Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

se, tokom rata u Iraku, ponašala “pre neutralno”, nije ni
pružila vojnu (is)pomoć. U prlog ovakvih tvrdnji mogu
se navesti i rezultati ankete “širom Evropske unije”, tzv.
Euro barometra, iz februara 2005. godine, na čemu je
Vašington, takođe, “zamerio” Grčkoj. Naime, prema
pomenutoj anketi 85 odsto svih Grka “smatra” da je
američka spoljna politika “štetna po svetski mir” i “da ne
pomaže u borbi protiv terorizma”. I u Evropi je 53 odsto
upitanih (učesnika ankete) zastupalo taj stav. 9
Međutim, američku odluku da prizna Makedoniju
pod ustavnim imenom uoči referenduma, makedonski
predsednik Branko Crvenkovski, tumači na sledeći način:
“Odluka je doneta posle američkih izbora, a svakako nije
tempirana zbog referenduma. Činjenica je da je ona
dočekana sa velikim odobravanjem građana iako smo
veoma često bili napadani što suviše blisko sarađujemo
sa SAD. Sada ti kritičari verovatno shvataju da takva
politika ima dubljeg smisla od onog koji su oni razumeli.
Odluka SAD je zasnovana, pre svega, na uverenju da se
to, pre ili kasnije, mora učiniti, jer je potpuno neodrživa
situacija u kojoj priznajete jednoj državi suvereno pravo
na nezavisnost, ali joj je priznajete njeno ustavno ime.
Grčka pozicija na Balkanu i u Evropi nije za potcenjivanje,
ali je bilo jasno da SAD, kao najveća svetska sila, sebi
mogu da dozvole da budu principijelne. Ta odluka
mogla je da se pretpostavi, jer smo u tri navratavideli
da Amerikanci priznaju naše ime. Prvo smo, uz Albaniju
i Hrvatsku, potpisali sa SAD Jadransku povelju, koja
je posvećena procesu integracije u NATO i na kojoj je
Kolin Pauel stavio potpis pored imena Makedonija.
Potom su se na dva pravna dokumenta, o oslobađanju
američkih građana od mogućnosti eventualnog izručenja
Međunarodnom krivičnom sudu i o zabrani proliferacije
oružja za masovno uništenje, američki predstavnici
takođe potpisali pored našeg ustavnog imena”. 10
Takođe, i portparol Stejt dipartmenta Ričard Baučer je
izjavio da je ova odluka priznanje za hrabrost makedonske
politike u sprovođenju Ohridskog sporazuma i
decentralizacije, podrška procesu pridruživanja i EU i
NATO i stabilizovanju regiona. Ali, Baučer nije negirao
da je za donošenje odluke uzet u obzir i referendum.
On je saopštio da ova unilateralna odluka, o kojoj je
informisana i EU, nije povezana sa izborima i nije
usmerena protiv Grčke. SAD su donele ovu odluku u
trenutku kada su smatrale da je to najpogodnije. 11
2. Prve reakcije u Grčkoj
O američkom prznavanju ustavnog imena Republike
Makedonije, grčka Vlada je obaveštena u poslednjem
trenutku (“pozvom ambasadora SAD Tomasa Milera
kod predsednika Karamalisa”). To je jedva “ublažilo
dejstvo šoka”. I naslovi u grčkoj štampi su odslikavali
“zaprepašćenost”, koju je izazvala odluka Vašingtona:
poput “Makedonski Vaterlo”, preko “Zavera Vašingtona i
Skopja” do “Amerikanci nam zarivaju nož u leđa”. U svojoj
prvoj reakciji, na samitu EU u Brislu, premijer Kostas
Karamanlis je izjavio da je “američki korak greška”.
“Grčka će možda blokirati pristupanje Skopja u EU i
NATO, ukoliko ne dođe do sporazuma sa imenom”. 12
Nešto kasnije objavljen je i stav grčke vlade: “Američka
odluka je pogrešna, nesrećna i usledila je u pogrešnom
trenutku”. Grčki narod bi tre balo da reaguje hladnokrvno i
promišljeno. Grčki premijer Kramanlis je izjavio: “Članice
EU neće slediti primer SAD. One smatraju da se u okviru
Ujedinjenih nacija miora naći sporazumno rešenje za
spor oko imena pre nego što Skopje pristupi EU. Recimo,
kao potvrdu ove procene, predsednik Predsedništva EU,
holandski premijer Jan Peter Belkenende, izjaio je da će
EU Makedoniju i dalje nazivati BJRM”, tj. Imenom koje
priznaju UN. 13
Grčki predsednik Konstantinos Stefanopulos je u
pismu Bušu (kojim mu je čestitao a ponovnom izboru),
istakao “da je odluka Vašingtona kod grčkog naroda
izazvala duboko razočarenje”. Međutim, “Grčka neće
zaboraviti tradicionalno prijateljstvo i saradnju sa SAD i
pomoć koju je dobijala u prošlosti”. 14
U komentaru atinskog dnevnika “Elefterotipija” je
rečeno “da se grčka vlada još nije oporavila od šoka. Ona
ne može da prepozna koji su budući planovi Buša za
Balkan”. Mada se grčki političari trude da sakriju bes, 15
to nije sasvim uspelo zbog američke politike koja “najpre
ubire glasove birača grčkog porekla, a zatim deluje protiv
grčkih interesa”. Odluka Vašingtona je otvorila dodatni
problem. Osim grčko-turskih odnosa, sada postoji i
“drugi front”, a na tom frontu je vrlo teško upotrebiti
“teško oružje”, kao što je veto. “Atina mora da polaže
nadu u pregovore izmežu Skopja i EU koji počinju u
aprilu”.
Grčki ministar spoljnih poslova Petros Moliviatis je
američkom ambasadoru u Atini “uručio demarš” u kome
se ističu “negativne posledice odluke vlade SAD” koju je
okarakterisao kao “neprijatan razvoj događaja”. 16
3. Reakcije u Republici Makedoniji
Skopski dnevni list “Dnevnik” je 5. novembra izašao
sa udarnim naslovom NIKADA VIŠE BJRM. 17 Priznanje
Makedonije od strane Vašingtona je pozitivno ocenjeno
od svih partija, nezavisno od toga da li propadaju
vladinom taboru ili opoziciji. Prilikom proslave koju je
organizovala jedna nevladina organizacija na kojoj je
učestvovao i predsednik Branko Crvenkovski, više hiljada
ljudi se okupilo predameričkom ambasadom. “Mahali su
američkim, makedonskim i grčkim zastavama kako bi
dali oduška svojoj radosti zbog priznavanja”. Predsednik
Crvenkovski je izjavio: “Današnji dan je za Republiku
Makedoniju veliki dan, veliki dan za građane i za sve
Makedonce u svetu. Čestitam i zahvaljujem se svima za
poverenje našoj principijelnoj politici poslednjih godina.
Današnji dan potvrđuje da Republika Makedonikja ima
svoje prijatelje i saveznike u svetu, prijatelje koji nas
50 helsinška povelja, novembar – decembar 2006