Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>LJUDI</strong> <strong>NA</strong> <strong>MARGINI</strong> (3)<br />
preduzećima itd.) su nedovoljni i najčešće<br />
površni. U nešto boljoj situaciji su domovi<br />
za decu i omladinu bez roditeljskog<br />
staranja, koji sarañuju sa nevladinim<br />
organizacijama ili ponekim sportskim<br />
klubom i sl., dok su štićenici zavoda<br />
uglavnom nepoželjno društvo. Pomoć i<br />
podrška privrednih subjekata je izuzetno<br />
retka, a i tamo gde postoji, nije dovoljna.<br />
Evidentno je da su štićenici ustanova<br />
izrazito marginalizovani, ponekad i<br />
potpuno izolovani, i stigmatizovani od<br />
kompletne zajednice. Smatramo da je<br />
obaveza države da ovu populaciju i njene<br />
probleme učini vidljivim, ali i da<br />
preduzme potrebne mere kako bi se<br />
javnost senzibilisala i motivisala na<br />
promenu ovako negativnog i<br />
diskriminatornog pristupa.<br />
Imajuću u vidu sve što je rečeno,<br />
jasno je da su garancije prava i osnovnih<br />
sloboda štićenika socijalnih ustanova na<br />
veoma niskom nivou. Oni su u značajnoj<br />
meri uskraćeni za mnoga prava, a u<br />
brojnim situacijama su subjekti<br />
nehumanog i ponižavajućeg tretmana. S<br />
obzirom na njihov uzrast, jasno je da oni u<br />
procesu smeštaja u ustanovu nemaju<br />
nikakav izbor. Zbog toga je na ustanovama<br />
velika odgovornost da dete zbrinu na<br />
najbolji mogući način, ali i da obezbede<br />
poštovanje njegovih prava i potreba. Ništa<br />
manja odgovornost je i na uputnim<br />
centrima za socijalni rad, koji bi morali da<br />
dobro razmotre svaku moguću alternativu<br />
pre nego što se odluče za smeštaj u<br />
ustanovu. Sistemskim rešenjem je<br />
centrima stavljena u nadležnost gotovo<br />
kompletna pravna zaštita korisnika, što su<br />
ustanove prihvatile i u skladu s tim se<br />
ponašaju već decenijama. Pritom, ranije<br />
nije ni bilo dokumenata koji garantuju<br />
prava korisnika, zbog čega je u ovom<br />
smislu došlo do uspostavljanja<br />
neadekvatne prakse i, nažalost, verovatno<br />
brojnih slučajeva nezakonitog ponašanja.<br />
Činjenica je, takoñe, da su i sami<br />
domovi i zavodi najčešće nezainteresovani<br />
za aktivniji angažman kada je reč o<br />
pravima štićenika. Samo u jednoj ustanovi<br />
smo zabeležili ozbiljniji i aktivniji pristup<br />
korisnicima koji podrazumeva širi spektar<br />
zaštite, uključujući i inicijative za<br />
preispitivanje odluka i rešenja koji su van<br />
domena odlučivanja same ustanove.<br />
Nažalost, moramo da konstatujemo da ovi<br />
retki primeri najčešće ostaju bez<br />
odgovarajućeg odjeka koji bi morali da<br />
imaju. Smatramo da bi, za početak, makar<br />
resorno ministarstvo moralo da takvim<br />
naporima pokloni odgovarajuću pažnju i<br />
podršku, kako bi i ostali delovi društva<br />
krenuli u transformaciju sistema koji je<br />
neprihvatljiv sa aspekta ljudskih prava. Ne<br />
vidimo prepreku da i ustanove, na primer,<br />
budu inicijatori boljih i češćih kontakata sa<br />
porodicom gde je to moguće, kao i da<br />
pronalaze vikend-hranitelje u okviru lokalne<br />
zajednice. To nikako ne isključuje ulogu<br />
centara, već je samo olakšava, a za decu bi<br />
bilo izuzetno korisno. Isto tako, ustanove bi<br />
trebalo da pokreću postupke za<br />
„dekategorizaciju“ dece, jer su najbolje<br />
upoznate sa njihovim mogućnostima. Inače<br />
šablonizirana, zastarela i birokratizovana<br />
procedura koja se primenjuje pri<br />
razvrstavanju dece (u kojoj učestvuju<br />
komisije za pregled dece ometene u razvoju,<br />
centri za socijalni rad i druge institucije),<br />
apsolutno zahteva hitno preispitivanje i<br />
usklañivanje sa aktuelnim medicinskim,<br />
pravnim i obrazovnim standardima.<br />
Tokom obilaska ustanova nismo<br />
naišli na slučajeve eksplicitnog zlostavljanja<br />
štićenika od strane zaposlenih, niti su nam<br />
deca sugerisala da postoje takva ponašanja.<br />
U nekim ustanovama su ranije zabeleženi<br />
slučajevi bludnih radnji izmeñu vaspitača i<br />
maloletnih štićenica koji su imali i sudski<br />
epilog sa neprimereno blagim sankcijama.<br />
Meñutim, u nekim ustanovama postoji<br />
zlostavljanje izmeñu štićenika, na koje<br />
osoblje različito reaguje. Zlostavljanje<br />
korisnika koji su institucionalno zbrinuti je<br />
uvek moguće, i teško ga je otkriti. Zato je, u<br />
tom smislu, uvek potreban oprez. Na državi<br />
je da mogućnost nedozvoljenog ponašanja<br />
svede na minimalnu meru, a ukoliko do njih<br />
ipak doñe, da kazni počinioce. Meñutim,<br />
smatramo da i zaposleni u ustanovama<br />
imaju obavezu da primete, prijave i spreče<br />
svaki oblik ponašanja koji bi mogao dovesti<br />
do zlostavljanja. Šta više, oni mogu i treba<br />
da budu i krivično odgovorni ukoliko su<br />
načinili propust te vrste. Ovoj problematici<br />
se apsolutno mora dati prioritet, a država<br />
mora sprečiti svaki pokušaj prikrivanja i<br />
uticaja da takvi slučajevi ne dospeju u<br />
javnost i ne okončaju se na jedini ispravan<br />
način. Zbog toga bi trebalo obezbediti<br />
11
Change language