You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>LJUDI</strong> <strong>NA</strong> <strong>MARGINI</strong> (3)<br />
pristup je potrebno hitno usaglasiti i podići<br />
na potreban nivo, naročito zbog činjenice<br />
da su štićenici često lošijih zdravstvenih<br />
karakteristika zbog zapuštenosti i<br />
zanemarivanja kojima su bili izloženi pre<br />
dolaska u ustanovu.<br />
Poseban problem su deca<br />
kategorisana kao lako mentalno ometena,<br />
kao i deca sa poremećajima u ponašanju.<br />
Zaposleni koji ne uspevaju da pronañu<br />
adekvatna rešenja u pristupu ovim<br />
korisnicima, u velikoj meri pribegavaju<br />
„dodatnoj kategorizaciji“ tako što decu<br />
upućuju u institute za mentalno zdravlje ili<br />
kod neuropsihijatara. Nažalost, umesto<br />
ozbiljnog bavljenja uzrocima nepoželjnog<br />
ponašanja i njihovim eliminisanjem,<br />
psihijatri se i dalje najradije odlučuju za<br />
velike količine lekova. S obzirom da se u<br />
konkretnom slučaju radi o deci, i to sa<br />
verovatno težim emotivnim i svakim<br />
drugim iskustvom, teško da će ovakvo<br />
lečenje dati bilo kakav pozitivan rezultat.<br />
Istovremeno, ovakvo ponašanje i<br />
zaposlenih, i zdravstvenih radnika,<br />
predstavlja nedopustivi oblik voluntarizma<br />
sa veoma ozbiljnim posledicama po<br />
zdravlje i razvoj štićenika.<br />
Zaposleni tvrde da centri za<br />
socijalni rad u nekim slučajevima namerno<br />
izostavljaju tačan opis poremećaja i druge<br />
važne zdravstvene karakteristike, u strahu<br />
da bi dete moglo biti odbijeno: „Društvo<br />
reši problem kada dete stavi u ustanovu. A<br />
posle ga nemaju gde, i često štićenici<br />
ostaju ovde duže nego što je trebalo“. Sa<br />
ovom primedbom smo se susreli u svim<br />
ustanovama. Takoñe smo čuli da neka<br />
deca promene i više ustanova, dok se ne<br />
nañe jedna koja ih napokon primi. Ovakva<br />
praksa je nedopustiva i resorno<br />
ministarstvo je mora zaustaviti. Ona<br />
ukazuje na svojevrsnu korupciju u čijoj<br />
osnovi nije novac, već se „usluge“ čine na<br />
bazi poznanstava, prijateljskih ili<br />
političkih veza, pritisaka... Prelazak na<br />
otvoreni sistem socijalne zaštite će ovakve<br />
pojave minimalizovati, ali će možda<br />
stvoriti mogućnost zloupotreba na drugi<br />
način, npr. pri izboru hraniteljskih<br />
porodica. Smatramo da je donošenje<br />
preciznih propisa i uvoñenje sistema<br />
odgovornosti sa definisanim sankcijama,<br />
kao i pojačanog nadzora i nezavisnog<br />
kontrolnog mehanizma, već odavno<br />
neminovna potreba. Dok se to ne desi,<br />
resorno ministarstvo i drugi relevantni<br />
državni organi bi morali da zaustave praksu<br />
koja se opasno graniči sa nehumanim i<br />
ponižavajućim postupanjem.<br />
Najveći problem ustanova odnosi se<br />
na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci<br />
meñu mladima i nemogućnost adekvatne<br />
reakcije ustanove, s obzirom da je lečenje u<br />
zdravstvenim ustanovama zasnovano na<br />
dobrovoljnosti. Iako se domovi i zavodi<br />
različito bore sa ovim slučajevima, po nama<br />
je to još jedan ozbiljan propust koji se mora<br />
rešiti u saradnji Ministarstva zdravlja i<br />
Ministarstva socijalne politike. Pri tom,<br />
treba imati u vidu i da Zakon o<br />
maloletnicima predviña obaveznu meru<br />
lečenja, ali ne i ko je nadležan da meru<br />
sprovede. Po svemu sudeći, izgleda da je to<br />
još jedan primer neusaglašenih zakona i<br />
prakse izmeñu različitih ministarstava.<br />
Smatramo da bi odgovarajuće zdravstvene<br />
ustanove morale da vrše prihvat dece i<br />
mladih u riziku, a da se tek nakon<br />
sprovedenog tretmana deca smeštaju u dom<br />
ili zavod koji je najbliži, kako bi mogli<br />
kontinuirano da se prate. Neophodno je da<br />
ministarstva zdravlja i socijalne politike<br />
imaju jasnu i detaljnu strategiju u vezi<br />
lečenja i zbrinjavanja ove dece. Postojeća<br />
praksa je apsolutno neprihvatljiva, i jedino<br />
otvara mogućnost da dete sa sklonošću<br />
zaista postane ozbiljan zavisnik.<br />
Sadržaji i organizacija rada sa<br />
korisnicima su u svim ustanovama<br />
organizovani kroz individualni i grupni rad,<br />
uz pridržavanje uputstava i administrativno<br />
praćenje koji su dati od strane Ministarstva<br />
socijalne politike. Ipak, razlike meñu<br />
ustanovama su ogromne; one su uslovljene<br />
brojem i strukturom korisnika, ukupnim<br />
kapacitetima ustanove (prostornim,<br />
finansijskim, kadrovskim), ali iznad svega<br />
ličnim i profesionalnim kompetencijama<br />
stručnih radnika. Dakle, svi posmatrani<br />
aspekti su meñusobno tesno povezani i samo<br />
iz analitičkih razloga se mogu odvojeno<br />
posmatrati. Sadržaj i organizacija rada se<br />
mogu procenjivati samo uz prethodno<br />
sagledavanje svih okolnosti u kojima<br />
ustanova funkcioniše. U tom smislu, nema<br />
dileme da je Dečje selo razvilo model<br />
zbrinjavanja dece i mladih koji je daleko<br />
napredniji i sa nemerljivo boljim rezultatima<br />
u odnosu na praksu u drugim domovima.<br />
7
Change language