Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
umesto uvodnika<br />
Piše: Sonja Biserko<br />
Moralni izazov<br />
God<strong>in</strong>a na izmaku protekla je u znaku konsolidacje<br />
stabilnosti Balkana. U tome je Srbija imalo važno mesto<br />
zbog još uvek fluidne unutrašnje situacije i neodlučnosti<br />
da odredi kome će se “privoleti carstvu”: Zapadu ili Istoku<br />
(Rusiji). Srbija je još uvek talac političke nesigurnosti, pre<br />
svega zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Ne samo<br />
da nije napravila pomak u tom pogledu, već je stagnirala<br />
i u sušt<strong>in</strong>i prek<strong>in</strong>ula tu saradnju. To je za posledicu<br />
imalo prekid pregovora o asocijaciji sa EU. Sadržaj<br />
novog ustava uverio je Zapad da Srbija nema autentičnu<br />
proevropsku politiku, te da je srpska demokratija još<br />
uvek nedef<strong>in</strong>isana i opterećena autoritarnom tradicijom.<br />
Posebno je uznemirujuća ustavna preambula po kojoj je<br />
Kosovo neotuđivi deo Srbije, što znači da Srbija odbija<br />
da učestvuje u nalaženja kompromisnog rešenja. Ovo će<br />
je u bliskoj budućnosti dovesti u sukob sa okruženjem,<br />
ali i međunarodnom zajednicom nakon što se donese<br />
odluka o budućem statusu Kosova. Vladajuća koalicija<br />
vešto manipuliše pretnjom od jačanja radikala i njihovog<br />
eventualnog preuzimanja vlasti, što bi moglo ugroziti<br />
približavanje Srbije EU.<br />
Zbog svega toga odluka da se Srbija primi u program<br />
za Partnerstvo za mir bila je u funkciji zaokruživanja<br />
bezbednosne strukture Balkana. Ova odluka je Srbiji<br />
približila evropsku opciju, ali istovremeno znači i<br />
uspostavljanje mehanizma koji može biti značajan ukoliko<br />
dođe do destabilizacije u Srbiji. To je ujedno i pobeda nad<br />
konzervativnim blokom u samoj armiji, koja je barneći<br />
suverentitet zemlje, opstruirala, ne samo re<strong>for</strong>me u<br />
vojsci, već i njeno prilagođavanje novim uslovima i novom<br />
konceptu bezbednosti. Č<strong>in</strong>jenicom da je istovremeno<br />
Zdravko Ponoš imenovan za načelnika Generalštaba,<br />
zaokružen je paket koji Srbiju preporučuje za ubrzaniji<br />
pristup evropskim <strong>in</strong>tegracijama. To ne znači da ne<br />
postoji još uvek jak lobi koji će usporavati i osporavati tu<br />
orijentaciju.<br />
Novi ustav Srbije koji je donet na prečac kao<br />
uvod u predizbornu kampanju vladajuće koalicije<br />
kontraproduktivan je sa stanovišta stvarnih <strong>in</strong>teresa<br />
Srbije i <strong>in</strong>dikator je sušt<strong>in</strong>ske antievropske orijentacije<br />
političke elite u Srbiji. Ne samo što je taj ustav kont<strong>in</strong>uitet<br />
sa Miloševićevim, već je i poruka svetu da Srbija nema<br />
kontakt sa realnošću u vlastitoj zemlji, kao i u regionu<br />
i u svetu. Osim toga, srpska elita (vlada i parlament) su<br />
pokazali da nisu upoznati sa trendovima u Evropi, ili za<br />
njih ne haju, te da su propustili priliku da Srbiju profilišu<br />
kao decentralizovanu modernu zemlju koja će se i tako<br />
približiti evropskom standardu. Propuštena je i prilika da<br />
se upravo kroz decentralizaciju ojačaju prava manj<strong>in</strong>a koje<br />
“postoje” samo u predizbornim kampanjama, na čemu<br />
profitira samo nekoliko manj<strong>in</strong>skih lidera. To prvenstveno<br />
važi za oglušivanje o legitimne zahteve Vojvod<strong>in</strong>e, vezano<br />
za njen ekonomski potencijal i regionalnu tradiciju. Taj<br />
previd je pokrenuo uspavanu vojvođansku elitu, ali,<br />
č<strong>in</strong>i se, i građane što je rezultiralo neuspehom ustavnog<br />
referenduma u Pokraj<strong>in</strong>i, a verovatno će uticati i na<br />
predstojeće izbore. Osim toga, <strong>in</strong>sistiranje na zaštiti prava<br />
već<strong>in</strong>e generiše fašistoidne ekscese.<br />
Na ekonomskom planu Srbija je ostavrila pomak, kao<br />
i sve zemlje Balkana. Ali je i u toj sferi izostalo značajnije<br />
jačanje kapaciteta lokalnih uprava, kao i stvaranje pravnog<br />
okvira za strane <strong>in</strong>vestitore i uopšte za funkcionisanje<br />
zdravog tržišta. Tajkunizacija privrede dovela je do novih<br />
monopola što je zatvorilo prostor malim preduzetnicima<br />
preko kojih bi Srbija, ali i druge zemlje u regionu, mogla<br />
da revitalizuje svoje privredne kapacitete. Ipak, glavni<br />
problem počiva na državnom upravljanju ekonomijom,<br />
što je neiznbežno praćeno i političkim voluntarizmom.<br />
Č<strong>in</strong>jenica da je država glavni arbitrar u privredi sama<br />
po sebi č<strong>in</strong>i je glavnim generatorom korupcije. Prema<br />
izveštaju OECD, korupcija je glavna prepreka za veća strana<br />
ulaganja u Srbiji, a po “Transparency International”, Srbija<br />
zauzima visoko mesto na lestvici korumpiranih zemalja.<br />
Sudstvo je bilo i ostalo najveći problem demokratizacije<br />
Srbije. Nije reč samo o kadrovima koji su davali legitimitet<br />
režimu S. Miloševića, već je reč i o nač<strong>in</strong>u mišljenja koje<br />
ne prihvata novu realnost u svetu, a posebno ne prihvata<br />
međunarodno pravo kao starije u odnosu na nacionalno.<br />
Taj stav je osnažen i u novom ustavu Srbije. Na svoj nač<strong>in</strong><br />
ga sublimiše Milorad Ekmečić, komentarišući knjigu<br />
Ričarda Kaplana o raspadu Jugoslavije, kada kaže: “iako<br />
se ne može dokazati da su Srbi glavni krivci za početak<br />
krvoprolića, to se uzima zdravo za gotovo, kao svršena<br />
č<strong>in</strong>jenica koja nas nikako ne može mimoići”. Haške<br />
presude se, očigledno, ne uzimaju kao relevantne. Ekmečić<br />
diskredituje Haški tribunal i međunarodno pravo koje iz<br />
njega proizlazi, kako kaže, “u krvi našeg građanskog rata<br />
nova svetska sila je stvorila svoje novo međunarodno<br />
pravo”.<br />
Osim sudstva, specijalne službe sprečavaju<br />
konstituisanje političke scene u Srbiji. U sprezi sa<br />
medijima, koji su manje više tajkunizirani, kroz<br />
sistematsku produkciju skanadala i afera, koje gotovo<br />
nikada nemaju epilog pred sudom, specijalne službe<br />
pokušavaju da diskredituju ne samo političke aktere, već<br />
i sva žarišta otpora, među kojima i pojed<strong>in</strong>e nevlad<strong>in</strong>e<br />
organizacije i manje partije, kao što su LDP, SDU i GSS.<br />
Strah od liberalno orjentisanih organizacija i partija, prate<br />
medijske kampanje i odabir “patriotskih” NVO koje blisko<br />
sarađuju sa vlašću. Službe imaju i veoma jaku podršku<br />
crkve, pe se pravoslavni fundamentalizam suprotstavlja<br />
globalizmu i liberalizmu.<br />
U senci kampanje za narede izbore, na međunarodnom<br />
planu su u toku završne pripreme za rešavanje statusa<br />
hels<strong>in</strong>ška <strong>povelja</strong>, novembar – decembar 2006 3
Change language