Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ogledi o (anti)fašizmu<br />
vertikala, osnažena između dva svetska rata<br />
velikosrpstvom Srpskog kulturnog kluba, četničko,<br />
nedićevsko-ljotićevskih organsko-korporativističkih<br />
društvenih i unitaristčko-nacionalističkih državnih<br />
projekata, sa tragičnim posledicama obnavljanih u<br />
Miloševićevim režimomu, nalazi svoj kont<strong>in</strong>uitet i u<br />
postpetookobarskoj Srbiji, u svojevrsnoj kohabitaciji<br />
“umerenog nacionalizma”, “ravnogorstva”, “radikalskošešeljevskog<br />
antizapadnjaštva” i nacionalistički obojenog<br />
antikomunizma. Na tu verikalu oslanja se SANU,<br />
vrhunska naučna ustanova zemlje, kad u Leksikon 100<br />
najznamenitijih Srba, ukljućuje i kvisl<strong>in</strong>ga Milana Nedića.<br />
Na tom su duhovnom tragu zahtevi za rehabilitacijom<br />
Draže Mihailovića i Dimtrija Ljotića, ili proglašenje vladike<br />
Nikolaja Velimirovića za sveca SPC, iako je pouzdano<br />
utvrđeno da je bio poklonik hitlerizma i antisemita (Jovan<br />
By<strong>for</strong>d: “Potiskivanje i poricanje antisemitizma”).<br />
Novi ustav – nije “ustav diskont<strong>in</strong>uiteta”, kako se<br />
predstavlja u javnosti. Ne samo zbog č<strong>in</strong>jenice da ga<br />
svojataju radikali i socijalisti, nazivajući ga “ustavom<br />
kont<strong>in</strong>uiteta”. Jer, bez obzira što sadrži mnoge<br />
demokratske vrednosti, ustav je očuvao i kont<strong>in</strong>uitet<br />
sa konzervativizmom i nacionalizmom. On se time<br />
legitimiše već prvim svojim članom kad Srbiju def<strong>in</strong>iše<br />
kao “državu srpskog naroda i svih građana koji u njoj<br />
žive”, izostavljajući da je Srbija država i svih drugih<br />
njenih nacionalnosti, a to je više od jedne treć<strong>in</strong>e njenih<br />
građana. Tako ispada da Srbi ili nisu građani, ili da<br />
oni, označeni kategorijom građana nemaju nacionalnu<br />
pripadnost. Izjednačavanje srpske države sa već<strong>in</strong>skom<br />
nacijom, kod nesrpksih nacionalnosti može stvarati<br />
osećaj drugorazrednosti, odnosno osećaj da u toj državi<br />
nisu kod svoje kuće. Parole “Srbija Srbima” ili “Kosovo je<br />
srpsko”, iako na njemu živi blizu dva miliona Albanaca,<br />
navedenom odredbom dobivaju ustavno pokriće. Drugo,<br />
privrženost državnom centralizmu ustav je u ogoljenom<br />
vidu ispoljio na redukovanoj autonomiji Vojvod<strong>in</strong>e. Srbija<br />
gubi Kosovo ne samo zbog ranije Miloševićeve politike,<br />
već i zbog aktuelne politike vladajuće koalicije koja status<br />
Vojvod<strong>in</strong>e kao istorijske pokraj<strong>in</strong>e, uz neki procenat<br />
f<strong>in</strong>ansijske dotacije iz republičkog budžeta, svodi na nivo<br />
lokalne samouprave.<br />
Najzad, iako ustav def<strong>in</strong>iše Srbiju kao republiku, u isto<br />
vreme je državnim simbolima (himna i grb) predstavlja<br />
kao etničko-konfesionalno-monarhističku zajednicu.<br />
Država je po ustavu sekularna, ali je u praksi pod uticajem<br />
klera SPC, verske <strong>in</strong>stitucije već<strong>in</strong>ske nacije.<br />
I himna bivše Jugoslavije zbog svog panslavizma bila<br />
je poodavno zrela za promenu. Ali, himna “Bože pravde”<br />
nije vesnik “novog doba”, kako samu sebe predstavlja,<br />
jer ona u etnički mešovitoj Srbiji traži spasenje samo za<br />
“srpski rod”, i “srpske zemlje”, čime saopštava svetu da su<br />
Srbi “božji narod”, istovremeno ostavljajući u nedoumici<br />
taj isti svet o kojim “srpskim zemljama” je reč? Nije li tu<br />
implicitno sročen zavet za nova prekrajanja granica? Osim<br />
toga, prema porukama himne, srpstvo je objekat božje<br />
volje i milosti, a ne subjekat sopstvene istorije. Ukupno<br />
uzev, himna više podseća na crkvenu odu pravoslavnih<br />
vernika, nego na državnu himnu svih njenih građana bez<br />
obzira na versku i etničku pripadnost.<br />
Pisci novog ustava, “propuštaju”, rekao bih ne slučajno,<br />
da pripadnost Srbije evropskim vrednostima povežu<br />
sa antifašističkim vrednostima. Potpuno su prevideli<br />
da su vrednosti antifašizma u temeljima savremene<br />
Evrope. Odnos prema tim vrednostima kriterij je stvarne<br />
demokratske opredeljenosti svake državne zajednice,<br />
posebno one u tranziciji. Pohvalno je to što godišnjici<br />
proslave pobede nad fašizmom prisustvuje i predstavnik<br />
nove demokratske Nemačke, ali je neobično i neopravdano<br />
da na takvim svečanostima nema i predstavnika nove<br />
demokratske vlasti iz Srbije, zemlje koja ima priznanje<br />
ugledne učesnice antifašističkog rata! Dobija se utisak<br />
kao da joj izostajanje sa tih proslava dobro dođe, jer bi se<br />
verovatno neugodno osećala u društvu koalicije pobednica<br />
nad fašizmom. To je i razumljivo, budući da su joj bliže<br />
ideje etničkog i kleronacionalizma nego antifašizma.<br />
Idejnu zbrku oko poimanja antifašizma u Srbiji stvaraju<br />
shvatanja o nev<strong>in</strong>osti srpskog nac<strong>in</strong>alizma za koji se<br />
navodno ne “lepi” fašizam. Videli smo da nije tako. Da je<br />
konzervat<strong>in</strong>a duhovnost čak prijemčiva za nacističke ideje.<br />
Zvali ga “umerenim”, “dobrim” i slično, nacionalizam na<br />
ovim prostorima, po svojoj autoritarnosti i etnocentrizmu<br />
samo je drugo lice neofašizma.<br />
S druge strane, antifašizam nije “komunisička ujdurma”,<br />
kako neki misle, već nadideologijska vrednost. Neka vrsta<br />
osavremenjenog Kantovog kategoričkog imperativa. Pa,<br />
ako po njemu ne postupamo danas, sutra može biti kasno.<br />
U temeljima antifašizma sadržano je najdublje ljudsko<br />
pravo, pravo na život, kako pojed<strong>in</strong>ca tako i nacionalnih<br />
kolektiva, sadržani su sloboda i ravnopravnost ljudi i<br />
naroda.<br />
Antifašizam je protiv deoba ljudi po bilo kom osnovu,<br />
osim deobe na ljude i neljude, on je ne samo novi ljudski,<br />
već i novi svetski poredak, svet bez upotrebe sile,<br />
dvostrukih standarda, deobe na velike i male narode, na<br />
više vredne i manje vredne kulture i civilizacije, za svet<br />
globalizacije bez hegemonije.<br />
Mislim da nije toliko potrebno obrazlagati zašto se<br />
konzervativno duhovno nasleđe ne može vrednovati kao<br />
autentično nacionalni izraz srpstva, niti kao duhovna<br />
<strong>in</strong>spiracija preporoda srpskog naroda. Trebalo bi da je<br />
danas već dovoljno jasno da je konzervativna vertikala<br />
srpske duhovnosti fatalna omča o vratu srpskog naroda,<br />
antipod ne samo antifašizmu i demokratskoj građanskoj<br />
svesti, već i antimitskom i evropskom identitetu srpstva.<br />
Otuda i duboka potreba Srbije da se radikalno kritički<br />
obračuna sa tim nasleđem. Jer, sve dok je napajana<br />
njegovim idejama, Srbija će mučno i sporo koračati<br />
putevima demokratije.<br />
hels<strong>in</strong>ška <strong>povelja</strong>, novembar – decembar 2006 27
Change language