Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

BJRM”. Cit. po: Jens Reuter, nav. Rad, str. 48.
16. Bivši grčki predsednik vlade Micotakis nije želeo da
komentariše događaje. On se očigledno pridržavao zadate
smernice da se situacija ne zaoštrava. I stav opozicionog
lidera Georgiosa Papandreua je bio vrlo uzdržan. U jednom
dopisu je čestitao Bušu na pobedi na izborima i rekao da
je odluka SAD u pogledu Skopja pogrešna i jednostrana i
da ne doprinosi stabilnosti u regionu. Generalno rečeno,
reakcija dve velike partije Nea Demokratia i PASOK
je bila vrlo opuštena. Oni su demonstrativno zadržali
distancu prema grčkoj dijaspori i njihovim religioznim
liderima kako ne bi stvorili utisak da Atina vuče konce
u pozadini kod njihovih ponekad polemičkih stavova. U
SAD, Kanadi i Australiji su organizovane demonstracije
koje je inspirisala pravoslavna crkva. Grčki mitropolit
Amerike je u pismu predsedniku Bušu napisao da
ovaj treba da opozove priznavanje Skopja i da traži
rešenje pod pokroviteljstvom UN. Grčki mitropolit
Australije je američku odluku nazvao “Neprihvatljivom,
jednostranom, inshitrenom i nepravednom”. Vredno
pominjanja je da je poglavar pravoslavne crkve u Grčkoj,
mitropolit Kristodulos – koga inače nazivaju usijanom
glavom – ostao smiren i daje savetovao umerenost. Vidi:
Jasmina Pavlović-Stamenić, “Uzdrmana Atina”, Opozicija
kritikuje politiku premijera Karamanlisa, “Politika”, 6. XI
2004, str. 2; Ivana Đorđević, Posle iznenadne odluke
pristgle iz Sjedinjenih Država, “Grčka žestoko ogorčena”,
“Novosti”, 5. XI 2004, str. 12.
17. “Dnevik”, Skopje, 6. XI 2004, str. 1 i 2.
18. “Nova Makedonija”, 5. XI 2004; Vidi i: Rade
Maroević, “Mnogo dobra vest” (“Referendum o novoj
teritorijalnoj organizaciji neslavno je propao, Havijer
Solana izjavio je da je to ’mnogo dobra vest za sve nas’,
u međuvremenu Skopljanci su proslavili američko
priznavanje RM”), NIN, 11. XI 2004, str. 60-62.
19. Predstavnici opozicije VMRO-Narodna su naglasili
da za uspeh nisu zaslužni niti vlada niti predsednik na
vlasti, nego upornost svih građana u borbi za nezavisnost,
suverenitet i državnost. Bivši makedonski vodeći
političar Vasil Tupurkovski je naglasio da se pozicija
Makedonije kod pregovora sa Grčkom o državnom
imenu bitno izmenila. Ne treba više da se traži ime za
koje bi bila poterbna i saglasnost Grčke. Međutim, to nije
trijumf, nego samo realističan stav prema elementarnom
pravu jednog naroda i zemlje da se nazove onako kako
to želi. Pri tome teritorijalni integritet Grčke ni na koji
način nije ugrožen. Pregovori o imenu sa Grčkom moraju
se voditi oprezno i strpljivo. Vrlo je važno da se postigne
sporazum sa Grčkom i EU. Dve stalne članice Saveta
bezbednosti UN, Francuska i Velika Britanija, bi u ime
zajedničke spoljne politike EU mogli da blokiraju svako
rešenje. Stoga Makedonija ostaje zavisna od UN i EU i
po pitanju imena. Stojan Andov iz Liberalne partije je
izjavio da je američki predsednik doneo tu odluku jer je
neprizavanje imena Makedonija bilo jedno od glavnih
faktora nestabilnosti u regionu. Takođe je važno da
ustavno ime sada bude priznato i do tri od pet stalnih
članica SB UN; naime, od strane Amerike, Rusije i Kine.
Bivši makedonski ministar spoljnih poslova, Lubomir
Frčkoski, je izjavio da su odlukom SAD de facto okončani
svi pregovori o državnom imenu – bez obzira na kom
nivou. Ime Republika Makedinija je sada etablirano u
celom svetu. Makedonija ne ter ba više da učestvuje u
daljim diskusijama o imenu zemlje jer bi to samo moglo
da umanji vrednost odluke SAD. Nijedna evropska
zemlja neće slediti primer SAD ako Makedonija nastavi
pregovore o svom imenu. Vidi: “Nova Makedonija”, 6. XI
2004. Mladen Stančić, Makedonski predsednik Branko
Crvenkovski, “Osećaj pobede”, “Novosti”, 5. XI 2004,
str. 12; Mirče Tomovski, Posle odluke SAD o priznavanju
imena Republike Makedonije, “Podrška hrabrosti”,
“Politika”, 6. XI 2004, str. 2.
20. “Nova Makedonija”, 6. XI 2004.
52 helsinška povelja, novembar – decembar 2006