Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Helsinška povelja - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
astapanja posustale sovjetske imperije i arhaičnog<br />
ruskog imperijalnizma. Naposletku se upustila u niz<br />
ratnih pustolov<strong>in</strong>a koje je objašnjavala nacionalnim<br />
<strong>in</strong>teresom. Istovremeno je uništila i Jugoslaviju kao<br />
državnu tvorev<strong>in</strong>u u koju je, kao u okvir nacionalnog<br />
ujed<strong>in</strong>jenja, unela celokupnu istoriju oslobodilačkih<br />
ratova i sopstvenog antifašizma.<br />
Srpski i jugoslovenski antifašizam pretežno je tekov<strong>in</strong>a<br />
pokreta otpora čiji su se oslobodilački porivi utapali u<br />
metežu nacionalnih i građanskih obračuna. (Mada je<br />
fašizam donela okupacija sila Osov<strong>in</strong>e.) Fašistički pokreti<br />
u prvoj Jugoslaviji bili su politički i društveno marg<strong>in</strong>alni,<br />
ali su se ispostavili vitalnim, sposobnim za trans<strong>for</strong>macije<br />
i vezivanje za dom<strong>in</strong>antna politička strujanja i društvene<br />
slojeve. Na putu ostvarenju jugoslovenskog jed<strong>in</strong>stva<br />
stajali su nacionalni nesporazumi. Tako se i desni<br />
ekstremizam, dopirući spolja, vezivao za šov<strong>in</strong>ističke grupe<br />
koje su tradicionalnim nacionalizmima pridruživale ideje<br />
kolektivne izuzetnosti, rasizma ili klerikalizma. Fašizam<br />
u prvoj Jugoslaviji nije pronašao odgovarajuću društvenu<br />
osnovu. Nije postojao, kao u Nemačkoj ili Italiji niži<br />
srednji sloj, u tom vremenu naročito prijemčiv za politički<br />
ekstremizam i socijalnu demagogiju. U prvoj Jugoslaviji<br />
tek su se nazirale dom<strong>in</strong>antne elite koje su drugde<br />
podsticale nezadovoljstva ishodom Prvog svetskog rata.<br />
One su se, ipak, uzdizale po gotovo istovetnom modelu,<br />
približavanjem krupnih kapitalista, klera, veleposednika i<br />
vojnog vrha. Ali ni one se nisu okupljale na jed<strong>in</strong>stvenom<br />
jugoslovenskom prostoru, radije manipulišući separatnim<br />
nacionalizmima. Nimalo slučajno, i pojed<strong>in</strong>ačni fašistički<br />
pokreti podsticali su nacionalna nezadovoljstva.<br />
Jugoslovenski antifašizam nemoguće je objasniti bez<br />
pokušaja karakterologije pokreta otpora i dugoročnog<br />
tumačenja ishoda Drugog svetskog rata. Rasprava<br />
koja je u Srbiji, od polov<strong>in</strong>e osamdesetih, pokrenuta<br />
podsećanjem na antifašistički karakter Mihailovićevog<br />
pokreta, počela se zatim zloupotrebljavati u proizvodnji<br />
nacionalne netrpeljivosti i teritorijalnih zahteva, da<br />
bi se ravnogorski mit obesmislio u poplavi folklornog<br />
kiča. Rehabilitacija Mihailovića i njegovih snaga takođe<br />
je zapostavljala važne č<strong>in</strong>jenice, da ga je nedostatak<br />
odlučnosti uč<strong>in</strong>io nedovoljno upotrebljivim saveznikom.<br />
SAD i Velika Britanija su se (već tokom 1943) pretežno<br />
oslanjale na komunističke partizane, i Mihailović je u<br />
svemu bio gubitnik građanskog i svetskog rata. Na drugoj<br />
strani, oslobodilačka i antifašistička uloga komunističkih<br />
partizana vremenom se, uporedo, relativizovala u<br />
svetlosti ideoloških i klasnih obračuna koji su obeležili<br />
njihov dolazak na vlasti i osiguranje novog poretka.<br />
Crna hronika političkog nasilja pri tom je, naročito<br />
u javnom diskursu, delimično zapostavila dub<strong>in</strong>ske<br />
strukture režima i društva koje bi otkrile u kojoj su meri<br />
modernizaciju zemlje, koja se nesumnjivo odvijala, i<br />
njene stvaralačke snage, koje su poticale iz kulturnog<br />
bogatstva i razlika udeonih zajednica, usporavali državni<br />
<strong>in</strong>tervencionizam, kolektivizam i nedovoljno određena<br />
i racionalna imov<strong>in</strong>ska struktura. Nimalo slučajno,<br />
nepostojanje već<strong>in</strong>skog i jasnog opredeljenja u tom smislu<br />
srpsko društvo unelo je u XXI vek.<br />
Izvorni totalitarizam i početna, tvrda diktatura druge<br />
Jugoslavije, nisu dopuštali pravovremeno upoznavanje<br />
složenih procesa koji su se, u građanskim i nacionalnim<br />
obračunima, odigrali u senci strane okupacije. Taj<br />
poredak, do samog kraja, nije ostavljao mesta ni bilo<br />
kakvom sopstvenom javnom preispitivanju, koje ne<br />
bi proizašlo iz dogovora partijskog i državnog vrha.<br />
Denacifikacija je, sama po sebi, bila ograničenih dometa i<br />
trajanja. Novi državni okvir nije ponudio ni trajno rešenje<br />
nacionalnog pitanja. Svuda gde je denacifikacija gubila<br />
svoj početni zamah, ili gde se raspl<strong>in</strong>javala u političkom<br />
oportunizmu, zapažali su se izdanci teritorijalnih<br />
separatizama. Hrvatsko i srpsko pitanje nisu dobili<br />
demokratsku, potom ni evropsku alternativu. Slovenci<br />
su smatrali da ih jugoslovenska solidarnost opterećuje<br />
i usporava. Crnogorci, Makedonci i Bošnjaci su bili<br />
nestrpljivi da razviju svoje identitete. Ali se Jugoslavija,<br />
ipak, u svojoj kulturnoj osnovi, raspadala na kosovskom<br />
pitanju. Albancima, koji su zbog siromaštva zadržavali<br />
tradicionalne oblike života, jugoslovenski narodi ionako<br />
nisu bili kulturno i istorijski bliski, i u zajednici su se<br />
smatrali osujećenim i zanemarenim. Obnova nacionalnih<br />
frustracija odigrala se u krutom ideološkom poretku, koji<br />
je zadržao izvesna totalitarna svojstva, mada je Titov<br />
komunizam bio “mekan” i, ponegde, otvoren, a režim<br />
je postajao sve podnošljiviji. Popuštanje se, međutim,<br />
odvijalo i u povremenim partijskim i ideološkim<br />
obračunima koji su potresali društvo, a, u dugoročnoj<br />
perspektivi, podstrekivali nacionalna nezadovoljstva<br />
(progon <strong>in</strong><strong>for</strong>mbirovaca 1948, Rankovićev pad 1965,<br />
obračun sa albanskim i hrvatskim nacionalistima krajem<br />
šezdesetih i početkom sedamdesetih, itd).<br />
RELATIVIZACIJA GRAĐANSKIH VREDNOSTI: Odnos<br />
prema fašizmu relativizovao se i zbog poistovećivanja,<br />
u posleratnim procesima, svih društevnih i političkih<br />
neprijatelja sa saradnicima nacističkih i fašističkih<br />
okupatora. Stradala je gotovo čitava populacija Banatskih<br />
“Švaba”, čiji se deo sam povukao s nemačkom vojskom.<br />
Političke neprijatelje su vezivali za izdaju i kolaboraciju,<br />
dok su optužnice bile široke i neodređene. Fašizmu<br />
je prepušteno da takoreći hibernira zbog nedovoljne<br />
usredsređenosti na njegove osnovne nosioce, i posledice<br />
njihovog delovanja. Javna suđenja i grupni procesi<br />
koristili su se u potiskivanju ostataka prisutne političke<br />
opozicije, sudilo se i mogućim političkim protivnicima.<br />
Politički progoni proizvodili su dugoročna politička<br />
nezadovoljstva i dez<strong>in</strong>tegraciju duž l<strong>in</strong>ija udeonih<br />
teritorijalnih i nacionalnih zajednica. Nezadovoljstvo se<br />
naročito osećalo u emigraciji, koja je za maticu ostajala<br />
emotivno i ekonomski vezana. Oslobodilački karakter<br />
antifašizma relativizovan je totalitarnom prirodom<br />
novog poretka. Kad se docnije, tokom osamdesetih, kad<br />
je poredak bio u rasulu, govorilo o dobrovoljnoj ideološkoj<br />
identifikaciji i autocenzuri, otkrivalo se u kojoj je meri<br />
totalitarizam zaista ukorenjen.<br />
Jugoslovenska društva su pokazivala i sklonost da<br />
jedan totalitarizam zamenjuju drugim. Već<strong>in</strong>ski politički<br />
mentalitet bio je, drugim rečima, sklon autoritarnim<br />
i diktatorskim modelima. Kult Josipa Broza Tita,<br />
18 hels<strong>in</strong>ška <strong>povelja</strong>, novembar – decembar 2006
Change language