Izvestaj revizora 2008_Merkur, Backa Palanka_konacno.pdf - IEF

Merkur - Bačka Palanka
Kada troškovi proizvodnje ne mogu da se odrede posebno za svaki proizvod tada se dodeljuju
proizvodima na razumnoj i doslednoj osnovi. Drugi troškovi uključuju se u cenu koštanja
zaliha samo u meri u kojoj su nastali prilikom dovođenja zaliha na njihovo sadašnje mesto i u
njihovo sadašnje stanje.
Troškovi koji se ne uključuju u cenu koštanja zaliha već se priznaju kao rashod perioda su
sledeći:
• neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje,
• troškovi skladištenja,
• režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u
sadašnje stanje i
• troškovi prodaje.
Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda mere se po ceni koštanja a izlaz zaliha
utvrđuje se metodom prosečne ponderisane cene.
Moguće je da cena koštanja zaliha ne može da se povrati ako su te zalihe oštećene, ako su
postale u celini ili delimično zastarele ili ako je njihova prodajna cena opala. Praksa otpisivanja
zaliha ispod njene cene koštanja do neto prodajne vrednosti u skladu je sa stanovištem da
sredstva ne treba da se iskazuju u iznosima koji su veći od onih za koje se očekuje da će se
ostvariti od njihove prodaje ili upotrebe.
Zalihe robe. Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju čini fakturna cena dobavljača,
uvozne dažbine i drugi porezi (osim onih koje Privredno društvo može naknadno da povrati od
poreskih vlasti), troškovi prevoza, manipulativni troškovi i troškovi koji se mogu direktno
pripisati sticanju zaliha robe. Popusti, rabati, i druge slične stavke oduzimaju se prilikom
utvrđivanja troškova nabavke robe.
Obračun izlaza (prodaja) zaliha robe, vrši se po metodi prosečne ponderisane cene.
Ako se zalihe robe vode po prodajnim cenama, obračun razlike u ceni vrši se tako da vrednost
izlaza robe i vrednost robe na zalihama budu iskazane po metodi prosečne ponderisane cene.
d) Kratkoročna potraživanja i plasmani
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca – zavisnih i povezanih pravnih
lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, roba i usluga.
Kratkoročni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane
sa rokom dospeća, odnosno prodaje, do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana
bilansa.
Kratkoročna potraživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se
vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po kursu
važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma
naplate potraživanja iskazuje se kao kursna razlika u korist prihoda ili na teret rashoda.
Potraživanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preračunavaju se prema važećem kursu,
a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda.
Ukoliko postoji verovatnoća da Privredno društvo neće biti u stanju da naplati sve dospele
iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovorenim uslovima zadatim kreditom, potraživanja ili
ulaganja koja se drže do dospeća koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je
gubitak zbog obezvređenja ili nenaplativih potraživanja. Visina gubitka iskazuje se kao razlika
između iskazanog iznosa sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine
eskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta (iznos koji
može da se povrati). Tokovi gotovine koji se odnose na kratkoročna potraživanja obično se ne
eskontuju. Iskazani iznos sredstva umanjuje se do njegove procenjene vrednosti koja može da
se povrati bilo direktno bilo korišćenjem računa ispravke vrednosti. Iznos gubitka uključuje se
u neto dobitak ili gubitak perioda.
17