore, uz podršku resornih ministarsta 

va, pre go va ra će sa Vla dom Ita li je ko ja 

je iskazala spremnost da finansira rekonstrukciju 

pruge Bar - Beograd, kojom bi 

se postigle brzine vozova od 120 km/č 

do 140 km/č i po bolj ša li uslo vi pre vo za 

železničkim saobraćajem, te smanjilo breme 

ka šnje nja. Cr na Go ra i Ita li ja već su 

potpisale Memorandum o razumevanju, 

prema kojem će italijanska vlada usmeriti 

milion evra za izradu fizibiliti studije 

opravdanosti i ocenu obima poslova na 

pru zi Be o grad – Bar. Struč nja ci za že leznič 

ki sa o bra ćaj ka žu da se pru ga mo ra 

svakih 25 godina remontovati, dovoditi 

u približno startno stanje ili poboljšati. 

Pru ga od Be o gra da do Ba ra je sta ra 31 

godinu, i dosad remont na čitavoj dužini 

pruge od 560 kilometara nije vršen, 

mada je parcijalnih popravki na određenim 

deonicama bilo. Kompletna rekonstrukcija 

bi, prema planovima, trebalo da 

bude završena do 2012. godine. 

Mi ni star za šti te ži vot ne 

sredine Saša Dragin iz javio 

je da Sr bi ji pred sto ji pri hvatanje 

zakonske regulative koja 

važi u razvijenim zemljama 

da goriva budućnosti, kao što 

su biodizel i bioetanol, budu u 

svakodnevnoj upotrebi. 

Dra gin je, u na stav ku ra da 

Šeste ministarske konferencije “Životna 

sre di na za Evro pu”, iz ja vio da će se bo ri ti 

Biodizel i bioetanol u svakodnevnoj upotrebi 

da se u Sr bi ji usvo ji za konska 

regulativa prema kojoj će 

naftna industrija i proizvođači 

osnovnih goriva biti obavezni 

da u svoje gorivo “umešaju” 

biodizel. 

Pr va fa bri ka u regionu za 

proizvodnju biodizela “Victoria 

oil” iz Ši da, ko ja je ina če 

sponzor prevoza učesnika konferencije u 

Beogradu, ima godišnji kapacitet proizvodnje 

od 100.000 tona biodizela, ukazali su 

predstavnici te kompanije. 

Predstavnici te fabrike istakli su da je 

biodizel obnovljivo gorivo, koje se pravi od 

suncokreta, soje i uljane repice, i u sebi 

ne sadrži glavne uzročnike zagađenja 

životne sredine. 

Takođe, biodizel se brzo razgrađuje, 

netoksičan je i neeksplozivan, pa slučajna 

izlivanja ili prosipanja ne prestavljaju 

ekološki rizik. 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

industrija 12/2007 9

Industrijska 2007. 

07. 

(S)vo e nje 

ra u na 

Umesto bilo kakvog komentara, donosimo 

deo izveštaja koji smo dobili od 

mr Milana Josipovića, pomoćnika ministra 

ekonomije i regionalnog razvoja 

u vladi Srbije, zaduženog za Sektor za 

upravljanje industrijskim razvojem. 

"Industrijska proizvodnja u Republici 

Srbiji, u oktobru 2007. godine, veća je za 

3,2% u od no su na ok to bar 2006. go di ne, 

a u od no su na pro sek 2006. go di ne ve ća 

je za 15,2%. U pe ri o du ja nu ar - ok to bar 

2007. go di ne u od no su na isti pe riod 

2006. godine ostvaren je rast industrijske 

proizvodnje od 4,7%. 

Posmatrano po sektorima, u oktobru 

2007. go di ne, u od no su na isti me sec 

2006. godine zabeležena su sledeća kretanja: 

• sek tor Pro iz vod nja i di stri bu ci ja 

električne energije, gasa i vode - rast od 

6,6%, 

• sek tor Prerađivačka industrija - rast 

od 2,9%, 

• sek tor Va đenje ruda i kamena - pad 

od 1,6%. 

Podaci o industrijskoj proizvodnji - po 

namenskim grupama, u oktobru 2007. 

godine, u odnosu na oktobar prethodne 

godine, pokazuju da je došlo do rasta u 

proizvodnji: 

• trajnih proizvoda za široku po trošnju, 

za 13,2%, 

• energije, za 7,6%, i 

• netrajnih proizvoda za široku potrošnju, 

za 3,9%, 

dok je pad za be le žen kod: 

• kapitalnih proizvoda, za 3,6%, i 

• in ter me di jar nih pro iz vo da, osim 

energije, za 0,5%. 

Obim industrijske proizvodnje u oktobru 

2007. godine u odnosu na oktobar 2006. 

godine beleži: 

• rast kod 16 obla sti (uče šće u struk tu ri 

industrijske proizvodnje - 73%) 

• pad kod 13 obla sti (uče šće u struk tu ri 

industrijske proizvodnje – 27%). 

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje 

u oktobru 2007. godine, u odnosu 

na ok to bar 2006. ima le su: pro iz vod nja 

hemikalija i hemijskih proizvoda; proizvodnja 

električne energije; proizvodnja duvanskih 

proizvoda; proizvodnja derivata nafte 

i proizvodnja prehrambenih proizvoda. 

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje 

za oktobar 2007. godine, u odnosu 

na pro sek 2006. go di ne, po ka zu je da 

je ostva ren rast od 2,0%, a za pre ra đi vačku 

in du stri ju rast od 0,4%. Isti indeks, 

u odnosu na septembar 2007. godine, 

po ka zu je da je za in du stri ju ukup no 

ostva ren pad od 1,1%, a za pre ra đi vač ku 

in du stri ju pad od 4,0%. 

Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposle 

nih ma nji od 50) ko ja ni su ob u hva će na 

redovnim statističkim istraživanjem, prati 

se na uzor ku od 335 iza bra nih je di ni ca 

iz sektora prerađivačke industrije. U oktobru, 

tražene podatke dostavilo je 114 preduzeća. 

Kada se uključi ocena industrijske 

proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, 

industrijska proizvodnja u oktobru 2007. 

godine, u odnosu na prosek 2006. godine, 

kod ukupne industrijske proizvodnje veća 

je za 15,7% (bez nje taj rast je 15,2%), 

a kod prerađivačke industrije veća je za 

16,7% (bez nje taj rast iz no si 16,1%)." 

A ka ko to iz gle da iz ugla in du strij skih proizvođača, 

čitajte na narednim stranicama 

rubrike "U fokusu", posvećene Industrijskoj 

2007. 


Industrijska 2007. 


In du strij ska 2007. 

Ša ro li ko... 

TEKST: BO RIS GA JIĆ 

"Dun & Brad stre et", naj veća 

bonitetna kuća na svetu, 

u novembarskom izveštaju 

Srbiji dodeljuje rejting 

"DB5a", što je svr sta va u 

zemlje visokog rizika. Od četiri 

faktora (politički, makroekonomski, 

komercijalni i 

eksterni), kao indikatora koji 

uti ču na ukup ni rej ting, po litička 

previranja imaju najvećeg 

udela za dodeljen visoki 

ri zik na šoj ze mlji. U is toj gru pi 

sa Sr bi jom su i Bo sna, Ka zahstan, 

Azerbejdžan, Ukrajina, 

Gru zi ja i Ru si ja, dok je Slo veni 

ja, sa "DB2b", ze mlja sa najvećim 

rejtingom u regionu. 

Za što da poč ne mo osvrt na in dustrij 

sku 2007. u Sr bi ji ovom in forma 

ci jom? Pre sve ga za to što su 

informacije ovakvog tipa pokazatelj ukupnog 

am bi jen ta u ko me tre ba ne ko da ra di 

i da stvara, a najpre industrijalci. I domaći 

i stra ni. 

"D&B" navodi da je najočigledniji stabilizacioni 

faktor u srpskoj ekonomiji značajan 

porast stranih investicija, koje su 

privučene raznim poreskim olakšicama, 

umerenim doprinosima, kao i državnim 

subvencijama. Kao najveća investicija u 

Srbiji se pominje izgradnja informacionotehnološkog 

parka u Inđiji koji će obezbediti 

25.000 novih radnih mesta, značajno 

uti ca ti na pri vred ni bi lans ze mlje i do prineti 

jačanju izvozne orijentacije srpske 

privrede. 

U iz ve šta ju "D&B" se na vo di i to da, za 

razliku od često problematičnog političkog 

okruženja, "komercijalni, investicioni i 

finansijski sektori snažno jačaju i predstavljaju 

važne faktore ekonomske stabilnosti 

Srbije". 

Ru si i osta li 

Na razvoj industrijskog sektora Srbije 

svoj uti caj ima i po li tič ki fak tor. I to ne 

beznačajan. Državni planovi i ponašanja 

u aktuelnim spoljno političkim situacijama 

ima ju svoj uti caj na to s kim će mo tr gova 

ti, oda kle će nam sti ći pre ko po treb ne 

in ve sti ci je i taj po slov ni duh ino stran stva 

koji nedostaje ovde odavno. Stoga nije 

neobjašnjivo i iznenađujuće sve veće i brže 

otvaranje ruskog kapitala ka Srbiji. 

Tako je ambasador Rusije u Srbiji Aleksan 

dar Alek se jev na ne dav nom sku pu u 

klubu "Privrednik" u Beogradu, naglasio 

da po sto ji stra te ška za in te re so va nost 

velikih ruskih preduzeća za investiranje 

u Sr bi ju i to ne sa mo u obla sti ener ge tike, 

što je pri o ri tet, ne go i za dru ge gra ne 

kao što su prehrambena, metalska i 

in du stri ja na me šta ja. Šta vi še, na ovom 

sa stan ku am ba sa do ra i do ma ćih pri vredni 

ka is tak nu to je da je za uspeh ru skih 

part ne ra na srp skom tr ži štu neo p hod no 

da ima ju kom pe tent ne i po u zda ne do maće 

part ne re. Ipak, osta lo je za jav nost 

ne do re čen onaj deo ko ji se ti če stvar nog 

in te re sa Ru si je u uče šću u re ša va nju 

ko sov skog pi ta nja i po sle di ca ta kvog 

učešća na obim ekonomske saradnje sa 

ovom ve li kom ze mljom... 

Ma lo da lje, do Ki ne 

Sedmo zasedanje Mešovite međuvladine 

komisije za trgovinu i ekonomsku 

sa rad nju Sr bi je i Ki ne, ko je je odr ža no u 

Pe kin gu 12. i 13. no vem bra, pod pred sedavanjem 

ministra ekonomije i regionalnog 

razvoja Mlađana Dinkića i zamenika 

ministra trgovine Narodne Republike 

Ki ne. Ukrat ko, po ru ka sa ovog sku pa či ji 

će se značaj možda najbolje osetiti ukoliko 

Kinezi uzmu učešća u rešavanju problema 

srpske industrije i ekonomije uopšte 

zvan "Zastava Automobili", može se dati 

kroz informaciju ministra Dinkića posle 

ove posete. Naime, "osnovna poruka koju 

sam na pregovorima preneo kineskoj strani", 

re kao je Din kić "je ste da što pre sma njimo 

spoljnotrgovinski deficit koji Srbija ima 

sa Ki nom. Ove go di ne on će bi ti vi še od 

milijardu USD. Jedini način kojim to može 

da se ublaži jeste da se izvrši supstitucija 

dela kineskog uvoza. Zato sam predložio 

da jake kineske kompanije iz oblasti elektronike, 

informacionih tehnologija, ulože 

u Srbiju, da se naprave nove fabrike koje 

će proizvoditi kućišta za kompjutere i televizore 

ili možda da kod nas televizore ili 

kompjutere sklapamo", rekao je Dinkić. A 

gde su te le vi zo ri tu je i "Ju go" sa ki neskim 

rukopisom... 

Usput, kragujevačka "Zastava automobili" 

ove godine je prodala najviše vozila 

u Sr bi ji - 9.812 i na la zi se is pred "Ope la" 

koji je na srpskom tržištu plasirao 2.769 


In du strij ska 2007. 

vozila, saopšteno je iz ove fabrike. Ovome 

dodajmo informaciju koju treba čitati i kao 

poruku da se "Zastava automobili" još ne 

predaju, da će u 2008. godini proizvesti 

oko 18.600 auto mo bi la iz svog osnovnog 

pro gra ma, ali i po li cen ci ino stra nih 

automobilskih proizvođača. To je javnosti 

saopštio sredinom novembra direktor 

marketinga te fabrike Vladeta Kostić. U 

međuvremenu, Kinezi bacaju pogled i put 

Kragujevca... 

EPS - iz me đu stru ke i po li ti ke 

U samoj praksi industrije Srbije, energetika, 

kao jedna od bazičnih grana, i 

da lje ima taj sta tus, iako bez do volj no 

svog novca za investicioni razvoj. "Studija 

razvoja elektroenergetskog sektora Srbije 

od 2007. do 2015. pred vi đa da EPS iz dvoji 

3,146 milijardi evra svojih sredstava, 

4,164 milijarde iz kredita, a strateški partne 

ri bi tre ba lo da ulo že još 1,594 mi li jar de 

evra", izjavio je Dušan Živković iz Direkcije 

za strategiju i investicije EPS-a, na nedavno 

održanom 28. savetovanju "Juko-Cigre" 

u Vrnjačkoj Banji. 

CEF TA 

Ali, ka že sta ra mu drost, da ako se bi 

ne po mog neš, ne će ti ni Bog po mo ći... U 

slučaju industrije to podrazumeva dobre 

po slov ne ide je i pla no ve. Jed na od tih, i to 

odav no, je ste CEF TA. Sr bi ja je po čet kom 

ove je se ni ra ti fi ko va la 

Spo ra zum, a ovih da na 

stiže informacija da je 

u prvih devet meseci 

ostvarena robna razmena 

vredna 3 milijarde 

USD na tržištu zemalja 

potpisnica CEFTA sporazu 

ma. "I to je za Sr bi ju 

velika šansa", kako je 

iz ja vio pot pre dsed n ik 

Vla de Sr bi je Bo ži dar 

Đe lić. "Od ukup nog iz voza 

poljoprivrednih proizvo 

da na to tr ži šte 50% 

ima poreklo iz Srbije, 

a 90% ukup nog obi ma 

Srbi u Sloveniji 

Reč pri vred ni ka 

"Sve investitore koji dolaze u Srbiju upravo 

najviše zanima mogućnost proširenja u 

regionu. CEFTA sporazum predstavlja veliku 

stvar i za na še fir me, jer je u sa da šnjoj 

globalnoj ekonomiji teško biti efikasan 

i profitabilan, ako se posluje na malom 

tržištu", ocena je Jasne Matić, državnog 

sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog 

razvoja. 

CEF TA je, da kle, pri li ka za ja ča nje privredne 

saradnje u regionu. Vodeći se 

tom ide jom i že ljom, na Bi znis fo ru mu 

pri vred ni ka Sr bi je i Slo ve ni je ko ji je odr žan 

u Ljubljani u novembru, učestvovalo je 

oko 130 slo ve nač kih i 40 fir mi iz Sr bi je. 

"Fokus foruma za srpska preduzeća bila je 

prezentacija zahteva slovenačkog tržišta 

za uvoz ro be u tu ze mlju, po seb no u in dustrijsko-prehrambenom 

sektoru i predstavljanje 

mogućnosti investiranja", istakao 

je direktor Biroa za regionalnu saradnju 

PKS Milivoje Miletić. 

Slovenci u Srbiji 

Na Prvom samitu izvoznika 

održanom 8. novembra u beogradskom 

hotelu "Hajat”, predstavnici 

300 najvećih preduzeća 

u Srbiji, a posebno izvoznici, 

re kli su mi ni stri ma u Vla di 

Sr bi je i gu ver ne ru NBS da im 

nedostaju sredstva za finansiranje 

proizvodnje i traže isti 

ca rin ski tret man pri uvo zu kao 

što imaju inostrane firme koje 

posluju u Srbiji. S druge strane, 

Predrag Bubalo, ministar 

za trgovinu i usluge, najavio je 

da se pri pre ma skla pa nje sporazuma 

o slobodnoj trgovini sa 

Belorusijom, Ukrajinom i Turskom... 

Odgovor na rešenje, ili 

priča paralelnih svetova? 

tr go vin ske raz me ne 

gde Srbija ostvaruje suficit 

od no si se na ze mlje 

CEF TA", re kao je Đe lić. 

S dru ge stra ne, CEF- 

TA spo ra zum, za sve 

njene potpisnice, predstavlja bitan korak 

ka EU, ko ja je i po kro vi telj ovog pro ce sa i 

bri žlji vo ga nad gle da. On je i sred stvo in tegracije 

svih zemalja regiona, što je u ovom 

trenutku neophodno. 

Slovenačka kompanija "Trimo” otvorila 

je 8. novembra u Šimanovcima fabriku 

za proizvodnju krovnih i fasadnih panela 

u koju je investirala 12 miliona evra. U 

ovom proizvodnom postrojenju biće zaposleno 

sto radnika. "Trimo”, sa sedištem 

u Treb inju, je dan je od vo de ćih evrop skih 

ponuđača u oblasti čeličnih montažnih 

objekata. sektor razvoja, 

sektor za projektovanje, 

pro iz vod nju, mon ta žu i 

ser vis. "Fa bri ka u Ši manovcima 

je treća koju je 

Trimo otvorio, pored fabrika 

u Rusiji i Ujedinjenim 

Arapskim Emiratima, a 

po slov ni ce kom pa ni je 

po sto je još u 27 ze ma lja", 

re kla nam je Ta tja na Fink 

generalni direktor kompani 

je "Tri mo”. A ka ko je 

najavio Stanislav Bajc, 

direktor "Trimo Inženjeringa” 

u Srbiji, fabrika će 

imati kapacitet 800.000 

m 2 pa ne la, od ko jih će 

polovinu izvoziti. 

Cela priča je posledica 

opet jed ne do bre ide je da 

se for mi ra In du strij ska 

zo na u Ši ma no vci ma. 

Ovde su već prisutne kompanije iz desetak 

zemalja, među kojima su najbrojniji – Slovenci. 

Sam predsednik opštine, nedavno 

je iz ja vio da se ta zo na slo bod no mo že 

nazvati i "svetska zona Srbija", a argument 

je u ulo že nih vi še od 250 mi li o na evra "grinfild" 

investicija. 

A sle de će go di ne... 

"Glavni ciljevi makroekonomske politike 

u idu ćoj go di ni su sma nje nje in fla ci je 

i spoljnog deficita, dinamičan privredni 

rast, povećanje zaposlenosti i standarda 

stanovništva", izjavio je Mirko Cvet ko vić, 

srpski ministar finansija, po usvajanju 

predloga budžeta. Ništa novo i nepoznato. 

No, dok ne ose ti mo ostva re nje te i ta kve 

po li ti ke, na da mo se da će bi ti sve vi še in formacija 

poput sledećih: 

• U subotičkoj "Azotari", posle višegodišnjeg 

posrtanja, u septembru 2007. godine 

je ponovo pokrenuta proizvodnja, čime 

je ovaj nekadašnji gigant postao jedino 

preduzeće u Srbiji koja se bavi proizvodnjom 

kompleksnih mineralnih đubriva. 

• U kom pa ni ji "U. S. Steel Ser bia" u Smede 

re vu, u vi so koj pe ći broj je dan, u ok to bru 

je proizvedeno 70.848 tona gvožđa, što je 

najbolji rezultat od ponovnog puštanja u 

rad te pe ći 2005. go di ne, po sle za sto ja ko ji 

je trajao 18 godina. 

• Modna konfekcija "Rudnik" u Gornjem 

Milanovcu isporučuje mesečno, u okviru 

poslova dorade, partnerima u Evropskoj 

uni ji ode će u vred no sti ve ćoj od 200.000 

evra, ta ko da bi uku pan ovo go di šnji iz voz 

mo gao do sti ći 2,5 mil evra, 25% vi še ne go 

lane, izjavio je generalni direktor Milan 

Dmitrović. 

• "Austrijska firma Kronospan otkupila 

je 55 hek ta ra ze mlji šta na ko jem će u 

februaru 2008. godine početi da gradi 

fabriku univera, medijapana, oplemenjene 

iverice i panel ploča, koja će zaposliti 

300 radnika, a povremeno će angažovati 

još oko 700 njih", re kao je pred sed nik 

opštine Lapovo Dragan Zlatković i naglasio 

da je reč o in ve sti ci ji vred noj 300 mi liona 

USD. 

• Novosadska firma "Makom" položila 

je 9. no vem bra ka men te me ljac za iz gradnju 

pogona za proizvodnju drvenih patosa 

i am ba la že za vo će i po vr će u Iri gu, u ko ji će 

biti investirano oko 2 miliona evra. Izgradnja 

bi tre ba lo da bu de za vr še na u ma ju 

2008. godine, a u fabrici će biti zaposleno 

oko 100 lju di. in 


In du strij ska 2007. – Da le ko vod d.d. 

Dalekovod d.d. Zagreb u 

poslednjih nekoliko godina 

sna žno je is ko ra čio na me đunarodno 

tržište. Vizija je postati 

vodeće preduzeće u ovoj 

delatnosti u srednjoj i jugoistočnoj 

Evropi. 

S 

obzirom da se na tržištu situacija 

stal no me nja, me nja ju se i in te re si 

Dalekovoda i njegovih poslovnih 

saradnika. Dalekovod je dobio značajne 

po slo ve i u ze mlja ma van sred nje i ju goistočne 

Evrope. Protekla 2007. za Dalekovod 

je prošla u potpisivanju mnogih 

značajnih ugovora. Pre svega, treba naglasiti 

uspešno završene projekte u Gani i na 

Islandu, ali i novopotpisane ugovore. 

Ugo vo ri u 2007. 

Početkom godine potpisan je ugovor sa 

fir mom "Ka zakhstan Elec tri city Grid Ope rating 

Company" vredan 80,5 miliona dolara 

za gradnju 390 kilometara dugog 500 

kV dalekovoda, zatim ugovor koji je Dalekovod, 

zajedno s "Končar"-om potpisao s 

"Hrvatskim željeznicama" za razvoj vučnih 

si ste ma vre dan preko 68 miliona evra, 

kao i ugo vor s fir mom MEP SO za na ba vu 

opre me i iz grad nju 400 kV da le ko vo da od 

Bitole do granice sa Grčkom. 

U januaru, sklopljena su dva velika 

po slov na ugo vo ra ko ja omo gu ća va ju 

nastavak uspešnog poslovanja u 2007. 

godini. Prvi ugovor, vrednosti 18 miliona 

evra, odnosi se na nastavak aktivnosti na 

sanaciji "sivih zona", odnosno loših energetskih 

prilika u distribuciji Elektroprivrede 

hrvatske zajednice Herceg Bosne, na pod- 

ruč ju su sed ne BiH, u sklo pu 

pro gra ma "Po wer IV". Dru gi 

ugo vor od no si se na iz ra du 

glav nog pro jek ta za iz grad nju 

15 miliona evra vred nog da lekovoda 

Virje–Virovitica, između 

Dalekovoda i Hrvatske elektroprivrede 

(HEP). Izgradnja, 

prema tom projektu, trebalo 

bi da za poč ne 2008. go di ne, 

a završetak radova očekuje se 

do kra ja 2009. 

Uspešno poslovanje u 80 zemalja sveta 

O 

d svog osnivanja, 1949. godine, "Dalekovod" se razvijao u modernu organizaci 

ju ko ja je do ži ve la raz ne pro me ne i ko joj je glav na de lat nost grad nja, pro jek tova 

nje i pru ža nje uslu ga in že nje rin ga. 

Poslovanje "Dalekovoda" u vezi je sa stvaranjem dodatne vrednosti u projektovanju, 

proizvodnji, montaži i inženjeringu elektroenergetskih, saobraćajnih i 

telekomunikacionih objekata na tržištu Srednje i Jugoistočne Evrope, uz punu 

usmerenost ka zadovoljstvu klijenata. 

Kra jem ja nu a ra re a li zo vana 

je nova akvizicija Dalekovoda 

d.d. kupovinom paketa 

od 88,65% de o ni ca TIM d.d. 

("Tvornice istegnutih metala") 

u To pu skom, ko ja se da nas 

zove Dalekovod TIM d.d. Fabrika 

ima 124 za po sle na rad nika 

koji se bave proizvodnjom 

čeličnih elemenata (građevinski 

podupirači, ograde, gazišta i stubovi, 

teška čelična konstrukcija za primenu u 

brodogradnji, mostogradnji i sl.). Sadašnji 

kapacitet proizvodnje je 10.000 tona godišnje, 

uz mogućnost povećanja do 15.000 

to na, u si ner gi ji s no vim vla sni kom. 

U Ti ra ni je 24. i 25. ju la upri li če no pot pisivanje 

ugovora za izgradnju 400 kv dalekovoda 

Tirana-Podgorica i pripadajućih 

vodnih polja (tehnički dosta zahtevan pro- 


In du strij ska 2007. – Da le ko vod d.d. 

jekat koji se sastoji od visećeg dvostrukog 

400 kV vo da u du ži ni od 76,14 km, kao i 

jednostrukog dela visećeg 400 kV voda u 

dužini od 80,80 km). 

U Za gre bu je 9. augu sta 2007. pot pi san 

ugovora s norveškim operaterom "Statnett"-om 

za izgradnju 420 kV dalekovoda 

(420 kV Ska re he ia(Evje)-Ho len) du ži ne 105 

km. Zbog eks trem no te ških vre men skih 

uslova i slabo razvijene putne infrastrukture, 

radovi će se izvoditi pomoću helikoptera. 

Radovi će se odvijati na ekstremno 

niskim temperaturama, na nepristupačnom 

te re nu, i po sne gu vi si ne od tri me tra. 

To znači da će se pristupiti novoj organizaciji 

izvođenja radova, odnosno isključivo 

helikopterski rad, što je svakako izazov. Za 

Nagrade 

Dalekovod je ove 

godine dobio nagradu 

za industrijsku deonicu 

godine u segmentu 

pomorstvo, saobraćaj 

i ve ze za 2006. go dinu, 

a ista na gra da je 

osvo je na i pret hod ne 

godine. 

i Dalekovod-a d.d. Zagreb, u prisustvu visokih 

vladinih zvaničnika. Vrednost ugovora 

je oko 21,6 miliona evra, a rok za vr šet ka 1. 

decembar 2009. godine. 

Pla no vi 

S obzirom da Dalekovod ima dugoročni 

interes na skandinavskom tržištu koji je 

iskazao i ulaskom u "Sellicha Organisation" 

još 2004, na kon po slov nih kon ta ka ta 

u Švedskoj pristupilo se i pretkvalifikaciji 

za švedski deo interkonekcije dalekovoda 

Nea-Jarpshommen između Švedske i Norve 

ške, u du ži ni 75 km. 

Interesantno tržište je zasigurno i ukrajinsko 

gde je Dalekovod takođe dao svoju 

pe u ne ko li ko in fra strukturnih industrija 

– elektroprivreda, autoputevi, železnice, 

telekomunikacije. No, isto tako se radi i na 

proširenju delatnosti. 

Da le ko vod je i fir ma ko ja je sna žno 

orijentisana ka iz vo zu, jer su glav ni iz vo zni 

proizvodi viseća i spojna oprema i metalne 

konstrukcije. 

Sposobnost brze adaptacije 

Osnov poslovanja Dalekovoda čine ljudi 

s posebnim znanjima i veštinama, što visoko 

cene svi klijenti kompanije. Dalekovod 

je, inače, utemeljen na principima organizacije 

koja uči i spo sob no sti brze adaptacije 

turbulentnim uticajima okoline. Pri tom je 

Mi si ja "Da le ko vo da" 

Pru ža nje pot pu ne uslu ge 

in fra struk tur nim de lat no stima 

(elektroenergetika, putni 

i železnički saobraćaj, telekomu 

ni ka ci je), za sno va ne na 

načelima poslovne uspešnosti 

i vrhunskog kvaliteta. 

Dalekovod to će svakako biti najveći objekat 

sagrađen u takvim uslovima. 

Svečano potpisivanje ugovora između 

"Autoceste Rijeka-Zagreb d.d." i Dalekovoda 

d.d. upriličeno je 9. novembra ove 

godine. Predmet ugovora je nabavka i 

ugradnja elektroopreme, saobraćajne i 

osta le opre me za II B fa zu iz grad nje autoputa 

Rijeka-Zagreb, dopuna za puni profil 

autoputa između Kikovice i Stare Sušice 

za rekonstrukciju postojećih centara za 

kontrolu saobraćaja (COKP) kao i izvođenje 

radova za zaštitu od bure na deonici 

Kikovica-tunel Tuhobić. Ugovor je vredan 

više od 76 miliona evra, a pla ni ra ni za vršetak 

ra do va je kra jem 2008. go di ne. 

U Osijeku je 14. novembra potpisan ugovor 

za izgradnju dalekovoda 2x400 kV Ernestinovo-Pecs, 

deonica Ernestinovo-Držav na 

granica. Ugovor je potpisan između firme 

"HEP Operator prijenosnog sustava d.o.o." 

tehničku ponudu za dalekovod "Odessa 

High Vol ta ge Grid Up gra de - Con struc tion 

of 330 kV Li ne from Adjalyk to Usa tovX", 

dužine 123,6 km. Nakon tehničke, očekuje 

se i finansijska po nu da. 

Tržište Evropske Unije takođe je važno 

za Dalekovod, a dobijeni poslovi u Norveškoj 

i na Islan du od lič na su ula zni ca na 

spomenuto tržište zbog vrlo slične zakonske 

regulative. 

Na tržištu EU Dalekovod je učestvovao 

na međunarodnim konkursima i, iako 

nisu dobili značajnije poslove, zbog toga 

što većina zemalja ima svoje firme kvalifikovane 

za radove na infrastrukturnim 

objek ti ma, u ovoj fir mi su si gur ni da će prona 

ći svo je me sto i na ovom tr ži štu, ka ko 

cenom i kvalitetom, tako i ponudom svojih 

proizvoda i usluga. 

Dalekovod nastoji da se pozicionira u 

zemljama u regionu i ostalom delu Evrodelovanje 

kompanije obeleženo "stakeholder"-skim 

pristupom, posebno vidljivim u 

činjenici da je preduzeće u većinskom vlasništvu 

sadašnjih i bivših radnika. Dalekovod 

Gru pa ima pre ko 2.000 za po sle nih. 

Da le ko vod se u ši roj jav no sti pre po znaje 

i kao od go vo ran član dru štva, ko ji vo di 

računa da održivi razvoj kompanije bude 

uskla đen s in te re si ma ši re za jed ni ce i 

za šti tom sre di ne. 

Vred nost je u traj no sti! 

Dalekovod d.d. 

HR-10000 Zagreb, Marijana Čavića 4, 

Hrvatska; 10001 Zagreb, P.P. 128 

Web: www.dalekovod.hr, 

www.dalekovod.com, www.dalekovod.eu 

E-mail: dalekovod@dalekovod.hr 

Tel: +385 1 24 11 111 - Centrala 

+385 1 61 70 393 - Predsednik Uprave 

Fax: +385 1 61 70 450 


In du strij ska 2007. – Sa ac ke 

Kompanija "Saacke" iz Bremena, 

na upit redakcije časopisa 

In du stri ja da za po tre be te me 

broja završnog izdanja u ovoj 

godini, odgovori čime je sa njihovog 

stanovišta obeležena 

Industrijska 2007, poslali su 

nam ume sto bi lo ka kve oce ne 

primere realizacije i prikaze 

nekoliko značajnih poslova i 

događaja - u Rusiji, Indoneziji 

i Srbiji... 

Pr vi po sao – Ru si ja: 

no va ko tlar ni ca na ru skom 

ko smo dro mu Ple sek 

Kraj prošle i početak 2007. godine započeo 

je uspešno za "Saacke", zahvaljujući dobroj 

saradnji između predstavništva kompanije u Moskvi 

i centrale u Bremenu. Nova kotlarni ca na ru skom 

kosmodromu Plesek, opremljena sa 3 gorionika 

tipa SKVG-A, završena je dva meseca pre planiranog 

roka. Radi se o jednom od najvažnijih svemirskih 

centara u Rusiji... 

Godine 2005, ruska vlada odlučila je da izvrši 

izmene na toplovodu kojim se grejao Plesek i okolina, 

i to na gas. Iz gra đe na je no va zgra da kotlarnice 

sa tri parna postrojenja opremljena gorionicima tipa 

SKVG-A iz kompanije "Saacke". 

Nekoliko 

Nakon najave ruskog predsednika Putina da će 

posetiti ovo postrojenje u decembru, učinjeni su 

neverovatni napori u kompaniji "Saacke", kako u 

Bremenu, tako i u Moskvi, da se isporuče gorionici 

i ostala potrebna oprema dva meseca pre predviđenog 

ro ka, kao i da se sa mo mon ti ra nje i pu šta njeu 

rad završi za polovinu predviđenog vremena. 

I došao je dan posete predsednika Putina, 14. 

decembar. U pratnji bivšeg ministra odbrane Sergeja 

Ivanova, i izvršnog direktora "Gasprom"-a Alekseja 

Milera, Vladimir Putin je saslušao prezentaciju servisnog 

inženjera iz "Saacke Russland Service o. o. o." 

Viktora Staršinova, koji je s ponosom upoznao visokog 

go sta i prat nju sa po stro je njem, ko je je pu stio u 

rad neposredno pre toga. 

Dobar i pouzdan posao visokog kvaliteta uprkos 

pritiska rokom izrazito je ocenjen od strane ruske 

vlade. Predstavništvo kompanije "Saacke" u Moskvi, 

kao i "Sa ac ke Rus sland Ser vi ce o. o. o." na gra đe ni 

su od strane komande raketnih snaga. A gorionicima 

SKVG-A, "u dru štvu" sa pred sed ni kom Pu ti nom, 

dva dana su se nalazili u vestima emitovanim na 

ruskoj televiziji... 

dobrih poslova 


In du strij ska 2007. – Sa ac ke 

Dru gi po sao – In do ne zi ja: 

51 go ri o nik za 10 to pla na 

Iz Indonezije u centralu kompanije "Saacke" 

u Bre me nu, sti gao je na log za ku po vinu 

i montiranje 51 gorionika koliko 

je trebalo postaviti u 10 toplana, u 

Indoneziji. Odmah je bilo jasno da 

se ra di o još jed nom zah tev nom i 

specifičnom poslu. Naime, u pojedinim 

toplanama trebalo je postaviti 

čak do 8 go ri o ni ka u jed noj ko mori 

za sagorevanje. Osim toga, u pitanju 

su gorionici koji rade na četiri različite 

vrste goriva. Instaliranje sistema 

je trebalo obaviti u zonama izrazite 

opa sno sti. A ceo po sao tre ba da obavi 

u isto vre me čak pet ti mo va! Sve 

u sve mu, vr lo im pre siv na ve li či na 

naručenog posla... 

Posao je ozvaničen stavljanjem potpisa, 

i to januara ove godine, u Bremenu, nakon 

čak 14 meseci temeljnog istraživanja i 

rada na terenu. 

Od tog trenutka, započelo je svojevrsno 

putešestvije 51 gorionika, od Bremena, do 

Indonezije, do kompanije SMI ("Styrindo 

Mono Indonesia"). Na osnovu usvojenog 

projekta, SMI će izvršiti zamenu gotovo 

svih si ste ma pa lje nja u svom he mij skom 

postrojenju, i to opremom i rešenjima iz 

kompanije "Saacke". Samo naručivanje 

stiglo je neposredno od lokalnog predstav 

ni ka "Sa ac ke"-a – EURO A SI A TIC-a. Od 

pedeset gorionika tipa DDZG 6 (raspona 

sna ge od 1,5 do 5,5 MW) i jed nog go ri o- 

ni ka ti pa DDZG 14 (sna ge 45 MW), ve ći 

deo bi će ugra đen u ko tlo ve za ter mal no 

ulje. Po red to ga, ne ki od go ri o ni ka će za 

pogonsko gorivo koristiti nus produkte pri 

preradi nafte i prirodnog gasa poput vodonika, 

odnosno tara, čiji glavni sastojak su 

polimeri na bazi ugljovodonika. 

U hemijskoj industriji uobičajena je praksa 

da se poštuju pravila dodatne 

provere, koji podrazumevaju posebne 

zah te ve za uobi ča je nu opre mu u 

primeni. Kako se proces proizvodnje 

može zaustaviti samo za vrlo kratko 

vre me, iz me ne su mo ra le da se obave 

u pet postrojenja istovremeno, 

što mo že da iz ve de sa mo pet ti mo va 

paralelno. 

U Bremenu su iskoristili ovaj projekat 

kao priliku da prošire kapacitet 

snage za seriju gorionika DDZG, na 

1,5 MW. 

Tokom juna ekipa iz EUROASIA- 

TIC-a pohađala je obuku u Bremenu, 

u trajanju od nedelju dana. Nakon toga 

obavljen je prijemni test u postrojenjima, a 

gorionici su otplovili ka Indoneziji. Montiranje 

i puštanje u rad 51 gorionika planirano 

je da se oba vi u pe ri o du od sep tem bra do 

novembra, a završetak celog projekta predvi 

đen je za kraj ove go di ne. 

Tre ći po sao – Sr bi ja: 

23 Se @vis si ste ma za 

Be o grad ske Elek tra ne 

S 

tavljanje potpisa na dokument kojim 

se na ru ču ju 23 Se @vis si ste ma upravljanja 

radom gorionika, upriličeno 3. 

apri la ove go di ne, od stra ne grad skih 

vlasti Beograda, bio je događaj 

od posebne težine i značajan za 

tim pod vođ stvom dipl. inž. Go rana 

Šćekića, direktora regionalnog 

predstavništva kompanije Saacke, 

u Sr bi ji. U pi ta nju su si ste mi 

upravljanja namenjeni za nesmetan 

i kvalitetan rad toplana Dunav, 

Voždovac i Konjarnik, koje se nalaze 

u sastavu Beogradskih elektrana. 

Zaključenjem ovog posla je 

ujedno pokazano, i dokazano, da 

najveći snabdevač energijom u 

Srbiji – Beogradske Elektrane – u 

potpunosti računaju i oslanjaju se u svom 

ra du na teh no lo gi ju i teh no lo ška re še nja 

koja dolaze iz kompanije Saacke. 

Navedene toplane, čija je ukupna snaga 

oko 600 MW, de lom su opre mlje ne "Sa acke"-ovim 

gorionicima, a delom gorionicima 

drugih proizvođača. No, svim gorionicima, 

bez obzira na proizvođača, upravljaće se 

preko Se @vis sistema kompanije "Saacke", 

po čev od ove grej ne se zo ne. 

Isporuka naručenog podrazumeva tri 

različite verzije sistema Se @vis za toplane 

ko je ima ju je dan ili vi še go ri o ni ka sa 

snagom raspona od 

7 do 116 MW. Ovome 

tre ba do da ti i 

kom ple tan si stem 

ko mu ni ka ci je ko ji 

će se odvijati preko sistema "Profibus DP", 

koji je povezan sa Simensovim signalnim 

sistemima. 

Tim iz Bremena, centrale kompanije 

"Saacke", uspeo je da realizuje vrlo zahtev 

nu po rudž bi nu iz ovog ten de ra, i to u 

rekordnom roku od 9 nedelja, računajući 

od pr vog sa stan ka do tre nut ka sa me 

isporuke. Prijem za toplane koji je izvršila 

delegacija iz Beograda, učinjen je u junu 

ove go di ne, u Bre me nu. Od tog tre nut ka, 

po čeo je pro ces is po ru ke i mon ti ra nja. 

U ovoj pro fe si o nal no i br zo iz ve de noj 

re a li za ci ji ugo vo rene 

po rudž bi ne, treba 

is ta ći po seb no 

trud Jur ge na Špi ca 

iz po slov nog sekto 

ra 3, kao i Marka 

Haj sen bi te la iz 

ode lje nja za elektro 

in že njer stvo u 

Bre me nu. 

Na samom poslu montiranja i puštanja 

u rad angažovana su tri tima vrlo specifičnog 

sastava. Pod rukovodstvom "Saacke"- 

ovog servisnog partnera "MIK Servisa", 

na ovom po slu na šli su se i "Sa ac ke"-ovi 

partneri u oblasti servisiranja iz nekoliko 

zemalja bivše Jugoslavije. 

Mon ti ra nje i pu šta nje u rad bi lo je oroče 

no do ok to bra, jer je ne sme tan rad ovih 

beogradskih toplana uveliko zavisio od 

uspe šne re a li za ci je ovog pro jek ta. Ta ko 

je i bi lo... 

Opširnije informacije možete dobiti u 

beogradskom predstavništvu kompanije 

Saacke, na adre si YBC – Bu le var M. Pu pina 

10E/412, No vi Be o grad, tel: +381 11 

3017335; fax: +381 11 3017336; e-mail: 

g.scekic @saacke.de 


ufokusu 

In du strij ska 2007. - Schrack Tech nik d.o.o. 

I u 2008. na sta vlja se trend 

ra sta pro me ta i ula ga nja! 

RAZ GO VA RAO: BO RIS GA JIĆ 

Ključni faktor za uspešnu industrijsku 

proizvodnju danas predstavlja 

sa vr še ni tim ski rad unu tar pred u zeća, 

a često i direktno povezivanje sa 

mrežom partnera dobavljača. Ovo je 

pri stup ko ji Schrack Tech nik d.o.o. primenjuje 

i predlaže svojim klijentima, 

ali je, ujed no i pri stup na ko me funkcioniše, 

između ostalog, i unutrašnja 

organizacija u ovoj cenjenoj firmi na 

ovdašnjem tržištu. 

www.schrack.co.yu 

Umesto uobičajenog razgovora pred 

kraj godine, sa prvim čovekom 

ku će, u slu ča ju Schrack Tech nik 

d.o.o. generalnim menadžerom Nenadom 

Rebićem, sagovornike za temu ovog broja 

Industrije potražili smo među vodećim 

komercijalistima firme. Stevan Simeunović, 

Branislav Stamatović i Marko Nedeljković, 

go vo re iz svog, is ku stve nog ugla o in dustrij 

skoj 2007. i o me stu i ulo zi "Schrack 

Technik d.o.o." na domaćem tržištu i u 

narednoj godini. 

Stevan Simeunović: Na kon tri go di ne 

ra da u "Schrack"-u i to li ko du gog kon tak ta 

sa ovim ti pom po sla, mo gu da ka žem da je 

ovo pe riod u ko me se mo že ose ti ti po mak 

u kvalitetu tražene robe. Do sada je moglo 

sve. Sada već nadzorni organi i investitori 

tra že kva li tet ni ju opre mu. 

Ove go di ne, uvo de se evrop ski stan dardi, 

ne sa mo u po gle du funk ci o nal no sti 

opre me, ne go i po pi tanju 

izgleda, načinu dokazivanja 

porekla. 

Ipak, ima pro ble ma, 

jer dr žav ne fir me spo ro 

pra te ovaj trend. Na rav no 

da privatni investitori više 

vo le svoj no vac ko ji ulažu, 

nego direktori državnih 

firmi. Čast izuzecima, 

poput Aerodroma "Nikola 

Stevan 

Simeunović 

Tesla", ili Zavoda za izradu novčanica i 

kovanog novca... Generalno, mislim da su 

"Schrack" i osta le fir me 

u na šem ran gu, u ni vou 

kva li tet nih evrop skih 

proizvođača na niskom 

naponu, a čujemo da je 

ta ko i na ni vou sred njeg 

na po na, jer smo stal no 

na tr ži štu. I ina če je tendencija 

da se ide na unifikaciju opreme, 

standardizaciju i poboljšanja kvaliteta. 

U oblasti releja Schrack 

uestvuje sa gotovo 35%, 

i me za u zi ma vo de u 

poziciju na tržištu 

INDUSTRIJA: Da li i ko li ko na kre ta nja 

na tržištu sada utiče bolja obaveštenost 

o to me šta se ra di na dru gim tr ži šti ma, 

posebno u okruženju? 

Stevan Simeunović: Jed nim de lom na 

to uti če i naš agre si van na stup na tr ži štu, 

kampanja ubeđivanja klijenata da je naš 

pro iz vod mno go bo lji od ne kog dru gog, a 

da ni je mno go sku plji. I ova kva kam pa nja, 

ne sa mo na ša, ne go i na še kon ku ren ci je, 

uspeva da dokaže investitoru da će za 5% 

veću cenu dobiti 300% bolji kvalitet. Drugi 

uzrok je dosta stranih investitora, odnosno 

stranog kapitala, koji sa sobom donosi svoja 

is ku stva, iz Evro pe na pri mer, po seb no u 

pogledu standardizacije pogona, i želi da i u 

Srbiji ima pogon prema istim standardima. 

Osim to ga, i sa ma udru že nja, po put In ženjer 

ske ko mo re, ko ja su bi la mr tva po slednjih 

desetak petnaest godina, sada su otvorila 

i proširila svoje vidike, pa smo, tako, 

održali dosta stručnih prezentacija. Dakle, 

bukvalno se radi na 

propagandi onoga što 

predstavlja kvalitet na 

ovom tržištu. 

Branislav Stamatović: 

Ima dosta situacija 

kada pomažemo klijentima 

i sa tehničkim 

detaljima određenih, traženih proizvoda 

ili re še nja, a da oni, do sa da, ni su ima li tu 

vrstu pomoći i morali su 

da se osla nja ju na svo je 

inženjere. Sada dobijaju 

našu tehničku pomoć, 

naše savete o tome da 

postoji i neki drugačiji 

na čin da se ne što od radi, 

i da se utro ši ma nje 

materijala, a da se dobije 

ista funk ci ja, da kle, 

optimizacija... 

Bukvalno krećemo od 

Branislav 

Stamatović 

po mo ći pro jek tan ti ma, pri li kom pro jek to vanja, 

a kasnije pomažemo i investitorima u 

procesu odlučivanja u izboru izvođača na 

osnovu kriterijuma kvaliteta. I dalje postoje 

fir me ko je ni su mno go struč ne u iz vo đenju... 

Nakon izbora, pomažemo i samim 

izvođačima u njihovom delu posla. 

Marko Nedeljković: Kao ne ko ko ra di u 

Schrack-u se dam go di na, mo gu da ka žem 


u fokusu 

In du strij ska 2007. - Schrack Tech nik d.o.o. 

da se na ša kom pa ni ja od pr vog da na tru di 

da tržište osvoji isključivo kvalitetom, brzom 

isporukom i adekvatnom cenom. Trebalo je 

vremena da kupci pored 

mnogih koji na tržištu 

nude sličnu opremu prepoznaju 

Schrack-ov kvalitet 

i si gur nost u ra du. 

Kao što Vaši čitaoci 

već zna ju naš po sao, a i 

mnoge druge stvari, su 

vezane za ekonomsku 

situaciju u zemlji. Dolaskom 

stranih investitora 

i otvaranjem naše zemlje 

Marko 

Nedeljković 

prema svetu povećava se obim posla ne 

sa mo za nas ne go i za sve iz vo đa če ra do va 

u Srbiji. 

Naravno svako od nas prodavaca niskona 

pon ske opre me ima svoj spe ci fi čan 

nastup, svoj način pristupa kupcima da bi 

im pomogli pri odabiru opreme. Pazite, ja 

ne mo gu da ka žem da su na ši osi gu ra či kvalitetniji 

od istih proizvoda drugih proizvođača, 

a ni bi lo ko iz dru gih fir mi mo že da ka že 

da su njihovi osigurači bolji od "Schrak"- 

ovih. Po sto je od re đe na pra vi la po na ša nja 

prema konkurenciji. A ona zabranjuju da 

kudimo tuđu opremu, odnosno da je ona 

ma nje kva li tet na od na še. To je naš ko deks 

ponašanja! 

Jedan od najvećih uticaja na kupovinu 

opreme ako ste investitor, jeste sama cena 

koja odlučuje u većini slučajeva. Međutim, 

značajniji uticaj ima poverenje koje smo 

izgradili tokom višegodišnje saradnje sa 

klijentom, bez obzira na veličinu poslova. 

Trenutno, mnogo je lakše prodati opremu, 

a mno go te že iz ve sti sve ra do ve ko ji se traže. 

Pre pet go di na, do šao nam je di rek tor iz 

Be ča i re kao da će do ći tre nu tak ka da će 

na našem tržištu biti toliko posla da neće 

ima ti ko da iz vo di sve te ra do ve. Ja sam mu 

se, u ne ve ri ci, na sme jao u li ce, a, evo, mi 

upravo dolazimo do toga... 

INDUSTRIJA: Pored poverenja, i kvalitet 

proizvoda ima bazično mesto u poslovanju. 

Kako dokazati da izborom za vašu kuću, klijent 

do bi ja kva li tet, ne sa mo opre me? 

Stevan Simeunović: Kroz rad se sti ču 

reference, a referencama se dolazi do 

po ve re nja lju di u vas ko ji nas on da i preporučuju 

dalje. To ima za posledicu da je 

in ve sti tor otvo re ni ji. I to uti če na ce nu! Ako 

investitor otvori karte pred nama, i kaže šta 

mu sve tre ba, uvek se mo že na ći jef ti ni je 

rešenje, u odnosu na situaciju kada vam 

samo poruči, recimo, 300 osigurača, 200 

rastavnih sklopki i 100 kontaktora... Kvalitet 

naše usluge podrazumeva da klijentu 

ka že mo šta sve mo že da ura di sa na šom 

opremom. 

Što se tiče kvaliteta samih proizvoda u 

na šoj po nu di, zna se da je on ne sum njiv... 

Marko Nedeljković: 

...osim u si tu a ci ja ma ka da se tra ži 

da se do ka že kva li tet da te opre me. A to 

se do ka zu je ate sti ma. I to je, za me ne, 

je di ni na čin do ka zi va nja kva li te ta opreme. 

"Schrack" je još pre ne ko li ko go di na 

us peo da, osim stra nih, do bi je i do ma će 

ate ste. Na to me smo ja ko pu no ra di li, skoro 

dve go di ne! Zna či, ima mo ser ti fi ka te i 

za ru sko tr ži šte, po red onih za do ma će, 

kao i strane sertifikate. Sertifikati i atesti 

se tra že uglav nom u slu ča je vi ma ka da 

je investitor strana firma koja traži da se 

do ka že po re klo opre me. 

Branislav Stamatović: Ka da se ro ba 

ugra di, ona sa mim tim po ka zu je svoj kva litet. 

Do sa da ni je bi lo pri med bi ni na je dan 

obje kat ko ji je ra đen na đom opre mom, da 

se ne što lo še de si lo. To je auto mat ski po kazatelj 

kvaliteta! 

Oprema koja se ranije koristila, bila je 

kratkog veka trajanja. Plaćani su ljudi za 

intervencije. Sada, sa dolaskom kvalitetnih 

firmi na naše tržište, toga više nema. Jeste 

ce na vi ša u od no su na tu opre mu, ali se 

uvi đa da na du že sta ze ne će bi ti tro ško va 

poput plaćanja izlaska na teren i slično... 

Stevan Simeunović: Tu svoj uti caj ima 

i pooštrena zakonska regulativa. Ranije, 

pokupite desetak fizikalaca kod Vukovog 

spomenika, i završite bilo koji posao. Sada, 

zbog drugačije regulative, nastaje problem 

drugačijeg plaćanja i tih ljudi. Nema više 

plaćanja "na crno"... 

Osim toga, neke državne firme formirale 

su tzv. "ven dor li ste", od no sno "cr nu" i "be lu" 

li stu pro iz vo đa ča. Ja ko te ško je ući na "be lu" 

listu proizvođača. Prilažu se katalozi, ne 

samo ovi za krajnje korisnike odnosno investitore, 

nego i katalozi u kojima su navedeni 

svi detalji, referenc liste, mišljenja korisnika. 

I to sve, sa mo da bi smo mo gli da da mo 

ponudu za ulazak na vendor listu. 

Potom dolazi otvorena utakmica - cena, 

rokovi isporuke i sve ostalo. Znači, borba za 

po sao vo di se na tri fron ta... 

INDUSTRIJA: Kada govorimo o narednoj 

godini, o planovima u domenu poslovanja, 

da li se već sa da u "Schrack"-u raz go va ra 

Schrack - istorija preduzeća 

Početkom devedesetih godina predu 

ze će je na sta lo iz kom pa ni je 

Schrack AG, ko ja je u pro šlom ve ku pi sala 

istoriju industrije. 

Go di ne 1914. Dr. Edu ard Šrak skrenuo 

je pa žnju na se be pro na la skom 

optičkog stereometrijskog sistema za 

premer terena. 1918. godine razvio je 

prvu austrijsku industrijski proizvedenu 

radio cev. 

Preduzeće Schrack AG je osnovano 

1920. i pre sve ga se ba vi lo raz vo jem, proizvodnjom 

i prodajom telefonskih sistema, 

radio uređaja, sigurnosnih prekidača 

i protivpožarnih alarmnih sistema. U 

svojoj dugogodišnjoj istoriji, Schrack se 

razvio u tehnološko preduzeće, koje je 

sistemska rešenja povezalo s poznatom 

markom. 

Početkom 90-ih godina počelo se sa 

znatnim povećanjem palete proizvoda 

i na pra vlje ni su pr vi ko ra ci u sme ru ekspan 

zi je pre ma Is toč noj Evro pi. Kra jem 

2002. go di ne Schrack je pre u zeo austrijsko 

pred u ze će "Highspeed Ca bling" i 

kompletno ga integrisao. 

2005: SAMOSTALNO AUSTRIJSKO 

PREDUZEĆE 

Nova struktura učešća preko menadžerskog 

preuzimanja preduzeća 

Uprava preduzeća Schrack Energietechnik 

GmbH, sa sta vlje na od tri di rek to ra, 

Vilhelma Grosajbla, Viktora Esbihla i 

Norberta Kaspera, preuzima 2005. 16% 

novog društva Schrack Energietechnik 

International GmbH. 

Veliki partner u pozadini je grupa 

Hannover Finanz, koja poseduje 84% 

preduzeća. Oba partnera imaju podršku 

austrij skog ban kar skog kon zor ci ju ma, 

sastavljenog od banaka Investkredit i 

Raiffeisen-Landesbank WNÖ. 

o mogućim projekcijama kretanja i šta se 

sve može očekivati u sledećoj poslovnoj 

godini? 

Stevan Simeunović: Trend iz ove go di ne 

će se si gur no na sta vi ti, a to zna či rast prometa, 

ulaganja, naravno ukoliko ne bude 

bilo nekih političkih potresa koji su karakteristični 

za Srbiju. Taj trend pogotovo važi 

za na šu gra nu, jer, svi ma je ja sno da onaj 

otvoreno-zatvoreni krug trgovine ne može 

da funkcioniše doveka, i da mora da se 

vra ti na ba zu, zna či, na in du stri ju, na pro izvodnju, 

da bismo mogli da napredujemo i 

kao dru štvo... in 


in du strij ska 2007. 07. – Mes ser Teh no gas AD 

LI DER osta je li der 

i u go di ni ju bi le ja 

Messer Tehnogas je vodeći proizvođač 

industrij skih i me di cin skih 

gasova u Srbiji. Kompanija poseduje 

dva postrojenja za razlaganje 

vazduha, postrojenje za proizvodnju 

vodonika, postrojenje za proizvod 

nju ugljen dioksida, postrojenje 

za pro iz vod nju azot su bok si da i 

nekoliko generatora azota, kao i 

postrojenja za proizvodnju acetilena 

i punionice tehničkih i medicinskih 

gasova. Pored toga, Messer 

Tehnogas ima više od 70 prodajnih 

me sta, slu žbu in že nje rin ga, 

eki pe za mon ta žu i ser vis, i ve li ku 

flotu cisterni i kamiona, garantujući 

tako svojim kupcima tehničku i 

lo gi stič ku po dr šku 24 sa ta dnev no, 

365 da na go di šnje. 

Mes ser Teh no gas AD deo je Messer 

Gro up GmbH sa se di štem 

u Nemačkoj, vodećeg svetskog 

proizvođača industrijskih i medicinskih 

gasova, sa preko 9.000 zaposlenih, 1 milijardom 

evra godišnjeg prihoda i više od 

100 godina tradicije na tržištu gasova. 

De ce ni ja od do la ska u Sr bi ju 

Mes ser je svoj rad u Sr bi ji za po čeo 

1997. godine, preuzimanjem srpskog proizvođača 

industrijskih i medicinskih gasova 

– Teh no ga sa AD. U to vre me, po li tič ka 

i tržišna situacija nisu obećavale. Messer 


u fokusu 

in du strij ska 2007. – Mes ser Teh no gas AD 

je preuzeo rizik, vođen verom u budućnost 

zemlje i regiona. Problemi sa kojima se 

Messer u početku susretao većinom su 

se ticali politike i problema vezanih za 

socijalni program. Međutim, pošto su ovi 

problemi uspešno prevaziđeni, Messer je 

1998. godine nagrađen za najbolji socijalni 

pro gram. 

To kom 10 go di na svog po slo va nja u 

Sr bi ji, Mes ser Teh no gas iz ra stao je u 

mo der nu evrop sku kom pa ni ju. Na kog 

du gog pe ri o da te ško ća, kom pa ni ja je 

po če la da uži va u po zi tiv nim re zul ta tima 

svo je hra bre od lu ke. Mno ge stva ri 

u ze mlji pro me ni le su se to kom ovog 

vre me na na bo lje. Iako tr ži šte još uvek 

ni je zre lo, pri su tan je pro blem li kvid no sti, 

kao i mnogo birokratskih problema, poziti 

van raz voj ze mlje se ja sno vi di. Prav ni 

okvi ri su pred vi dlji vi ji, po re ski si stem je 

veoma stimulativan za korporacije, veća 

je transparentnost i profesionalizam u 

po slo va nju. Ose ća se op ti mi zam, i po javlju 

ju se po slov ne pri li ke ko je u pro šlo sti 

nisu postojale. Srpska ekonomija počela 

je da se bu di iz svog du gog sna. Po što su 

pro iz vo di kom pa ni je pri sut ni u mno gim 

industrijskim granama, od proizvodnje 

čelika do prehrambene industrije, širenje 

pro da je na ovom tr ži štu uka zu je na po veća 

nu pro iz vod nju ku pa ca. 

In ve sti ci je u pro iz vod nju, 

tr ži šta, kva li tet... 

Mes ser Teh no gas na sta vlja sa ši renjem 

svo jih po sto je ćih ak tiv no sti, otva ra 

no va tr ži šta, mo der ni zu je svo je pro iz vodne 

i distributivne kapacitete i investira u 

no ve pro jek te. Jed na od de set naj ve ćih 

in ve sti ci ja u Sr bi ji 2006. go di ne bi lo je 

ula ga nje Mes ser Teh no ga sa vred no 44 

miliona evra u novo postrojenje 

za razlaganje vazduha 

u Sme de re vu ko je pro iz vo di 

kiseonik, azot i argon, uglavnom 

za snab de va nje U.S. 

Steel-a Sr bi ja. 

Po pitanju kvaliteta, pored 

najnovijih ISO standarda, kompanija 

je takođe uvela HACCP 

si stem, omo gu ću ju ći ta ko 

svojim kupcima proizvodnju u 

skladu sa najnovijim međunarod 

nim stan dar di ma. Deo proizvodnog 

programa, kiseonik, 

dobio je GMP sertifikat (sertifikat 

dobre proizvođačke prakse) 

Evrop ske Uni je kao lek, ko ji 

se sada koristi u zdravstvenim 

ustanovama Srbije i Evropske 

Uni je u skla du sa naj vi šim standardima. 

Messer raspolaže sa preko 

300 sopstvenih tehnologija 

primena gasova u oblastima 

prečišćavanja vode za piće i 

zamrzavanja i čuvanja hrane, u 

rib nja ci ma, kod ga zi ra nja pi ća 

i pa ko va nja ne ga zi ra nih teč nosti, 

u staklenicima, tretmanu 

otpadnih voda, zatim primena 

kiseonika i azot suboksida u 

medicini, primene gasova u 

metalurgiji, sečenju i zavarivanju, 

petrohemijskoj i hemijskoj 

in du stri ji, re ci kla ži ot pad nih 

materijala, itd. 

U pla nu - uvo đe nje 

te le me trij skih si ste ma 

Messer Tehnogas nastoji da ostane prepoznatljiv 

kao tržišni i tehnološki lider, kao 

i da održi i unapredi kvalitet svojih proizvoda 

uz veoma konkurentne cene, da ojača 

svoju poziciju kod kupaca i 

da ra ste za jed no sa nji ma. 

Ernst Bode, generalni direktor, 

Messer Tehnogas a.d. 

Planovi za budućnost, pored brojnih 

zanimljivih investicija, obuhvataju uvođenje 

telemetrijskih sistema koji će kupcima 

omogućiti sigurnost i udobnost, unapređenje 

tehnologija koje štite životnu sredinu 

od za ga đe nja, kao i po če tak no vih pro jeka 

ta ko ji će učvr sti ti po zi ci ju kom pa ni je 

na tržištu i doprineti pozitivnom razvoju 

zemlje. 

Mes ser Teh no gas AD 

Banjički put 62, 11090 Beograd 

Tel: 011 3537 200 

Fax: 011 3537 291 

E-mail: postoffice@mes ser.co.yu 

www.messer.co.yu 


In du strij ska 2007. – Plan net 

Oce ne iz ove i per spek ti ve 

za sle de ću go di nu 

Ak tiv no sti u 2007. go di ni 

Jedan od prioriteta firme Plannet u 

2007. godini bio je uvođenje robota u 

domaće proizvodne pogone. Da bi započeo 

rad na uvo đe nju ro bo ta, bi le su neophodne 

ozbiljne pripreme, kako unutar 

same firme, tako i na pripremi tržišta za 

ovu, u našim uslovima novu tehnologiju. 

Iako su i do sa da ro bo ti, do du še u ve o ma 

malom broju, ugrađivani u pogone na teritori 

ji Sr bi je, ni je bi lo fir mi ko je su se kao no sioci 

posla bavile robotikom kao primarnom 

de lat no šću. Ro bo ti su uglav nom do la zi li 

direktno od stranih isporučilaca i/ili izvođača 

radova na novim objektima, mahom 

u industriji građevinskog materijala i prehrambenoj 

industriji. Zato smo nastojali da 

ponudimo našim komitentima kompletna 

rešenja u nekoliko segmenata i to: 

1. pakovanju i paletiziranju 

2. rukovanju materijalima i delovima 

3. zavarivanju. 

Ne ki od ovih pro je ka ta su, uz po moć 

naših saradničkih firmi već realizovani, 

dok je realizacija drugih u toku. 

Najveći interes kod naših komitenata bio 

je rešavanje problema pakovanja i paletizira 

nja pro iz vo da. Raz log za ovo je bio stal ni 

proces (i tržišni pritisak) da se troškovi 

proizvodnje smanje. Podsticajni faktor za 

uvo đe nje ro bo ta u in du stri ju bio je sva ka ko 

brzi povrat investicije, koji kod procesa 

pakovanja iznosi do dve godine. 

Ro bo ti ka, ali i upra vlja nje 

mo tor nim po go ni ma 

i auto ma ti za ci ja 

Pored poslova vezanih za robotiku, 

Plannet se bavio svojim već tradicionalnim 

poslovima vezanim za upravljanje 

motornim pogonima i automatizaciju 

(merenje, nadzor i upravljanje) u 

prehrambenoj industriji, vodovodima 

i in du stri ji ne me ta la. U ovom seg mentu, 

najviše smo radili sa regionalnim 

vo do vo di ma i pe ka ra ma u Voj vo di ni i 

Beogradu. 

Re a li zo van je i in te re san tan pro ces 

auto ma ti za ci je u uz ga ja li štu pe čur ki u 

Novoj Varoši (automatizacija i upravljanje 

mikroklimatskim uslovima u komorama 

za uzgoj šampinjona). 

Naravno, bilo je i negativnih spoljnih 

uslo va ko ji su uti ca li na naš rad. To su još 

uvek nedovoljne investicije u automatizaciju 

pro ce sa, kao i ma sov ni uvoz i ku po vi na 

polovne, već amortizovane opreme od strane 

većeg broja komitenata. 

Per spek ti ve u 2008. go di ni 

Na da mo se da će 2008. go di na bi ti 

bolja od prethodne. Plannet će nastaviti 

sa programom robotike i automatizacije 

procesa i mašina u industriji, uz upotrebu 

kvalitetnih komponenti vodećih svetskih 

proizvođača i uz što bolja i savremenija 

tehnička rešenja. 

Ujedno, koristimo priliku da svim našim 

poslovnim partnerima već sada zaželimo 

uspe šnu 2008. go di nu. 

Plannet d.o.o. 

Cen tra la: 

Vase Miskina Crnog 4, 

21000 No vi Sad 

Kan ce la ri ja: 

YBC, Bulevar Mihaila Pupina 10a, 

ulaz 2/4, 11070 No vi Be o grad 

tel/fax: 011/2132-156, 2143-267 

E-mail: icmbg@sezampro.yu 


ufo 

In du strij ska 2007. – Cum mins Ser bo Mon te 

Re kord na pro da ja 

od osni va nja do da nas! 

Cummins SerboMonte d.o.o. 

ime je ko je pred sta vlja na stavljača 

tradicije kvaliteta, duge 

vi še od 30 go di na, u sko ro 

svim proizvodno-prerađivačkim 

granama industrije na 

ovim prostorima! Nesumnjivo 

kompletna ponuda od proizvoda 

do uslu ga servisiranja i, što 

je mo žda naj važnije, pridržavanja 

ugovorenog i poštovanja 

klijenata, razlozi su da od ove 

firme zatražimo odgovor o 

tome kakva je, sa stanovišta 

Cummin SerboMonte d.o.o. 

bila industrijska 2007. 

Cummins SerboMonte d.o.o. završi 

će 2007. go di nu, sa da je to 

već izvesno, sa obimom prodaje 

ve ćim za 20% u od no su na 2006. go di nu, i 

to će biti rekordna prodaja od osnivanja do 

da nas. Ipak, to je znat no ma nje od pla ni ranog 

i realnog povećanja obima prodaje koji 

je mogao biti ostvaren, posebno s obzirom 

na porast industrijske proizvodnje Srbije, 

Cr ne Go re i Bo sne i Her ce go vi ne. 

Sre br no od lič je 

na Ex cel ser ti fi ka ci ji 

Osnov ni pro blem 

ko ji smo ima li u 2006. 

go di ni, po stao je još 

vi še iz ra žen u 2007. 

godini - teška naplata 

po tra ži va nja i po slovna 

nedisciplinovanost 

(neetičnost) naših dužni 

ka! Sve to je do prinelo 

otežanom planiranju 

to ko va go to vi ne i 

investicionih ulaganja, 

tako da poslovnu godinu, 

iako je završavamo 

rekordnom prodajom, 

ne možemo smatrati u 

potpunosti uspešnom. 

Ove go di ne, za hva lju ju ći od lič nim 

poslovnim rezultatima, dobili smo proširenje 

distributerske nadležnosti na kompletnu 

teritoriju Bosne i Hercegovine (do 

ove godine imali smo nadležnost samo na 

teritoriji Republike Srpske). 

U pri log toj od lu ci išlo je i sre br no od ličje 

osvojeno na Excel sertifikaciji (Excel je 

Cummins interni standard 

kvaliteta kojim se kontroli 

še kva li tet po slo va nja 

Cummins distributera), kao 

i po tvr da ISO 9001 ser ti fikata 

dobijena u redovnom 

nadzornom auditu. 

Pa žnja u 2008. na 

Re Con mo to re i na 

in du strij sku za me nu 

"sta ro za no vo" 

Naredna godina će u 

poslovni fokus privrednog 

društva Cummins Serbo- 

Monte d.o.o. doneti ReCon 

motore i komponente za 

industrijsku zamenu, po 

sistemu staro (odgovarajućeg kvaliteta 

koji mora da zadovolji zahteve definisane 

standardima) za remontovano. Na ovaj 

način korisnicima ćemo ponuditi zamenu 

starih motora i komponenti motora za 

industrijski, u fabričkim uslovima, remontovane 

motore i komponente. 

Ra di se o po nu di ko ju već du že go di na 

imamo, nudimo i realizujemo, a u narednoj 

godini posebno će biti promovisana 

tokom naših nastupa na sajmovima građevinarstva 

u Beogradu, Banja Luci i Sarajevu 

(ili Ze ni ci). 

Cilj nam je da pro mo ci jom Re Con pro grama 

u 2008. godini postojećim i potencijalnim 

korisnicima Cummins motora ukažemo 

na sve bit ne aspek te ku po vi ne Re Con 

motora i komponenti: dobijate originalne 

Cummins proizvode, garancijski kao nove, 

a uz ce nu do 50% ni žu od ce ne no vih mo tora 

i kom po nen ti. 

Obim pro da je ve ći za 20% 

Cummins SerboMonte d.o.o. završiće 

2007. go di nu, sa da je to već iz ve sno, sa 

obi mom pro da je ve ćim za 20% u od nosu 

na 2006. go di nu. To će bi ti re kord na 

prodaja od osnivanja do danas! 

Treba na ovom mestu podsetiti stručnu i 

ostalu javnost da je uspešnost poslovanja 

upotpunilo i laskavo priznanje "Diesel of 

the year 2007" za Cum mins-ov QSB 3.3 

mo tor. O to me ka ko je i za što do šlo do ovog 

priznanja za nesumnjiv kvalitet, čitajte u 

rubrici "Mašine i oprema", u prilogu koji stiže 

iz Cum mins Ser bo Mon te d.o.o, za ovaj 

broj časopisa INDUSTRIJA. in 


Pol Or ze ske, pot pred sed nik "Ho neywell Pro cess So lu ti ons" 

Shva titi ta no šta 

kli jent že li i tra ži! 

RAZ GO VA RAO: BO RIS GA JIĆ 

Nedavno je u Beogradu boravio Pol 

Orzeske, potpredsednik "Honeywell 

Pro cess So lu ti ons" za EMEA (Evropu, 

Bli ski Is tok i Afri ku), ka ko bi i svojim 

pri su stvom po tvr dio postojeće 

sta nje stva ri – "Ho neywell" je do šao! 

U raz go vo ri ma ko je je imao u sa mo 

nekoliko dana svog boravka u Sr bi ji, 

bio je prijatno iznenađen činjenicom 

da su se ula ga nja u "Ho neywell" 

opre mu, pre sko ro vi še od dve de cenije, 

potvrdila u potpunosti, ili, jednostav 

ni je re če no – da ra de i da nas. 

Stoga je doneta odluka na nivou 

onih ko ji to mo gu, da Ho neywell 

do đe u Sr bi ju, tač ni je u svom de lu 

ko ji se od nosi na procesna rešenja 

- "Ho neywell Process Solutions". 

Službena poseta potpredsednika 

HPS-a Beogradu bila je prilika da 

porazgovaramo sa gospodinom 

Orzeskim o stvarnim razlozima pojavljivanja 

jed nog svet skog ime na u svom pu nom 

ka pa ci te tu u Sr bi ji, kao i o ne kim od va žnih 

aspekata za kvalitetniji razvoj domaće 

industrije, pogotovo u delu koji se odnosi 

na obrazovanje i kvalitetno usmeravanje 

kadrova za potrebe industrije. 

Od oso be ko ja se na la zi na ta ko vi so kom 

me stu u kom pa ni ji kao što je "Ho neywell", 

in te re sant no je ču ti šta je to ova kvu kom paniju 

privuklo srpskom tržištu... 

Uz prav da nje da tek po či nje da raz u me 

Srbiju, Pol Orzeske, u svom odgovoru ističe 

kao razlog vrlo dobru geografsku pozicioniranost 

naše zemlje, prirodne izvore, ali i to 

da srpska industrija ima potencijala i to na 

du že sta ze. "Upr kos sve mu što se de ša valo 

poslednjih dvadeset godina, ocena je 

da je bivša Jugoslavija vrlo dobro ulagala 

u automatizaciju. Postoji vrlo dobro postavlje 

na osno va, a ona ne za sta re va ta ko 

br zo. Naš po sao sa da je ste da pri ka že mo 

klijentu sve moguće opcije za unapređenje 

tog si ste ma, ili da se po la ko, ali si gur no, 

približi i dostigne savremenu tehnologiju", 

kaže Orzeske. 

Naš sa go vor nik po put mno gih sa vreme 

nih me na dže ra, is ti če kao osnov nu, 

ne za o bi la znu po nu du u ovom spe cifič 

nom po slov nom od no su sa kup cima 

"Ho neywell" opre me, da kli jen ti u 

svo joj ze mlji do bi ju 

ade kvat nu ser vi snu 

po dr šku. "Mi to že limo, 

ali ni smo u sta nju 

da iz da lji ne to uči nimo 

do volj no br zo i 

efekt no. Zna či, mo ramo 

da bu de mo pri sutni 

ov de. Naš po sao 

je da shva ti mo tač no 

šta kli jent že li i tra ži. 

Na šim lju di ma go vo rimo 

da ne in si sti ra ju 

na to me da pro da ju teh no lo gi ju pre 

sve ga, ne go da naj pre shva te u če mu je 

po slov ni pro blem kli jen ta, a on da da mu 

po nu de mo gu će re še nje", ob ja šnja va 

Pol Orzeske. 

Ne do sta tak ob u čeno 

sti usled eko nomskog 

raz vo ja, vi di mo 

kao mo guć nost da se 

primene nove tehnologi 

je – Pol Orzeske, potpred 

sed nik HPS-a. 

INDUSTRIJA: Šta pokazuju vaše analize 

srpskog tržišta, pogotovo ako se uzme 

u obzir tehnološki jaz koji postoji između 

industrije u Srbiji i razvijenog dela sveta? 

Ako se zna da ste pre sve ga po slovan 

čovek, koji ima veliku odgovornost i zauzima 

vrlo visok položaj u korporaciji, u 

če mu vi di te taj po ten ci jal za raz vi ja nje 

posla u Srbiji? 

Pol Orzeske: Ko li ko znam, po zi ci ja 

ko ju je ima la biv ša Ju go sla vi ja, pre dvade 

set go di na, bi la je ta kva da je ona 

bi la vi še okre nu ta Za pa du, na rav no i ka 

Is to ku, ali je upra vo taj spe ci fi čan po lo žaj 

iz me đu Is to ka i Za pa da bio je din stven i 

za nas. Sma tra mo da je ta ko i sa da. Ono 

što smo kon sta to va li je ste da je opre ma 

ko ja je po sta vlje na pre dva de set go di na 

bi la na vi so kom ni vou kva li te ta. U ne kim 

is toč no e vrop skim ze mlja ma vi de li smo 

opre mu ko ja je lo šeg kva li te ta i lo še in stali 

ra na, a po sto ja la je že lja za mo der ni zaci 

jom. Go to vo je ne mogu 

će ta kvu opre mu 

po ste pe no una pre đi vati. 

Re še nje u mno gim 

slu ča je vi ma je ste da se 

ta kva po stro je nja u potpu 

no sti za me ne no vim, 

sa vre me nim. 

U bivšoj Jugoslaviji to 

nije slučaj. U pi ta nju je 

bila vrlo kvalitetna tehnologija, 

po svim zapadnim 

standardima, koja 

funkcioniše i danas. I vrlo je slična opremi 

nekih naših kupaca u SAD-u, zapadnoj 

Evropi, Aziji, i koju možemo postepeno, 

metodično unapređivati, bez potrebe da 

klijent da ulaže velika novčana sredstva. 


intervju 

Pol Or ze ske, pot pred sed nik "Ho neywell Pro cess So lu ti ons" 

Sve to je omogućila pravilna instalacija 

opreme. 

Ono što smo pri me ti li u Sr bi ji je ste da u 

mnogim slučajevima nedostaje dobre tehnološke 

obučenosti. Ranije, obnavljanje 

opre me bi lo je pred vi đe no za pe riod od pet 

ko ja ima ju vi so ku vred nost, kod ko jih ne 

mo že te da do zvo li te za tva ra nje i pre stanak 

ra da fa bri ke. Uko li ko se i ne što de si 

što ni je uobi ča je no za ovaj vid pro iz vodnje, 

onda morate da reagujete vrlo brzo i 

da vratite rad fabrike u bezbedno stanje. 

na investiranje u infrastrukturu. Poslednje 

što analiziramo jeste bezbednost, za poslova 

nje, za na še lju de, da li je do volj no si gurno 

i da ne će mo bi ti u si tu a ci ji da već na kon 

18 me se ci mo ra mo da se se li mo, da bi se 

kasnije opet vratili... To nije način funkcionisanja 

našeg poslovnog modela. Naša 

organizacija je vrlo agresivna, želi da bude 

prisutna u svakom delu planete. Ali, ja 

mo ram da ka žem i "ne" mno gim me sti ma, 

kao što je to slu čaj sa Ira kom. U ovoj ze mlji 

imamo dosta dobre opreme, pogotovo u 

pro iz vod nji naf te, ali za sa da ta mo za nas 

nije bezbedno da poslujemo. Što se Srbije 

tiče, smatramo da je upravo sada trenutak 

da krenemo u posao. 

"Ne ku pu ju se jef ti ni si ste mi, već oni ko ji tra ju, ko ji su po u zdani, 

ekološki sigurni, robusni su i nikad ne zakazuju u celini" 

do deset godina. U današnje vreme postojanja 

savremenih, naprednih tehnologija, 

imamo mogućnost da uzmemo najiskusnijeg 

ope ra te ra i da nje ga i nje go vo zna nje 

inkorporiramo u sistem. Na monitoru se 

prikazuje šta se dešava i šta operater treba 

da uradi u alarmantnoj situaciji. Stoga 

nije potrebno da operater ima petnaestogodišnje 

iskustvo, da poznaje tehnologiju, 

ni ti ka ko da re a gu je. Sam si stem ga vo di 

kroz sve, ko rak po ko rak. Nedostatak obučenosti 

usled ekonomskog razvoja u Srbiji 

vidimo kao mogućnost da se primene 

nove tehnologije. 

INDUSTRIJA: I u ko jim in du strij skim 

oblastima u Srbiji vidite pre svega angažman 

"Ho neywell"-a? 

Pol Orzeske: Vrlo smo strogo fokusirani 

na određene industrijske grane. Raspolažemo 

ekspertizama u datim domenima, razumemo 

proces, poslovne tokove, posebno 

kada su u pitanju rafinerija nafte i naftnih 

de ri va ta, di stri bu ci ji, pro iz vod nji elek trič ne 

energije, u industriji papira, kao i u hemijskoj 

in du stri ji. To su na še pri mar ne in dustri 

je na ko je smo usme re ni. Sve one ima ju 

ne što za jed nič ko, a to je da je nji hov pro ces 

proizvodnje kritična operacija. U pitanju je 

način proizvodnje koji je vrlo osetljiv. Stoga 

se u ove fabrike i industrijske pogone mnogo 

ula že u si stem kon tro le. 

I ne ku pu ju se jef ti ni si ste mi, već oni 

ko ji tra ju, ko ji su po u zda ni, eko lo ški si gurni, 

ro bu sni su i ni kad ne za ka zu ju u ce li ni. 

Ista teh no lo gi ja mo že da se pri me ni u 

pro iz vod nji či po va, ili za pri me nu u pro izvod 

nji hra ne i pi ća. Ali, mi se naj pre okrećemo 

energetskim tržištima, tržištima 

U pro tiv nom, ima će te gu bit ke ži vo ta, 

po vre de, gu bi tak opre me i po stro je nja. 

Za to i osta je mo kod ovih vr sta in du strijskih 

de lat no sti... 

IN DU STRI JA: A šta oče ku je te od 

tr ži šta u Sr bi ji u po gle du pri ho da, za 

period, recimo, pet ili deset godina? 

Pol Orzeske: Ja vo dim po sao vre dan 

900 miliona dolara. Poslujemo u 43 

zemlje sveta, od vrlo malih zemalja 

u Africi, preko Saudijske Arabije, do 

Velike Britanije, i Rusije. Naši klijenti 

troše ogromne svote novca za kupovinu 

naše opreme i tehnoloških rešenja. 

Ovde ne očekujemo velike prihode, 

pre smo pristalice laganog ali stabilnog 

ra sta, i to sa kli jen ti ma ko ji će 

sarađivati sa nama na dug vremenski 

period. I to je zaista prevashodni razlog 

našeg dolaska u Srbiju, dakle, klijenti 

ko ji ka žu da smo im po treb ni i da že le 

da po slu ju i da lje sa na ma. 

INDUSTRIJA: U Sr bi ji se če sto mo gu ču ti 

pro ce ne i od stra ne sa mih eko nom skih 

analitičara da srpsko tržište nije dovoljno 

bogato da bi privuklo velike kompanije 

kao što je Ho neywell. Sto ga, po no vo Vas 

pi tam, šta to Ho neywell vi di u Sr bi ji što ga 

je privuklo da dođe na ovdašnje tržište? 

Pol Orzeske: Ukoliko industrije u kojima 

poslujemo, postoje, i ukoliko je njihova 

poslovna budućnost u smislu razvoja obećavajuća, 

a u Srbiji jeste, onda "otvaramo 

oči i uši" ka tim pod ruč ji ma i pratimo. 

Sledeću stvar koju procenjujemo jeste 

ekonomska stabilnost, kao i budući rast 

države, posebno onaj deo koji se odnosi 

INDUSTRIJA: Vratimo se na pitanje 

tehnološkog jaza koji postoji u Srbiji. 

Ka ko ste or ga ni zo va li svoj na stup ov de 

u pogledu obrazovnog aspekta, posebno 

kod lokalnog rukovodećeg kadra? Kako 

kontaktirate sa njima, da li postoje nerazu 

me va nja zbog iz o sta ja nja teh no lo ških 

sa zna nja i pra će nja u toj obla sti? 

Pol Orzeske: Srbija je jedinstven primer 

u ovoj problematici. Firme i njihovi radnici 

koji su se razvijali poslovno zahvaljujući 

i našoj opremi, tehnologiji, njihova tehnolo 

ška pod lo ga je i da nas do bra. I da lje 

vrlo dobro shvataju kako funkcioniše naš 

proces, ali ne razumeju nove informacione 

tehnologije, otvorene mreže, unutrašnju 

umreženost, bežične protokole... A upravo 

su ta naša nova rešenja razvijana na bazi 

upotrebe najnovijih IT tehnologija. 

Sto ga smo bi li u di le mi ka ko da se po našamo. 

S jedne strane, imamo klijente koji 

razumeju kontrolne tehnologije, ali ne i IT 

tehnologije. A s druge, mladi IT inženjeri 

koje smo zaposlili, ne razumeju funkcionisanje 

starija rešenja kontrole kritičnih 

situacija. Ipak, "izvagali" smo da je najbolji 

pri stup ima ti obe stra ne i oba pri stu pa. 

Mla di na Za pa du, po iz la sku iz ško la, ne 

odlaze u industrijske grane kojima pripadaju 

naši klijenti. Oni odlaze u telekomunikacije, 

nanotehnologije, biotehnologije, 

nove, vrlo popularne i tražene oblasti... Pre 

sedam godina bih se dvoumio u pogledu 

sa ve ta jed nom se dam na e sto go di šnja ku 

za šta da se opre de li. Sa da bih mu bez razmišljanja 

rekao da može sasvim sigurno 

da se od lu či za nas. 

Ovo je i šan sa ka ko za ka dro ve u Sr bi ji, 

ta ko i za nas, da Ho neywell ima do bre 

odnose sa ovdašnjim fakultetima. Deo 

našeg strateškog pristupa ovde vezan je 

i za prisustvo naših tehnologija u laboratorijama 

tehnoloških fakulteta, kako bi se 

nove generacije studenata obučavale na 

njima, i samim tim privukle industrijskim 

oblastima u kojima mi poslujemo. in 


HON DA ko sa či ce 

TEKST: KO STA JO VA NO VIĆ, DIPL. ECC. 

HRX – No va ge ne ra ci ja 

U ovom bro ju Industrije nastavljamo 

priču o HONDA kosačicama. 

Zahtevan i stručan ljubitelj uređivanja 

vr to va si gur no će kod HON DE 

na ći to što tra ži: naj ja ču ko sa či cu, 

sa najvećom širinom sečenja, najudobniju, 

sa dodatnim elementima koji olakšavaju 

uređenje vrta. 

Sve ovo može se naći u revolucionarnoj 

seriji HRX, tačnije: 

- sigurnost – si stem Ro to stop ko ji za u- 

stavlja okretanje sečiva bez potrebe zau- 

HRX 426 PXE 

• mo tor GCV 160 

• 4,1 kW 

• ručno pokretanje (guranje) 

• ša si ja Polystrong 

• koš Dra lon 

• širina sečenja 42 cm 

• koš 35 l 

• Rotostop 

HRX 426 SXE 


• 4,1 kW 

• pokretanje sopstvenim pogonom 




• koš 35 l 

• Rotostop 

HRX 476 SXE / HXE 


• 4,1 kW 

• pokretanje sopstvenim pogo nom 




• koš 42 l 

• Rotostop 

stavljanja motora, pomoću kojeg se izbegavaju 

nesreće usled odskakanja kamenja ili 

neodgovarajuće upotrebe; 

- jednostavna upotreba - koš ve li kog 

kapaciteta ne zahteva često pražnjenje i 

lak je za ru ko va nje; 

- učinak – velika snaga zahvaljujući Honda 

pogonu, sa maksimalnim učinkom i na 

najnižem režimu rada, i bez vibracija. Lako 

pokretanje zahvaljujući automatskom 

dekompresionom ventilu. 

- ot por nost – ku ći šte od Polystrong 

ili Xe noy je ne de for mi šu će, po ve ća va 

čvr sto ću sklo pa, di zaj ni ra no za usit njava 

nje i sa ku plja nje. Ne udu blju je se, ni ti 

na gri za. 

Bez sumnje, ovo su najbolje kosačice 

na svetu u svojoj kategoriji! 

Da bi to po stale, bilo je neo p hod no 

proizvesti modele sa najboljim mogućnostima 

sakupljanja na tržištu, što nam 

omogućava da ponudimo pro iz vo de ko je 

vam ni ko do sa da ni je po nu dio. 

Cilj: po bolj ša ti sa ku plja nje 

i udob nost 

Sakupljanje je jedan od najvažnijih fakto 

ra ko je tre ba da ima na umu vla snik vr ta 

ko ji že li da uži va u nje mu i da ga dr ži uvek 

u od lič nom sta nju. Ključ je u to me da se 

poveća gustoća sadržaja u košu. Dizajn 

ku ći šta do zvo lja va da ko sa či ca ne usi sa va 

samo pokošenu travu, već i opuške, papire, 

li šće..., uvek osta vlja ju ći za so bom čist 

i od lič no po ko šen trav njak. Sve ovo bez 

napora, zahvaljujući sistemu sopstvenog 

pogona. 

Ma nji ni vo bu ke 

Drugi važan aspekt, koji povećava komfor, 

jeste smanjenje nivoa buke za otprilike 

50% u odnosu na svoje direktne konkurente, 

što do pri no si udob no sti ra da i ne sme ta 

osobama u blizini, a sve to zahvaljujući 

učinku motora i novom dizajnu sečiva. 


HON DA ko sa či ce 

HRX – tehnologija za 

zahtevnog korisnika 

1. Microcut 

Dva no va se či va Mic ro cut, slu že i za 

usitnjavanje i za sakupljanje, njima se uvećava 

efikasnost sečenja, čak i u blizini kućišta. 

Za hva lju ju ći no vom aero di na mič nom 

dizajnu, kojeg ima isključivo Honda, sečiva 

su ma nje bu ča i sa ma njim bro jem obr ta ja. 

Sma nje nje zvuč ne pre si je za 2 dB(A). 

2. Versamow System 

To što nas razlikuje od konkurencije je 

kombinacija različith funkcija upotrebom 

jedne jedine komande. Na taj način je 

omogućeno istovremeno usitnjavanje i 

sakupljanje trave. 

3. Clip – di rec tor 

Varijabilno podešavanje sa 10 položaja. 

Ni kad pre ko še nje trav nja ka ni je bi lo 

tako lako i tako prilagodljivo: menjanjem 

položaja Clip-director, korisnik može da 

okre ne ko sa či cu ka ze mlji, ka ko šu ili kombinovano. 

4. Smart Dri ve 

Honda je razvila novu tehnologiju isključi 

vo za mo del HRX 536 VYE. Ra di se o 

varijabilnom menjaču brzina koji je ergonom 

ski di zaj ni ran. Ovaj si stem do zvo lja va 

korisniku da lako kontroliše brzinu jednostavnim 

naslanjanjem ruku na upravljač. 

Kosačica je zaista na sopstveni pogon i 

nije je potrebno gurati, sama se kreće. 

Ekskluzivan sistem Rotostop BBC za država 

okretanje sečiva bez potrebe da se 

zaustavi motor, te se njime izbegavaju 

nesreće usled odbacivanja kamenja ili 

neadekvatnog rukovanja. U ovom slučaju, 

ovaj si stem je po seb no pri la go đen mo delu 

i obezbeđuje maksimalnu sigurnost i 

kom for. 

Investirajte u kvalitet! Honda je prvi 

svetski proizvođač četvorotaktnih motora, 

i zato pruža dijapazon idealnih proizvoda 

ko ji i naj te ži po sao či ne la kim. 

Ne za ma raj te se u svom vr tu! 

Zahvaljujući šasijama Polystrong i Xenoy 

kosačice su lagane, a ove šasije su otpor- 

ne na udar ce. HRX se ri ja Vam omo gu ća va 

dovoljnu snagu i širinu sečenja za srednje 

i velike vrtove. 

Pro ve ri te ka ko se po mo ću hi dro sta tičkog 

pre no sa va ša ko sa či ca pre me šta bez 

napora i pri brzini koja vama odgovara, sa 

perfektnom obradom. 

Va ša si gur nost i si gur nost va ših 

bli žnjih na pr vom je me stu! 

Ekskluzivni sistem Rotostop zaustavlja 

okretanje sečiva bez potrebe zaustavljanja 

motora, a izbegnute su nesreće usled 

odbacivanja kamenja ili neodgovarajuće 

upotrebe. 

Mo del HRX537 VYE ide a lan je za me dite 

ran ski tip vr ta, sa do sta šljun ka, žbu nja, 

drveća koji konstantno zahtevaju obradu. 

Opremljen je komandom za kontrolu pogona 

čime se može regulisati brzina bez 

skidanja ruku sa upravljača, čime je omogućeno 

lakše manevrisanje. 

4 u 1 

1. usitnjivanje 

2. sakupljanje 

3. is pust u zad njem de lu 

4. aspiracija i gnječenje lišća 

Šta korisnik dobija: 

- bolji kvalitet sakupljanja! 

- kvalitetnije usitnjavanje! 

- nije potreban dodatni pribor! 

- ne treba skladištiti nikakvu dodatnu 

opremu! 

- ne treba montirati ni demontirati ništa! 

Honda motokultivatore možete kupiti u 

prodavnici u okviru poslovne zgrade Bazis 

grupe, generalnog distributera Honde za 

Srbiju i Crnu Goru, u ulici Grčića Milenka 

39 u Beogradu. 

Proizvodnju u jagodinskoj konfekciji “Resava” 

tre ba lo bi da ob no vi ki ne ski part ner do kraja 

go di ne i da za po sli 300 rad ni ka ko ji bi ra di li u 

tri smene, rekao je novinarima većinski vlasnik 

“Resave” Milisav Marković – Buca. Prema njegovim 

rečima, planirano je da repromaterijal stiže 

Ki ne zi ob na vlja ju pro iz vod nju u ja go din skoj "Re sa vi" 

iz Ki ne, a no vi part ner je, osim po kretanja proizvodnje, 

zainteresovan i za zakup poslovnog 

prostora u centru Ja go di ne ve li či ne 1.300 m 2 . 

On je do dao da će se ro ba iz “Re sa ve” pla sira 

ti na do maće i tržište zemalja jugoistočne 

Evrope. 

reflektor 


p 

Cum mins Ser bo Mon te - QSB 3.3 mo tor 

"Di e sel of the year 2007" 

Kompanija Cummins Inc. započela je 

2007. godinu lansiranjem novog dizel 

motora QSB 3.3, razvijenog kroz zajedničko 

is tra živanje i razvoj kompanija Cummins 

Inc. i KO MAT SU. Kvalitet ovog motora 

pre po znat je pr vo na gra dom za naj bo lju 

inovaciju Severne Amerike, ustanovljenom 

od stra ne ma gazina "Construction Equ ipment" 

ko ja se do de lju je svim pro iz vo di ma 

koji uspeju u značajnoj meri da unaprede 

pro duktivnost u oblasti građevinarstva, a 

po tom i na gra dom za naj bo lji mo tor go dine, 

do de lje nom od stra ne pre sti žnog evropskog 

magazina "Business Wire". Šta je to 

novo doneo ovaj mo tor i za što je pro gla šen 

najboljim dizel motorom za 2007. godinu? 

Pre sve ga, ovaj mo tor, od 110 KS, 

jeste prvi industrijski motor ovih 

gabarita, pri čemu je elektronski 

kontrolisan sa HPCR (High Pressure Common 

Rail) sistemom za napajanje gorivom. 

Zahvaljujući novim tehnološkim rešenjima 

QSB 3.3 ostvaruje učinke jednake učincima 

ko je su ra ni je mo gli da ostva re sa mo 

motori većih zapremina – QSB 4.5 i QSB 

6.7. Iskustva kupaca širom sveta govore 

da "snažniji, tiši i sofisticiraniji motor u ovako 

lakoj i ekonomičnoj izvedbi nisu mogli 

ni očekivati". 

Ka ko je na stao QSB 3.3? 

Cum mins di zel mo tor QSB 3.3 na stao 

je kroz zajedničku saradnju kompanija 

Cummins Inc. i KOMATSU, unapređenjem 

i nadogradnjom modela B 3.3, motora koji 

se če sto sre će u me ha ni za ci ji pred u ze ća 

Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pre 

svega u Cummins Power Generation generator 

setovima. Kompaktnost motora B 3.3 

dopunjena je Quantum sistemom za elektronsko 

upravljanje i High Pressure Common 

Rail sistemom za napajanje gorivom, 

što je, uz sma nje nje ma se no vog mo to ra, 

doprinelo da QSB 3.3 ostvari performanse 

motora radne zapremine od 4,5 i 6,7 litara, 

sa 30% ma njom sop stvenom masom. 

Po lja pri me ne 

Mogućnost prve ugradnje ovog motora 

u pri vre di Sr bi je, Cr ne Go re i Bo sne i Her cegovine, 

u značajnoj meri je ograničena, pre 

svega, činjenicom da domaći proizvođači 

nisu strateški opredeljeni za proizvodnju 

sitnije mehanizacije, kao što su mali utovarivači 

na točkovima ili gusenicama! Upravo 

taj tip mehanizacije jeste onaj za koji je 

mo tor QSB 3.3 uop šte i kre i ran. 

No, s ob zi rom da sve uka zu je na to da će 

se trend uvoza građevinske mehanizacije 

u Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu 

ne samo nastaviti, već i povećati, realna 

je pret po stav ka da će pr vi Cum mins QSB 

3.3 mo to ri usko ro da se po ja ve na ovim 

prostorima. 

Ono što posebno ističemo jeste da je 

privredno društvo Cummins SerboMonte 

d.o.o, kao jedini zvanični distributer 

kompanije Cummins Inc. za Srbiju, Crnu 

Goru i Bosnu i Hercegovinu, spremno za 

kompletnu podršku ovih motora, u smislu 

edukacije servisera, lagera rezervnih delova, 

po treb nih ala ta i opre me za ne sme ta ni 

rad i odr žavanje tokom eksploatacije. 

Podsećamo da su naši servisni 

timovi, kako terenski, tako i radionički, 

organizovani po principu stalne 

(non-stop) ras položivosti - 24h dnevno, 

sva ki dan u go di ni i na te le fon ski 

poziv: +381 63 10 41 513. 

Plan da ljeg raz vo ja ovog mo to ra 

Pri zna nje "Di e sel of the year 2007" za 

Cum mins-ov QSB 3.3 mo tor, ne gde po stavlja 

i pi ta nje da li se za vr ši lo na raz vo ju 

ovog motora, odnosno kakvi su dalji planovi 

sa ovim izuzetno kvalitetnim motorom? 

Dobri poznavaoci tehnologije motora sa 

unutrašnjim sagorevanje sigurno se sećaju 

pred vi đa nja od pre de set i vi še go di na, 

kada su svi veliki svetski proizvođači motora 

bi li mi šlje nja da di zel mo to ri (kao tehnologija) 

nemaju perspektivu. Međutim, 

danas smo svi svedoci upravo suprotne 

situacije. Od tržišta putničkih vozila, pa 

do krupne građevinske i rudarske mehanizacije, 

dizel motori su postali faktor bez 

koga se ne može ekonomično i efikasno 

poslovati. 

Postalo je pravilo - ukoliko energiju za 

vaš proizvodni proces dobijate iz motora 

sa unutrašnjim sagorevanjem, koristićete 

dizel motor, a ukoliko želite efikasno da 

sagorite dizel gorivo, na način koji neće štetiti 

radnom i životnom okruženju čoveka, 

opredelićete se za Cummins motore, koji 

zadovoljavaju EURO, TIER, IMO (za brodove) 

i RCD (za re kre a tiv ne bro do ve) stan darde 

zaštite životne okoline. 

Uostalom, proizvodnja motora i uopšte 

razvojna politika svetskih proizvođača 

motora uslovljeni su globalnim inicijativama 

vezanim za zaštitu životne okoline 

(smanjenje izduva štetnih gasova) i zahtevima 

za povećanom efikasnošću. 

Ne tre ba da ču di ni opre de lje nost srpskih 

pro iz vo đa ča ka mi o na i auto bu sa (FAP, 

ZA STA VA, IKAR BUS...), ne sa mo za di zel, 

već od ne dav no i za ga sne Cum mins mo tore, 

ko ji su već pokazali zavidne rezultate. 

De talj ni je o ovom i dru gim Cum mins 

proizvodima: Cummins SerboMonte 

d.o.o. Auto put 22, p. fah 113, 11080 

Be o grad, Sr bi ja. 

Tel. +381 11 31 49 071 

Fax. +381 11 31 49 127 

www.cummins.co.yu 

POUZDANOST U SVIM OKOLNOSTIMA 


p 

Jugodin alatne mašine, d.o.o. 

j 

Da staro postane novo! 

JUGODIN d.o.o. je malo 

privatno preduzeće u 

severnoj Srbiji. Nalazi se u 

mestu Ada (170 km severno 

od Beograda). Za sedam 

godina svog postojanja 

pružala je usluge servisiranja 

i remontovanja strugova i 

glodalica (konvencionalnih 

i CNC) u više bivših 

jugoslovenskih republika, ali i 

u inostranstvu. 

Mašine remontovane u JUGODINu 

su i po iz gle du i po kva li te tu kao 

nove i isporučuju se sa garancijom 

od naj ma nje šest me se ci. Slo gan je 

"Ekonomično rešenje: REMONT". 

Pored usluge remontovanja, JUGODIN 

je u mogućnosti da ponudi i modernizaciju 

(RETROFIT) CNC strugova i glodalica 

upotrebom upravljačkih jedinica FANUC, 

odnosno FAGOR. 

Za ve ći deo pro iz vo da JU GO DIN vr ši sve 

po sle pro daj ne ak tiv no sti po put sa sta vlja- 

Od ove godine, JUGODIN je započeo 

prodaju i novih alatnih mašina formiraju 

ći pa le tu pro iz vo da ko ju či ne raz ne 

konvencionalne i CNC mašine i oprema 

za ove mašine: 

• Strugovi prečnika obrade do 3.000 

mm i raz ma kom me đu šilj ci ma do 20 m 

• Glodalice 

• Stubaste i radijalne bušilice 

• Trakaste testere: ručne, poluautomatske 

i automatske 

• Ma ka ze za lim de blji ne 0,5 – 20 mm 

sa du ži nom re za nja 6080 

mm 

• Ap kant pre sa za sa vi janje 

na du ži ni 1.250 – 6.050 

mm sa si lom 35 – 400 t 

• Kružne savijačice kapaci 

te ta 50 mm, na du ži ni do 

4.000 mm 

• Opre ma: Dr žači alata, držači radnih 

predmeta, ploča stezne glave, mašinske 

ste ge i dru go. 

Kompletnu ponudu mašina i pribora možete 

pronaći na 

www.jugodin.co.yu 

nja, po sta vlja nja, pu šta nja 

u po gon, ser vi sa, snab deva 

nja re zer vnim de lo vi ma 

i dr. 

Važno je napomenuti da 

svi zainteresovani za kupovinu 

mašine dobijaju pomoć 

pri izboru mašine za njihovu 

konkretnu primenu, u izradi 

teh no lo gi je za nji ho ve rad ne 

pred me te kao i u pro gra mi ranju 

mašina. 

JUGODIN daje sveobuvatnu podršku i 

nakon prodaje alatnih mašina! 

Detaljnije informacije možete dobiti na: 

JUGODIN d.o.o. 

Mite Radujkova 29 

24430 Ada 

Republika Srbija 

Tel.: 024 855 272 

Fax: 024 855 270 

e-mail: info@jugodin.co.yu 

www.jugodin.co.yu 


SGS - So ciété Généralé de Sur ve il lan ce S.A. 

Ne sum nji vi glo bal ni li der u 

is pi ti va nji ma i ve ri fi ka ci ja ma 

SGS Gru pa (Société Généralé de Surveillance S.A.) Že neva, vodeća je 

svetska kompanija u verifikaciji i monitoringu prometa roba i investici 

ja u oblastima poljoprivrede, rudarstva, naftne i hemijske industrije, 

in dustrije, prometa robe široke potrošnje, sertifikacije proizvoda, 

međunarodne serti fi ka ci je, globalnih trgovačkih rešenja, "Project 

managment" odnosno monitoring nad investicijama, "Collateral 

managment" kao uslu ge nad zo ra ban ka ma nad zalozenom robom, 

procene vrednosti objekata. U Srbiji posluju kao SGS Be o grad d.o.o. 

od avgusta 2001. 

Osno van 1878. go di ne, SGS je 

da nas pri znat kao svet ski uzor 

za najviše standarde ekspertize, 

kva li te ta i in te gri te ta. Kao glo bal ni en ti tet, 

SGS upra vlja mre žom od pre ko 48000 

eksperata zaposlenih u 1200 kancelarija i 

laboratorija u 140 zemalja. 

Zahvaljujući tradiciji, iskustvu, reputaciji 

i svetskoj mreži, mnoge internacionalne 

organizacije su ukazale poverenje SGS-u. 

SGS ima potpisane ugovore sa vladama 

26 zemalja i, prema tim ugovorima, vrši 

kon tro lu kva li te ta ro ba u ze mlja ma iz vo znicama 

i izdaje sertifikate bez kojih u zemljama 

uvoznicama nije moguće izvršiti uvoz i 

ocariniti robu. 

Ovo je ma nji deo pri če o SGS-u ko ji 

za po či nje mo od ovog bro ja IN DU STRI JE. 

U to me nam po ma že di rek tor SGS Be o- 

grad d.o.o, Ma rin ko Ukro pi na. Na sa mom 

po čet ku raz go vo ra, po da tak da je SGS 

Be o grad osno van od stra ne SGS Že ne va, 

kao punopravni član Grupe, u avgustu 

2001, sa nadležnošću za teritorije Srbije 

i Cr ne Go re. 

"Politika kompanije SGS je da širom sveta 

pruža usluge ispitivanja i verifikacije", kaže 

direktor Ukropina u odgovoru o tome kako i 

šta ra di SGS Be o grad, i na sta vlja: "U pi ta nju 

su ispitivanja i verifikacije preko treće strane, 

što zna či da ih oba vlja stra na ko ja je pot pu no 

nezavisna od druge dve strane (prodavca i 

kupca). Rezultati takvih ispitivanja i verifikacija 

pri zna ti su svu gde u sve tu", is ti če naš sa govor 

nik. On do da je da ova kve uslu ge mo gu i 

treba da koriste naša preduzeća pri uvozu 

sirovina, poluproizvoda ili proizvoda, "jer je 

to si gu ran na čin da se za šti te od ne kva li te ta. 

U slučaju spora sa isporučiocem, rezultate 

SGS ekspertiza priznaju svi sudovi u svetu. 

Kada je u pitanju izvoz naših proizvoda, 

nepristrasna verifikacija kvaliteta i kvantiteta 

pomogle bi da se eliminišu reklamacije na 

isporuke", kaže Ukropina. 

Uslov za do bi ja nje odo bre nja za sta vljanje 

19 gru pa pro iz vo da u pro met na tr ži šta 

zemalja Evropske Unije jeste CE znak, 

odnosno ispunjenje zahteva za proizvod 

i/ili si stem me nadž men ta kva li te tom ko ji 

su utvrđeni u direktivama EU. Ovo spada u 

domen serifikacije proizvoda u kome SGS 

ima nesumljivo najveće reference. 

"Sertifikovan sistem menadžmenta kvali 

te tom (stan dar di ISO 9001, ISO 14001, 

ISO 27001, ISO 22000, HACCP, GLO BAL- 

GAP, OH SAS 18001,...) je ste, ta ko đe, je dan 

od uslova koji naša preduzeća moraju 

ispuniti ako žele da posluju sa inostranim 

firmama, a naročito sa firmama iz zemalja 

EU", pod se ća di rek tor SGS Be o grad d.o.o. 

i pominje činjenicu da SGS sertifikaciona 

te la po se du ju akre di ta ci ju za ser ti fi ka ci ju 

si ste ma me nadž men ta kva li te tom za svih 

39 »pred me ta ser ti fi ka ci je« (u pi ta nju su 

industrijski sektori ili kategorije proizvoda) 

koje je, prema statističkoj nomenklaturi za 

ekonomske aktivnosti, objavi la 1994. go dine 

Komisija Evropske Zajednice. 

Po red ovih op štih na po me na i pod se ćanja, 

za ni ma lo nas je, ipak, šta su kon kret no 

oblasti delovanja SGS Beograd d.o.o, i šta 

od svega može da iskoriste preduzeća iz 

industrijskog sektora u Srbiji. 

"Sledeći razvojnu politiku matične kompanije 

SGS Beograd je polje delovanja i 

razvoj usmerio na razvoj usluga kontrolisanja, 

ispitivanja, sertifikacije, monitoringa 

i verifikacije. S obzirom na širok spektar 

uslu ga za pro te klih šest go di na od osni vanja, 

uspeli smo da uspostavimo saradnju 

sa najuspešnijim domaćim i stranim kompanijama 

u svim industrijskim granama", 

kaže Marinko Ukropina. 


SGS - So ciété Généralé de Sur ve il lan ce S.A. 

SGS Beograd trenutno zapošljava 55 

ek pe ra ta raz li či tih pro fi la. PSGS Be o grad je 

akreditovan po standardu ISO 17020, kao 

ovlašćena kontrolna organizacija. Akreditacijom 

su obuhvaćene i usluge 

kontrolisanja opreme i postrojenja 

u sektoru industrije od 

čega izdvajamo sudove pod 

pri ti skom u skla du sa evropskim 

direktivama. 

Glavna kancelarija se nalazi 

u Be o gra du, dok se osta le po slov ni ce 

na la ze u Ba ru i No vom Sa du. U sa sta vu 

kompanije je i najsavremenije opremljena 

laboratorija, akreditovana prema standardu 

ISO 17025, lo ci ra na u No vom Sa du, sa 

mogućnošću širokog opsega ispitivanja velikog 

broja poljoprivrednih i prehrambenih 

proizvoda. "Ovaj sektor je zadužen za uzorkovanje 

i ispitivanje izvorskih mineralnih 

voda u saradnji sa vodećom 

evropskom laboratorijom, 

SGS Frezenius Institutom", 

ističe naš sagovornik. 

Agri-sektor sarađuje sa 

svim najvećim proizvođačima 

i prerađivačima poljoprivrednih 

proizvoda (Delta, 

MK Group, Sojaprotein, 

Dunavka, Dijamant, Sunce 

Som bor, itd.), kao ne za o- 

bilazni partner u nadzoru, 

kontroli kvaliteta i kvantite 

ta ula znih si ro vi na i go to- 

direktor SGS Beograd d.o.o. 

Marinko Ukropina, 

vih proizvoda, programima 

provere genetske modifikovanosti (GMO) u 

unutrašnjoj i međunarodnoj trgovini. 

Sektor za Sertifikaciju sistema menadžmenta 

kvalitetom je za proteklih šest godina 

ostvario izuzetno značajne reference 

(JP TENT, Hemofarm Koncern, Privredna 

Komora Srbije, Sojaprotein, Privredna 

Ko mo ra Cr ne Go re, US Steel Ser bia, JP 

Đer dap, MK Com mer ce, Hol cim, Ne stle, i 

dr.). Ser ti fi ka ci ja je vr še na po stan dar di ma 

ISO 9001:2000, ISO 14001, HACCP, ISO 

22000, OH SAS 18001 i dr. "Uku pan broj 

sertifikovanih od strane SGS Beograd kompa 

ni ja je vi še od tri sto ti ne", ka že Ukro pi na. 

U oblast Industrije spadaju usluge Projekt 

Monitoringa, nadzora i Inženjera po 

ugovoru,i tu SGS ima značajne internacionalne 

reference (Polish Gas and Oil Company, 

Siemens Riga u Letoniji, Polaniec 

Power Plant, Kozienice Power Plant, Gas 

Liquids Engineering, Canada, Deutsche 

Babcock, itd). "SGS Beograd je akreditovan 

za poslove kontrolisanja elektro i mašinske 

opreme, ispitivanja električnih i gromobranskih 

instalacija, električne, mašinske 

opre me i su do va pod pri ti skom u skla du sa 

domaćim propisima i evropskim direktivama 

i stan dar di ma", na vo di Ukro pi na. 

U uslugama kontrolisanja i ispitivanja 

ro be u obla sti ma Naf ta i Gas i Mi ne ra li, 

SGS Beograd takođe ima značajne reference 

i kli jen te (US Steel, Hol cim, Ti tan, NIS 

Naftagas, Lukoil, OMV, DAXIN, Rafinerija 

Pančevo, Azotara Pančevo, Fertil, itd), obave 

stio nas je di rek tor SGS Be o grad. 

Re ak ci ja srp skih me na dže ra 

Bogatstvo iskustva koje je SGS Beograd 

prikupio u svom dosadašnjem poslovanju 

da je nam za pra vo da pi ta mo Ma rin ka Ukropinu 

koliko je srpski poslovni 

pro stor spre man za ova kve 

pristupe i kako menadžerski 

timovi iz oblasti na koje je 

upu ćen SGS u svom ra du, 

shvataju korisnost ovakvog 

pristupa? 

"Još uvek se ne mo že re ći 

da naše poslovno okruženje, 

a sa mim tim i me na džer ski 

timovi, shvataju neophodnost 

ovakvog profesionalnog 

pri stu pa ka ko bi se za dovoljili 

zahtevi, ili očekivanja 

svetskih kupaca", ocenjuje 

naš sa go vor nik. "Mno gi se na uslu ge kontrolisanja 

odlučuju u momentu kada je ro ba 

ko ju su na ru či li iz ino stran stva već sti gla, a 

na koju imaju reklamaciju, ili kada njihov 

kupac u inostranstvu konstatuje neusaglašenost 

koja se odnosi bilo na kvalitet ili 

kvantitet. Sličan je slučaj sa sertifikatima 

za sisteme menadžmenta kvalitetom, koji 

se ipak ne mo gu do bi ti i za slu ži ti u krat kom 

vremenskom periodu. U svim ovim slučajevima 

troškovi su daleko veći nego da 

se menadžment odlučio za kontrolisanje 

robe pre isporuke, ili na primenu sistema 

menadžmenta mnogo ranije pre zahteva i 

rokova tržišta. Ipak, svedoci smo da strani 

investitori kupovinom naših preduzeća, ili 

finansiranjem projekata, obavezno uključuju 

ove principe poslovanja već na početku. 

Takođe, ima u Srbiji priličan broj savremenih 

menadžera, novih vlasnika, koji shvataju 

zna čaj ove uslu ge u ci lju 

smanjenja rizika poslovanja", 

ističe Marinko Ukropina, 

di rek tor SGS Be o grad. 

On pod se ća da će domaća 

preduzeća morati, 

ukoliko žele da posluju 

sa svetom, da usaglase svoje poslovanje 

pre svega sa zahtevima standarda ISO 

9001:2000 (Quality Managment System), 

ISO 14001 (Environment Managment 

System), OH SAS 18001 (Si stem me nadžmen 

ta za šti te na ra du), ISO 27001 (Si stem 

menadžmenta bezbednošću informacija) i 

HACCP, ISO 22000 si ste ma ko ji se od no si 

na bezbednost prehrambenih proizvoda. 

Tu su i zahtevi za sertifikaciju organskog 

porekla hrane i uopšte monitoring i sertifikaciju 

porekla prehrambenih proizvoda od 

semena do isporuke (izvoza), "u čemu SGS 

ima bogato iskustvo, reputaciju i poverenje 

od strane komisija EU", kaže Ukropina. 

Do sa da šnji us pe si i 

pla no vi za Sr bi ju 

U svom daljem razvoju i angažovanju 

SGS Be o grad će, u za vi sno sti od vr ste usluge 

ko ju kli jent tra ži, kom plet nu uslu gu pruža 

ti sam ili će ko ri sti ti po dr šku SGS pred u- 

zeća iz inostranstva. "U oba slučaja, misija 

SGS mora u potpunosti biti ispunjena, a to 

zna či da je naš za da tak da osi gu ra mo kvalitet 

proizvoda i usluga svojim klijentima i 

potrošačima širom sveta, profesionalnim 

i nezavisnim verifikacijama, ispitivanjima 

i sertifikacijama, stvarajući vrednost korisnicima, 

zaposlenima, deoničarima i društvu", 

ka že Ukro pi na, uz do da tak da od 

samog otvaranja preduzeća u Beogradu, 

SGS oče ku je uspešno poslovanje i naravno 

pro fit ko ji će bi ti ostva ren u skla du sa 

njegovom reputacijom stvaranom tokom 

130 godina postojanja. "Kamen temeljac 

te re pu ta ci je je in te gri tet", ka že Ma rin ko 

Ukropina, direktor SGS Beograd na kraju 

ovog razgovora za INDUSTRIJU. 


OBO Bet ter mann 

a 

Pro fe si o nal ci ma 

od pro fe si o na la ca! 

Dija pazon od 30.000 proizvoda 

omogućava ovoj kompaniji da 

drži čvrstu poziciju na tržištu 

elektroinstalacionog materijala. 

Uz politiku konstantnog napredovanja 

i pod mak simom "Kada 

mi sliš da si do sti gao mak si mum, 

vre me je za no vi ko rak", OBO je 

pod svo je kri lo pri mio dva po znata 

svet ska bren da DAHL, pro iz vođača 

ranžirnih kanala i ACKER- 

MANN poznatog po vrhunskom 

sistemima podnog razvoda. 

BSS - Vatrootporni sistemi 

U objek ti ma u ko ji ma sva ko dnev no 

boravi veliki broj ljudi (bolnice, škole, proiz 

vod ni po go ni fa bri ka, u no vi je vre me 

"sho pping mall"-ovi i ve li ke pod zem ne 

garaže), po prirodi stvari prisutan je i rizik 

od izbijanja požara. 

Da bi se obezbedila pravovremena dojava 

požara, brza evakuacija i efikasno suzbijanje 

požara, potrebno je da postoji protivpožarna 

elektroinstalacija. Ona ima ulogu 

da obezbedi nesmetanu funkciju svih 

sigurnosnih sistema (evakuacioni liftovi, 

klapne za odvođenje dima, pumpe za gašenje...), 

odnosno, da obezbedi nesmetano 

napajanje električnom energijom u uslovi 

ma po ža ra. U isto vre me ima za da tak 

da spreči prenošenje dima, temperature i 

va tre po po žar nim zo na ma, a da pri tom ne 

emituje halogene elemente ili oteža evakuaciju 

i gašenje požara. 

Na prvi pogled, veoma visoki zahtevi, a svi 

oni su objedinjeni u referentnom standardu 

DIN 4102, na osno vu ko ga se u de lu BSSvatrootpornih 

sistema u OBO-u i deluje. 

OBO Bettermann vatrootporne sisteme 

čine: 

• Sistemi nosača kablova za održanje 

funkcionalnosti; 

• Sistemi vatrootpornih prodora; 

• Sistemi vatrootpornih kanala; 

• MLAR si stem. 

OBO Bettermann sistemi nosača kablova 

za odr ža nje funk ci o nal no sti 

Da bi jedna trasa električne instalacije 

bila funkcionalna u slučaju požara, mora 

da se sastoji od Sistema nosača kablova 

za održanjem funkcionalnosti i kablova 

koji takođe moraju da imaju produženu 

funkcionalnost u uslovima požara (najčešće 

su to na ran dža sti ka blo vi sa ozna kom, 

npr. Fe180, E90). Ta kve tra se se mo gu 

voditi horizontalno ili vertikalno, po zidu ili 

plafonu, mogu biti trase perforiranih, rešetkastih 

ili mrežastih nosača kablova. 

OBO Bettermann sistemi nosača kablova 

za održanje funkcionalnosti ispitani su 

po stro gim zah te vi ma DIN 4102, i po se duju 

sve strane i domaće sertifikate. 

Uslo ve is pi ti va nja, po DIN 4101 deo 12, 

karakteriše montaža u ispitnoj peći kompletne 

protivpožarne trase u dužini od 3m 

kojoj se nalaze kablovi sa održanjem funkcionalnosti. 

Napajanje se dovodi s jedne 

strane provodnika, a sa druge se postavlja 

realan potrošač. Tokom ispitnog perioda 

ne sme doći do prekida napajanja, bilo 

zbog krat kog spo ja, bi lo zbog pa da tra se 

nosača kablova. Samo ovako ispitrana trasa 

mo že da no si ozna ku VATROOTPORNA! 

OBO Bettermann vatrootporni prodori 

Zadatak vatrootpornih prodora je da na 

mestima gde električne i ostale instalacije 

prolaze iz jedne požarne zone u drugu spreči 

pre no še nje po ža ra, di ma i tem pe ra tu re i 

u tom smislu lokalizuje požar na određene 

po žar ne zo ne. Pri to me, mo ra ju da se is poštu 

ju zah te vi da pro do ri pri sa mom go renju 

ima ju sma nje nu emi si ju di ma i da ne 

emituju halogene elemente. Prodori mogu 

da se pri me nju ju na zi du, po du ili pla fo nu, 

mo gu da bu du na tvr dim ili la kim zi do vima. 

Uslov da bi pro dor imao svo ju funk ci ju 

jeste da se nalazi na protivpožarnom zidu, 

da je pravilno izabran i pravilno montiran. 

Klase zaštite kod vatrootpornih prodora 

je su S30, S60, S90 i S120. Ta ko đe, po sedujemo 

sve odgovarajuće domaće i strane 

sertifikate. 

OBO Bettermann sistemi vatrootpornih 

ka na la - BSK si stem 

U de lu obje ka ta ko ji je na me njen za 

eva ku a ci ju ili hit ne in ter ven ci je, po treb no 

je da se koristi sistem vatrootpornih kanala 

BSK. Si stem se sa sto ji od la kih be tonskih 

plo ča, ko je u svo joj struk tu ri ima ju 

sta kle na vlak na. Kla sa va tro ot por no sti 

plo ča je A1. U za vi sno sti da li se spre čava 

prenos požara, dima i temperature 

iz ka na la na oko li nu ili su prot no, kla se 

va tro ot por no sti BSK si ste ma mo gu bi ti 

I90, I120, E30 i E90. 

OBO Bet ter mann MLAR si stem 

MLAR si stem se od no si na DIN 4102 

MLAR regulativu, po kojoj se zahteva da 

svi evakuacioni prolazi i prolazi za hitne 

intervencije (gašenje požara, medicinska 

pomoć,...) moraju biti nesmetano prohodni 

u uslo vi ma po ža ra. To zna či da elek troinstalacija 

mora da ostane na mestu i 

ni u kom slu ča ju ne sme ugro zi ti (svo jim 

padom) evakuacione puteve. 

Pored toga što obezbeđuje sve predstavljene 

protivpožarne sisteme, OBO Bettermann 

organizuje specijalističke seminare 

i obezbeđuje sertifikate. Veliko iskustvo i 

stručni tim garantuju kvalitet. 

OBO BETTERMANN d.o.o. 

Sentandrejski put 184, Novi Sad 

tel/fax: +381 21 410 533 

PJ Beograd: 

Vodovodska 158/5, Beograd 

tel. +381 11 3052 513 

+381 11 2397 394 

fax. +381 11 3052 514 

e-mail: info@obo.co.yu 

www.obo.co.yu 


p 

j 

KLINGER 

Za pis o kva li te tu 

koji tra je vi še od ve ka 

vodi, pari, nafti, naftnim derivatima i većini 

hemikalija, našao je primenu u svim granama 

industrije. 

KLIN GER ® top-chem, mo di fi ko va ni 

PTFE, izuzetno otporan na hemikalije, sposoban 

da podnese velika opterećenja i 

temperature, našao je naročito primenu u 

hemijskoj industriji, petrohemiji, industriji 

hrane, farmaceutskoj industriji, itd. 

KLINGER ® top-graf, gra fit sa do dat kom 

sintetičkih vlakana i ojačan perforiranim 

ner đa ju ćim li mom, po go dan je za tem pe ratu 

re do 500°C. 

Za pomoć pri izboru odgovarajuće zaptiv 

ke ko ri sni ci ma sto ji na ras po la ga nju 

program KLINGER ® expert ko ji će br zo izabrati 

zaptivku za zadate uslove rada. 

Kompanija KLINGER je osnovana 

1886. godine. Zasnivaju 

ći svoj raz voj na sop stve nim 

patentima i insistirajući na 

kvalitetu, kompanija je izrasla 

u vodećeg svetskog proizvođača 

pločastog zaptivnog materijala, 

KLINGERIT ® -a i in dustrijskih 

ventila i pokazivača 

nivoa. Danas kompanija ima 

2.300 zaposlenih i proizvodne 

pogone širom sveta... 

Od 1893. go di ne, ka da je KLIN GER 

patentirao KLINGERIT ® , mno go 

to ga se pro me ni lo u teh no lo gi ji 

i upotrebljenim materijalima. Ipak, KLIN- 

GER Dic htung stec hnik bio je i ostao "br. 1" 

u razvoju i proizvodnji statičkih zaptivki. 

Sta tič ke zap tiv ke iz KLIN GER-a 

KLINGERSIL ® je pro iz ve den od sin tetičkih 

vlakana i specijalnih veziva. Sa 

opsegom radne temperature od -200°C 

do +250°C i odličnom otpornošću prema 

Ven ti li i pokazivači nivoa 

KLIN GER Fluid con trol 

je deo kompanije koji proiz 

vo di klip ne i lop ta ste 

industrijske ventile i pokazivače 

nivoa. U proizvodnom 

programu nalaze se 

dva tipa ventila, klipni i 

lop ta sti. 

Klip ni ven ti li se, po sopstvenom 

patentu, proizvo 

de od 1921. go di ne. 

Zahvaljujući specijalnom 

na či nu zap ti va nja, ovaj 

ventil je vrlo pouzdan i 

dugovečan u radu naročito 

ka da je fluid pa ra. Neo se tljiv je na pr ljav 

fluid i na gle pro me ne rad nih uslo va. Pro izvo 

di se do na ziv nog otvo ra 200 mm. 

Loptasti ventili se proizvode kao jednodelni, 

dvodelni i trodelni. Dve specijalne 

elastične zaptivke obezbeđuju dugotrajan 

Kompanija je podeljena 

u dva osnov na segmen 

ta: 

• KLIN GER Dic htungstechnik, 

koji proizvodi 

pločasti zaptivni materijal 

KLIN GE RIT ® 

• KLIN GER Fluid Control, 

koji proizvodi industrijske 

ventile i pokazivače 

nivoa. 

i po uz dan rad bez odr žavanja. 

Konstrukcija ventila 

omogućava vrlo jednostavno 

servisiranje. Zbog 

ovih oso vi na ovaj tip ventila 

našao je primenu u 

svim granama industrije. 

Proizvodi se do nazivnog 

otvo ra 800 mm. 

U ponudi pokazivača 

ni voa na la ze se dva ti pa: 

• pokazivači sa staklom 

za direktno očitavanje nivoa 

• magnetni pokazivači za indirektno 

oči ta va nje ko ji omo gu ća va ju pro ce snu 

kontrolu nivoa. 

Pokazivači su predviđeni za rad do pritiska 

od 400 ba ra i za tem pe ra tur ni ras pon 

od -196°C do +400°C, za prak tič no sve 

fluide. 

Više informacija kod 

generalnog zastupnika: 

NI NA COM 

Beograd, Otona Župančića 44 

Tel: 011/319 01 25; 260 11 75 

Fax: o11/319 39 32 

e-mail ni na com@ptt.yu 

www.ninacom.com 


p 

Exor-Esi d.o.o. 

j 

Od go vor na pi ta nje 

kako po kre nu ti in du stri ju 

Exor-Esi d.o.o. (ESI - ener ge tika, 

saobraćaj, industrija) je 

relativno mlada kompanija 

u Srbiji, osnovana od strane 

EXOR-a, internacionalne kompanije 

koja posluje u Velikoj 

Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, 

Italiji, SAD-u, Sloveniji, 

Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni, 

In di ji, Ka zah stanu. 

Strategija regionalnog i globalnog 

ši re nja kom pa ni je, ori jen ta ci ja na 

visokoobrazovani kadar, vrhunska 

rešenja i proizvode koje koristimo, garantuju 

"Exor"-ovim kupcima visok kvalitet 

usluge i našu dugoročnu podršku. Područja 

delatnosti obuhvataju automatizaciju u 

industriji, elektroenergetici, saobraćaju, 

građevinarstvu. 

Zna nje + is ku stvo = Ključ u ru ke! 

Naš ka dar sa sto ji se pre te žno od di plomiranih 

inženjera, a znanje i iskustvo pokriva 

ce lo kup ne pro ce se is po ru ke opre me, 

programskih rešenja, te stoga nudimo 

ce lo kup na re še nja "ključ u ru ke". Po se dujemo 

i specifični tehnološki "know-how" u 

mnogim oblastima u kojima radimo. 

Predstavljajući se u ovom broju časopisa 

In du stri ja, EXOR ESI sa mo po tvr đu je 

svoje mesto na sve zahtevnijem tržištu 

Srbije. Iako relativno mlada kompanija, iza 

nas su realizovani projekti, kako u zemlji, 

ta ko i u ino stran stvu. 

Projekti 

Kako bismo pojasnili budućim saradnicima 

šta sve ra di EXOR ESI da će mo, iako ni 

malo lak, odgovor na pitanje: Kako pokrenuti 

industriju? Stil razmišljanja Exor-inženjerijske 

mašinerije jeste deo odgovora. 

Najvažnije je imati energiju koja će pokrenuti 

proizvodne procese i saobraćajem 

povezati sve međusobno, kako bi lanac 

procesa proizvodnje bio zatvoren. EXOR 

ESI je životno zainteresovan da taj lanac 

zatvori i pusti u život industriju koja je toliko 

potrebna svakom čoveku. 

Kako je naglasak na industriji, moramo 

se pohvaliti projektima u oblasti energeti 

ke. Pre sve ga, tu je naj ve ći pro je kat ko ji 

radimo u Srbiji: revitalizacija 5 trafostanica 

do na pon skog ni voa 400kV što ujed no 

predstavlja i najveći projekat u energetici 

u Srbiji ove godine. Pored izrade 276 

zaštitno-upravljačkih ormana za pet TS, 

poseban izazov je predstavljala i implementacija 

sistema upravljanja i signalizacije 

(SCADA) sa vrlo zahtevnom komunikacionom 

mrežom i različitim komunikacionim 

protokolima. 

EXOR-ESI re a li zu je pro jek te na "Đer da pu 

2" ko ji se tre ba ju ra di ti u dve fa ze. Pr va je 

upravljanje hidrauličnim pumpama, a druga 

sa mim pred tur bin skim za tva ra či ma. 

Znanje naših inženjera je veoma traženo 

i van gra ni ca Sr bi je pa je kan ce la ri ja slu- 


Exor-Esi d.o.o. 

žbe za zaštitu i automatiku tokom godine 

najčešće bila prazna. Najveći projekat je 

revitalizacija kazahstanskog elektroenergetskog 

sistema gde naši stručnjaci rade 

na parametriranju i ispitivanju sistema 

SCADA na 67 trafostanica širom ove velike 

zemlje. 

Tu je i projekat revitalizacije i izgradnje 

17 trafostanica u Tunisu gde učestvujemo 

u parametriranju i puštanju u po gon 

sistema relejne zaštite. Termoelektrane u 

Bugarskoj postale su već uobičajen teren 

našim inženjerima koji mogu da se ove 

godine pohvale sa dva generatora ukupne 

snage 544 MVA koji su, zahvaljujući njihovom 

struč nom zna nju, po sta li deo elek trosistema 

najnovije članice EU. 

Napravljeni su i prvi koraci na velikom 

ru skom tr ži štu gde su ove go di ne pa ra metrirani 

i pušteni u pogon sistemi relejne 

zaštite na čeličani u Lipecku i pri visokoj 

peći u železari u Gubkinu. 

I osta li deo in du strij skog kom plek sa, 

pored energetike, predstavlja isto tako značajnu 

kariku u slagalici EXOR ESI-ja. Ako 

spomenemo "ThyssenKrupp", sve je rečeno. 

Sa fir mom ko ja je još po lo vi nom 19. 

veka imala 160.000 zaposlenih u Essenu, 

ugovoren je, prvo, projekat za Odlagač 

Ars2000 za V BTO Si stem, TE KO Ko sto lac. 

Kompletan upravljački sistem: projektovanje, 

izrada aplikativnog softvera, isporuka 

kompletne elektroopreme, nadzor nad 

montažom, puštanje u rad... Posle mnogo 

Po no sni smo i na to što ugo vor za Od la gač 

realizujemo zajedno sa stručnjacima sa 

Elektrotehničkog Fakulteta u Beogradu. 

US Steel je part ner-sto žer. Ra sli smo 

zajedno sa projektima u Smederevu. Sada 

smo u završnoj fazi - puštanje postrojenja i 

dokazivanje parame ta ra za: Vi so ku peć 2, 

Sa In sti tu tom za se me iz Ze mu na, otvori 

li smo no vu oblast u po nu di EXOR-ESI-ja 

- industrija hrane! Automatizacija u proizvodnji 

semenskog kukuruza, kao i praćenje 

i obezbeđenje kvaliteta proizvoda 

za da tak je ko ji ćemo realizovati narednih 

meseci. 

Automatizujemo procese u energetici 

i industriji, ali preostaje nam saobraćaj. 

EXOR ESI sprem no oče ku je pokretanje projekata 

automatizacije saobraćaja u Srbiji, 

a već je uklju čen u pro jek te u ino stran stvu, 

ali o to me u ne kom od na red nih iz da nja 

Industrije. 

EXOR ESI - dobar partner 

Ponavljamo, stil razmišljanja i rada od 

samog starta pokazuje, i dokazu je, da je 

EXOR ESI dobar partner našim saradnicima, 

i da je opravdano zajedničkim naporima 

raditi u korist opšteg napretka. 

go di na de ša va se da fir ma sa ovih pro stora 

realizuje jedan tako zahtevan, veliki 

pro je kat (spra va je ve li ka: 135 m du gač ka 

i 34m vi so ka). 

Po no sni smo što smo us pe li sa TKFom 

da ugo vo ri mo još dva, ne što ma nja 

projekta, za Rudarski basen Kolubara: 

Bucket Wheel Excavator 1550 i BWE 

SCHRs 1600, za pro je kat Tam na va Za pad. 

Kon ti liv 1 i 2, Rol gang ko li ca. Si gur ni smo 

da ćemo ispuniti očekivanja. 

No va oblast u po nu di 

"EXOR-ESI" d.o.o. 

Bulevar Mihajla Pupina 165a 

11070 Novi Beograd 

Srbija 

tel.: +381 11 301 6881 

fax: +381 11 311 3148 

e-mail: info@exor-esi.co.yu 

www.exor-esi.co.yu 


SPORT SKI PO DO VI OD 

amortizovanim ROLLS debljine 4–10 mm, 

ili ela stič nim pod-po do vi ma ELA STO CO AT 

(841) i SU PER ELA STO CO AT (842) 2–6 

mm debljine. U ovom slučaju, preporučuje 

se mešanje koncentrovanog ELASTOTURF 

(852) sa kvarc nim pe skom u raz me ri 

50:50 po te ži ni za pr vi sloj, a za osta le sloje 

ve bez kvarc nog pe ska; 

• Za upotrebu napolju sa prefabrikovanim 

amortizovanim ROLLS debljine 4–10 

mm, ili elastičnim pod-podovima ELASTO- 

CO AT (841) i SU PER ELA STO CO AT (842) 

preporučuje se mešanje koncentrovanog 

ELA STO TURF (852) sa kvarc nim pe skom u 

razmeri 50:50 po težini za sve slojeve; 

• Za izvlačenje linija na sportskim terenima 

preporučuje se upotrebe akrilne boje 

AKRYLOEPOX (818) u željenoj boji. 

PRI PRE MA – NA NO ŠE NJE: 

Nanosi se samo na suve površine, koje 

su zaštićene od povećanja vlažnosti i bez 

materijala koji mogu da spreče vezivanje 

npr. prašina, slobodne čestice, masnoća 

itd. Uspešno nanošenje zavisi od pravilne 

pripreme podloge i upotrebe materijala. 

SPOLJNE POVRŠINE: 

• Temeljno, suvo očistiti površinu od prašine 

i ostataka usisivačem 

• Pri pre ma po vr ši ne, osim u slu ča ju 

upotrebe amortizovanih ROLLS, vezivnom 

smo lom RE SIN (1102) ili AKRYLEX (165) 

radi podesnog povezivanja pod-poda. 

Materijal se nanosi u jednom ili više slojeva 

dok po vr ši na ne bu de za sićena. 

Izbegavati stvaranje 

lokvi materijala. Potrošnja: 

150 – 250 gr / m 2 u dva sloja, 

u zavisnosti od apsorpcije 

podloge. 

• Ka da osnov ni pre maz 

poč ne da se su ši (okvir no 1h 

u zavisnosti od temperature 

okoline) sledi nanošenje ELA- 

STO SPORT (853) (po trošnja: 

1,65 kg/m 2 /mm ili ELA STCO- 

AT (841) (po tro šnja: 1,3 kg/ 

m 2 /mm) ili SU PER ELA STO- 

CO AT (842) (po tro šnja: 0,9 kg/m 2 /mm) za 

zatvaranje otvora na podlozi. 

POLAT SRBIJA 

ELA STO TURF – ELA STO CO AT 

Reč je o koncentrovanom 

materijalu koji se koristi za 

pravljenje elastičnog, obojenog, 

neklizajućeg, samoravnajućeg 

ELASTOTURF-a za 

sportske te rene. 

OP ŠTE KA RAK TE RI STI KE: 

Koncentrovan ELASTOTURF (852) je 

koncentrovani materijal na bazi akrila koji 

se me ša sa kvarc nim pe skom ( 0,1 – 0,5 

mm) kako bi se napravio elastični, obojeni, 

neklizajući, samoravnajući ELASTOTURF 

(851) za sportske terene. 

• Na no si se na as falt i be ton ske vo do otporne 

površine nakon nanošenja ELASTO- 

SPORT (853); 

• Preporučuje se mešanje koncentrova 

nog ELA STO TURF (852) sa kvarc nim 

pe skom u raz me ri 50:50 po te ži ni za pr va 

dva slo ja i u raz me ri 60:40 za tre ći sloj; 

• Idealan za košarkaške, odbojkaške, 

rukometne i teniske terene na otvorenom; 

• Po go dan za sport ske cen tre, ško le, 

fitness centre, trotoare, hodnike; 

• Na no si se la ko, a ma lo ko šta! 

• Omogućava sigurnu i kvalitetnu igru; 

• Sprečava visoke temperature na pod 

lo zi; 

• Za površine u zatvorenom trebalo 

bi da se kombinuje sa prefabrikovanim 

MA TE RI JA LA 

• Čim se materijal osu ši (48h na 23 C), 

sledi nanošenje koncentrovanog ELA- 

STOTURF (852) pomešanog sa kvarcnim 

peskom. 

• Preporučuje se mešanje koncentrova 

nog ELA STO TURF (852) sa kvarc nim 

pe skom u raz me ri 50:50 po te ži ni za pr va 

dva slo ja i 60:40 za tre ći sloj u slu ča ju ELA- 

STOSPORT (853). 

UNUTRAŠNJE POVRŠINE: 

• Nanošenje materijala na prefabrikovane 

amortizovane ROLLS u debljini 4-10 

mm ili ELA STO CO AT (841) ili SU PER ELA- 

STOCOAT (842). U ovom slučaju, preporučuje 

se mešanje koncentrovanog ELASTO- 

TURF (852) sa kvarc nim pe skom u raz me ri 

50:50 po te ži ni za pr vi sloj i bez kvarc nog 

peska za ostale slojeve. 

• U zavisnosti od temperature okoline 

sme sa se raz bla žu je sa 6–10% vo de, 

pre na no še nja, ka ko bi se po sti gla ve ća 

tečnost (fluidnost). Sledeći sloj se stavlja 

ka da pret hod ni kre ne da se su ši. 

Za dodatne informacije obratite se: 

PO LAT SR BI JA 

Vladimira Radovanovića 2 

11000 Be o grad; 

Tel: + 381 11 35 42 059; 35 72 047; 

35 72 048 

E-mail: nbn.in ze njering@yahoo.com 


Distribucija električne energije 

Viši harmonici 

1. deo 

Op šte je prihvaćena ideja da 

elektrodistributivna preduzeća 

isporučuju idealan napon, 

tj. napon čiji oblik odgovara 

čistoj sinusoidi. U najvećem 

broju slučajeva, pogotovo na 

višim naponskim nivoima, 

na pon u mre ži za i sta i ima 

vrlo mala izobličenja. No, stepen 

izobličenja napona se 

povećava kako se približavamo 

krajnjem potrošaču. 

TEKST: MI LEN KO JO VA NO VIĆ, DIPL. INŽ. 

AVA LON PAR NTERS D.O.O. 

U 

teorijski idealnom slučaju bilo koji 

potrošač koji se priključi na sekundar 

distributivnog transformatora, 

"videće" čist sinusni talasni oblik napona 

i struja potrošača će biti srazmerna impedansi 

potrošača. Kada je impedansa potrošača 

linearna (ne menja se tokom jedne 

periode mrežnog napona), talasni oblik 

struje odgovaraće talasnom obliku napona. 

Ako se impedansa potrošača menja 

periodično, zbog pretvarača ili neke druge 

ne li ne ar ne ope ra ci je, ob lik stru je će se značajno 

razlikovati od oblika napona. Ovakav 

izobličeni, ne-sinusoidalni talasni oblik 

struje može se matematički izraziti kao 

suma većeg broja sinusoidalnih (harmoničnih) 

kompomponenti čija je učestanost 

celobrojni umnožak osnovne učestanosti. 

Komponenta osnovne (mrežne – 50 Hz) 

učestanosti naziva se osnovni harmonik, 

a sva ka kom po nen ta iz nad osnov ne učestanosti 

naziva se viši harmonik. Jednim 

imenom sve harmonične komponente 

možemo zvati harmonici. 

Harmonici u praksi 

U praksi, harmonici su struje koje stvaraju 

nelinearni potrošači: ispravljači, invertori, 

frekventni regulatori, soft starteri, UPSovi, 

jednosmerni pogoni, fluorescentno 

osvetljenje, elektrolučne peći... Amplituda 

i učestanost harmonika zavise od prirode 

i snage navedenih potrošača. Na primer: 

kla si čan DC po gon ima 6-to puls ne is pravljače, 

koji generišu harmonike uglavnom 

petog i sedmog reda. Peti harmonik ima 

učestanost 5 puta veću od osnovne tj. 250 

Hz, a sed mi har mo nik 350 Hz. 

S obzirom da se harmonici stvaraju u 

stru ji, ovaj tip po tro ša ča mo že mo de fi ni sati 

kao strujni izvor harmonika. Nelinearni 

potrošač može se opisati kao suma linearnog 

opterećenja i izvora viših harmonika. 

Harmonici napona 

Zbog jednostavnosti, razmotrićemo primer 

gde je sa mo je dan po tro šač ne li ne a- 

ran i generiše samo peti harmonik struje. 

Ovaj har mo nik pred sta vljen je na donjoj 

slici strujnim izvorom koji je deo potrošača. 

Ova stru ja se "gu ra" u mre žu pre ko spo ja A. 

Na spo ju A stru ja se za tva ra pre ko kon tu re 

koja ima manju impedansu. Impedansa 

kon tu re le vo od tač ke A se sa sto ji od in terne 

impedanse distributivnog transformato 

ra i im pe dan se mre že. Im pe dan sa ove 

konture je nekoliko puta manja od impedanse 

konture sa desne strane, tj. potrošača. 

Sto ga će naj ve ći deo stru je har mo ni ka 

poteći prema transformatoru. 

Ova struja, proticanjem kroz impedanse 

mreže i transformatora, stvara padove – 

fluktuacije napona na učestanosti od 250 

Hz. Ove fluktuacije se nazivaju harmonici 

napona. Dodatno proticanjem struja viših 

harmonika kroz sekundar transformatora, 

indukuju se viši harmonici i u naponu na 

visokonaponskoj strani. Ovako indukovani 

harmonici napona su relativno mali, ali 

ako na jednom distributivnom području 

postoji veliki broj fabrika sa nelinearnim 

potrošačima, onda zbog kumulativnog 

efekta izobličenja na VN strani mogu postati 

primetna. 

Korigovanje faktora 

snage fabrike 

Sada pretpostavimo da je, zbog smanjenja 

računa za utrošenu električnu energiju, 

potrebno korigovati faktor snage fabrike. 

Na niskonaponskoj strani transformatora 

dodata je kondenzatorska baterija, kako 

se to u prak si naj če šće ra di. 

Kada struja viših harmonika dođe do 

spoja B, nailazi na kondenzator u paraleli 

sa otporom i impedansom mreže i transformatora. 

S obzirom da je otpor namotaja 

zanemarljiv, ovaj slučaj se može predstaviti 

kao paralelno rezonantno kolo na putu 

petog harmonika struje. Ukoliko je XL jednako 

XC, nastaje paralelna rezonanca. 

Paralelna rezonanca podiže dramatično 

impedansu kola, skoro do beskonačnosti. 

Struja protiče u zatvorenom krugu između 

kondenzatora i induktivnosti bez račvanja 

u gra nu sa uze mlje njem. 

Čak i ka da se ko lo na la zi bli zu re zo nance, 

paralelna veza kondenzatora za kompenzaciju 

reaktivne snage i induktivnosti 

transformatora stvara veoma visoku impedansu 

na učestanosti višeg harmonika. To 

za po sle di cu ima da kon tu ra sa tran sformatorom 

više nema najnižu impedansu 

u ko lu, za stru je vi ših har mo ni ka, već sve 

struje viših harmonika moraju da se zatvore 

pre ko po tro ša ča u okvi ru fa bri ke. 

S obzirom da je impedansa konture značajno 

povećana, povećavaju se i harmonici 

napona. Paralelna rezonanca između 

kondenzatora za kompenzaciju reaktivne 

snage i distributivnog transformatora je 

izuzetno opasna situacija za celokupno 

elektroenergetsko postrojenje. 

Ova situacija može dovesti do značajnih 

oštećenja opreme. Prvo strada kondenzator 

ska ba te ri ja, s ob zi rom da je ona naj slabi 

ji deo opre me, i naj če šće ni je u mo gućnosti 

da izdrži velike cirkulacione struje 

između kondenzatora i transformatora. 

U slučajevima kada kondenzatorska 

baterija izdrži ovakvo strujno opterećenje, 

dolazi do još nepovoljnijeg razvoja događaja, 

jer po či nje da stra da dru ga opre ma u 

postrojenju uključujući i transformator. 

(Nastavak u In du stri ji br. 13) 


Osvetljenost na radnom mestu 

PROBLEM ISPRAVNOG 

OSVETLJENJA 

TEKST: DRA GAN MI LE TIĆ, DIPL. INŽ. 

Osvetljenje utiče na bezbednost 

za po sle nih na nji ho vim 

rad nim me sti ma, na nji hov 

rad ni uči nak i na ste pen produktivnosti 

rada, na umor i 

na psihološko stanje zaposlenih. 

Nepovoljno i nedovoljno 

osvetljenje stvara uslove 

za nastajanje nesrećnog slučaja, 

a sličan efekat izaziva i 

nepravilno jako osvetljenje. 

Dobro i pravilno osvetljenje omogu 

ću je uoča va nje even tu al ne 

opasnosti, povećava pre ci znost u 

radu i brzinu vida. Loše osvetljenje posredno 

uti če na po ve ća nje psi hič kog i fi zič kog 

zamora zaposlenih, smanjuje njihovu opreznost 

i po ve ća va broj gre ša ka pri ra du. 

Slabo osvetljenje takođe može da prouzrokuje 

prekid celokupnog radnog procesa 

čija je značajna komponenta 

dobra vidljivost. 

Pro blem is prav nog 

osvetljenja radnog mesta 

i rad ne sre di ne 

sa sto ji se u to me da 

se obez be di traj no održavanje 

odgovarajućih 

uslova osvetljenja održavanjem tehničkih 

uređaja, odgovarajuće uređenje radne 

sre di ne i pra vil no odr ža va nje si ste ma 

osvetljenja, a koje podrazumeva čišćenje 

svetlosnih izvora, sijalica i svetlosno aktivnih 

površina radne sredine. 

Sa higijenskog stanovišta, najprikladnije 

je opšte osvetljenje, jer omogu 

ću je da se rad oba vlja u ce loj pro storiji 

uz podjednako naprezanje očiju. 

De fi ni ci ja 

Dobro osvetljenje 

pro sto ri ja po sti že 

se kvantitetom svetlo 

sti. 

Izvor svetlosti je telo, ili njegova površina, 

koja zrači svetlost, koja je nastala 

pro me nom u tom sa mom te lu, a sve tilj ka 

je ure đaj u ko me se na la zi je dan, ili vi še 

svetlosnih izvora. Osvetljenje može biti 

dnevno, veštačko i kombinovano ili združeno. 

Istovremeno veštačko i dnevno svetlo 

dozvoljava se samo u izuzetnim slučajevi 

ma, i to uz pret po stav ku da se is pu ne 

specijalni normativni uslovi. 

Si ste mi osve tlje nja 

Kod dnevnog osvetljenja se razlikuju 

sledeći sistemi: 

• bočno - osvetljenje prostorija kroz bočne 

otvo re (pro zo re i sl.); 

• gornje - osvetljenje prostorija kroz gornje 

zastakljene otvore; 

• kombinovano - dobija se istovremenom 

upotrebom prethodna dva; 

• sekundarno - osvetljenje kroz neku 

dru gu di rekt no osve tlje nu pro sto ri ju. 

Kod veštačkog osvetljenja takođe postoji 

po de la na si ste me, pa razlikujemo: 

• opšte osvetljenje; 

• stepenasto (podeljeno); 

• kombinovano; 

• lokalno. 

Sa higijenskog stanovišta, najprikladnije 

je opšte osvetljenje, jer omogućuje da 

se rad oba vlja u ce loj pro sto ri ji 

uz podjednako naprezanje očiju. 

Koristi se u prostorijama 

u ko ji ma rad no me sto ni je 

fiksirano, već se povremeno 

premešta. 

Kom bi no va no osve tlje nje 

se sa sto ji od op šteg osve tljenja 

za ce lu pro sto ri ju i lo kal nog osve tlje nja 

radnih mesta. Koristi se za prostorije u 

kojima je potreban izvanredan intezitet 

osve tlje nja rad nih me sta, ili ka da je po trebno 

usmeravanje svetlosti. 

Lokalno osvetljenje se koristi samo za 

osve tlje nje rad nih me sta, ali se ni u kom 

slučaju ne sme upotrebiti bez dopunskog 

osvetljenja prostorija sa najmanje 10-20 % 

opšteg osvetljenja. 

Kvantitet svetlosti 

i intenzitet osvetljenja 

Dobro osvetljenje prostorija postiže se 

kvantitetom svetlosti. Intenzitet osvetljenja 

zavisi od vidnih zadataka pri radu, a 

oni, pak, zavise od finoće radova. Ukoliko 

je rad finiji, utoliko 

su zah te vi za osvetljenjem 

veći. 

Potrebna osvetlje 

nost pro stori 

ja utvr đu je se 

prema odgovarajućem 

standardu 

i kre će se od 30 

do pre ko 1000 luksa 

(lx). Na pri mer, vr lo 

mali zahtevi za osvetljenjem 

potrebni su u privremenim skladištima 

za sme štaj ro be, dok su iz van red no 

veliki potrebni u metalurgiji pri izradi 

preciznih mernih instrumenata, prilikom 

graviranja ili, recimo, u tekstilnoj industriji 

pri umetničkom krpljenju. 

Vr lo ma li zah te vi za osve tlje njem 

po treb ni su u pri vre me nim skla di štima 

za sme štaj ro be, dok su iz van redno 

ve li ki po treb ni u me ta lur gi ji pri 

izradi preciznih mernih instrumenata, 

prilikom graviranja ili, recimo, u 

tekstilnoj industriji pri umetničkom 

krpljenju. 

Bo lje osve tlje nje = ma nje 

povreda! 

Poboljšanje osvetljenja i to u pogledu 

količine i jačine svetlosti dovodi do smanjenja 

broja povreda na radu, broja nesrećnih 

slučajeva na ulicama, povećava produktiv 

nost ra da i sma nju je škart. Zbog sve ga 

toga, ispitivanje osvetljenosti je obaveza 

poslodavca, propisana Zakonom i Pravilnikom 

o postupku pregleda i ispitivanja opreme 

za rad i is pi ti va nja uslo va rad ne okli ne 

("Sl. gla snik RS" broj 94/06). Is pi ti va nje se 

oba vlja u ro ku od šest me se ci od po čet ka 

rada, odnosno periodično, u roku od tri 

godine od dana prethodnog ispitivanja. in 


TEKST: IVANA DOMAZET 

Rečni saobraćaj 

Paroplov po Dunavu 

Iako Be o grad le ži na dve re ke, sve 

do četrdesetih godina 19. veka 

nije bilo organizovane redovne 

plo vid be ni ti je u sa o bra ća ju bio 

poznat parobrod. Roba se prevozila 

velikim čamcima i splavovima. 

Trgovci koji su se bavili velikom 

uvoznom i tranzitnom trgovinom, 

gradili su veće brodove, isključivo 

za svoje poslove. 

Tek 1834. go di ne stra no 

dru štvo "Dru štvo du navske 

pa ro plo vit be" otva ra 

re do van sa o bra ćaj, uglav nom 

pre ma Pe šti ko ja je bi la pri vlač na za tr govce 

jer su tamo kupovali robu i prenosili je 

velikim čamcima u Beograd. 

U objavi o otvaranju paroplovidbe Dunavom, 

između ostalog se kaže: "Paroplov 

zove se takova lađa koja pomoću same 

pa re s naj ve ćim te re tom i uz vo du i niz 

vo du br že i ugod ni je plo vi ne go ika kva druga 

la đa. Ova kva je plo vid ba sad već i po 

Dunavu zavedena." 

Do ček pr vog pa ro bro da na Sa vi 

Deset godina kasni je otvo re na je i plo vidba 

Sa vom. Pr vi brod je sve ča no do če kan 

u Beogradu. “Srbske novine” 23. avgusta 

1844. godine opisuju događaj. “Juče izjutra 

oko de set sa ti pri speo je u Ze mun davno 

očekivani hrvatski parobrod i danas već 

po sle pod ne oko če tiri sata produžuju svoj 

put u Hr vat sku. Po što ga je Ze mun sa to povi 

is pra tio i na isti na čin on se s nji me opro- 

stio, do đe pod Be o grad i po zdra vi grad, ko ji 

mu se odzove. Zatim pozdravi beogradski 

đu mruk, va roš i ka sar nu i od svu da mu je 

grmljavinom topova odgovoreno bilo. Tako 

dakle odsad će postojati uredno parobrodar 

stvo i po Sa vi. Kao što ču je mo, ovaj će 

pa ro brod sa mo od Si ska do Ze mu na i odavde 

do Bečeja ploviti. Time će trgovcima i 

saobraćaju velika olakšica biti učinjena.” 

Ve za sa Ze mu nom 

Nerazvijenost saobraćajnih veza Beogra 

da vi di se i po to me što ni je bi la 

uspostavljena ni redovna veza sa 

Ze mu nom ko ji je igrao va žnu ulo gu 

tr go vač kog me sta. Ro ba je iz Ze muna 

prenošena velikim čamcima, 

a zi mi, kad steg nu ja ki mra ze vi, 

saobraćaj čamcima je 

prestajao i prekidala se 

svaka veza. 

Popečitelstvo Finansija predloži 

lo je 1847. go di ne Pra vi tel stvu da se za 

saobraćaj Beograd-Zemun nabavi brod, 

ili da se organizacija ovog posla poveri jednom 

akcionarskom društvu. Rešenje po 

ovom predmetu doneto je 1850. godine. 

Jovanu Kumanudiju je povereno da 

sastavi akcionarsko društvo čiji je kapital 

bio određen na 25.000 talira razdeljenih 

u 1.000 ak ci ja. “Srb ske no vi ne” 18. ma ja 

1850. godine objavljuju poziv za upis akcija, 

zajedno sa projektom novog društva. 

"Pa ro plov zo ve se ta ko va la đa ko ja 

pomoću same pare s najvećim teretom 

i uz vo du i niz vo du br že i ugod ni je plo vi 

ne go ika kva dru ga la đa. Ova kva je plo vidba 

sad već i po Du na vu za ve de na." 

Iz Ob ja ve o otva ra nju pa ro plo vid be 

Dunavom 

Međutim, dva meseca posle toga, Dunavsko 

parobrodsko društvo je otvorilo redovnu 

plovidbu Beograd-Zemun-Pančevo. 

Tek osamdesetih godina, pored nekoliko 

stranih društava koja razvijaju plovidbu 

Sa vom i Du na vom, ja vlja se do ma će društvo 

za plo vid bu. in

p 

29. sa jam gra fič ke i pa pir ne in du stri je “GRA FI MA” 

DO GO DI NE SA MO STAL NO 

Sajam je otvorio Yuta ka Iwa ta, predsednik 

japanske kompanije "Komori" 

I ove go di ne na po vr ši ni od 10.500 m 2 od 23. 

do 27. ok to bra, oku pi li su se pri vred nici čija je 

delatnost vezana za grafičku proizvodnju. Na 

ovogodišnjem 29. međunarodnom 

saj mu gra fič ke i pa pir ne 

industrije "GRAFIMA", izlagalo 

je vi še od 160 naj zna čaj ni jih 

svetskih proizvođača mašina, opreme i materijala 

za grafičku industriju i industriju papira. 

Stručni žiri u sastavu: Vladan Lolić, grafički inženjer 

(predsednik) Petar Radosavljević, dipl.inženjer 

(član) Da ri ja Ljubibratić, grafički dizajner (član) Svetozar 

Reljić, inženjer (član) Dušan Pavićević, grafički 

inženjer (član) ocenjivao je eksponate u devet robnih 

grupa i odlučio: 

1. U rob noj gru pi KNJIGE, di ploma "Zlatan pečat" 

dodeljena je firmi POLITIKA AD Beograd (za knjigu Srbi 

i Je ru sa lim); di plo ma "Srebrni pečat” dodeljena je firmi 

GRAFOPRINT DOO Gornji Milanovac (za monografiju 

Herceg Novi); 

2. Rob na gru pa ČASOPISI I REVIJE, diploma "Zlatan 

pečat” dodeljena je firmi STOJKOV ŠTAMPARIJA DOO 

Novi Sad (za časopis MS – Marketing Srbija); diploma 

"Srebrni pečat” dodeljena je firmi POLITIKA AD Beograd 

(za časopis Arsenal); 

3. Rob na gru pa NOVINE, diploma "Zlatan 

pečat” dodeljena je firmi GPK ŠTAMPARIJA 

BOR BA AD Be o grad (za dnev ni list Sport); 

diploma "Srebrni pečat” nije dodeljena; 

4. Rob na gru pa AMBALAŽA, diploma 

"Zlatan pečat” dodeljena je firmi AMB 

GRA FI KA AD No vi Sad (za dis plej ku ti ju 

Fruktus); diploma "Srebrni pečat” dodeljena 

je fir mi 3R & MNS Be o grad (za dis plej 

ku ti ju za ci ga re te Marl bo ro); 

Početak "Grafime" obeležen je informacijom, odnosno 

na ja vom da će zbog sa mog zna ča ja i ve li kog 

interesovanja u ovoj grani industrije, sledeće 

sajamsko okupljanje u Beogradu biti u tzv. samostalnom 

terminu. To znači da se "Grafima" izdvaja 

kao zasebna sajamska manifestacija, i da 

je ovogodišnje okupljanje poslednje u društvu 

sa Međunarodnim sajmom opreme i 

sredstava za savremenu nastavu - Učila, 

i sa Međunarodnim sajmom informatičko-birotehničke 

opre me Bi ro Ex po, uz, na rav no, Sa jam knji ga. Da kle, slede 

će go di ne "Gra fi ma" od 17. do 20. sep tem bra! 

Do bit ni ci pri zna nja na 29. Me đu na rod nom saj mu 

5. Rob na gru pa AKCIDENIČNI PRO- 

IZVODI, diploma "Zlatan pečat” dodelje 

na je fir mi ČU GU RA PRINT d.o.o. 

Be o grad (za Bu dvan sku pri ču - raz glednice, 

kutija, plan grada); diploma "Srebrni 

pečat” dodeljena je firmi STOJKOV 

ŠTAMPARI JA DOO No vi Sad (za pro spekt Ho tel Park); 

6. Rob na gru pa VREDNOSNI PAPIRI, diploma "Zlatan 

pe čat” do de lje na je fir mi NBS – ZA VOD ZA IZ RA DU 

NOVČANICA I KOVANOG NOVCA Beograd 

(za stu dent ski in deks); di plo ma 

"Srebrni pečat” dodeljena je firmi NBS 

– ZAVOD ZA IZRADU NOVČANICA I 

KOVANOG NOVCA Beograd (za GSP 

karte); 

7. Rob na gru pa KALENDARI, di plo ma "Zla tan pe čat” 

dodeljena je firmi POLITIKA AD Beograd (za 

kalendar za 2008. godinu); diploma”Srebrni 

pe čat” do de lje na je fir mi NBS – ZA VOD ZA IZ RA- 

DU NOVČANICA I KOVANOG NOVCA Beograd (za 

kalendar za 2008. godinu); 

8. Rob na gru pa REKLAMNA GRAFIKA, di ploma 

"Zlatan pečat” dodeljena je firmi PUBLIK 

DOO Valjevo (za agende – rokovnike); diploma 

"Srebrni pečat” dodeljena je firmi Samostalna 

za nat ska rad nja ART 02 Be o grad (za re klam nu 


29. sa jam gra fič ke i pa pir ne in du stri je “GRA FI MA” 

Organizatori su i za ovaj put 

uspeli da obezbede učešće 

najpoznatijih proizvođača i njihovih 

distributera (u halama 

2 - ni vo B, 3 i 4 Be o grad skog 

sajma), koji su prikazali posetiocima 

savremena dostignuća u 

svim segmentima izrade grafičkih 

proizvoda i prerade papira. 

Predstavljene su sve aktuelne 

tehnologije u pripremi, štampi 

i doradi, najnoviji repromaterijali, 

vizuelna komunikacija i 

reklame. 

Nezaobilazan segment sajmo 

va je i pra te ći pro gram ko ji 

je u okvi ru "Gra fi me" bio u vi du 

stručnih skupova, uz učešće 

poznatih predavača iz zemlje 

i inostranstva. Namenjen je 

poslovnim ljudima i stručnjacima 

iz različitih struka i delatnosti, 

njihovom upoznavanju sa najnovijim 

tehnologijama i saznanjima u ovim privrednim 

obla sti ma. 

Do ma ćin "Gra fi me" - ja pan ski 

"Ko mo ri" 

Ovogodišnji domaćin "Grafime" bio je 

japanski Komori, renomirani proizvođač 

grafičkih mašina, koji je obogatio Sajam 

grafičke industrije stručnim predavanjima 

i prezentacijama i na ovaj način omogućio 

poslovnim ljudima iz oblasti grafike da se 

upoznaju sa novim naučnim saznanjima i 

trendovima u ovoj grani privrede. 

Predsednik kompanije, Yutaka Iwata 

imao je tu pri jat nu oba ve zu da sa jam gra fike 

i ostale sajamske manifestacije u istom 

periodu svečano proglasi otvorenim. Tom 

pri li kom on je re kao da je za pad ni Bal kan 

gra fič ke i pa pir ne in du stri je "GRA FI MA 07" 

porcelansku šolju, poliestersku tra ku i 

pamučnu majicu); 

9. Rob na gru pa GALANTERIJSKI PROIZ- 

VODI I KOLEKCIJE, di ploma "Zlatan pečat” 

dodeljena je firmi ČUGURA PRINT d.o.o. 

Beograd (za novogodišnji komplet UBS); 

diploma "Srebrni pečat” dodeljena je firmi 

JP SLUŽBENI GLASNIK Beograd (za sudsko-advokatski 

ro kov nik za 2008. go di nu); 

10. Rob na gru pa MAŠINE I UREĐAJI 

ZA GRAFIČKU INDUSTRIJU - struč ni ži ri 

u sa sta vu: prof. dr Bran ko Sa vić, dipl. 

inženjer (predsednik), prof. mr Miodrag 

Todorović (član), Zoran Prokić grafički inženjer 

(član), oce nji vao je eks po na te u ovoj 

robnoj grupi i odlučio: 

• Diploma "Zlatan pečat" dodeljena 

je firmi KOMORI Japan (za LITHRONE S 

Komori Lithrone S 429H 

429H – četvorobrojna mašina za ravnu 

ofset štampu); 

• Diploma "Srebrni pečat” dodeljena 

je fir mi HEW LETT – PAC KARD Sr bi ja (za 

HP De sin gJet Z6100ps – prin ter ve li kog 

formata); 

HP DesignJet Z6100ps 

• Plaketa "Zlatan pečat” dodeljena je 

Prof. Dragutinu Furunoviću (za doprinos 

štamparstvu). 

ZA UKUPNI KVALITET: 

• PRIZNANJE "ZLATAN PEČAT” dodeljeno 

je firmi POLITIKA AD Beograd; 

• PRIZNANJE "SREBRNI PEČAT” dodeljeno 

je fir mi NBS – ZA VOD ZA IZ RA DU NOV- 

ČANICA I KOVANOG NOVCA Beograd; 

• PRI ZNA NJE "BRON ZA NI PE ČAT” 

dodeljeno je firmi ČUGURA PRINT d.o.o. 

Beograd. 

industrija 12/2007 

XX

“GRA FI MA” 

veoma važan za njegovu kompaniju 

zbog moguće ponude, 

uz konstataciju da trogodišnja 

iskustva potvrđuju uspešno 

poslovanje u ovom regionu. 

Alojz Novak, predstavnik 

"Prosystem Print"-a, ge ne ralnog 

zastupnika firme "Komori", 

oce nio je da je ovaj sa jam 

tradicionalno uspešan, dok 

nam je nje gov ko le ga To mo 

Kovačić, zadužen za Srbiju 

u Prosystem Print-u, u ne formalnom 

razgovoru, između 

osta log, re kao da je Ko mo ri 

svoj prvi posao u Jugoistočnoj 

Evropi napravila u Srbiji - listu 

"Politika". 

Teh no lo ške no vo sti 

na "GRA FI MI" 

No vi na je bi lo za i sta mnogo. 

Na ovom me stu iz dva jamo 

ne ke: Fleš ma ši na FS 

1000đ; Fleš pe ča ti iz CO LOP 

-a; CO LOP – pli mer ma ši na 

Oce na stru ke 

Industrija štampe i medija 

uopšte, suočava se sa jednim 

od naj ve ćih iza zo va još od 

otkrića štampe, jer se procesi 

menjaju velikom brzinom. Ipak, 

poslenici grafičke industrije tvrde 

– ne po sto ji za me na za sve 

po god no sti ko je pru ža štam pa! 

Upravo iz ovog razloga grafička 

industrija ima izvanredne izglede 

za raz voj. S dru ge stra ne, 

i pored razvoja novih medija i 

komunikacija, sajmovi, kao najstarije 

tržišne institucije, ostaju 

omiljena forma organizacije 

su sre ta po nu de i tra žnje, prezentacije 

i događaja. Oni predstavljaju 

veoma moćno sredstvo 

unapređenja prodaje. 

Savremena proizvodnja gotovo 

u svim pri vred nim i dru gim 

delatnostima zahteva brze i kvalitetne 

promene i u grafičkoj 

de lat no sti, po što je čak za 90% 

proizvoda potrebna neka od 

T150WH; Štam pa na tek sti lu, 

po li e ste ru, ke ra mi ci, sta klu; 

No vo sti iz obla sti tam pon, 

si to i zla to tisk štam pe; In telli 

Trix fir me X-RI TE – si stem 

za br zo oči ta va nje bo je na 

oti sku po zo na ma; OPUS 

– ma ši ne za tvr do ko ri če nje 

i zla to tisk; La ser ski gra ver 

STAR LI TE 8050; Sol vent ni 

prin ter RO DIN 6164; Ma šina 

za la ser sko gra vi ra nje LS 

100/55W; EX CA LI BUR – plasti 

sol bo je i spe ci jal ni efek ti; 

AGABE emulzije i hemija; Najsavremenije 

mašine za spiralni 

po vez; Basysprint si stem 

kao je din stve ni CTP za obične 

plo če. 

usluga grafičke i papirne industrije. 

Savremene tehnologije 

i materijali, elektronsko izdavaštvo, 

Internet, omogućavaju 

grafičarima da slede zahteve 

savremene proizvodnje, ali da 

istovremeno i sami primenjuju 

nove tehnologije i materijale, 

pa ta ko i sa mi bu du uspe šni ji i 

postanu konkurentniji. 

Ovo je op šta oce na predstavnika 

grafičke struke, ali 

i or ga ni za to ra "Gra fi me". 

Pored toga, potvrdila se i nada 

pred stav ni ka slo ve nač kog 

"ProSystem Print"-a da će i 

ovaj put sa jam bi ti obe le žen 

i potpisivanjem velikog broja 

poslovnih aranžmana. in

Pr vi pri vat ni sa jam 

Ener gi ja ino va ci je kom pa ni je 

"Schne i der Elec tric" 

Prvi privatni sajam iz obla sti razvoda 

električne energije, automatizacije 

i industrijske kontro 

le odr žan je 23. no vem bra u 

hali Expo XXI, u organizaciji francu 

ske kom pa ni je "Schneider 

Electric Srbija d.o.o.". Pod sloganom 

"Ener gija Inovacije", tim 

stranih stručnjaka prezentovao 

je posetiocima savremena rešenja 

i aplikacije, a organizovane 

su i specijalizovane obuke. 

U 

skla du sa mi sijom "Schnei der Electric"-a 

"dati najbolje od novog sveta 

ener gi je svi ma, svu da i u sva kom 

tre nut ku, na jed nom me stu", kao i vid no 

postavljenim sloganom , posetioci ovog sajma 

ima li su pri li ke da se, na 1.500 m 2 iz ložbenog 

prostora, upoznaju sa celokupnom 

ponudom ove firme iz oblasti energetske 

efikasnosti, industrijske automatizacije i 

kontrole, nadzorno-upravljačkih 

sistema u objektima, i 

da ču ju reč vi še na broj nim 

specijalizovanim prezentacijama. 

Otvaranju je prisustvovao 

Žan Fransoa Teral, francuski 

am ba sa dor u Sr bi ji, Ber nar 

Garanše, francuski ambasador 

u Cr noj Go ri, kao i di rektor 

Ekonomskog odeljenja 

francuske ambasade u Beogradu, Pjer 

Kost. Oni su otvo ri li sa jam i po že le li do brodošlicu 

gostima, zajedno sa generalnim 

direktorom "Schneider Electric Srbija", 

Đovanijem Kostom. 

U okviru Prvog privatnog sajma održane 

su i besplatne specijalizovane obuke iz, 

prvo, primene frekventnih regulatora na 

kranovima, zatim, o novim PLC i operator 

panelima pod nazivom MIRANO 340, kao 

i o nad zor no-upra vljač kim si ste mi ma u 

objektima, uštedi električne energije sa 

frekventnim regulatorima u aplikacijama 

sa pumpama i ventilatorima, i, na kraju, o 

tome kako ostvariti energetsku efikasnost 

pomoću sistema za merenje i nadzor električne 

instalacije. 

Kompanija "Schneider Electric" poznata 

je po pro iz vod nji opre me svo je tri rob ne 

marke "Merlin Gerin", "Telemecanique" i 

"Square D.". Kupovinom kompanije APC 

prošle godine, "Schneider Electric" postao 

je globalni lider i na tržištu proizvodnje 

uređaja besprekornog napajanja 

(UPS). Poslednjom kupovinom, 

kompanija Pelco postala 

je deo "Schne i der Elec tric"- 

a, od ok to bra ove go di ne. 

Zahvaljujući ovom poslovnom 

potezu, "Schneider Electric" 

ušao je na tr ži šte opre me za 

video nadzor. 

I ovo je bi la pri li ka da se 

oku plje ni i uop šte ši ra jav nost 

podseti na činjenicu da je francuska kompa 

ni ja "Schne i der Elec tric" svet ski li der u 

oblasti automatizacije, industrijske kontrole 

i razvoda električne energije. Iako beleži 

171 godinu postojanja, ova kompanija 

svoj uspeh zasniva na savremenim tehničkim 

rešenjima, kompletnoj liniji sa više od 

400.000 proizvoda, softverskih rešenja, 

sistema i usluga za četiri osnovna tržišta 

– energija i infrastruktura; industrija; građevinarstvo; 

sektor stanovanja. Podaci 

govore da je ova kompanija, zahvaljujući 

ume šno sti i ra du svo jih 112.000 za poslenih 

u 190 zemalja, ostvarila prodaju u 

vrednosti od 13.7 mi li jar di evra u pro šloj 

godini. U Srbiji, "Schneider Electric" posluje 

pre ko svo je fir me "Schne i der Elec tric 

Sr bi ja d.o.o.", ko ja je osno va na 2002. i ima 

preko 60 zaposlenih. in 


p 

Da ni in že nje ra Sr bi je, Vr njač ka ba nja, 22-24. ok to bar 

Pre zen ta ci ja kva li te ta kva li te ta 

stru ke, na u ke i prak se 

Zajedničkim snagama, Matična 

sekcija projektanata i izvođača 

radova Inženjerske komore Srbije, 

u pe ri o du od 22. do 24 ok tobra 

u Vrnjačkoj Banji, organizovali 

su tradicionalni skup "Dani in ženjera 

Srbije". 

Manifestacija je održana u svečanoj 

sali hotela "Fontana" gde su 

se okupili aktivisti Inženjerske 

komore Srbije, eminentni stručnjaci iz 

oblasti građevinarstava i privrede, kao i 

predstavnici strukovnih organizacija. 

Skup je tradicionalno vodio Gligor Obrenović, 

a okupljene članove pozdravili su 

organizatori skupa, predsednici matičnih 

sekcija projektanata i izvođača radova 

Dejan Vasović i Tatjana Đorđević, predsednik 

Inženjerske komore Srbije prof. dr 

Dragoslav Šumarac, državni sekretar Ministar 

stva za in fra strukturu Milan Miljević, 

predsednik Opštine Vrnjačka Banja Rodoljub 

Džamić, predstavnik Konferencije glav- 

nih arhitekata Srbije Miloš Radovanović, 

potpredsednik Privredne komore Srbije 

Anđelko Kovačević, predstavnik Inženjerske 

zbornice Slovenije Uroš Kranjc, predstavnik 

Inženjerske institucije Makedonije 

Aleksandar Dimitrov, sekretar Inženjerske 

komore Crne Gore Svetislav Popović. 

Predavanjima koja su potom usledila i 

zauzela najveći deo od trodnevnog skupa 

u Vrnjačkoj banji, obuhvaćena su najnovija 

dostignuća iz oblasti građevinskih materijala 

i prateće opreme, tehnologije i opreme 

za uštedu energije, kao i raznovrsni proizvodni 

program za opremanje poslovnog 

i stambenog prostora. Bilo je primetno 

da je većina prezentovanih radova bila iz 

navedenih oblasti, ali ne bez razloga jer 

je građevinska industrija i ostale prateće 

grane industrije u Srbiji u zamahu u poslednje 

vre me. 

U programu ovogodišnjih Dana inženjera 

Srbije, rezervisan je i odgovarajući prostor 

za prezentacije firmi i preduzeća koje su 

mo gle da bu du za ni mlji ve na bi lo ko ji na čin 

uče sni ci ma ovog sku pa. Pred stavnici tih 

firmi obratili su se skupu prezentacijama 

pro iz vod nih pro gra ma, teh no lo gi ja i uopšte 

poslovnih ponuda. Treba napomenuti 

da je za pa žen bio i na stup pred stav ni ka 

Bazis Grupe, kao i našeg preduzeća Bazis 

Event Media, s predstavljanjem izdavačke 

i marketinške delatnosti posvećene industrijskom 

i građevinskom sektoru Srbije. 

Poslednjeg dana skupa održan je okrugli 

sto na temu "Licence ovlašćenih inženjera 

u skladu sa bolonjskom deklaracijom" 

gde su glavni učesnici bili predstavnici iz 

inženjerskih komora u okruženju, kao i 

profesori tehničkih fakulteta iz Beograda, 

No vog Sa da i Ni ša. 

Skup je svojim prisustvom uveličao 

predsednik Srpske akademije nauka prof. 

dr Nikola Hajdin, dobitnik ovogodišnje 

nagrade Inženjerske komore Srbije za 

životno delo. in

p 

ENER GE TI KA i ECO FA IR 2007. 

ZA NI MLJIV I ZNA A JAN 

SPOJ 

Jesenja sajamska sezona na Beogradskom sajmu počela je 

svečanim otvaranjem dve manifestacije – III Međunarodnog 

sajma energetike “ENERGETIKA 2007” i IV Međunarodnog sajma 

zaštite životne sredine ECOFAIR. 

Pod kupolama Beogradskog Sajma, 

od 12. do 14. sep tem bra 

2007. godine održan je četvrti po 

redu Sajam zaštite životne sredine EcoFair 

2007. Ovogodišnji EcoFair bio je organizovan 

zajedno sa trećim 

Sajmom energetike Energetika 

2007. Združeni sajam 

otvorili su gospodin Ministar 

zaštite životne sredine, Saša 

Dragin, i gospodin Ministar 

rudarstva i energetike, Aleksandar Popović, 

pod geslom "Volimo Srbiju - čuvajmo 

životnu sredinu!” 

ga som. Po po vić je na gla sio i da je je dan 

od zadataka promovisanje energetskog 

kom plek sa, ali je uka zao i na zna čaj al ternativnih 

i obnovljivih izvora energije, koje 

do sada nismo koristili na pravi način. 

"Za Srbiju je veoma 

va žno da se ve o ma br zo priključi 

razvijenim zemljama 

sa osvedočenom brigom 

za očuvanje životne sredine", 

re kao je pri li kom otvaranja 

sajmova Saša Dragin, ministar zaštite 

životne sredine u Vladi Srbije i dodao da 

je ECOFAIR "važan i zbog ukazivanja na 

Po pr vi put je bio or ga ni zo van i "mi ni 

sajam" lokalne samouprave "Lokalna 

samouprava i održivi razvoj”. Cilj tog sajma 

je una pre đenje strategije lokalne 

zajednice u rešavanju pitanja zaštite 

životne sredine, kao i izrada strategije i 

projekata za njeno očuvanje i upravljanje 

prirodnim resursima. Na sajmu je 

bi lo, za ovaj put, oko 250 iz la ga ča iz 

ze mlje i ino stran stva. 

Govoreći, prilikom otvaranja ovih sajamskih 

manifestacija, o značaju sajmova 

za same izlagače zbog uspostavljanja 

poslovnih kontakata, Aleksandar Popović, 

republički ministar rudarstva i energetike, 

na gla sio je da u ovom sek to ru tre ba ojača 

ti tran sport ne ka pa ci te te, jer se re la tivno 

brzo mora rešiti pitanje snabdevanja 

značaj reciklaže i alternativnih izvora energi 

je", re kao je mi ni star Dra gin. 

U okviru Sajma energetike, već prvog 

dana, potpisan je Memorandum o razumevanju 

između Agencije za energetsku efikasnost 

Republike Srbije, Privredne komore 

Srbije i Privredno-gospodarske komore 

Federacije BiH. Potpisivanje ovakvog sporazuma 

ima za cilj unapređenje saradnje 

u oblasti energetske efikasnosti sa svim, 

i domaćim i stranim partnerima, a posebno 

sa su sed nim ze mlja ma. To je i na čin 

da se unapredi energetska efikasnost u 

čitavom regionu, a brze promene doprinose 

usklađivanju koraka u ovoj oblasti sa 

zakonskom regulativom EU. 

Ovim sporazumom je verifikovana dosada 

šnja sa rad nja, a ona je i da lje usme re na 

ka realizaciji konkretnih projekata. Partneri 

će razmenjivati informacije i zajednički 

će realizovati projekte u oblasti energetske 

efi ka sno sti, ko ji će, ka ko se oče ku je, 

doprineti unapređenju regionalnog i održivog 

razvoja. 

Potpisivanju sporazuma prisustvovao je 

i Tomislav Leko, ambasador BiH u Srbiji, 

ko ji je is ta kao da je reč o zna čaj noj sa radnji, 

posebno zbog činjenice da je Srbija 

drugi spoljnotrgovinski partner njegove 

ze mlje. On je na gla sio da u ta kvim okol nostima 

treba razvijati više oblike saradnje, a 

da dve ze mlje ula ze u no vu sfe ru od no sa u 

zoni slobodne trgovine, kojoj ovakva saradnja 

samo doprinosi. 

Osim izlaganja na štandovima, u okviru 

sa jam ske ma ni fe sta ci je bi li su or ga ni zo vani 

i stručni skupovi s aktuelnim temama iz 

oblasti energetike i zaštite životne sredine. 


ENER GE TI KA i ECO FA IR 2007. 

Za ovaj put beležimo održavanje Regionalne 

konferencije pod nazivom "Investicije 

u zaštitu životne sredine - prava i obaveze 

bi znis sek to ra na pu tu ka Evrop skoj uni ji”, u 

organizaciji Odbora Privredne komore Srbije 

za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. 

Posetioci sajma energetike imali su priliku 

da u te mat skom de lu ovog saj ma po svećenom 

povećanju energetske samostalnosti 

Sr bi je da ču ju od Alek san dra Vlaj čić, iz 

Direkcija za strategiju i investicije EPS-a, o 

Izgradnji elektroenergetskih proizvodnih 

kapaciteta, dok je direktor NIS - Naftagasa 

Igor Korać predstavio Perspektive koncesionih 

istraživanja vezanih za ovog značajnog 

proizvođača u energetskom sektoru 

Srbije. O novim i obnovljivim izvorima 

energije sa posebnim osvrtom na bioenergetski 

potencijal Srbije govorio je Rastislav 

Kragić, savetnik u Agenciji za energetsku 

efi ka snost Re pu bli ke Sr bi je. 

Ko li ko su ove dve obla sti – ener ge tika 

i ekologija, zaista povezane, odnosno 

međusobno uslovljene, govori i činjenica 

da je sajamsko okupljanje iskorišćeno 

kao pri li ka da se pro go vo ri i o oba ve znim 

investicijama radi zadovoljenja standarda 

zaštite životne sredine u proizvodnji energije 

u Srbiji. Tačnije, o "Investicijama u termoelektrane 

u cilju smanjenja emisija štetnih 

gasova, ugljendioksida, pepela", govorio 

je Mihajlo Gavrić, iz Direkcije za strategiju 

i investicije EPS–a, a zapaženi su bila istupanja 

Dragana Vučura, direktora NIS Petrola, 

kao i Snežane Komatina, iz Geofizičkog 

instituta NIS – Naftagas. 

Govorilo se u ovim sajamskim danima 

o primeni evropske regulative za prirodni 

tečni gas, o mogućnostima međunarodne 

pomoći za implementaciju regulative 

EU za ga snu pri vre du Sr bi je. A o pra vu na 

budućnost jednog industrijskog centra 

kao što je Pan če vo, oku plje ni ma je go vorio 

Srđan Miković, predsednik opštine 

Pančevo. 

Je dan od oba ve znih de lo va sa jamskog 

pro gra ma je su na gra de. Udru že nje 

eko nom skih pro pa gan di sta Sr bi je je 

na III Me đu na rod nom saj mu elek trič ne 

ener gi je, ru dar stva, ga sa i naf te, ob novlji 

vih iz vo ra ener gi je i ener get ske efi kasno 

sti do de li lo pri zna nja za pro mo tiv ni 

na stup iz la ga ča (Ami ga d.o.o; Pe trol 

d.o.o; JP "Elek tro mre ža Sr bi je"), dok 

su na IV Me đu na rod nom saj mu za štite 

ži vot ne sre di ne - ECO FA IR di plo me 

za "Us pe šan pro mo tiv ni na stup" do bi li 

JKP Grad sko ze le ni lo Re čan d.o.o. i Ezo 

Gru pa. Spe ci jal no pri zna nje za pro motiv 

ni ma te ri jal do bio je Za vod za za šti tu 

pri ro de Sr bi je, a "Grand Prix" do bi li su 

op šti na Pan če vo i Re gi o nal na pri vred na 

ko mo ra Pan če vo. in 

Me đu na rod ni sa jam na me šta ja, opre me i unu tra šnje de ko ra ci je i 

Me đu na rod na iz lo žba ma ši na, ala ta i re pro ma te ri ja la za drv nu in du stri ju 

Iz vo zni po ten ci jal drv ne in du stri je 

350 mi li o na evra! 

Pored Međunarodnog sajma nameštaja, opreme i unutrašnje dekora 

ci je, ko ji je ove go di ne odr žan po 45. put, tra di ci o nal no se, u isto 

vreme, organizuje i Međunarodna izložba mašina, alata i repromaterijala 

za drvnu industriju. Na oko 40.000 kvadratnih metara izložbenog 

prostora, predstavi lo se oko 600 iz la ga ča od ko jih su 150 iz 

ino stran stva, u pe ri o du od 12. do 18. no vem bra. 

Otvarajući ove sajamske manifestacije, 

ministar trgovine Srbije 

Predrag Bubalo istakao je da 

je ovo veoma značajna prilika za upoznavanje 

sa najnovijim trendovima u drvnoj 

industriji i da domaći proizvođači procene 

svoju konkurentnost. Posebno je izdvojio 

činjenicu da je drvna industrija veoma značajna 

privredna grana, "o čemu svedoči 

po da tak da su u pr vih de vet me se ci ove 

godine proizvođači iz ove oblasti izvezli 

robe u vrednosti od 101,3 miliona evra. 

Izvoz drvne industrije od januara do oktobra 

2007. go di ne, za 33 od sto je ve ći od 

ukupnog prošlogodišnjeg izvoza, ali je i 


izdavaštvo 

"Reč nik ra ču nar ske 

teh ni ke i in for ma ti ke" 

dalje prisutan deficit u ovoj grani", re kao je 

ministar Bubalo. 

Realna vrednost izvoza koju mogu da 

ostvare proizvođači nameštaja iz Srbije je 

oko 350 mi li o na evra - is ta kao je Bu ba lo i 

pod se tio da je u Sr bi ji u svim obla sti ma drvne 

industrije u poslednjih nekoliko godina 

došlo do velikih ulaganja privatnog kapitala 

kroz pro ces pri va ti za ci je, a to je uti ca lo i 

na po ve ća nje kva li te ta. 

Na sajmu su prikazani najnoviji trendovi 

u oblasti proizvodnje, dizajna i marketinga 

nameštaja, repromaterijali, mašine, kao 

i ala ti za ob ra du dr ve ta, a iz lo že ni su bi li 

i proizvodi iz grana i delatnosti koje prate 

industriju nameštaja. 

predstavili zajednički, ali bez institucionalne 

organizacije. 

Na opšte zadovoljstvo Beogradskog sajma 

kao organizatora, oko 600 izlagača 

iz ze mlje i sve ta, ali i broj nih po se ti la ca, 

bilans je izuzetno dobar i ohrabrujući. U 

najkraćem, ocena sa 45. međunarodnog 

sajma nameštaja, opreme i unutrašnje 

dekoracije i Međunarodne izložbe mašina, 

alata i repromaterijala za drvnu industriju 

jeste da nikada nije bilo više posetilaca, 

izlagača, zemalja učesnica, niti ikada po zitivnijih 

ocena izlagača o učešću i efektima 

nastupa. 

Ove godine manifestacije je obišlo blizu 

90 hiljada ljudi. Po broju izlagača i veličini 

"Rečnik računarske tehnike i informatike" 

obuhvata termine na dva 

svetska jezika na kojima postoji veliki 

broj knji ga i ča so pi sa iz obla sti ra čunarske 

tehnike i informatike. Gotovo 

sva najvažnija literatura iz ove grane 

nauke napisana je na engleskom jeziku. 

Me đu tim, u na šoj sre di ni je ta ko đe 

raširena i pristupačna kvalitetna literatura 

na ruskom jeziku (u originalu i u 

prevodu). 

Sve šira primena računara ima za 

posledicu i potrebu definisanja, ujednačavanja 

i standardizacije termina iz 

oblasti računarske tehnike i informatike 

na srp skom je zi ku. 

Zbog ši ro kog spek tra ko ri šće nja 

računara, u rečniku je obuhvaćen 

je dan broj ter mi na iz vi še srod nih 

oblasti, pre svega iz mikroelektronike, 

elektronike, matematike, telekomunikacija, 

automatike i robotike. 

Rečnik sadrži 31.460 terminoloških 

jedinica na engleskom jeziku, oko 

36.000 na ru skom i oko 40.000 na 

srpskom jeziku. 

Registri termina na srpskom i 

ruskom jeziku mogu se indirektno koristiti 

kao srpsko-engleski, srpsko-ruski 

i ru sko-srp ski reč ni ci (a po po tre bi i 

ru sko-en gle ski). 

Osim broj nih reč ni ka na sva tri je zika 

korišćeni su i članci sa terminima 

iz od re đe nih obla sti, kao i JUS i ISO 

standardi. in 

Pošto se prethodnih godina pokazalo 

da okupljanje proizvođača po robnim grupama 

olakšava snalaženje posetilaca na 

jednoj ovako velikoj priredbi, isti recept 

primenjen je i ove godine. Ostvareno je 

očekivanje da će izlagači u svim robnim 

gru pama prikazati vrhunski kvalitet i savremeni 

dizajn. Potvrdila se i ocena Branislava 

Krmara, šef poslovnice ove sajamske 

manifestacije da je Međunarodna izložba 

mašina, alata i repromaterijala za drvnu 

industriju ravnopravna i po obimu i po kvalitetu 

sa Sajmom nameštaja. 

U organizaciji svojih privrednih komora 

zajednički nastupili su proizvođači iz 

Re pu bli ke Srp ske i iz Hr vat ske, dok su se 

poznati slovenački proizvođači nameštaja 

izložbenog prostora prošlogodišnji rekord 

nije bilo moguće prevazići, jer je još tada 

iskorišćen kompletan izložbeni prostor, 

ta ko da je ove go di ne ta sta ti sti ka sa mo 

ponovljena. 

Oko 150 izlagača iz dvadesetak zemalja 

definitivno su potvrda da je beogradski 

Sajam nameštaja prevazišao okvire regional 

nog i da se svr stao u red ve li kih evropskih 

sajmova. On je već pozicioniran kao 

li der u ovoj obla sti u ovom de lu Evro pe, a 

o njegovom kvalitetu svedoči i članstvo u 

Međunarodnoj uniji sajmova – UFI. 

Sa Saj ma na me šta ja naj za do volj ni ji su, 

verovatno, otišli nagrađeni – devet dobitnika 

"Zlatnog ključa" i 27 nosilaca različitih 

diploma. in 


p 

Skup ogla ši va ča BEM-a 

Pri li ka za po tvr du 

DO BRIH PO SLOV NIH OD NO SA 

U duhu negovanja dobrih 

po slov nih od no sa, preduzeće 

Ba zis Event Me dia odr žalo 

je 13. no vem bra Skup oglašivača 

u konferencijskoj sali 

uprav ne zgra de, s ci ljem da 

postojeće poslovne partnere 

pod se ti na ura đe no, ali i na javi 

ono šta će se i ka ko ra di ti u 

predstojećoj poslovnoj godini. 

Skup je otvo rio i pri sut ne po zdra vio 

generalni menadžer Bazis Grupe, 

Predrag Pavišić, uz isticanje poslovnih 

rezultata svih Bazisovih preduzeća u 

ovoj go di ni, a ko ji su već u tom tre nut ku 

mogli da se sagledaju. Posebno je izraženo 

zadovoljstvo od strane generalnog 

menadžera sve većim brojem onih firmi 

koje su u časopisima Modul i Industrija, 

kao i u godišnjaku Informator prepoznali 

svoje mesto, radi kvalitetne promocije svoje 

poslovne i proizvodne ponude. 

Iz ve šta ji o ura đe nom 

i pla ni ra nom 

Detaljnije o dosadašnjem radu i planovima, 

ka ko za Mo dul i In for ma tor, od no sno 

za organizaciju seminara, tako i za časopis 

Industriju, govorili su menadžer Bazis 

Event Media, i glavni odgovorni urednik 

Modula, Đorđije Kujundžić, i glavni i odgovorni 

urednik časopisa Industrija, Boris 

Gajić. 

Okupljeni predstavnici firmi koje su se 

do sada oglašavale na stranicama Modula, 

Industrije, odnosno Informatora, i koje 

su držale stručne prezentacije u okviru 

konferencijske sale BEM-a, imali su prili 

ku da do bi ju na jed nom me stu pot pun 

izveštaj rada u proteklih godinu dana, 

kao i pre gled te ma ko ji ma će se re dak ci je 

Modula i Industrije baviti u izdanjima za 

2008. go di nu. 

Posebno je istaknuta nova koncepcija 

godišnjaka Informator koji će biti objavljen 

pred Sajam građevinarstva u Beogradu 

2008, pod na zi vom „Top 500“, s ci ljem da 

bude skup pravih informacija o firmama 

u domenu građevinarstva i industrije u 

Sr bi ji, ko je ima ju šta da po ka žu iz oblasti 

svojih proizvodnih i poslovnih programa 

i uslu ga. 

Takođe, sposobnost organizacije stručnih 

skupova i seminara u okviru konferencij 

ske sa le BEM-a, ima će pri li ke za svo ju 

potvrdu i u narednoj godini. Odnosno, ovo 

će biti mesto razmene savremenih znanja 

i iskustava kako u oblasti građevinarstva, 

ta ko i u de lu ko ji se od no si na in du strij ski 

rad raz voj. 

Raz me na in for ma ci ja 

Nakon zvaničnog dela Skupa, okupljeni 

su ima li za do volj stvo da u ne for mal nim 

raz go vo ri ma raz mo tre mo gu će ob li ke da lje 

saradnje kako sa izdanjima BEM-a, tako 

i među sobom. Naime, razmena informacija 

među okupljenim predstavnicima 

firmi svakako je bila jedan od motiva i 

funkcija organizovanja i održavanja ovakvog 

skupa. Potvrda toga je razmena vizit 

karti među zvanicama Skupa oglašivača 

BEM-a, u že lji da se sklo pe no vi po slovni 

aranžmani. 

Jedno je sigurno – u izdanjima BEM-a 

postojeći, ali i budući poslovni partneri, 

imaće kvalitetnu medijsku podršku u 

svom poslovanju. in 


vodič 

Ka len dar sa jam skih pri red bi za 2008. 

BEOGRAD 

4. INTERNACIONALNI SAJAM 

BRENDOVA, 07. - 09.02.2008. 

Doživimo brendove! Promocija najboljih 

svetskih, regionalnih i domaćih brendova 

oku plje nih na jed nom me stu. 

Brand Fair 4 kao interaktivna manifestaci 

ja ima za cilj da pro ši ri vi di ke i otvo ri no ve 

mogućnosti za kreativnu, efektnu i profita 

bil nu ko mu ni ka ci ju iz me đu bren do va i 

potrošača, kao i efikasnije pozicioniranje 

regionalnih i srpskih brendova na širem 

tržištu. 

2. BG CAR SHOW – MO TO PAS SION, 

13. - 19.03.2008. 

Automobili, auto prikolice, motocikli i 

skuteri, oprema i pribor, motori i sistemi 

prenosa, hodni deo vozila, šasije, oprema 

za vozila, prateća industrija, strukovne 

organizacije, udruženja, klubovi, mediji... 

Beogradski sajam i Poslovno udruženje 

proizvođača drumskih vozila SCG su organizatori 

Međunarodnih manifestacija automotivne 

industrije. Okuplja vodeće svetske 

proizvođače vozila, delova i opreme. Uz to, 

učešće kompletne domaće automobilske 

i prateće industrije, kao i prisustvo tradicionalnih 

izlagača iz okruženja potvrđuju 

regionalni značaj ove manifestacije. 

46. MEĐUNARODNI SALON 

KOMERCIJALNIH VOZILA (OICA), 

31.03.2008 - 05.04.2008 

Komercijalna vozila, laka komercijalna 

vozila, prikolice i poluprikolice, karoserije, 

motori i sistemi prenosa, hodni deo vozila, 

šasije, oprema za vozila, prateća industrija, 

logistika, telematika, špedicija, osiguranje, 

finansijske institucije, strukovne 

asocijacije, mediji. 

Beogradski sajam i Poslovno udruženje 

proizvođača drumskih vozila Srbije su 

organizatori Međunarodnih manifestacija 

automotivne industrije. Najstarija zvanična 

međunarodna izložba drumskih vozila u 

ovom delu Evrope u tradicionalnom terminu, 

po kalendaru međunarodne asocijacije 

OICA, svake godine okuplja vodeće svetske 

proizvođače vozila, delova i opreme. Uz to, 

učešće kompletne domaće automobilske 

i prateće industrije, kao i prisustvo tradicionalnih 

izlagača iz okruženja potvrđuju 

regionalni primat ove manifestacije. 

34. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVI- 

NAR STVA (UFI), 15. - 19.04.2008. 

Istraživanje i projektovanje, izgradnja i 

održavanje objekata, visokogradnja, niskogradnja 

i hidrogradnja, materijali, opremanje 

objekata, građevinske mašine, uređaji 

i alati, adaptacija, rekonstrukcija i restauracija, 

zanati, informatičke tehnologije i 

upra vlja nje pro jek ti ma u gra đe vi nar stvu, 

opremanje enterijera. 

Sajam građevinarstva je, kao i većina 

specijalizovanih priredbi Beogradskog sajma, 

potekao iz Sajma tehnike - svojevrsne 

“majke sajmova". 

Go di ne 1975. ka da je odvo jen kao 

robna grupa Sajma tehnike u posebne 

ha le, pa sve do 1996. go di ne Sa jam se održavao 

istovremeno sa Sajmom tehnike. 

Ka da je zna čaj ove pri vred ne gra ne, a ti me 

i zna čaj i obim Saj ma gra đe vi nar stva prevazišao 

status jedne od priredbi u okviru 

majskih dana tehnike, Beogradski sajam 

je doneo odluku da odvoji ovu specijalizovanu 

priredbu u poseban termin. 

Od te 1996. go di ne do 2006. go di ne 

Sajam građevinarstva je po angažovanom 

izložbenom prostoru i broju domaćih izlaga 

ča po ras tao vi še od tri pu ta, a po bro ju 

stranih izlagača šest puta. Broj posetilaca 

je desetostruko povećan. 

Sajam građevinarstva u Beogradu je 

postao najznačajniji specijalizovani sajam 

iz ove delatnosti u regionu cele jugoistočne 

Evro pe. 

Međunarodna potvrda značaja Sajma 

gra đevinarstva na Beogradskom sajmu 

je i prijem u članstvo Unije međunarodnih 

sajmova (UFI) u Parizu, u oktobru mesecu 

1998. go di ne. 

52. MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE 

I TEH NIČ KIH DO STIG NU ĆA (UFI), 12. 

- 16.05.2008. 

"Integra" - integrisana fabrika 21. veka, 

produktronika-aktivne i pasivne elektronske 

komponente i moduli, industrijske mreže 

i senzori, elektroenergetika-oprema i 

uređaji za proizvodnju, prenos i distribuciju 

električne energije, rasveta. Metalik-mašino 

grad nja, me ta lo pre ra đi vač ka in du strija, 

inovacije, domteh, kućna elektronika, 

materijali-novi materijali, crna i obojena 

metalurgija, nemetali, izolacioni materijali, 

livarstvo, transpor teh-sred stva i opre ma 

za skladištenje, integralni transport i saobra 

ćaj, brodogradnja, staklo, izložba naučno-tehničke 

literature, nacionalne izložbe. 

Specijalizovani, međunarodni sajam tehnike 

i tehničkih dostignuća član je Međunarod 

ne uni je saj mo va (UFI, Pa riz) od 1957. 

godine i neguje dugu tradiciju aktivnog 

posrednika na tržištu. Izlaganje se odvija 

kroz međunarodne izložbe i robne grupe, 

organizovanjem prezentacija tehničko - 

tehnoloških dostignuća i kroz bogat prateći 

po slov no - struč ni pro gram. 

36. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE I 

BEZBEDNOSTI, 27. - 30.05.2008. 

Zaštita na radu, obezbeđenje objekata i 

lica, sigurnosni sistemi. 

Zaštita od požara, spasavanje, prevencija 

i sprečavanje tehničko-tehnoloških 

nesreća. Fizičko-tehničko obezbeđenje 

objekata i li ca, sigurnosni sistemi. Bezbednost 

i zdra vlje na ra du. IT se cu rity - za šti ta 

informacionih sistema. Bezbednosni i krizni 

menadžment. 

7. PAC KTECH EX PO BAL KAN 2008, 

17. - 20.09.2008. 

Mašine i oprema za pakovanje, ambalaža... 

30. MEĐUNARODNI SAJAM 

GRAFIČKE I PAPIRNE INDUSTRIJE, 

17. - 20.09.2008. 

Sirovine i pomoćni materijali za grafičku 

industriju, grafička oprema, rezervni 

delovi, gotovi grafički proizvodi, grafičke 

usluge. 

4. ME ĐU NA ROD NI SA JAM 

ENERGETIKE, 08. - 10.10.2008. 

Električna energija, kogeneracija, ugalj, 

gas i nafta, obnovljivi izvori energije, energetska 

efikasnost. 


vodič 

Ka len dar sa jam skih pri red bi za 2008. 

5. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE 

ŽI VOT NE SRE DI NE – ECO FA IR, 08. - 

10.10.2008 

Elementi zaštite životne sredine; Rešenja 

zaštite životne sredine po oblastima; 

Zaštita prirode i upravljanje prirodnim 

resursima; Strategija, projekti i edukativni 

programi za očuvanje životne sredine i prirode; 

Međunarodna saradnja. 

46. MEĐUNARODNA IZLOŽBA REPRO- 

MATERIJALA, MAŠINA I ALATA ZA 

OBRADU DRVETA, 10. - 16.11.2008 

- Ma ši ne i ala ti za ob ra du dr ve ta. 

- Po se ban seg ment Saj ma na me šta ja 

je i iz la ga nje ma ši na, ala ta i opre me za 

drvnu industriju sa posebnim naglaskom 

na izlaganje repromaterijala što zajedno 

34. MEĐUNARODNI SAJAM HRANE, 

PI ĆA I OPRE ME, 26. - 28.11.2008 

Sve vrste prehrambenih proizvoda, 

oprema za proizvodnju hrane, mašine za 

konfekcioniranje i pakovanje, ambalaža i 

transportna sredstva. 

7. MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNI- 

ŠTVA ZA MA LA I SRED NJA PRED U ZE ĆA, 

26. - 28.11.2008 

Preduzetništvo - Privredni ci i uslu žne 

delatnosti i institucije u funkciji razvoja 

preduzetničke kulture u Srbiji. 

NO VO SAD SKI SA JAM 

75. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI 

SA JAM, 10. - 17.05.2008. 

8. SAJAM AUTOMOBILA - AUTO 

SHOW, 21. - 26. 10.2008. 

3. MEĐUNARODNI SAJAM 

IN VE STI CI JA IN VE STEX PO, 4. 

- 7.11.2008. 

INVESTICIJE • FINANSIJE • 

GRAĐEVINARSTVO • INFORMA- 

TIKA • ENERGETIKA • ELEK- 

TRO NIKA • TELEKOMUNIKACI- 

JE • LO GI STI KA I TRAN SPORT 

• PREDUZETNIŠTVO • ŽIČAR- 

STVO I ZAVARIVANJE 

ZA GRE BAČ KI 

VE LE SA JAM 

• 13. međunarodni salon 

automobila, motocikala i 

pra teće industrije Zagreb - 

Auto Show, 27. 03. - 06. 04. 2008. 

• 19. me đu na rod ni sa jam alat nih 

stro je va i ala ta BI AM, 22. - 26.04.2008. 

čini jednu posebnu celinu i jednu vrstu 

specijalizovane izložbe u okviru Sajma 

nameštaja. in 

• 22. međunarodni sajam zavarivanja, 

22. - 26.04.2008. 

• 50. međunarodni sajam obrtništva, 

22. - 26.04.2008. 

• 84. Jesenji međunarodni zagrebački 

velesajam, 16. - 21.09.2008. 

• 6. međunarodni sajam energetike, 

elektronike i automatike - ENERGETIKA, 

16. - 21.09.2008. 

• 6. međunarodna izložba inovacija, 

novih ideja, novih proizvoda i 

teh no lo gi ja - AR CA, 16. - 21.09.2008. 

• 4. me đu na rod ni sa jam eko teh no lo gija, 

održivog razvoja, komunalne 

opreme, zaštite i sigurnosti - EMATeh, 

16. - 21.09.2008. 

SA RA JE VO – SKEN DE RI JA 

• 26 Međunarodni sajam nameštaja, 

ure đenje, drveta i prateće drvne 

industrije - Interio 2008, 03.2008. 

• 9 Međunarodni sajam automobila, 

motocikala i prateće auto moto industrije 

- Auto-Mo to Fest 2008, 04.2008. 

• Grad nja i ob no va 2008, 

27. - 30. 05.2008: 

- 30. Međunarodni sajam građevinarstva 

i prateće građevinske industrije 

- 18. Međunarodni sajam zanatstva, alata 

i alat nih stro je va 

- 3. Međunarodni sajam komunalne 

opreme i opreme za zaštitu okoline “Interklima" 

- 12. Međunarodni sajam grejanja, hlađenja, 

klimatizacije i sanitarija “Instal" 

- 7. Međunarodni sajam instalacija, rasvete 

i industrijske elektronike “Plagram" 

- 33. Međunarodni sajam plastike i 

gume.

Di e sel of the year 2007 - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?