Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ga konačno locira i uveri da bi za njega, državu i narod bilo<br />
najbolje da dobrovoljno ode u Hag. U suprotnom – nikom<br />
ništa. U toj i takvoj, delom komičnoj, delom tragičnoj<br />
predstavi, malo ko će obratiti pažnju na primere potpune,<br />
reklo bi se, stalj<strong>in</strong>ističke zloupotrebe m<strong>in</strong>istarstava pravde<br />
i policije, republičkog i ostalih tužilaštava, neskrivenog<br />
obmanjivanja javnosti i pokušaja da se krim<strong>in</strong>alna dela<br />
pojed<strong>in</strong>ih državnih funkcionera podvedu pod tzv. korisne,<br />
tačnije, patriotsko-nacionalne malverzacije.<br />
Sve u svemu, očekivano. Kakva vlast i njena opozicija,<br />
takva i kampanja. Na delu je prestrojavanje na ovdašnjoj<br />
političkoj pozornici koje, u sušt<strong>in</strong>i, ima za cilj da se<br />
i posle 21. januara u Srbiji ništa bitno ne promeni.<br />
Ništa nabolje, naravno. Srbija, zapravo, u ovom času<br />
ima mnogo više razloga za strepnju da će vladav<strong>in</strong>a<br />
konzervativno-narodnjačkog ideološkog obrasca posle<br />
januarskog odmeravanja snaga dodatno produbiti i<br />
ojačati, nego za nekakvu nadu da bi ona mogla biti<br />
zamenjena demokratsko-građanskom opcijom. Č<strong>in</strong>i se<br />
da je u prevelikoj želji da zadrži vlast Vojislav Koštunica<br />
povukao najprofitabilniji potez: osnovao narodnjačku<br />
koaliciju od DSS, NS, JS i SDPO. Time je, po oceni mnogih<br />
analitičara, ne samo uvećao šansu da, naročito u Šumadiji<br />
i Pomoravlju, dobije još veći broj poslaničkih mandata<br />
nego da na izbore ide sam, već je i radikalno proširio<br />
svoj manevarski koalicioni potencijal, dovodeći sebe u<br />
priliku da, bez većeg rizika, bira s kim će eventualno<br />
<strong>for</strong>mirati buduću vladu. U zavisnosti od političkih prilika<br />
u Srbiji, a i od međunarodnih okolnosti, odnosno smera<br />
kojim će se odvijati rasplet kosovskog čvora, Koštunica<br />
bi mogao da odigra višestruku ulogu: da koalicijom sa<br />
Demokratskom strankom sebe predstavi kao demokratu<br />
evropskog profila, da sa Velimirom Ilićem, Veroljubom<br />
Stevanovićem, Draganom Markovićem Palmom i Ivicom<br />
Dačićem (ukoliko se SPS izbori za cenzus) produži vlast,<br />
najverovatnije, oprobanom <strong>for</strong>mulom manj<strong>in</strong>ske vlade,<br />
ili, pak, da sa Srpskom radikalnom strankom i SPS<br />
izdejstvuje stabilnu već<strong>in</strong>u, koja bi, doduše, za Srbiju<br />
značila koreniti povratak na staro, za svet da je “Srbija<br />
nepopravljiva stvar”, ali bi samom Koštunici takav dil<br />
omogućio da dovrši svoju misiju “zaštitnika nacionalnog<br />
obraza i dostojanstva”, nadajući se da će prkos već<strong>in</strong>e<br />
birača biti dovoljno snažan da pokoleba tvrdokornost<br />
međunarodne zajednice i natera je da se i sama prilagodi<br />
“srpskoj realnosti”. Uostalom, Evropa i SAD su prijemom<br />
Srbije u Partnerstvo za mir, pregovorima za vizne<br />
olakšice i učestalim porukama kako joj je “osigurano<br />
mesto u Evropi”, uprkos otvorenom prkošenju Haškom<br />
tribunalu i neispunjavanju međunarodnih obaveza, još<br />
jednom potvrdili svoju nesposobnost da istraju na svojim<br />
zahtevima. Ujedno, svesno ili ne, svjedno, ojačali su<br />
poziciju i samopouzdanje ovdašnjih najkonzervativnijih<br />
političkih snaga, pogotovo samog Koštunice, a radikalno<br />
suzili manevarski prostor pravim demokratskim,<br />
proevropskim partijama i pokretima i, naročito, civilnom<br />
sektoru.<br />
Za razliku od Koštunice, njegov najjači konkurent Boris<br />
parlamentarni izbori 2007.<br />
Tadić krenuo je u kampanju na nač<strong>in</strong> koji je već na samom<br />
startu proizveo popriličnu konfuziju i nedoumice. Iako se<br />
na početku mogao koliko toliko razumeti stav DS da se<br />
21. januara bije bitka između demokrata i radikala, kako<br />
vreme prolazi pokazuje se da je to, ipak, bila unekoliko<br />
pogrešna taktika. Ignorisanje upozorenja da je čista<br />
iluzija očekivati da će se kampanjom protiv SRS pridobiti<br />
ili bar pokolebati deo radikalskog biračkog tela, dovela je<br />
demokrate u neprijatnu situaciju da, zapravo, vrlo uspešno<br />
agituju u korist svog najvećeg rivala, Demokratske stranke<br />
Srbije. Koštunič<strong>in</strong>a taktika da ostavlja otvorena vrata<br />
za sve, osim za koaliciju LDP, GSS, SDU i LSDV, prema<br />
istraživanjima javnog mnjenja, pokazala se prijemčivijom<br />
i za one birače koji su, <strong>in</strong>ače, skloni radikalima, ali su<br />
frustrirani što su ovi, iako najjači, uvek u opoziciji. S<br />
druge strane, početkom štrajka glađu Vojislava Šešelja<br />
u Hagu smanjio se <strong>in</strong>tenzitet antiradikalske kritike DS,<br />
što njene simpatizere stavlja u neugodnu situaciju da<br />
nagađaju šta, ustvari, želi Boris Tadić. I sama č<strong>in</strong>jenica da<br />
jed<strong>in</strong>o demokrate od favorita nisu obelodanili ime svog<br />
kandidata za premijera, podgrejala je sumnje da je DS, čak<br />
i ako dobije najviše glasova, spremna da Koštunici ponudi<br />
još jedan premijerski mandat, a ovaj za uzvrat podrži<br />
Tadićevu kandidaturu za šefa države. U DS, doduše, tako<br />
nešto demantuju, ali, po pravilu, izostaje odgovor, može li<br />
Tadić bez Koštunice.<br />
Ist<strong>in</strong>i za volju, DS je - iako jedan od favorita - objektivno<br />
u nepovoljnijoj poziciji od ostalih. Ako i osvoji najveći broj<br />
mandata (u tzv.demokratskom bloku), a niko ne prognozira<br />
da bi demokratama taj poslanički skor omogućio da sami<br />
<strong>for</strong>miraju vladu, koalicije će biti nem<strong>in</strong>ovne. Da li će to<br />
uč<strong>in</strong>iti sa Čedomirom Jovanovićem, Mlađanom D<strong>in</strong>kićem,<br />
Vukom Draškovićem i maj<strong>in</strong>skim partijama zasad je<br />
nezahvalno predviđati iz jednostavnog razloga što se<br />
- osim koaliciji partija oko LDP i manj<strong>in</strong>skim partijama<br />
- ostalim strankama ne daju prevelike šanse da pređu<br />
izborni cenzus. Ako je takva koalicija, ipak, na dugom<br />
štapu, šta preostaje: ili da se uđe u dil sa DSS, makar<br />
to značilo i ustupanje premijerskog mesta Koštunici, ili<br />
odlazak DS u opoziciju. Desi li se ovo potonje, preostala<br />
bi ona najsumornija opcija, da Srbija dobije stabilnu,<br />
reklo bi se, dvotreć<strong>in</strong>sku vladu sastavljenu od DSS (sa<br />
narodnjacima), SRS i SPS, ako preskoči cenzus. Postoji,<br />
doduše, još jedno rešenje, o kojem se u političkoj javnosti<br />
sve češće govori, a to je da Koštunica konačno ostvari još<br />
jedan svoj “dečački ili mladalački san”, odnosno stane na<br />
čelo tzv. koncentracione vlade, u kojoj bi bili predstavnici<br />
gotovo svih partija koje uđu u parlament, ako priča o<br />
Kosovu, kako se očekuje, završi nepovoljno za sadašnju<br />
političku i nacionalnu oligarhiju Srbije.<br />
hels<strong>in</strong>ška <strong>povelja</strong>, novembar – decembar 2006 9
Change language