BANKARSKI SEKTOR U SRBIJI 2011.
BANKARSKI SEKTOR U SRBIJI 2011.
BANKARSKI SEKTOR U SRBIJI 2011.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Miloje A. Milenković<br />
Analitički pregled<br />
<strong>BANKARSKI</strong> <strong>SEKTOR</strong> U<br />
<strong>SRBIJI</strong> <strong>2011.</strong><br />
Pokazalo se da je u Srbiji ekonomska <strong>2011.</strong> godina bila teža od<br />
prethodne. U svim sektorima slike teškoća. Tako je i sa bankarskim<br />
sektorom, koji je na udaru opštih nepovoljnih okolnosti.<br />
Međutim, iako je ekonomska nevolja zajednički imenitelj<br />
svim sektorima, bankarski sektor ima svojih specifičnosti.<br />
Ovaj sektor je nalazio svoje aranžmane odupiranja nepovoljnim<br />
okolnostima. Pitanje je koliko je u tome bio uspešan.<br />
Oslanjajući se na zvanično objavljene podatke, ovde navodimo<br />
ključne parametre koji demonstriraju poziciju bankarskog<br />
sektora Srbije tokom poslovne <strong>2011.</strong> godine.<br />
FINANSIJSKI REZULTATI<br />
Ostvareni su vrlo skromni finansijski rezultati, sa dobicima<br />
pre poreza u iznosu od 12 miliona evra, što je drastično manje<br />
kad se uporedi sa dobitkom od 241 miliona u prethodnoj<br />
godini. Podaci ukazuju na sledeće:<br />
• Dobici su skoro anulirani u odnosu na prethodnu<br />
godinu, jer su pali za 95%. Dobitak pre poreza iznosi<br />
svega 12 miliona evra. Prema Izveštaju NBS, nakon isključenja<br />
poreza na dobit bankarski sektor je zabeležio<br />
gubitak u poslovanju od 19 miliona evra.<br />
• Neto profit je utrostručen u odnosu na prethodnu godinu,<br />
prvenstveno zbog eliminacije efekata negativnih<br />
kursnih razlika, a potom i zbog porasta mase prihoda<br />
od kamata.<br />
• Uzroci ovog pada su mnogostruki, ali je primetan veoma<br />
mali rast neto dobiti od kamata, što opet potiče<br />
od usporavanja kreditne aktivnosti banaka i opadanja<br />
kamatnih stopa.<br />
Miloje A. Milenković, nezavisni konsultant, Beograd<br />
99
• Dodatni razlog za neuspeh je i duplirani rashod otpisa i rezervisanja<br />
koji je u <strong>2011.</strong> godini udvostručen u odnosu na prethodnu.<br />
Finansijska uspešnost bankarskog sektora u <strong>2011.</strong><br />
2009 2010 2011<br />
1 Neto profiti 950 511 1.554<br />
Kamate 1.048 1.027 1.134<br />
Naknade i provizije 329 312 338<br />
Prodaja HoV 2 5 2<br />
Kursne razlike -429 -831 87<br />
Prodaja ostalih plasmana 0 -2 -7<br />
2 Ostali poslovni prihodi 1.859 993 42<br />
3 Rashodi otpisa i rezerv. 376 309 589<br />
4 Ostali poslovni rashodi 2.224 954 995<br />
5 Dobitak iz red. poslovanja 209 241 12<br />
Iznosi u mil. €<br />
Interesantna 2010. godina<br />
• U 2010. godini ostvaren je najveći dobitak iz redovnog poslovanja<br />
i pored činjenice da su prepolovljeni kako neto<br />
profiti tako i ostali poslovni prihodi u odnosu na prethodnu<br />
godinu.<br />
• Uzrok toga je, delom, u činjenicu da su u toj godini skoro<br />
na trećinu svedeni ostali poslovni rashodi.<br />
• U svemu tome, masa operativnih sredstava je samo neznatno<br />
povećana, što znači da je ekonomija imala svoj izvor uglavnom<br />
u drastičnom smanjenju ostalih poslovnih rashoda.<br />
FINANSIJSKA POZICIJA<br />
U odnosu na 2010. godinu, u elementima koji čine finansijsku<br />
poziciju bankarskog sektora, u <strong>2011.</strong> godini nastale su promene<br />
koje imaju sledeće glavne odlike:<br />
• Bilansna masa je usporena u svom rastu, što je samo nastavak<br />
trenda iz ranijih godina. Ovo korenspondira sa opštim<br />
kretanjima u privredi.<br />
• Realno umanjenje operativnih sredstava koja su nominalno<br />
uvećana za 3,5%, što u realnim iskazima znači<br />
kontrakciju. U svakom slučaju, ovo indicira umanjenje<br />
finansijske moći bankarskog sektora i njenog kapaciteta<br />
podrške privredi. Interesantno je da su osnovna sredstva<br />
porasla za 10,7% u odnosu na prethodnu godinu.<br />
100
• Porast učešća visokorizičnih kredita. U stanju krize došlo<br />
je do rasta učešća visokorizičnih kredita, što je izazvalo potrebu<br />
za uvećanjem rezervi za procenjene gubitke.<br />
Finansijska pozicija bankarskog sektora<br />
2009 2010 2011<br />
Operativna sredstva 21.312 22.809 24.036<br />
Osnovna sredstva 773 750 830<br />
Ostalo 361 373 458<br />
Ukupna aktiva 22.446 23.932 25.324<br />
Ukupne obaveze 17.790 19.221 20.108<br />
Kapital 4.656 4.711 5.216<br />
Izvori i kapital 22.446 23.932 25.324<br />
Vanbilansne pozicije 23.925 23.369 27.972<br />
Iznosi u mil. €<br />
Stanje kapitala<br />
Norma je 12% sopstvenog kapitala na aktivu. Uvid u stanje kapitala<br />
banaka RS kaže:<br />
• Banke u Srbiji imaju dosta visok stepen kapitalizacije, koji<br />
se kreće oko 20%.<br />
• Raste masa sopstvenog kapitala, u nešto usporenijoj stopi<br />
u odnosu na stopu rasta ukupnog kapitala.<br />
• Opšte stanje kapitala nosi pečat slabog privrednog rasta.<br />
Učešće sopstvenog u ukupnom kapitalu<br />
2011<br />
5.216<br />
Kapital<br />
Ukupna aktiva<br />
25.324<br />
2010<br />
4.711<br />
23.932<br />
2009<br />
4.656<br />
22.446<br />
0 5.000 10.000 15.000 20.000 25.000 30.000<br />
u mil. €<br />
101
EFIKASNOST<br />
Efikasnost upotrebe bankarskog kapitala je kritično važan aspekt<br />
ocene njegove vrednosti. Njena sposobnost da na jedinicu<br />
ukupnog kapitala (aktive), ali i na jedinicu sopstvenog kapitala,<br />
ostvari zadovoljavajući prinos presuđuje u vrednovanju uspeha<br />
banaka. Viša efikasnost znači korisniju upotrebu uvek retkih<br />
izvora. Bankarski sektor ima ove odlike:<br />
• Efikasnost upotrebe fondova već godinama je nezadovoljavajuća.<br />
Stopa prinosa je u <strong>2011.</strong> najniža u odnosu na prethodne<br />
dve godine. Razume se, ona je rezultat veoma kompleksnih<br />
uticaja, i njeno podizanje podrazumeva veoma kompleksan<br />
poduhvat, a instrumenti za to nisu u rukama banaka.<br />
• Dobitak u odnosu na ukupnu aktivu u 2010. godini je porastao<br />
u odnosu na prethodnu godinu. On je iznosio 1,01%,<br />
dok je u prethodnoj godini iznosio 0,93%. Dakle, taj dobitak<br />
se vrti oko 1%.<br />
• Vrlo su niske stope prinosa na ukupno angažovani kapital,<br />
kao i na sopstveni, što je strukturna odlika čitavog bankarskog<br />
sektora Srbije.<br />
STOPA PRINOSA NA KAPITAL<br />
Kritično vaćno pitanje efikasnosti kapitala je njegova stopa prinosa.<br />
Stanje je sledeće:<br />
• Stopa prinosa na sopstveni kapital banaka je u <strong>2011.</strong> drastično<br />
opala u odnosu na prethodnu godinu.<br />
• U odgovoru na pitanje uzroka pada profitne stope treba poći<br />
od činjenica u privredi, ali i internih faktora organizovanosti<br />
banaka.<br />
4,49%<br />
5,12%<br />
0,23%<br />
2009 2010 2011<br />
102
OPŠTI POGLED<br />
Iz podataka o bankarskom sektoru u <strong>2011.</strong> godini jasno proizilazi da<br />
je ovaj već u teškoćama, koje su zasad više latentne nego otkrivene.<br />
Stanje ukazuje: rizični plasmani sve više osvajaju prostor, likvidnost<br />
je još dobra ali zahvaljujući tome što se sredstva zadržavaju<br />
zbog opreza; kapital donosi vrlo tanke prinose; sužen je<br />
krug mogućih sigurnih plasmana. U svemu tome kapitalizacija<br />
banaka je zadovoljavajuća, iako se lagano tanji.<br />
Perspektive preokreta se vezuju za preokret stanja u privredi,<br />
posebno za restrukturisanje javnog sektora i preostalih neprivatizovanih<br />
preduzeća, uz opšti oporavak od krize na globalnom<br />
planu. Razume se da na dnevni red mora biti stavljeno i pitanje<br />
svih internih pretpostavki za efikasniji i efektivniji rad banaka.<br />
Izvor podataka:<br />
Godišnji izveštaj UBS za 2010. i <strong>2011.</strong><br />
Statistički bilten NBS, januar 2012.<br />
103
Change language